Za roditelje je bitno da znaju da se deca, bez obzira na uzrast, mogu razboleti od korona virusa. Takođe, bitno je znati da većina dece koja se zaraze obično ima slabe simptome, znatno slabije nego odrasli. Takođe, pojedini mališani zaraženi korona virusom uopšte nemaju simptome.
Veoma je bitno znati koja su obeležja zaražavanjem korona virusom. Ako primetite simptome na vreme možete sprečiti širenje bolesti. Izolacijom eventualno zaraženog deteta možemo smanjati ili skroz sprečiti širenje virusa u okviru porodice i okoline.
Kolika je verovatnoća da se dete zarazi korna virusom
Iako se deca mogu zaraziti virusom procenat obolevanja je znatno manji nego kod odraslih osoba. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Ne samo da deca manje obolevaju od kovida 19, već su im simptomi bolesti znatno blaži ako se inficiraju korona virusom.
Teške oblike bolesti deca imaju vrlo retko. Prema američkom Centru za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), među skoro 150.000 slučajeva korona virusa u Sjedinjenim Državama između 12. februara i 2. aprila, samo oko 2.500 njih, odnosno 1,7%, bili su deca. Slični podaci prijavljeni su u drugim zemljama, poput Kine i Italije. Stopa hospitalizacije za decu bila je znatno niža nego za odrasle.
Međutim, važno je na pomenuti da bez obzira na uzrast osobe sa hroničnim problemima i bolestima, poput dijabetesa tipa 2, imaju znatno veći procenat od komplikacija. Isto važi i za decu. Pored velikog rizika od korone kod dijabetičara, deca koja imaju urođene srčane bolesti, genetska stanja ili stanja koja utiču na nervni sistem ili metabolizam takođe su izložena većem riziku i težim stanjima korona virusa.
Bebe su nešto ugroženije od korona virusa, one su ugroženije čak iako su potpuno zdrave (bez hroničnih bolesti). Ipak, procenat obolele novorođenčadi i beba do godinu dana nije veliki, ali se posebno apeluje na oprez.
Roditelji ne bi trebalo da bebu vode u zatvorene prostore i da dozvole da je dodiruju osobe koje nisu ukućani. Često pranje ruku bebe je veoma bitno.
Bebe su nešto osetljivije na korona virus verovatno zbog njihovog nezrelog imunološkog sistema i manjih disajnih puteva, zbog čega je veća verovatnoća da će razviti disajni problem sa respiratornim virusnom infekcijom.
Studija u kojoj je učestvovalo više od 2.100 mališana sa sumnjom ili potvrdom COVID-19 u Kini u periodu od kraja decembra do početka februara pokazala je da je nešto manje od 11% novorođenčadi imalo tešku ili kritičnu bolest. Poređenja radi, stopa teških ili kritičnih bolesti bila je oko 7% za decu uzrasta od jedne godine, 5, 4% za decu od 6 do 10 godina, 4% za one od 11 do 15 godina i 3% za 16 godina i starije.
Simptomi COVID-19 kod dece
I deca i odrasli imaju slične simptome COVID-19, s tim da su dečji simptomi blagi. Većina dece se oporavi u roku od jedne do dve nedelje. Ipak simptomi koji se mogu javiti veoma su slični gripu i drugim respiratornim infekcijama, a to su:
Groznica/ tempeatura iznad 37,8
Curenje iz nosa
Kašalj
Umor i gubitak apetita
Bolovi u mišićima
Povraćanje – ređe se javlja
Proliv – ređe se javlja
Ako vaše dete ima simptome korona virusa ili mislite da bi mogao imati COVID-19, pozovite pedijatra koji će vam dati najbolji savet. Ako dete ima temperaturu uputite se u kovid ambulantu u svom mestu. Držite dete kod kuće i dalje od drugih, koliko god je to moguće. Ako je moguće, neka vaše dete koristi zasebnu spavaću sobu i kupatilo od članova porodice.
Izvor:bebac.com
“Antibiotici nisu lekovi za snižavanje temperature. Za to postoje drugi lekovi, a antibiotici su lekovi isključivo za lečenje bakterijskih infekcija. Da bismo znali da je o tome reč, bolesnik mora da se pregleda, da se uzmu određene vrste bar minimalnih laboratorijskih analiza”, objasnio je infektolog i specijalista kliničke farmakologije doktor Mijomir Pelemiš
Jedan od čestih razloga zbog kojih će vam lekar prepisati antibiotike su urininarne infekcije
“Urinarne infekcije mogu da izazovu ozbiljno zapaljenje bubrega. Kad neko ima česte infekcije mokraćnih kanala, treba utvrditi zašto ih ima. Nije svejedno ako neko ima jednom zapaljenje mokraćnih kanala ili ima za godinu dana pet puta, onda je neophodan pregled kod ginekologa ili urologa, da se vidi odakle je izvor bakterija, da li je urođeni poremećaj u mokraćnim kanalima, kamen u bubergu, ima li nešto drugo što uzrokuje skupljanje bakterija na određenom mestu i onda se infekcije ponavljaju”, rekao je dr Pelemiš.
Kako je dodao, antibiotici smeju da se uzimaju čak i u prvom trimestru trudnoći, ali ne svi antibiotici.
Ova vrsta lekova daje se i zbog problema sa zubima
“Kada neko vadi zub, ako ima razloga da mu se pojavi infekcija ili da mu se pogorša zdravstveno stanje – bolesti srca, srčane mane itd. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
gde mora preventivno da se da jedan dan do 48 sati antibiotik, to ima smisla, sve duže nema smisla, to će kod vas stvoriti mogućnost da bakterije steknu što veću otpornost. Što više bakterijama dajete antibiotika, dajete im šansu da brzo stvore imunitet. Bakterije postaju otporne, jer menjaju svoju građu, a novih antibiotika nema”.
Dok pijete antibiotoke, ne jedite ovo voće
“Antibiotici ne zahtevaju posebnu vrstu ishrane, ali grejpfrut, recimo, ne treba uzimati uz antibiotik zarad bolje resorpcije leka. To je voće koje ometa resorpciju, kao i mleko, ali treba uzimati jogurt i kiselo mleko, to je kao i probiotik”, istakao je Pelemiš.
Greška je i brz prestanak uzimanja antibiotika
“Da bi se videlo da neki lek deluje, pacijent mora da ga uzima najmanje tri dana, e to je ono što je problem – pacijenti piju dan ili dva antibiotik, onda im je dobro i oni ga ostave. To je veliki problem jer se tako razvija otpornost na bakterije, pa sledeći put kada date antibiotik, on više neće da deluje. Ne sme da se tako kratko uzima, mora da se uzima minimalno pet dana jer efekat antibiotika ne može da se vidi dok ne prođe tri dana”, napomenuo je infektolog.
Izvor: zena.blic.rs
„Nedostatak sna povećava sklonost ka zapaljenskim bolestima. Balansirana ishrana je druga važna stvar. Svi sada piju vitamine i to može da koristi, ali važnije je uzimanje vitamina iz voće i povrće kroz ishranu“, ističe dr Nestorović i objašnjava da se korišćenjem zdravih namirnica, među kojima se po antivirusnom dejstvu naročito izdvaja crno voće poput kupine, aronije ili crne zove, jer povećava količinu gama interferona.
„To je jedna supstanca jako dobra u odbrani od gripa, uopšte od virusa. Mi stalno zaboravljamo da su biljke mnogo starije od nas, nekih 800 miliona godina, da i njih napadaju virusi i da su biljke razvile svoj odbrambeni sistem. Na primer, afrička muškatla je odlična u borbi protiv gripa, a kod nas se može naći u vidu sirupa, kapi, tableta. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Preporučljiva je za sve uzraste, ali se mora uzeti što ranije, već sa prvim simptomima gripa“, kaže dr Nestorović.
Najbolje protiv gripa i prehlade:
– Spavajte dovoljno
– Balansirajte ishranu
– Koristite med, nanu i sirup ili sok od zove
– Nadoknadite vitamin D u zimskim mesecima
– Jedite povrće i voće, a naročito crno voće
– Uzimajte suplemente cinka
– Pojedite jedan brazilski orah nedeljno
– Konzumirajte ribu
– Slobodno se krećite i spavajte na hladnom
Kada se pomene crna zova, mnogima deluje nepoznato, ali zapravo, reč je o našoj domaćoj zovi (Sambucus nigra). Od nje je, za jačanje imuniteta, kako navodi doktor, dobro koristiti domaći kuvani sok, ili piti sok od ceđenih svežih plodova.
Stara dobra nana
Kada dođe do napada kašlja, često se pribegava inhalacionoj terapiji. Ipak, kako tvrdi dr Nestorović, takva vrsta lekova za astmatičare, danas se zloupotrebljava. „Pre dve godine Evropsko udruženje dečjih pulmologa uputilo je cirkularno pismo koje nije dobilo, čini mi se, neki naročiti publicitet. Oni su upozorili da se kašalj ne sme lečiti kao astma, zato što ti lekovi neće imati adekvatno dejstvo već mogu i da pogoršaju stanje“, istakao je Nestorović i dodao da lekovi za kašalj nažalost nisu mnogo efikasni ali da ima pomoći.
„Med može biti od velike koristi jer aktivira receptore za slatko, a ti receptori su istovremeno receptori za kašalj. Drugi prirodni lek je nana. Nana deluje na kašalj, ali ima još mnogo lekovitih svojstava, deluje na koncentraciju, upija nikotin iz vazduha…“, nabraja dr Nestorović.
Osim čaja od nane, dobro je i esencijalno ulje nane koje u kombinaciji sa mlakom vodom treba utrljavati u kožu u predelu pluća. „Interesantno je da je kašalj uslovljen psihički. Tako da i taj bliski kontakt sa detetom dok se masira uljem ume da mu skrene pažnju i da umanjuje bol“, objašnjava dr Nestorović.
Vitamin C razočarao?
„Cink ima interesantno dejstvo zato što blokira mesta na kojima se vezuju virusi, pa se preporučuje i kod dijareje kada deluje mnogo brže i od probiotika. Kada je reč o vitaminima, vitamin A ima odličan efekat. Vitamin C je dao prilično razočaravajući efekat, mnogi piju taj vitamin, ali studije iz poslednjih godina nisu baš potvrdile da je to tako divno, a naročito ne velike doze. Ako hoćete da uzimate vitamin C, uzimajte ga iz prirodnih izvora zato što ovaj sintetski nije mnogo efikasan“, naglasio je dr Nestorović.
Doktor izdvaja i vitamin D kao značajan jer, kako navodi, između oktobra i aprila, na našoj geografskoj širini, nema dovoljno sunca da bi se u koži stvorilo dovoljno tog vitamina pa se mora unositi dodatno.
„Mi smo podložni nedostatku vitamina D tokom zimskih meseci pa tako, tokom januara, kod većine ljudi skoro da ga i nema u krvi. Kada se vitamin D dodatno unese, ljudima to pomaže i pozitivno utiče na imunitet. U tom smislu najbolje je jesti morsku ribu koja dodatno ima i joda u sebi, što je kod nas takođe deficitarni element, jer se pokazalo da suplementacija, odnosno dodaci ishrani nisu tako efikasni“, rekao je dr Nestorović uz opasku da se recimo cink mora uzimati u vidu suplemenata i to u dozi od 10 do 15 mg dnevno za odrasle.
Kada je reč o selenu kako bismo ga imali dovoljno, potrebno je da pojedemo jedan brazilski orah nedeljno.
Doktor podseća na jednu studiju koja je rađena u Kini i u kojoj je učestvovalo 800.000 ljudi koji su jeli kuvanu ribu osam nedelja. Oni koji su kuvanu ribu jeli samo dva dana uspeli su da znatno pojačaju imunitet.
Igranje na snegu i smeđa mast
Doktor Nestorović navodi još jedno prošlogodišnje otkriće u medicini prema kome je termogeneza, odnosno način na koji ljudi stvaraju toplotu, blisko povezana sa imunitetom.
„U ljudskom organizmu postoji takozvana smeđa mast smeštena obično oko bubrega i u vratu koja služi za stvaranje toplote u telu. Otkriveno je da se u toj smeđoj masti nalaze limfociti. Tako da kad izađete na hladno, to aktivira limfocite da stvaraju toplotu, ali limfociti istovremeno stimulišu i imunitet“, objašnjava doktor.
Nestorović preporučuje šetnju na hladnom, ali i spavanje u hladnoj i provetrenoj prostoriji.
„Treba podstaći i decu da se igraju na hladnoći i to će im stimulisati imunitet. Takođe sama fizička aktivnost će inicirati jače stvaranje važne smeđe masti“, zaključio je dr Nestorović.
Izvor:rts.rs
Nar je jedna od najzdravijih voćki na svetu jer sadrži niz biljnih jedinjenja koja su veoma korisna za zdravlje organizma. Mnoge studije su pokazale da nar ima neverovatne koristi kada je prevencija od mnogih ozbiljnih bolesti u pitanju.
Saznajte koliko je čaj od nara lekovit za mnoge zdravstvene tegobe.
Čaj od nara lekovitost
Veruje se da je za lekovitost narove kore znao još Hipokrat pre 2500 godina. Koru od nara je koristio lečenje dizenterije. Obloge od kore nara je koristio i za lečenje ubojnih i ubodnih rana.
Čaj od nara se pravi od kore nara, a njegova lekovitost je nadaleko poznata. Bogat je izbvor vitamina C, što pogoduje jačanju imuniteta, a povoljno utiče i na krvne sudove, elastičnost kože, zdravlje zuba i kostiju. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Pored toga, idealan je za detoksikaciju organizma.
Čaj od nara je delotvoran za mnoge zdravstvene tegobe:
-
Sjajan je antioksidans. Najnovija istraživanja pokazuju da od sveg voća i povrća nar ima najveći sadržaj polifenola koji umanjuju ošetećenje zdravih ćelija izazvano slobodnim radikalima.
-
Jača imuni sistem. S obzirom na svoja lekovita svojstva i visok sadržaj vitamina C, čaj od kore nara jača vaš imunitet i tako pomaže organizmu da se bori protiv pojave raznih bolesti.
-
Pomaže kod stomačnih tegoba i proliva. Čaj od nara je sjajan prirodni lek za mnoge probavne tegobe, kao i za proliv.
-
Sprečava pojavu bolesti srca. Redovno konzumiranje čaja od nara doprinosi boljem krvotoku i tako sprečava pojavu bolesti srca i moždanog udara. Pored toga, čaj od nara reguliše nivo holesterola u krvi, što takođe doprinosi boljem radu srca.
-
Prevenira pojavu raka. Nar sadrži visok nivo flavonoida, koji predstavljaju prirodni antioksidans koji se bori protiv slobodnih radikala u organizmu koji mogu prouzrokovati nastanak raka. Čaj od nara takođe pomaže u borbi protiv već postojećih ćelija raka u organizmu.
-
Prevenira pojavu osteoporoze. Pošto kora od nara sadrži fitohemikalije koje podstiču stvaranje estrogena, koji je važan za održavanje koštane mase, čaj od kore nara sprečava pojavu osteoporoze.
-
Čuva zdravlje zuba. Pored toga što ima antivirusna i antibakterijska dejstva, nar je dobar prirodni lek za uklanjanje kamenca na zubima, a takođe štiti i od drugih oralnih oboljenja.
-
Leči anemiju. Nar sadrži visok nivo gvožđa, što ga čini idealnim prirodnim lekom za lečenje simptoma anemije kao što su iscrpljenost, vrtoglavica, slabost.
-
Reguliše nivo šećera u krvi. Čaj od nara je pogodan za dijabetičare jer reguliše nivo šećera u krvi i smanjuje rizik od pojave mnogih drugih oboljenja koja dijabetesmože izazvati.
-
Leči grip i prehladu. Pošto narova kora sadrži visok nivo vitamina C, čaj od kore nara pomaže pri ublažavanju simptoma gripa i prehlade.
-
Štiti hrskavicu. Prema istraživanjima iz 2005. godine, čaj od nara deluje kao inhibitor na enzime odgovorne za oštećenje hrskavice, pa je zato idealan prirodni lek za one koji pate od osteoartritisa.
-
Ublažava simptome PMS-a i menopauze. Čaj od nara uravnotežuje nivo estrogena kod žena i podstiče stvaranje serotonina. Zato je dobar za ublažavanje simptoma predmenstrualnog sindroma i menopauze.
-
Dobar je za potenciju. Pošto je čaj od nara dobar za poboljšanje protoka krvi kroz telo, to je posebno važno za one koji imaju problem sa potencijom.
-
Dobar je za mršavljenje. Ukoliko želite da se u kratkom vremensko period oslobodite viška masnih naslaga, konzumirajte čaj od kore nara.
Čaj od kore nara protiv proliva
Jedna od najvažnijih funkcija čaja od narove kore jeste održavanje zdrave probave i lečenje različitih probavnih tegoba. Ubija parazite u crevima, a naročito je dobar prirodni lek protiv proliva i pantljičare. Kora od nara sadrži preko 20% tanina, što je čini veoma efikasnim prirodnim lekom protiv prolica.
Čaj od kore nara za želudac
Lekovitost čaja od nara deluje tako da u čitavom gastrointestinalnom traktu ubija patogene bakterije, a održava one koje su povoljne za organizam, pa je tako idealan i za zdravlje želuca. Čaj od kore nara pomaže kod lečenja čira na želucu i kolitisa (upala debelog creva). Kora nara sadrži alkaloide peletierin, izopeletierin, metalpeletierin i pseudopeletierin, što je čini idealnim prirodnim lekom za bolesti želuca.
Čaj od kore nara priprema
Priprema čaja od kore nara je vrlo jednostavna, a njegovo dejstvo je veoma povoljno po vaše celokupno zdravlje.
Kako napraviti čaj od nara?
Osušite koru od nara i stavite je u šolju i prokuvajte 250 ml vode. Kada voda proključa, prelijte koru od nara i poklopite čaj. Ostavite da tako odstoji oko 25 minuta i popijte čaj bez dodatka šećera.
Čaj od kore nara se pre svega preporučuje onima koji imaju preoblema za želucem i crevima. Najbolje je čaj konzumirati postepeno tako što ćete prvu polovinu šolje čaja popiti odmah, a drugu polovinu nakon 3 sata. U slučaju nekih ozbiljnijih problema sa želucem i sistemom organa za varenje, rasporedite konzumiranje čaja tako što ćete dve šolje čaja piti iz četiri puta u toku dana. Dakle, jednu šolju po pola i drugu šolju isto tako. Nakon nedelju dana konzumiranja čaja od kore nara treba napraviti pauzu od najmanje nedelju dana. Čaj mogu konzumirati i oni koji nemaju zdravstvenih tegoba, ali ne u prekomernim količinama. Čaj od nara ne treba piti svakog dana, već svaki drugi dan. Ukoliko imate zdravstvenih tegoba, ipak je najbolje da se posavetujete sa svojim lekarom kako ne bi došlo do neželjenih efekata.
Napomena: Ukus kore od nara je opor i može izazvati mučnine zbog svoje jačine i zato treba viti oprezan pri njegovom konzumiranju.
Čaj od kore nara je delotvoran i za ispiranje usta u slučaju da imate afte. Pored toga, čaj od kore nara je delotvoran za lečenje dermatitis. Tada se koristi za spoljašnju upotrebu u razblaženom obliku.
Za razliku od kore nara, sa čijim konzumiranjem treba biti oprezan, konzumiranje nara kao voća ne stvara nuspojave. Kao i svako voće, nar je bogat fitomaterijama, a konzumiranje svežeg nara ima mnogobrojne snažne povoljne uticaje na zdravlje organizma. Preporučuje se konzumiranje sirovog nara radi boljeg dejstva. Ukoliko imate problema sa apetitiom, jutarnjom mučninom i bolom u grlu, jedite nar. Nar se preporučuje i osobama koji boluju od astme jer visok nivo vitamina C koji sadrži ima snažno antiupalno dejstvo.
Izvor: prirodnoizdravo.com
Broj obolelih od dijabetesa je u stalnom porastu, tako da u svetu približno svaka deseta osoba ima šećernu bolest. Dijabetes je izuzetno značajan javno zdravstveni izazov, jer ga karakterišu brojne komplikacije, koje podmuklo, bez jasnih predznaka, mogu oštetiti vitalne organe i prouzrokovati ozbiljan invaliditet.
Broj obolelih u Srbiji sada iznosi oko 700.000, što je nešto preko osam odsto ukupnog broja stanovnika, upozorava akademik prof. dr Nebojša M. Lalić s Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma KCS i dekan Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
– Koncept savremenog lečenja dijabetesa je usmeren ka prevenciji komplikacija, a zasnovan je, pre svega, na individualnom pristupu, tj. na sagledavanju stanja bolesti, ali i individualnih stavova, navika i uslova u kojima pacijent živi. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Zbog toga se određuju za svakog pacijenta individualne ciljne vrednosti nivoa šećera u krvi (glikemije) pre i posle glavnih obroka i nivoa glikoziliranog hemoglobina (HbA1c), posebne analize koja pokazuje tromesečno stanje kontrole glikemije. U tom smislu, na primer, za većinu pacijenata preporučeni nivo HbA1c je manji od 7%, manji od 6,5% u uslovima kraćeg trajanja bolesti i bez komplikacija, dok su manje striktni ciljevi, manji od 8%, primenljivi za stariju populaciju sa dužim trajanjem bolesti i pridruženim oboljenjima.
Promena životnog stila
Za uspešnu terapiju dijabetesa neophodni su promena načina ishrane i veća fizička aktivnost.
– Promena ishrane sastoji se u osnovi u izostavljanju (slatkiši, masna hrana, alkohol) ili smanjenju unosa namirnica koje sadrže skrob, isključivanju masne hrane i slatkog voća, dok je potrebno povećati unos povrća i namirnica koje sadrže dijetetska vlakna, što sve treba da bude individualizovano kroz precizan dogovor pacijenta i lekara, odnosno zdravstvenog tima. Potrebna je takođe veća fizička aktivnost, zavisno od navika i ukupnog stanja pacijenta, a minimalna planirana fizička aktivnost (najčešće umerena šetnja) je od 20 do 30 minuta i najmanje tri puta nedeljno.
Promena načina života je neophodna, ali nije dovoljna. Poslednjih godina puno novih lekova postalo je dostupno i pomoću njih je ostvaren znatan napredak u terapiji ove bolesti.
Nova generacija lekova
U terapiji dijabetesa tipa 2 dostupni su lekovi koji deluju potpuno novim mehanizmima. U tom smislu nove grupe lekova pojačavaju efekat hormona iz creva (inkretina) i tako snažno utiču na normalizaciju glikemija, a postoje i lekovi koji inhibiraju razgradnju inkretina i time postižu sličan efekat. S druge strane, pokazalo se da novi lekovi koji povećavaju eliminaciju glukoze preko bubrega mogu biti efikasni u normalizaciji glikemije. U poslednje dve godine pokazano je da postoje lekovi u ovim grupama koji istovremeno s normalizacijom glikemije znatno smanjuju i kardiovaskularnu smrtnost, što otvara nove i neslućene mogućnosti u usavršavanju terapije.
Insulinska terapija je poslednjih godina takođe zabeležila veliki napredak, što je posebno važno jer se ona primenjuje kod svih pacijenata sa dijabetesom tipa 1, ali vrlo često i kod tipa 2. U tom smislu sada su dostupni novi sintetski molekuli insulina (analozi) koji omogućavaju da se mnogo preciznije i pravovremeno snizi šećer u krvi. Takođe, usavršena je primena insulinskih pumpi sa senzorima za očitavanje glikemije, koje programirano daju insulin i kod vrlo nestabilnih pacijenata omogućavaju stabilizaciju glikemije.
U celini, novine u lečenju dijabetesa i njihova adekvatna primena mogu znatno smanjiti ozbiljne probleme koje porast šećerne bolesti donosi u godinama koje dolaze.
Izvor:blic.rs
Operacija tumora dojke
Zavisno od veličine tumora, veličine vaše dojke, kliničke i mamografsko-ultrazvučne prezentacije hirurg-onkolog će vam predočiti vrstu operacije koja je najoptimalnija za vas. Operacije mogu biti poštedne ili radikalne. Poštedne operacije podrazumevaju ostranjenje patološke promene sa manjom zonom zdravog tkiva , nazivaju se još i tumorektomije, segmentektomije ili kvadrantektomije. Ovu vrstu intrevencija kod karcinoma obavezno prati i ozračivanje te dojke. Druga vrsta intrevencija se naziva radikalna, kada se odstranjuje čitava dojka. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Dalje lečenje ovih pacijentkinja zavisi od brojnih faktora (prisustva metastaza, patoistološkog tipa tumora, histološkog gradusa i hormonskih receptora…).
Savremeni trend su radikalne operacije sa poštedom kože i regije bradavice i istovremenom ili naknadnom rekonstrukcijom dojke i uzrdanjom implantata (subkutana masetkomija sa implantatom).
Za ove vrste intervencija neohodno je bolničko lečenje uz adekvatna pripremu pošto se vrše u opštoj anesteziji.
Bitno je da izaberete hirurga , steknete poverenje tokom razgovora sa njim i posle operacije se pridržavate svih uputstava i redovno se kontrološete.
Uvećanje grudi (augmentacija)
predstavlja promenu veličine, položaja ili oblika dojki. Obično se žene opredele za ovu vrstu intervencije nakon trudnoće i dojenja, kada dojke izgube svoj tonus i volumen. Ova estetska procedura se, naravno, može izvršiti i pre trudnoće, posebno u devojaka kod kojih postoji izražena asimetrija u veličini dojki. Neophodno je sačekati da prođe period rasta i razvoja, da devojka navrši 18.godinu života.
Ova intervencija se u tehničkom-hiruškom aspektu može načiniti na nekoliko različitih načina. Koja vrsta ugradnje implantata, a posebno veličina koja će se ugraditi, zavise od vaše želje i onoga što vam hirurg predoči kao najbolje rešenje za vašu konstituciju.
U razgovoru sa operatorom iznesite svoje želje, efekat koji želite da postignete, a on će vas sa stanovišta zdravlja obavestiti o mogućnostika i limitima intervencije.
Podizanje grudi (mastopexia)
predstavlja hirušku intrevencijuu kojom se menja položaj i izgled dojki. Intrevencija se uglavnom izvodi nakon dojenja, kada grudi izgube svoju čvrstinu, punoću i dodje do njihovog spada.
Tehnički pristup koji će hirurg koristiti prilikom ove intrevencije prevashodno zavisi od kavliteta i strukture vaših dojki. U nekim slučajevima je pored podizanja grudi neophodna i ugradnja implantana kako bi se postigao adekvatan estetski efekat,
U razgovoru sa hirurgom biće vam predočene vrste operativnih tehnika, rizici i moguće komplikacije.
Smanjenje grudi (redukcija)
predstavlja smanjenje veličine grudi koje prati promena položaja i oblika grudi. U nekih žena velike grudi predstavljaju isključivo estetski problem, ali ne retko to je i zdravstveni problem. Žene sa izrazito velikim grudima osećaju bolove u kičmi, vremenom dolazi do njenog deformiteta i bržeg nastanka degenerativnih promena. Ove žene umeju da imaju i manjnje bitan, ali ne i zanemarljiv problem sa pronalaženjem adekvatne garderobe, grudnjaka , radne odeće.
Ova vrsta intervencije je tehnički složenija od prethodno navedenih estetskih zahvata. Neophodno je da se opredelite za hirurga sa velikim iskustvom ukoliko planirate ovu vrstu operacije.
Imate razgovor za posao, kolokvijum/ispit ili možda treba da izađete na sastanak sa potencijalnim partnerom, a dlanovi su vam mokri od nervoze? Obrišete ih, ali znojenje se nastavlja do te mere da vas je nekad sramota zbog toga…
Niste jedini – mnogima od nas se znoje dlanovi zbog nervoze. Eksperti kažu da je to savršeno normalan odgovor na stresnu situaciju. Ali, šta kaže nauka o ovom fenomenu i šta možete da preduzmete kada vam se znoje ruke zbog nervoze?
Krenimo redom – zašto se dlanovi znoje od nervoze
Primarna svrha znojenja je da spusti temperaturu tela, što je i razlog zašto se toliko znojite dok trčite, a telo isto reaguje i kada ste u stresnoj situaciji, objašnjava dr Darija Long Gilespi.
“S obzirom na to da vaš mozak ne može da napravi razliku između uzroka stresa, odnosno trčanja i držanja prezentacije pred šefom, na primer, on reaguje na isti način i uzrokuje znojenje”, dodaje ona.
Dermatolog Marlien Pol-Rodrigez primećuje da znojenje može da se javi usled stimulacije simpatetičkog nervnog sistema, kao odgovora na akutni stres, koji nam pomaže da funkcionišemo kada psihološki osećamo da smo izloženi nekoj pretnji, opasnosti…
Ali, zašto se znoje baš dlanovi? Reč je o evoluciji. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Znoj se više koncentriše na dlanovima zato što “malo vlage pojačava stisak”, kaže Pol-Rodrigez.
Znoj se pojavljuje na određenim mestima, a dlanovi su jedan od delova tela gde se znoj češće javlja. “Kada ste u stresnoj situaciji ili ste nervozni, znoj se najčešće manifestuje lepljivim rukama jer se na dlanovima nalazi više znojnih žlezda, kao i na stopalima, licu, ispod pazuha”, ističe ona.
Šta uzrokuje znojenje dlanova
Pol-Rodrigez kaže da su znojavi dlanovi emocionalni odgovor do kojeg dolazi usled osećanja straha ili anksioznosti.
“Znojenje kontroliše hipotalamus u mozgu, tako da hipotalamus procesuira taj signal emocija i prevodi ga u pojačano znojenje”.
Bilo koja situacija može da bude uzrok znojenja dlanova: govor u javnosti, prvi sastanak, napet društveni događaj, iznenadan trenutak panike, poput onoga kada shvatite da ste zaboravili na neki važan rok na poslu, recimo.
Kardiolog dr Adam Splejver ističe da i začinjena hrana, kao i pušenje i konzumacija kafe mogu da doprinesu znojenju dlanova.
Kako da se rešite ove “muke”
Gotovo nikad ne znate unapred kada će dlanovi početi nekontrolisano da vam se znoje.
“Emocionalni stres, koji je najčešći uzrok znojenja dlanova, teško je kontrolisati. Pravi je izazov rešiti se znojenja dlanova, ali to se može prevazići”, kaže dr Timoti Majns.
Evo nekoliko njegovih saveta kako da prevaziđete znojenje dlanova:
Ako znate da vas očekuje naročito stresan dan, vežbajte duboko disanje. “Zvuči jednostavno, ali samo nekoliko dubokih udaha i zadržavanja daha na nekoliko sekundi, zatim oslobađanja tog vazduha, može da vam skrene misli sa onoga što vas muči”.
Pokušajte da na dlanove nanesete malo antiperspiranta tokom noći. Noć je najbolje vreme da to uradite, kako bi koža upila sastojke i blokirala znojne žlezde.
Ponesite sa sobom malo sode bikarbone i nanesite na dlanove pre nego što se izložite stresnoj situaciji. “To će upiti vlagu”, kaže Majns.
Izvor: najstudent.com
Karl Gustav Jung rođen je 1875. godine u Kesvilu, kanton Turgau, u Švajcarskoj, kao sin protestantskog sveštenika, u znaku »svinje«. Ovo je Jungov sopstveni humoristični komentar, jer u kineskom kalendaru 1875. godina stoji pod ovim znakom, kao simbolom tame. U svome detinjstvu, kako dobro primećuje Herbert Rid (Herbert Read) u svojoj studiji ο Jungu posvećenoj njegovom 85. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
rođendanu, Jung je već utvrdio da je svet taman i nerazumljiv i da površna objašnjenja koja mu stariji pružaju ο “realnosti”, ne odgovaraju toj realnosti.
Kada je u Bazelu završio sve potrebne škole za upis na fakultet, a još i u toku gimnazijskog školovanja, pomišljao je najpre, da razreši tamu prošlosti i u njoj zagonetku starih rasa i naroda, želeći da studira arheologiju; onda mu se učinilo zanimljivije razvejavanje tame jezika i vavilonske zbrke oko njihovog porekla, pa je razmišljao da bi trebalo da studira filologiju; najzad je odlučila najveća misterija života, njeni biološki koreni, što ga je opredelilo da studira medicinu.
Jungovi preci i sa očeve i sa majčine strane u više generacija bili su fakultetski obrazovani ljudi, i to poznati teolozi i lekari. Njegov ded, sa očeve strane, poreklom Nemac, bio je pesnik i lekar u isto vreme i sa preporukom Aleksandra fon Humbolta došao je u Bazel, postao profesor anatomije i osnovao prvu bolnicu za nervno i duševno bolesnu decu.
Godine detinjstva i dečaštva Jung je proveo u dosta mučnoj i povremeno vrlo nesređenoj porodičnoj sredini, materijalno obezbeđenoj, emotivno, međutim, neusklađenoj zbog suprotnih temperamenata i želja roditelja.
Otac je studirao teologiju i postao sveštenik manje zato što je ovo želeo, više iz finansijskih razloga, jer mu se iznenada ukazalo dostupno nasledstvo jednog umrlog srodnika koji je u zaveštanju zahtevao da se novac utroši na studiranje teologije. Sumnja u pogledu pravog izbora poziva, ali i dublja sumnja u istinitost onoga čime se bavio, i što je drugima prenosio, nagrizale su Jungovog oca, izgleda, sve do smrti, i ove sumnje nisu mogle a da ne ostave traga na njegovog mladoga sina koji je dosta rano počeo, i to na originalan način, da se bavi metafizičkim pitanjima. Jungova majka, vrlo obrazovana žena za ono vreme, znatiželjnija i šireg interesovanja od svoga muža, dosađivala se u braku, postajala čas razdražljiva i naprasita prema mužu i detetu, nazivajući njegovo svojeglavo ponašanje »sramotom za porodicu«, čas je bila depresivna i telesno bolesna odlazeći u takvom stanju u bolnicu na lečenje. Ovakvo stanje u porodici uticalo je da je Jung sve do kraja puberteta, i pored jasnih znakova koji su označavali vrlo individualan i svojevrstan razvoj ličnosti, patio od niza psihičkih i telesnih bolesti koje su ukazivale na jake sukobe u njegovoj duši. U jednom periodu teške krize koja je zavladala u odnosima Jungovih roditelja, kada je u jednom trenutku došlo i do privremenog razvoda, Jung je patio od ekcema po čitavom telu, za koji je sam kasnije pisao da je bio izazvan psihogeno. U dobu od pet-šest godina nedeljama je patio od nesanice i noćnih strahova. Snovi su mu bili još tada, u najranijem detinjstvu, ne samo obilni i raznovrsni, već i krajnje neobični i za detinji uzrast u kome je bio, vrlo složeni. Njegovo interesovanje za snove kojima će kasnije, u toku svoga naučnog razvoja, posvetiti znatno vremena i plodne pažnje, počelo je još iz detinjstva, kada se mučio da protumači neki svoj san koji je već onda bio bogat neobičnim simbolima. U sedmoj godini patio je od napada gušenja, neke vrste pseudokrupa, izazvan isključivo psihičkim razlozima. U devetoj godini prvi put je doživeo znake rascepa ličnosti, kasnije je pisao ο ličnosti br. 1 i ličnosti br. 2, koje su se jedna prema drugoj odnosile neprijateljski. Ovakvo stanje izazivalo je u Jungu doživljavanje jakog straha, a unutarnja sigurnost bila je ozbiljno uzdrmana. U to doba osećao je snažnu potrebu da se izdvoji od drugih ljudi, da stvori nešto samo za sebe, što će biti njegova tajna i što mu može u teškim momentima da pruži zaštitu ili utehu. I on je zaista napravio za sebe jednog čovečuljka od drveta kome je pridodao jedan sjajan kameni šljunak iz Rajne, koji je on sam šareno obojio vodenim bojama. Ovaj svoj mali totem pažljivo je sakrio na tavanu i tamo je povremeno odlazio da ga vidi kada mu je bilo teško, kada je bio siguran da ga neće niko videti. U ovom događaju treba videti početak Jungove neodoljive privlačnosti prema tajni, najpre onoj u prirodi, zatim u ljudskoj duši, dalekoj istoriji ljudskog roda, transcendentnoj i kosmičkoj.
Posle završenih studija medicine opredelio se za u to vreme vrlo malo privlačnu specijalizaciju psihijatrije, pri čemu je imao sreću da već u 25-toj godini postane asistent tada vodeće ličnosti psihijatrije u svetu, Eugena Blojlera, na njegovoj klinici u Cirihu. U 27. godini boravio je neko vreme na studijama psihopatologije u Parizu kod Pjer Zanea (Pierre Janet); u tim godinama je i doktorirao. Dve godine kasnije objavio je originalan rad: Eksperimentalna istraživanja ο asocijacijama kod zdravih (poznat do danas kao Jungov asocijacioni test), a u 30. godini izabran je za docenta za psihijatriju na ciriškom univerzitetu.
Nezadovoljan radom i načinom ispitivanja psihijatrijskih bolesnika na ciriškoj klinici, pri čemu se malo vodilo računa ο ličnosti bolesnika, dubljem smislu i značenju njegovih simptoma, kao i čitavoj njegovoj prošlosti, Jung se upustio u analizu onih ispoljavanja duševno poremećenih ljudi preko kojih je naslućivao da može da dopre u pozadinu svesti, u nesvesno, koje je svojim bogatstvom obećavalo istraživaču otkrića do tada nepoznatog rudnika čije je eksploatisanje trebalo da bude neiscrpno i da predstavlja radikalan zaokret u psihijatriji uopšte. Prvi plod ovakvog Jungovog otkrića bila je njegova knjiga: Ο psihologiji demencije prekoks, iz 1906. godine. Ova knjiga je uspešan ishod Jungovog naročito marljivog izučavanja jedne stare pacijentkinje na ciriškoj psihijatrijskoj klinici koja je tamo provela skoro četrdeset godina, dijagnostikovana kao katatona shizofrena demencija, a koja je uporno ponavljala neke stereotipne pokrete rukama čiji je dublji smisao Jung uspeo da odgonetne.
Jedini čovek koji se bavio sličnim originalnim istraživanjem, doduše kod neurotičnih pacijenata, bio je u ono vreme Sigmund Frojd (S. Freud), koji je Junga odmah snažno privukao, a prema kome nije bio ravnodušan ni njegov šef klinike, klasični, ali originalni psihijatar Eugen Blojler. Godina 1907. predstavljala je odlučnu prekretnicu za dalji tok života i naučnog stvaranja Karl Gustava Junga. To je bila godina prvog susreta Frojda i Junga, februara meseca u Beču, na Frojdov poziv. Dvojica uglednih naučnika, psihijatara, od kojih je jedan svojim otkrićima već bio izazvao gotovo svuda žestoku reakciju protesta ne samo protiv onoga što je otkrio i objavio, već i protiv svoje ličnosti, a drugi koji je tek otpočinjao svoj naučni put i na njemu već bio zapažen, razgovarali su toga februarskog dana od jedan čas u podne trinaest časova neprekidno i na kraju razgovora, u euforiji koju su jedan u drugom izazvali, bili su u stanju da se zakunu na doživotno prijateljstvo. Jung je u pismu Frojdu od 31. III 1907. naveo da je poseta za njega lično značila »sedmo nebo«, a u svojoj autobiografiji pisao je ο susretu sledeće: »Frojd je bio prvi zaista značajni čovek koga sam sreo. Nijedan drugi čovek iz moga tadašnjeg iskustva nije mogao da se sa njime meri. U njegovom stavu nije bilo ničega trivijalnog. Ocenio sam ga kao izvanredno inteligentnog, oštroumnog i u svakom pogledu značajnog.« Frojd je na sličan način bio impresioniran Jungovom ličnošću, njegovom neobuzdanom vitalnošću, bogatom moć| predstavljanja, sugestivnom snagom u formulisanju najsmelijih hipoteza, beskompromisnom energičnošću. U njemu je Frojd odmah prepoznao svojstva vodeće ličnosti i već posle kraćeg vremena prijateljstva nazvao ga je »sinom i naslednikom«.
Pre ovih događaja, 1903. godine. Jung se oženio Emom Raušenbah, sa kojom je imao skladan i srećan brak, sa petoro dece, a koja mu je sve do svoje smrti, 1955. godine, ostala verna i dragocena saradnica.
Godine 1909. Jung napušta svoje mesto na psihijatrijskoj klinici da bi se sav posvetio naučnom radu i svojim pacijentima. Sve do 1913. godine zadržao je mesto docenta, držeći predavanja iz psihopatologije u kojima je glavno mesto zauzimala psihoanaliza Sigmunda Frojda.
Originalna i samosvojna ličnost Jungova, nove ideje koje je razvio, a koje su sve više dolazile u sukob sa osnovnim postavkama Froj dove psihoanalize, sigurno i neke lične karakterne i neurotične Frojdove i Jungove crte, bitno su uticale na konačan raskid prijateljskih odnosa i dalju naučnu saradnju dvojice velikana. Definitivnom razilaženju naročito je doprinelo objavljivanje nove Jungove knjige Preobražaji i simboli libida, 1912. godine, u kojoj su izašla na videlo duboka neslaganja između tvorca psihoanalize i osnivača »kompleksne« ili »analitičke« psihologije Karl Gustava Junga. Možda je Frojdov isključiv stav prema seksualnosti, njegovo prenaglašavanje prednosti i značaja ovog ljudskog nagona za sve životne manifestacije čoveka, uključujući i one svih njegovih duhovnih i kulturnih potreba, bio jedan od važnih ili možda i najvažniji klin koji je već rano počeo da neprimetno i sigurno razdvaja ovu dvojicu prijatelja.
“Bilo je očevidno”, piše Jung u autobiografiji, “da seksualna teorija leži Frojdu na srcu u neuobičajenoj meri. Kada je ο njoj govorio, njegov ton je postajao nametljiv, skoro plašljiv, i od njegovog kritičnog i skeptičnog ponašanja više se ništa nije moglo da primeti… Ovo je učinilo na mene snažan utisak: seksualnost za njega znači numinozno.”
Tri godine kasnije, 1910. godine, Jung je ojačao ovaj utisak posle razgovora sa Frojdom u kome mu je ovaj rekao: “Moj dragi Jung, obećajte mi da nećete nikada napustiti seksualnu teoriju. To je od svega najvažnije. Mi moramo od toga da napravimo dogmu, nepokolebljiv bastion. Ovo mi je on rekao pun strasti i u tonu kao kad bi otac rekao: i obećaj mi jedno, dragi moj sine, da ćeš svake nedelje ići u crkvu.”
Pošto ostavljamo za kasnije opširnije raspravljanje ο učenju i novim idejama Karl Gustava Junga, kao i kritički osvrt na ovo učenje, pomenimo sada samo letimično glavna Jungova dela kako su u toku niza godina njegovog dugog života objavljivana, priznanja koja je za života stekao, a ukažimo još i na skoro neverovatan obim njegovih interesovanja.
Među objavljenim delima Junga, kojih već sada ima preko trideset, ističemo kao izuzetno značajna, originalna i za dalji razvoj psihijatrije, psihoanalize i psihologije plodna i podsticajna sledeća: Psihološki tipovi, 1920, Odnos između Ja i nesvesnog, 1928, Duševni problem današnjice, 1931, Psihologija i religija, 1940, Psihologija i alhemija, 1944, Simbolika duha, 1948, Ο psihološkoj energetici i biću snova, 1948, Ajon (istraživanje istorije simbola), 1951, Studija ο arhetipovima, 1954.
Mnogobrojna putovanja, od kojih ona po severnoj Africi i Keniji, kod Pueblo Indijanaca u Arizoni i Novom Meksiku, pomogla su Jungu da otkrije i pokaže velike sličnosti koje postoje između sadržaja nesvesnog nekog modernog evropskog čoveka i izvesnih manifestacija tzv. primitivne psihe i njenih mitova; susreti i lična prijateljstva sa značajnim naučnicima, umetnicima i političarima njegovog vremena, mnogobrojna predavanja koja je godinama održavao na raznim američkim i engleskim univerzitetima, učihili su Junga vodećom ličnošću internacionalnog naučnog istraživanja u oblasti dubinske psihologije.
Godine 1930. dodeljeno mu je počasno predsedništvo Nemačkog lekarskog društva za psihoterapiju, a 1933. godine predsedništvo Internacionalnog lekarskog društva za psihoterapiju. Iste godine postao je titularni profesor na Tehničkoj velikoj školi u Cirihu, a 1944. Godine redovni profesor za medicinsku psihologiju u Bazelu.
Postao je počasni doktor mnogih univerziteta u svetu: u Londonu, Oksfordu, Njujorku, Vorčešteru, Harvardu, Cirihu, Zenevi, Benaresu, Kalkuti itd.
Poslednjih 20 godina života Jung je proveo većinom bez pacijenata i predavanja, samo sa prijateljima i užom rodbinom, u povučenosti lepog mestašca Kisnahta, na jezeru pored Oiriha, koje je Jung davno izabrao da u njemu živi, gde je podigao kuću prema sopstvenim nacrtima i, takoreći, svojim rukama, mentalno izvanredno svež i prisutan za duhovne probleme vremena, posvećujući glavnu pažnju uporednoj religiji, mitologiji, simbolima i alhemiji.
U 86. godini života, 6. juna 1961. godine, umro je Karl Gustav Jung, jedan od najinteresantnijih i najoriginalnijih mislilaca našeg veka, u kome kao da se još jednom otelovio srednjevekovni medicinar, filozof i alhemičar Teofrastus Paracelzus.
Još su drevni Grci za žene koje neko vreme apstiniraju govorili da pate od histerije, a “histera” je latnski naziv za matericu
Mit je kako muškarci lakše podnose dane ili mesece bez seksa od žena. Na stranu samci, svaki peti čovek u braku ili vezi nije se seksao u proteklom mesecu, a sve je više njih koji u braku žive samo kao cimeri.
Užurban stil života prepun stresa, briga o bolesnim roditeljima ili rođenje deteta su neki od razloga zamiranje seksualne strane odnosa, ali znatno veći problem predstavlja fizičko i emotivno udaljavanje partnera koje rezultuje smanjenjem privlačnosti i želje za supružnikom.
Sve češći problem, a tabu
To je problem kojim se treba pozabaviti i reagovati u trenutku u kom se događa, a ne godinama i mesecima kasnije – jer je šteta odnosu tada već nanesena. To ne podrazumeva realne situacije u kojima je seks onemogućen, već one u kojima se seks planski izbegava, a to tek retkima ne predstavlja problem. To postaje i sukob ega – strana koja ne želi seks ne razmišlja o osećanjima i potrebama svog partnera, dok onaj koji ga želi ispada kao onaj kome je ‚‚samo do toga”.
Realno, seks u odnosu je normalna pa i prirodna stvar za očekivati, a njegova učestalost zavisi o samom odnosu.
Predrasuda je da su muškarci uvek ili većinom ti kojima nedostaje seksa u braku, brojne studije pokazuje da seks u jednakoj mjeri ‚‚uskraćuju” pripadnici oba pola.
Nervoza je nešto što svi pripisuju apstinenciji
Bio loš, odličan ili onaj osrednji – seks je osnovna potreba ljudi. I dok neki lakše podnose apstinenciju, drugi mogu poludeti u ‚‚danima suše” te se ponašati posve u neskladu sa svojim karakterom. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Dok se o tome kako muškarci podnose apstinenciju više priča, na račun one ženske nastaju brojni vicevi i teorije o histeriji i nervozi koju izaziva celibat.
Još su drevni Grci za žene koje neko vreme apstiniraju govorili da pate od histerije, a “histera” je latnski naziv za matericu.
Verovalo se kako žene seksom dobijaju impuls zadovoljstva koji putuje od materice po celom organizmu, a u njegovom nedostatku pate svi organi. Rezultat je nervozna žena, koja svoje frustracije leči na okolini. I dok je to bila vladajuća teorija koja se kao histerija još u prošlom veku lečila vibratorima, stručnjaci danas govore o tome što se stvarno događa u ženskom telu prilikom većih faza apstinencije.
Biologija potreba
Kod žena u plodnoj fazi, odnosno od početka menstruacije do klimaksa, želja za seksom pojačava se i smanjuje sukladno danima menstrualnog ciklusa. Tokom ovulacije, obično sredinom ciklusa – potreba za seksom je najjača.
Takođe, ona se nešto povećava u samim danima pred menstruacije, a u to doba seks najviše “nedostaje”. Budući da se seksom stimuliše lučenje hormona sreće, psihi definitivno nedostaje taj ‚‚izduvni ventil”, ali posledice na ženu nisu ništa jače nego one na muškarce, tvrde lekari.
I dok je ženska masturbacija nekada bila tabu, brojna moderna istraživanja potvrđuju da se i žene olakšavaju na taj način, posebno u periodima apstinencije. Iako je to u globalu u nešto manjoj meri nego muškarci, svakako je česta pojava.
1...290291292...503Stranica 291 od ukupno 503
