Efekti aerozagađenja nisu ograničeni samo na disajne puteve, već i na sve druge organe. Postoji jasna korelacija broja obolelih od karcinoma i stepena aerozagađenja, a slično je sa svim drugim bolestima – kaže u intervjuu za “Blic” pulmolog prof. dr Branimir Nestorović.

Poslednjih dana i nedelja vazduh u Srbiji ima i boju i miris. Iz godine u godinu raste broj dece sa respiratornim problemima, a teški metali koje udišemo trajno se nastanjuju u našem organizmu i izazivaju brojna oboljenja.

Svedoci smo da je aerozagađenje u našoj zemlji sve veći problem. Da li raste broj dece sa respiratornim problemima?

– Aerozagađenje spada među najvažnije uzroke oboljevanja i smrti prema podacima Svetske zdravstvene organizacije. Drugi uzrok je zagađenje bukom. Kada sam počeo da se bavim ovim poslom, broj dece sa oboljenjima respiratornog trakta je bio nizak (ispod jedan odsto sve dece). Trenutne procene su da skoro svako šesto dete ima astmu, preko 20 odsto alergijsku kijavicu, a u porastu su i druge bolesti respiratrornog trakta (uključujući respiratorne infecije). Ja sam uvek ambulantu na Klinici radio sredom, broj pacijenata je sa pet do 10 početkom karijere narastao na 30 do 40.

Koje su to najagresivnije čestice za naša pluća?

– Iako se mnogo priča o česticama (POM2,5 i PM10), gasovi su znatno važniji, jer prodiru dublje u disajne organe. Čestice izazivaju oboljenja gornjih disajnih puteva i velikih disajnih puteva (sinuzitise, bronhitise, stvaranje sekreta). Gasovi su uzrok astme, hronične opstruktivne bolesti, a verovatno i karcinoma (ovde se posebno izdvajaju gasovi koji nastaju sagorevanjem filtera cigareta – koji je sačinjen od celuloza aceteta). Najagresivniji je sumpor dioksid, koji nastaje sagorevanjem uglja u elektranama, ali ne treba zaboraviti ni ozon (stvaraju ga motori sa unutrašnjim sagorevanjem, posebno dizel motori).

Može li se govoriti o najosetljivijoj životnoj dobi, kada je reč o aerozagađenju i njegovom uticaju na pluća?

– Najosetljivija su deca do treće godine, jer se njihova pluća nalaze u fazi razvoja. Oštećenja u tom periodu mogu da ostave trajne posledice. Ova grupa je takođe veoma osetljiva na virusne infekcije, a one dodatno pogoršavaju oštećenje pluća izazvano aerozagađenjem.

Koje su to kasnije bolesti koje se mogu razviti kod osoba koje su kao deca bile izložene zagađenom vazduhu?

– Najčešće su astma i hronična opstruktivna bolest pluća, a kod gornjih disajnih puteva hronični sinusitisi. Oštećenje pluća aeozađenjem dovodi do smanjenja otpornosti na različite infektivne uzročnike, pa je poznata pojava da stanovnici gradova gde je aerozagađenje visoko često imaju napade otežanog disanja ili ponavljanih zapaljenja pluća.

Da li aerozagađenje izazva i određene alergijske reakcije?

– Oštećenje sluzokože dovodi do olakšanog prodiranja alergena kroz sluzokožu disajnih puteva, a ovo olakšava nastajanja alergijske senzibilizacije. Radovi iz Japana ukazuju da je procenat obolelih od astme direktno proporcionalan udaljenosti kuće od auto-puta. Takođe, čestice alergena (posebno polena) vezuju se za čestice aerozagađenja. Tako se lakše udišu, udahnute dovode do zapaljenja sluzokože, a ovako zapaljena sluzokoža često postaje alergijska. Aerozagađenje, alergeni i virusi su zajednični u nastupu rema našim disajnim putevima.

Može li zagađen vazduh sistemski oštetiti ceo organizam?

– Kao posledica unošenja čestica aerozagađenja, javlja se povećano stvaranje slobodnih radikala kiseonika (a oni su osnovni faktor oštećenja naših tkiva i DNK). Efekti aerozagađenja nisu ograničeni samo na disajne puteve, već i na sve druge organe. Postoji jasna korelacija broja obolelih od karcinoma i stepena aerozagađenja, a slično je sa svim drugim bolestima. Teški metali iz fosilnih goriva se deponuju trajno u oragnizmu i imaju brojne negativne posledice.

Šta je najbolja zaštita?

– Specijalizovane maske (N95 i N99) smanjuju količinu udahnutih čestica za 40 do 70 odsto, na gasove ne utiču (sem ako imaju filter od aktivnog uglja, koji se mora povremeno menjati). Hirurške i platnene maske su od male pomoći. Kvalitetni prečišćivači vazduha mogu biti od pomoći, jer smanjuju broj čestica i gasova na niske vrednosti. Posebno su dobri oni sa visokim vrednostima cirkulacije vazduha, jer omogućavaju da se posle provetravanja prostorija, vazduh profiltruje za oko šest do 10 minuta. Ovo naročito važi sa stanove pored puta ili u centru grada.

Šta u ishrani treba koristiti kako bismo neutralisali otrove koje udišemo?

– Prirodni antioksidansi su najbolje rešenje (od vitamina C, kvercetina iz crnog luka, resveratrola iz crnog vina). Oni antagonizuju oksidativne procese koji se ubrzavaju pod uticajem aerozagađenja. Ishrana bogata voćem i povrćem ima odlične efekte na sve životne procese, od starenja do učestalosti karcinoma i hroničnih bolesti.

Jednom ste govorili o korijanderu i njegovoj sposobnosti da kupi teške metale iz našeg organizma. Koja je to još preventiva kako bismo izbegli da nam deca završavaju na kortikosteroidnoj inhalacionoj terapiji?

– Korijander spada u jake antioksidanse, poboljšava funkcionisanje imunog sistema, snižava šećer u krvi. Sok od cvekle uklanja sve teške metale iz našeg organizma, a voda bogata silicijumom jedina može da ukloni aluminijum, koga ima u izobilju u ambalaži i hranu (dodaje se da produži rok trajanja, jer smanjuje procenat kiseline u proizvodi).

Koje je to vreme u kome je bezbedno da budemo napolju tokom perioda kada je vazduh zagađen?

– Najbolje je da se izlazi oko podneva, posebno kada je prisutno strujanje vazduha (vetar odnosi čestice i gasove). Treba se šetati pored reka, jer voda rastvara gasove iz aerozagađenja, pa je njihova koncentracija na tim mestima manja.

Slabovidost (ambliopija ili lenjo oko) je stanje u kome je smanjena oštrina vida i koja se ne može korigovati nošenjem naočara niti kontaktnih sočiva.

Kako nastaje slabovidost?

Slabovidost  nastaje u ranom detinjstvu, najčešće kao posledica razrokosti (strabizma), dalekovidosti, kratkovidosti ili astigmatizma koji nisu korigovani. Može se javiti na jednom ili na oba oka.   To su funkcionalne ambliopije (slabovidosti) kod kojih se pregledom oka ne može utvrditi oštećenje ni jedne strukture. Javlja se kod 4% populacije.

Najčešće se javlja kao posledicarazrokosti i uvek zahvata jedno oko. Oko koje je u razrokom položaju se isključuje  i zaostaje u razvitku vida.

Slabovidost se takođe može pojaviti ukoliko postoji velika razlika u dioptrijama između dva oka.

Ove dve vrste slabovidosti se mogu popraviti određenim terapijskim merama (nošenje naočara, zatvaranje jednog oka ili kombinacijom oba).

Postoji i organska slabovidost kod koje je oštećenje na samom oku (urođena katarakta, bolesti rožnjače) i njena prognoza zavisi od prirode bolesti. Tada se prvenstveno leči  oštećenje samog oka.

 Kako primetiti slabovidost?

Pažljivim posmatanjem roditelji kod svog deteta mogu primetiti sledeće…

1. Glava deteta je stalno nakrivljena. Razlog mogu biti smetnje u položaju očiju tj. razrokosti kada dete pomera glavu u jednu stranu da bi izbeglo duple slike.

2. Na izletima ili šetnjama na prepoznaje stvari koje mu pokazujete ili se stalno sudara sa preprekama, kao da ih ne vidi. Najverovatnije je kratkovido.

3. Dok crta, gotovo dodiruje papir nosićem. I u ovom slučaju je najverovatnije reč o kratkovidosti.

4. Kad gleda TV sve se više približava istom.

5. Kad mu prilaze sa strane, reaguje samo ako prilazite s desne strane, a sve pokrete sleva ne primećuje, ili obrnuuto. Mogući razlozi su da ne vidi na jedno oko (slabovid ) ili je vidno polje jednog oka suženo.

6. Često se žali na glavobolje, naročito posle igranja sa sitnim predmetima, slaganja slagalice ili gledanja slikovnice. Možda čak i ne želi da se igra s takvim predmetima jer hoće da izbegne neprijatnost. Najverovatnije je reč o dalekovidosti : sve što je daleko vidi jasno dok ga posmatranje objekata na blizinu umara.

7. Oči su mu crvene i suzne. Ne podnosi svetlost, često žmirka i trlja oči.

Ako je prisutno bilo koje od gore navedenih ponašanja ili simptoma obavezno posetite svog oftalmologa koji je jedino stručan da razjasni situaciju i, po potrebi, preduzme odgovarajuće lečenje.

Kako se leči slabovidost?

Lečenje  slabovidosti počinje uklanjanjem uzroka – lečenjem razrookosti, nošenjem naočara, operacijom urođene katarakte…

Potom je potrebno stimulisati razvitak vida slabovidog oka. To se radi na dva načina – zatvaranjem oka (okluzijom) i penalizacijom.

 Okluzija je zatvaranje oka sa normalnom vidnom oštrinom tokom par sati, a ponekad i celog dana. Oko se zatvara posebnim okluzionim flasterima. Ukoliko se  u toku šest meseci ne popravi vidna oštrina, najverovatnije da dalji pokušaji neće doneti naprdak.

Penalizacija predstavlja ukapavanje atropina u oko sa normalnom vidnom oštrinom sa ciljem da se vid tog oka smanji i da se na taj način stimuliše slabovido oko. Retko se koristi zbog jednostavnosti okluzije i sporednih dejstava atropina, najčešće kod dece koja imaju laku slabovidost i na svaki način odbijaju okluziju.

Izuzetno je važno blagovremeno uočiti slabovidost i početi sa lečenjem prvenstveno jer se vidna oštrina može popraviti do sedme-osme godine, a iskustvo je pokazalo da mlađa deca bolje privataju korektivne tretmane poput okluzija kada su u predškolskom uzrastu.

Prof. dr Branko Stankov

Da li je moguće imati asimptomatsku upalu pluća? Pulmolog dr Branimir Nestorović otkriva na koje simptome treba paziti.

U razgovoru za “Telegraf” dr Branimir Nestorović tvrdi da u slučaju kovida nema zapaljenja pluća bez ijednog simptoma. Iako je moguće, kaže, imati asimptomatsku upalu pluća, što se i inače dešava retko, u slučaju kovida to nije moguće.

– Definicija kovid-19 pneumonije prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji je temperatura preko 38 stepeni, otežano disanje i zasenčenje tipa mlečnog stakla na snimku pluća. Dakle, nema zapaljenja pluća bez ovih simptoma – kaže on u izjavi za “Telegraf“.

Otežano disanje, mlečno staklo i temperatura su upravo i znakovi da je SARS-CoV-2 prešao na pluća, da inficirane ćelije umiru, zbog čega organizam ne može da održi pluća čistim. Zapaljenjem može da se objasni zašto je suvi kašalj jedan od prvih simptoma, a isto vazi i za otežano disanje i stvaranje šlajma.

OBRATITE PAŽNJU NA OVE SIMPTOME:

Ostali simptomi koji mogu da se jave u ovoj fazi su zamor, upala grla, glavobolja, bol u zglobovima ili mišićima, jeza i kijavica. Nakon pet dana hronični bolesnici bi mogli da imaju otežano disanje, a sedam dana je potrebno pre nego što završe u bolnici. Lakši slučajevi obično prođu za ovo vreme.

Srednje teški i teški bolesnici će dobiti upalu pluća koja može da varira od oblika koji nije životno ugrožavajuć do ugrožavajućeg. Ovi bolesnici mogu da se oporave u roku od nekoliko dana, ali nekima je potrebno i nekoliko nedelja. Međutim, kod nekih bolesnika sa teškim oblikom infekcije i kod onih koji su kritični simptomi mogu naglo da se pogoršaju, tako da pređu u sindrom akutnog edema pluća.

Izvor: zena.blic.rs

Antibiotici su lekovi koji sprečavaju rast bakterija i primenjuju se u lečenju bakterijskih infekcija. Antibioticima se leče bolesti izazvane bakterijama i oni nemaju nikakvo dejstvo protiv virusnih infekcija i zbog toga ih ne treba koristiti u slučaju gripa, kao ni kod lečenja oboljenja izazvanih gljivicama. Da bi lečenje antibiotikom bilo korisno, prvo treba postaviti tačnu dijagnozu. Kad god je to moguće, dobro je laboratorijski identifikovati uzročnika iz biološkog uzorka (krvi, mokraće, brisa grla ili nosa…), testirati osetljivost uzročnika na pojedine antibiotike (antibiogram) i zatim ciljano lečiti infekciju.

Antibiotici mogu spasiti život, ali je njihova neadekvatna upotreba dovela do povećanja broja mikroorganizma koji su otporni, odnosno rezistentni na antibiotike. Rezistencija znači da je bakterija razvila način da se odbrani od dejstva leka – postala je rezistentna – i da taj lek na nju više nema dejstvo. Kada bakterije postanu otporne, lečenje bolesnika biće duže, a može biti i neuspešno i završiti se loše po bolesnika.

Za sprečavanje razvoja rezistencije posebno je važno prilikom upotrebe antibiotika pridržavati se doze, doznog intervala i dužine lečenja.

Saveti za primenu antibiotika

• Lečenje antibiotikom traje najmanje 5 do 7 dana (u slučaju zapaljenja pluća duže). Antibiotici deluju nekoliko sati ili nekoliko dana, što zavisi od jačine infekcije.

• Terapija se ne sme prekidati nakon prvog poboljšanja jer je moguće da se bakterijska infekcija vrati.

• Antibiotici se moraju uzimati svakog dana u određenim vremenskim razmacima.

• Antibiotike treba piti samo sa vodom ili čajem. Antibiotike ne uzimajte s mlečnim proizvodima, jer se tako smanjuje njihovo delovanje. Mlečni proizvodi možete konzumirati, ali samo između uzimanja antibiotika.

• Obnavljajte crevnu floru koju antibiotik oštećuje upotrebom probiotskih preparata.

• Važno je napomenuti da su pojedini antibiotici fotosenzitivni. To znači da njihovo uzimanje i izlaganje suncu može dovesti do alergijskih promena na koži.

• Antibiotske sirupe ne čuvajte za sledeći put, već ako je potrebno javite se svom izabranom lekaru

• Nikada ne uzimajte antibiotike bez recepta – u Srbiji je na žalost dozvoljeno kupovati antibiotike bez lekarskog recepta što omogućava da se sami lečimo i pijemo lekove bez konsultovanja sa lekarom

Kada su antibiotici štetni za organizam?

Antibiotici mogu biti štetni za organizam ako sami sebi oređujete terapiju i dužinu lečenja. Može se desiti da otpornije bakterije prežive i postaju imune na lek. Antibiotici mogu ispoljavati neke oblike toksičnosti. Na primer aminoglikozni antibiotici mogu dovesti do oštećenja bubrega i sluha. Takođe, antibiotici mogu štetno delovati na jetru, organe za varenje i bubrege.

Najčešće bolesti koje su prouzrokovane bakterijama i gde ima smisla upotrebiti antibiotik su:

jake upale sinusa

neke ušne infekcije

streptokokni faringitis – bakterijska upala grla (razlikuje se od virusne i potrebno je da lekar na osnovu simptoma i analiza napravi tu razliku i odluči o terapiji)

urinarne infekcije

mnoge kožne infekcije i infekcije rana

Najčešće virusne infekcije kod kojih antibiotici NEMAJU opravdanje su:

• obične prehlade

• najveći broj ušnih infekcija

• influenca (grip)

• kašalj u najvećem broju slučajeva

• najveći broj upala grla

• bronhitis (najčešće)

• stomačni grip (virusni gastroenteritis)

U slučajevima virusnih infekcija koje su ozbiljnije ili duže traju, nekada lekar može odlučiti da primeni i antibiotik kako bi tretirao bakterijsku infekciju koja je počela da se razvija na terenu oslabljenog organizma ali to je procena koju mora i može učiniti samo lekar a nikako nestručno lice.

Izvor: Dom zdravlja Novi Sad.

Za roditelje je bitno da znaju da se deca, bez obzira na uzrast, mogu razboleti od korona virusa.  Takođe, bitno je znati da većina dece koja se zaraze obično ima slabe simptome, znatno slabije nego odrasli. Takođe, pojedini mališani zaraženi korona virusom uopšte nemaju simptome. 

 Veoma je bitno znati koja su obeležja zaražavanjem korona virusom. Ako primetite simptome na vreme možete sprečiti širenje bolesti. Izolacijom eventualno zaraženog deteta možemo smanjati ili skroz sprečiti širenje virusa u okviru porodice i okoline.

 Kolika je verovatnoća da se dete zarazi korna virusom

Iako se deca mogu zaraziti virusom procenat obolevanja je znatno manji nego kod odraslih osoba. Ne samo da deca manje obolevaju od kovida 19, već su im simptomi bolesti znatno blaži ako se inficiraju korona virusom.

Teške oblike bolesti deca imaju vrlo retko. Prema američkom Centru za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), među skoro 150.000 slučajeva korona virusa u Sjedinjenim Državama između 12. februara i 2. aprila, samo oko 2.500 njih, odnosno 1,7%, bili su deca. Slični podaci prijavljeni su u drugim zemljama, poput Kine i Italije. Stopa hospitalizacije za decu bila je znatno niža nego za odrasle.

Međutim, važno je na pomenuti da bez obzira na uzrast osobe sa hroničnim problemima i bolestima, poput dijabetesa tipa 2, imaju znatno veći procenat od komplikacija. Isto važi i za decu. Pored velikog rizika od korone kod dijabetičara, deca koja imaju urođene srčane bolesti, genetska stanja ili stanja koja utiču na nervni sistem ili metabolizam takođe su izložena većem riziku i težim stanjima korona virusa.

Bebe su nešto ugroženije od korona virusa, one su ugroženije čak iako su potpuno zdrave (bez hroničnih bolesti). Ipak, procenat obolele novorođenčadi i beba do godinu dana nije veliki,  ali se posebno apeluje na oprez.

Roditelji ne bi trebalo da bebu vode u zatvorene prostore i da dozvole da je dodiruju osobe koje nisu ukućani. Često pranje ruku bebe je veoma bitno.

Bebe su nešto osetljivije na korona virus verovatno zbog njihovog nezrelog imunološkog sistema i manjih disajnih puteva, zbog čega je veća verovatnoća da će razviti disajni problem sa respiratornim virusnom infekcijom.

Studija u kojoj je učestvovalo više od 2.100 mališana sa sumnjom ili potvrdom COVID-19 u Kini u periodu od kraja decembra do početka februara pokazala je da je nešto manje od 11% novorođenčadi imalo tešku ili kritičnu bolest. Poređenja radi, stopa teških ili kritičnih bolesti bila je oko 7% za decu uzrasta od jedne godine, 5, 4% za decu od 6 do 10 godina, 4% za one od 11 do 15 godina i 3% za 16 godina i starije.

Simptomi COVID-19 kod dece

I deca i odrasli imaju slične simptome COVID-19, s tim da su dečji simptomi blagi. Većina dece se oporavi u roku od jedne do dve nedelje. Ipak simptomi koji se mogu javiti veoma su slični gripu i drugim respiratornim infekcijama, a to su:

 Groznica/ tempeatura iznad 37,8

 Curenje iz nosa

 Kašalj

 Umor i gubitak apetita

 Bolovi u mišićima

 Povraćanje – ređe se javlja

 Proliv – ređe se javlja

 Ako vaše dete ima simptome korona virusa ili mislite da bi mogao imati COVID-19, pozovite pedijatra koji će vam dati najbolji savet. Ako dete ima temperaturu uputite se u kovid ambulantu u svom mestu. Držite dete kod kuće i dalje od drugih, koliko god je to moguće. Ako je moguće, neka vaše dete koristi zasebnu spavaću sobu i kupatilo od članova porodice.

Izvor:bebac.com

“Antibiotici nisu lekovi za snižavanje temperature. Za to postoje drugi lekovi, a antibiotici su lekovi isključivo za lečenje bakterijskih infekcija. Da bismo znali da je o tome reč, bolesnik mora da se pregleda, da se uzmu određene vrste bar minimalnih laboratorijskih analiza”, objasnio je infektolog i specijalista kliničke farmakologije doktor Mijomir Pelemiš

Jedan od čestih razloga zbog kojih će vam lekar prepisati  antibiotike su urininarne infekcije

“Urinarne infekcije mogu da izazovu ozbiljno zapaljenje bubrega. Kad neko ima česte infekcije mokraćnih kanala, treba utvrditi zašto ih ima. Nije svejedno ako neko ima jednom zapaljenje mokraćnih kanala ili ima za godinu dana pet puta, onda je neophodan pregled kod ginekologa ili urologa, da se vidi odakle je izvor bakterija, da li je urođeni poremećaj u mokraćnim kanalima, kamen u bubergu, ima li nešto drugo što uzrokuje skupljanje bakterija na određenom mestu i onda se infekcije ponavljaju”, rekao je dr Pelemiš.

Kako je dodao, antibiotici smeju da se uzimaju čak i u prvom trimestru trudnoći, ali ne svi antibiotici.

Ova vrsta lekova daje se i zbog problema sa zubima

“Kada neko vadi zub, ako ima razloga da mu se pojavi infekcija ili da mu se pogorša zdravstveno stanje – bolesti srca, srčane mane itd. gde mora preventivno da se da jedan dan do 48 sati antibiotik, to ima smisla, sve duže nema smisla, to će kod vas stvoriti mogućnost da bakterije steknu što veću otpornost. Što više bakterijama dajete antibiotika, dajete im šansu da brzo stvore imunitet. Bakterije postaju otporne, jer menjaju svoju građu, a novih antibiotika nema”.

Dok pijete antibiotoke, ne jedite ovo voće

“Antibiotici ne zahtevaju posebnu vrstu ishrane, ali grejpfrut, recimo, ne treba uzimati uz antibiotik zarad bolje resorpcije leka. To je voće koje ometa resorpciju, kao i mleko, ali treba uzimati jogurt i kiselo mleko, to je kao i probiotik”, istakao je Pelemiš.

Greška je i brz prestanak uzimanja antibiotika

“Da bi se videlo da neki lek deluje, pacijent mora da ga uzima najmanje tri dana, e to je ono što je problem – pacijenti piju dan ili dva antibiotik, onda im je dobro i oni ga ostave. To je veliki problem jer se tako razvija otpornost na bakterije, pa sledeći put kada date antibiotik, on više neće da deluje. Ne sme da se tako kratko uzima, mora da se uzima minimalno pet dana jer efekat antibiotika ne može da se vidi dok ne prođe tri dana”, napomenuo je infektolog.

Izvor: zena.blic.rs

„Nedostatak sna povećava sklonost ka zapaljenskim bolestima. Balansirana ishrana je druga važna stvar. Svi sada piju vitamine i to može da koristi, ali važnije je uzimanje vitamina iz voće i povrće kroz ishranu“, ističe dr Nestorović i objašnjava da se korišćenjem zdravih namirnica, među kojima se po antivirusnom dejstvu naročito izdvaja crno voće poput kupine, aronije ili crne zove, jer povećava količinu gama interferona.

„To je jedna supstanca jako dobra u odbrani od gripa, uopšte od virusa. Mi stalno zaboravljamo da su biljke mnogo starije od nas, nekih 800 miliona godina, da i njih napadaju virusi i da su biljke razvile svoj odbrambeni sistem. Na primer, afrička muškatla je odlična u borbi protiv gripa, a kod nas se može naći u vidu sirupa, kapi, tableta. Preporučljiva je za sve uzraste, ali se mora uzeti što ranije, već sa prvim simptomima gripa“, kaže dr Nestorović.

Najbolje protiv gripa i prehlade:

– Spavajte dovoljno

– Balansirajte ishranu

– Koristite med, nanu i sirup ili sok od zove

– Nadoknadite vitamin D u zimskim mesecima

– Jedite povrće i voće, a naročito crno voće

– Uzimajte suplemente cinka

– Pojedite jedan brazilski orah nedeljno

– Konzumirajte ribu

– Slobodno se krećite i spavajte na hladnom

Kada se pomene crna zova, mnogima deluje nepoznato, ali zapravo, reč je o našoj domaćoj zovi (Sambucus nigra). Od nje je, za jačanje imuniteta, kako navodi doktor, dobro koristiti domaći kuvani sok, ili piti sok od ceđenih svežih plodova.

Stara dobra nana

Kada dođe do napada kašlja, često se pribegava inhalacionoj terapiji. Ipak, kako tvrdi dr Nestorović, takva vrsta lekova za astmatičare, danas se zloupotrebljava. „Pre dve godine Evropsko udruženje dečjih pulmologa uputilo je cirkularno pismo koje nije dobilo, čini mi se, neki naročiti publicitet. Oni su upozorili da se kašalj ne sme lečiti kao astma, zato što ti lekovi neće imati adekvatno dejstvo već mogu i da pogoršaju stanje“, istakao je Nestorović i dodao da lekovi za kašalj nažalost nisu mnogo efikasni ali da ima pomoći.

„Med može biti od velike koristi jer aktivira receptore za slatko, a ti receptori su istovremeno receptori za kašalj. Drugi prirodni lek je nana. Nana deluje na kašalj, ali ima još mnogo lekovitih svojstava, deluje na koncentraciju, upija nikotin iz vazduha…“, nabraja dr Nestorović.

Osim čaja od nane, dobro je i esencijalno ulje nane koje u kombinaciji sa mlakom vodom treba utrljavati u kožu u predelu pluća. „Interesantno je da je kašalj uslovljen psihički. Tako da i taj bliski kontakt sa detetom dok se masira uljem ume da mu skrene pažnju i da umanjuje bol“, objašnjava dr Nestorović.

Vitamin C razočarao? 

„Cink ima interesantno dejstvo zato što blokira mesta na kojima se vezuju virusi, pa se preporučuje i kod dijareje kada deluje mnogo brže i od probiotika. Kada je reč o vitaminima, vitamin A ima odličan efekat. Vitamin C je dao prilično razočaravajući efekat, mnogi piju taj vitamin, ali studije iz poslednjih godina nisu baš potvrdile da je to tako divno, a naročito ne velike doze. Ako hoćete da uzimate vitamin C,  uzimajte ga iz prirodnih izvora zato što ovaj sintetski nije mnogo efikasan“, naglasio je dr Nestorović.

Doktor izdvaja i vitamin D kao značajan jer, kako navodi, između oktobra i aprila, na našoj geografskoj širini, nema dovoljno sunca da bi se u koži stvorilo dovoljno tog vitamina pa se mora unositi dodatno.

„Mi smo podložni nedostatku vitamina D tokom zimskih meseci pa tako, tokom januara, kod većine ljudi skoro da ga i nema u krvi. Kada se vitamin D dodatno unese, ljudima to pomaže i pozitivno utiče na imunitet. U tom smislu najbolje je jesti morsku ribu koja dodatno ima i joda u sebi, što je kod nas takođe deficitarni element, jer se pokazalo da suplementacija, odnosno dodaci ishrani nisu tako efikasni“, rekao je dr Nestorović uz opasku da se recimo cink mora uzimati u vidu suplemenata i to u dozi od 10 do 15 mg dnevno za odrasle.

Kada je reč o selenu kako bismo ga imali dovoljno, potrebno je da pojedemo jedan brazilski orah nedeljno.

Doktor podseća na jednu studiju koja je rađena u Kini i u kojoj je učestvovalo 800.000 ljudi koji su jeli kuvanu ribu osam nedelja. Oni koji su kuvanu ribu jeli samo dva dana uspeli su da znatno pojačaju imunitet.

Igranje na snegu i smeđa mast 

Doktor Nestorović navodi još jedno prošlogodišnje otkriće u medicini prema kome je termogeneza, odnosno način na koji ljudi stvaraju toplotu, blisko povezana sa imunitetom.

„U ljudskom organizmu postoji takozvana smeđa mast smeštena obično oko bubrega i u vratu koja služi za stvaranje toplote u telu. Otkriveno je da se u toj smeđoj masti nalaze limfociti. Tako da kad izađete na hladno, to aktivira limfocite da stvaraju toplotu, ali limfociti istovremeno stimulišu i imunitet“, objašnjava doktor.

Nestorović preporučuje šetnju na hladnom, ali i spavanje u hladnoj i provetrenoj prostoriji.

„Treba podstaći i decu da se igraju na hladnoći i to će im stimulisati imunitet. Takođe sama fizička aktivnost će inicirati jače stvaranje važne smeđe masti“, zaključio je dr Nestorović.

Izvor:rts.rs