Istraživanja pokazuju da skoro 60 odsto stanovnika Srbije smatra da im je zdravlje dobro ili vrlo dobro, ali kad bi ih upitali da li pate od stresa, teško da biste našli nekog ko bi rekao – ne. Takvih je 100 odsto!

Istina je, naravno, negde na pola: kilaviji smo nego što mislimo, a svakom drugom stanovniku starijem od 20 godina zdravlje je ugroženo zbog napetosti. Ako je za utehu, većina je ipak uspešno razvila različite sposobnosti suočavanja s neminovnim pratiocem današnjeg načina života. Stres jeste tihi ubica, ali i ne mora da bude baš toliki bauk.

Šta možemo da uradimo za sebe kada nam se čini da ne možemo ništa, odnosno kako da se manemo lekova i loših navika kad smo napeti, savetuje čuveni srpski doktor Branimir Nestorović.

Stres je naša svakodnevica, kako da se branimo? – Poznato je da je stres jedan od glavnih uzročnika hipertenzije, infarkta, probavnih smetnji, raznoraznih drugih oboljenja, ali i psihičkih problema. Većina se od stresa brani uzimanjem lekova, “bensedin” i “apaurin” su postali deo naše kulture. Iako je reč o relativno sigurnim lekovima, imaju negativan efekat na kognitivne funkcije, a u pojedinim slučajevima dovode i do zavisnosti.

Može li bez lekova? – Moram da priznam da se medicina često ponaša kao da druge tehnike, osim uzimanja lekova, ne postoje. Treba da naučimo kako da pravilno dišemo, kako da se opustimo, kako da koristimo esencijalna ulja. I da vežbamo. Naravno, poželjno je i da pokušamo da u sve što radimo unesemo zabavu i zadovoljstvo.

Šta još pomaže da savladamo stres? – Najpre, uvek pokušajte da ga izbegnete. Naučite da kažete “ne”, ne preuzimajte više obaveza nego što možete da obavite. Iako žene bolje podnose obavljanje više poslova istovremeno, ne bi trebalo da preteruju. Ujedno, treba da naučimo da kontrolišemo okolinu: izbegavajte osobe koje su stresne po vas i oduzmaju vam energiju, ako vas nerviraju vesti, isključite TV, ako vas sekiraju gužve u prevozu – idite peške. Iako ćete više vremena utrošiti, sve ove promene imaće odlično dejstvo.

Ima dana kada nikoga ne želimo da vidimo, posebno kada se nagomila stres na poslu. – Greška. Treba podeliti osećanja sa osobama oko sebe jer suzbijanje mišljenja stvara dodatnu napetost. Povežite se s drugima, ljudska komunikacija je nezamenljiva. Ipak, ukoliko neko počne da vas gnjavi u vezi s tim, izvinite se ljubazno i kažite da imate neodložne obaveze.

Lako je to reći. – Nije teško ni prilagoditi se situaciji: kada se pojavi problem, posebno na poslu, zapitajte se kakav će on značaj imati u dogledno vreme i videćete da će se stres umanjiti. Isto tako, pokušajte da umanjite očekivanja od sebe i drugih, nije zgodno uvek biti perfekcionista. Ako je pak situacija zbilja takva da ne možete da se kontrolišete, nema druge – prihvatite je. Ne pokušavajte da se borite ako znate da nećete uspeti.

Svi, dakle, moramo da imamo realne ciljeve. – Često naša anksioznost potiče iz visoko postavljenih ciljeva. Stres stvara i strah od neprihvatanja, od ismevanja, ubeđenja da nećemo da budemo voljeni. Ove strahove potenciraju brojni savremeni trendovi, a zapravo su iracionalni. Hajde, kažite, koliko je važno da imate što više lajkova na Fejsbuku ako imate pored sebe osobu koja vas voli?!

Da li praštanje smanjuje stres? – Svakako. Svi moramo da naučimo da opraštamo.

Da mozak lakše “diše” Stres uništava mozak, dovodi do njegove atrofije. Počinjemo da zaboravljamo stvari, a da do toga ne bi došlo – čim osetimo da smo napeti, treba da se pokrenemo. Ne moramo trčati kilometrima (i to može da bude uzrok stresa), ali brza šetnja ili penjanje uz stepenice umesto vožnje liftom povezaće naše srce sa mišićima. Tada će i mozak lakše da diše! Bavljenje hobijem takođe pomaže.

Doze stresa na skali od 1 do 100 Smrt supružnika – 100 Razvod – 73 Rastanak – 65 Smrt bliskog člana porodice – 63 Bolest ili povrede – 53 Sklapanje braka – 50 Otkaz na poslu – 47 Penzionisanje – 45 Bolest partnera ili člana porodice – 43 Trudnoća – 40 Problemi u seksu – 39 Rođenje deteta – 39 Promene u finansijskom stanju – 38 Smrt bliskog prijatelja – 37 Učestalost svađa s partnerom – 35 Hipoteka na stan/kuću – 31 Promene na poslu – 29 Odlazak deteta od kuće – 29 Problemi s rodbinom – 29 Problemi sa šefom – 23 Promena prebivališta – 20 Problemi sa spavanjem – 16

Kako prepoznati stres Osoba pod stresom često menja boju lica, otežano diše, lupa joj srce. Moguć je nagon za povraćanjem, a javlja se i strah. Nestabilan krvi pritisak, kao i poremećaj metabolizma, ukoliko je stres dugotrajan, mogu da dovedu do brojnih oboljenja. Gotovo sva stanja izazvana stresom moraju da se leče.

Izvor: kurir.rs

Pred vama je istinita priča o dobroti i velikodušnosti.

Ime mu je bilo Fleming, bio je siromašan škotski seljak. Jednog dana, dok je crnčio u polju kako bi njegova porodica mogla preživjeti, čuo je iz obližnje močvare povik u pomoć.

Odbacio je alat i otrčao u močvaru. Tamo je, zaglibljen do pojasa u crnom blatu, prestrašeni dječak vikao i borio se, da bi se izvukao iz močvare. Seljak Fleming spasio ga je od sigurne smrti.

Sljedećeg dana u seljakovo se dvorište dovezla bogata kočija. Elegantno odjeveni plemić izašao je iz kočije i predstavio se kao otac dječaka kojeg je seljak spasio.

– Želim Vam platiti, rekao je plemić. Spasili ste život mojem sinu!

– Ne, ne mogu primiti novac za ono što sam učinio, rekao je škotski seljak i odbio ponudu.

Tada se na vratima pojavio seljakov sin.

– Je li to Vaš sin? – upitao je plemić.

– Da! – ponosno je odgovorio seljak.

– Dopustite mi, da mu osiguram obrazovanje, kakvo ima i moj vlastiti sin. Ako je momak imalo sličan ocu, bez sumnje će stasati u čovjeka na kojega ćemo obojica biti ponosni.

Tako je i bilo.

Sin seljaka Fleminga pohađao je najbolje škole i završio Bolničku medicinsku školu sv. Marije u Londonu i postao poznat u svetu kao Ser Aleksandar Fleming, pronalazač penicilina. Nakon godina plemićev sin, koji je bio spašen iz močvare, razbolio se od tuberkuloze.

I šta ga je tada spasilo? Penicilin!

Zato činite dobro i dobru se nadajte. Dobro je činiti dobro!

Disanje je vitalna funkcija koja nam omogućava da živimo i funkcionišemo. Praktično, bez disanja nema života i zato je ono važnije i od uzimanja tečnosti i hrane. Disanje predstavlja neprekidnu vezu sa spoljnim okruženjem, a vežbe disanja su proverene i verifikovane metode koje omogućuju kvalitetnije disanje a time i jačanje imuniteta i pluća.

Da li treba spominjati zašto je potrebna povećana pažnja usmerena na imunitet i pluća u vreme epidemije virusa COVID-19? Verovatno ne…

Disanje je toliko važno i potrebno za naš opstanak, da je praktično automatizovano –  drugim rečima, dišemo bez razmišljanja.

Pre nego što vam predstavimo vežbe disanja za poboljšanje fizičkog i psihičkog zdravlja, osvrnimo se na trenutak na još jedan bitan faktor koji utiče na mnoge funkcije u organizmu, a to je pažnja.

Pre svega pažnja i svesnost

Poslednjih godina vršena su brojna istraživanja o svesnosti i uticajima koje pažnja ima na različite aspekte fizičkog i psihičkog zdravlja. Odakle potreba za ovakvim istraživanjima?

Primećeno je da ljudi, kada rade rutinske radnje (npr. šetaju, obeduju, peru zube… ), nisu misaono prisutni, već im misli „lete“ u drugim pravcima.

I tako, umesto da su svesni trenutka u kome se nalaze i potpuno „učestvuju“ u njemu kako fizički tako i mentalno, oni se misaono bave nekim drugim temama koje nisu povezane sa aktivnošću koju tog trenutka obavljaju.

Na primer, prilikom obedovanja, samo su delimično svesni hrane koju konzumiraju (njenog ukusa, boja, teksture…), a misli su usmerene  na planiranje zadataka koje treba da obave do kraja dana ili razmišljanju o drugim značajnim ili manje važnim temama.

Podsvest sve prati

Budući da podsvest bezpogovorno prati tok misli, može se desiti da nam savršen dan izgleda sumorno, jer šetajući razmišljamo o nekom po nas neprijatnom događaju. Takođe, najukusnije jelo možemo doživeti kao bljutavo jer, dok ga jedemo, „vrtimo film“ kako smo se posvađali sa prijateljom ili prijateljicom.

I tako, umesto da uživamo u trenucima, na prvi pogled „bezrazložno“ smo uznemireni, ne drži nas mesto i slično.

Dobra vest je da se ovaj proces može preokrenuti. Vežbe disanja su od dragocene pomoći u sticanju novih navika disanja. Praktično, ako smo svesni trenutka u kome nešto radimo, ako se osećamo prijatno, podsvest će i to detektovati i „nagraditi“ nas podstičući izlučivanje hormona koji izazivaju opuštenost i zadovoljstvo. U takvom okruženju, telo će ne samo normalno funkcionisati već se „popravljati“, podižući na viši nivo celokupnu funkcionalnost organizma uključujući imuni sistem.

Svesno disanje – kvalitetniji život

Isti princip važi i za disanje. To jednostavno znači da svest i kontrola disanja imaju pozitivan uticaj na to kako se osećamo – posebno kada je reč o smanjenju stresa, suzbijanju anksioznosti i psihičkom i fizičkom opuštanju.

Pažnja kako dišemo je važna i prirodno vodi do zdravijeg i dubljeg disanja. Da ne bude zabune – ne morate konstantno misliti na disanje, već povremeno proverite kako dišete i korigujte ga ukoliko je to potrebno. Proverite da li ste u grču, da li vam je vrat stegnut i ramena  podignuta … da li dišete samo gornjim delom pluća i koliku količinu vazduha uzimate.

Da bi se olakšao proces prelaska sa „nesvesnog“ disanja na ono sa pažnjom, preporučuju se i određene vežbe disanja koje imaju pozitivne efekte na zdravlje i koje se mogu raditi bilo gde.

Ako ih uključite u svoju svakodnevnu rutinu, veoma brzo će se pokazati dobrobit ovih na izgled jednostavnih i kratkih vežbi. Videćete da se bolje osećate, lakše kontrolišete stres i anksioznost – a to, priznaćete, nije mala stvar.

Preporučujemo sledeće 3 vežbe disanja koje vam neće oduzeti mnogo vremena, a vaš organizam će dovesti u stanje svesnosti

Vežbe disanja: Disanje stomakom

Stomačno disanje je jednostavna vežba koju treba da radite kada počnete da obraćate pažnju na disanje.

Lezite ravno na leđa, jednu ruku stavite na grudi, a drugi na stomak. Dišite duboko kroz nos; ruka na vašem stomaku treba da se podigne, dok ruka na grudima treba da ostane na istoj visini. Izdahnite kroz usta polako, dozvoljavajući da vam ruka na stomaku prati uvlačenje stomaka. Pokušajte da izbacite sav vazduh iz pluća. Ponovite 3-10 puta.

Vežbe disanja: Disanje 4-7-8

Vežbe disanja sa brojanjem su popularne za smanjenje anksioznosti u stresnim situacijama. Predložena 4-7-8 vežba je slična stomačnom disanju; osnovna razlika je u tome što uzimate u obzir i ritam disanja.

Stavite jednu ruku na stomak, duboko i lagano udišite, i dok se stomak podiže vi tiho, u sebi, brojite do 4. Zadržite dah brojeći istim tempom do 7, a zatim potpuno izdahnite brojeći do 8. Ponavljajte ovu vežbu dok ne osetite smirenost. Obično je potrebno svega 3 do 5 minuta ovakvog disanja da bi se osetilo poboljšanje.

Tempo brojanja odgovara sekundama, pa vam to može pomoći kao orijentir brzine brojenja. Ukoliko vam je teško da ocenite koliko je jedna sekunda, u prvo vreme, dok se ne naviknete, možete koristiti i zvuk zidnog i drugog mehaničkog sata gde se čuju otkucaji sekundare.

Vežbe disanja: Jutarnje disanje

Ovu vežbu je korisno raditi kada se probudite.  Stanite u uspravan položaj, ruke opuštene pored tela i lagano savijte kolena. Zatim se savijajte napred u struku tako da ruke i glava vise prema podu. Duboko udišite istovremeno se vraćajući u uspravan, stojeći položaj. Zadržite dah 3-5 sekundi, a zatim polako izdahnite, vraćajući se u prvobitni presavijen položaj. Ponovite celu vežbu 7 puta.

Ovo vam može pomoći da olabavite ukočene mišiće, otvorite disajne puteve i započnete dan sa dodatnom energijom.

Preporuka za sve gore spomenute vežbe je da ih radite kada imate dovoljno vremena, nikako u žurbi ili u neadekvatnim uslovima (da vam je pretoplo, prehladno, ometaju vas kućni ljubimci…).

Takođe, sačekajte da prođe bar 2 sata od poslednjeg obroka da biste imali potpunu korist od njih. Naime, varenje u prva dva sata angažuje veće količine krvi, u želucu se stvara povišen pritisak pa bi vežbanje disanja posle jela bilo kontraproduktivno.

9 činjenica o disanju koje možda niste znali

1. Prosečna osoba dnevno udahne oko 17.000 puta!

2. Vazduh koji se udiše sastoji se od 16% kiseonika, 4% ugljen-dioksida i 79% azota. Naša pluća zamenjuju oko 4-5% kiseonika ugljen-dioksidom.

3. Većina ljudi može da zadrži dah najviše 1 do 2 minuta. Ali, svetski rekorder u zadržavanju daha je Danac koji je 2010. zaronio pod vodu i pojavio se posle 22 minuta! Rekord je verifikovan jer je ceo događaj pratila komisija koja je potvrdila da je Stig samo snagom kontrolisanog disanja uspeo ovoliko dugo da se zadrži pod vodom.

4. Pluća su najveći generator za eliminaciju otpada iz tela: uklanjaju čak 70% telesnog otpada i to u obliku ugljen-dioksida koji izdišemo.

5. Za 24 časa, prosečna osoba izdisanjem izbaci oko pola litre vode iz tela.

6. Istraživači su otkrili razlike u razvoju lica kod dece u zavisnosti od toga da li dišu na nos ili na usta. Praktično, dominantno disanje ima značajan uticaj na razvoj kostiju i mišića što određuje kompletan izgled.

7. Psiholozi su otkrili da je disanje efikasno u borbi protiv anksioznosti, depresije i stresa. Postoje dokazi koji ukazuju da čak i samo svesno disanje značajno snižava krvni pritisak i to bez upotrebe lekova.

8. Vaše emocije menjaju način na koji dišete – kada ste uplašeni disanje je brzo i kratko. Istraživanja su pokazala da obrazac disanja može uticati na emocije koje doživljavamo – bilo da su pozitivne ili negativne. Takođe, vežbe disanja pomažu da se obrazac promeni.

9. Uz disanje, naravno, ide i kijanje! U prošlosti se dosta licitiralo koju brzinu dostiže sadržaj koji se izbaci kijanjem. Prvo se, na osnovu simulacije modela, došlo do brzine od čak 180 km na sat! A onda je na Diskaveri kanalu ta brzina smanjena na „svega“ 63 km na sat u eksperimentu u emisiji MythBusters. A onda je došla nova studija iz 2013. godine objavljena u magazinu PLOS ONE koja je dodatno smanjila brzinu kijanja. Naime, istraživači su uz pomoć LED svetla i kamera velike brzine ustanovili činjenicu da je brzina kijanja „samo“ 16 km na sat!

Dišite sporije da biste živeli duže

Disanje je i proces koji utiče na dužinu života različitih životinja kao i čoveka. Dakle, što organizam ima manji broj udaha u minuti – dužina života je veća!

Zaključak

Obratite pažnju na disanje i dah, redovno radite vežbe disanja i očekujete duži i kvalitetniji život.

Izvor: krugzdravlja.rs

Od bronhijalne astme u Srbiji boluje oko osam odsto dece, a broj pacijenata se povećava iz godine u godinu. Uprkos velikoj paleti lekova za kontrolisanje astme, i dalje određen broj dece zbog akutnih astmatičnih napada završi na bolničkom lečenju. Samo za prethodnih godinu dana, prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ zbog problema sa astmom u bolnicama u Srbiji je ležalo oko 3.900 pacijenata mlađih od 20 godina.

Da li kod dece sklone alergijama i dermatitisu može da se uradi nešto kako bi se predupredila pojava astme?

– Danas se zna da alergija nastaje veoma rano, već u toku trudnoće. Zato je veoma važno da majka i pre i tokom trudnoće maksimalno izbegava izlaganje duvanskom dimu, kao i pojedinim jakim alergenima (alergenima kućne prašine, pojedinim namirnicama – kikirikiju, belancetu ili kravljem mleku). Neophodno je uzimanje antioksidanasa u prvom trimestru trudnoće (folna kiselina i cink), a preporučuje da se odmah po rođenju deteta (ako majka ima alergiju ili astmu), započne sa primenom probiotika najmanje šest meseci. Kasnije mere prevencije (produženo dojenje, eliminacija pojedinih namirnica ili sređivanje uslova stanovanja), imaju nažalost mali efekat na nastajanje alergije i astme.

Iako se prva linija lekova protiv astme izdaje o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, zbog nestašica, roditelji su često prinuđeni da kupuju ove lekove, kao i pomoćnu terapiju (antihistaminike na primer). Nedovoljno dobro kontrolisana astma znači veći trošak i za državu, ali i roditelje.

– Za držanje astme pod kontrolom podjednako je važno imati dostupnu kvalitetnu terapiju, reagovati brzo kako bi se suzbili napadi, ali pre svega, otkriti astmu na vreme. Kod nas se bolest dijagnostikuje prekasno, jer je još uvek široko rasprostranjeno verovanje da se astma javlja tek posle treće godine života. Najteži oblici astme počinju upravo u prve tri godine života, kod dece sa visokim alergijskim statusom (alergijski ekcem, roditelji sa astmom ili alergijom) – kaže u intervjuu „Novostima“ profesor dr Branimir Nestorović, šef Službe za pulmologiju i alergologiju Univerzitetske dečije bolnice u Tiršovoj.

* Astma je hronična bolest, i traži dugotrajnu primenu lekova. Da lije moguće terapiju prilagoditi da bude što efikasnija, a da manje košta i državu i pacijente?

– U mnogim zemljama postoji stepenast pristup lečenju astme, tj. zna se kojim pacijentima lekove prepisuje koji nivo zdravstvene zaštite. Time se izbegava da pacijenti nepotrebno opterećuju specijaliste, s obzirom na to da skoro 60 odsto dece sa astmom nema potrebu za preventivnom terapijom. Roditelji žele da njihova deca budu kontrolisana u visokospecijalizovanim ustanovama, što nepotrebno opterećuje ove ustanove i povećava troškove lečenja. Najefikasniji način kontrole je u tzv. elektronskim kartonima, gde se na jednom mestu drže podaci o pacijentu prepisanim lekovima. Time se kontroliše i kvalitet lečenja, jer ukoliko dete koristi mnogo bronhodilatatora, astma nije dobro kontrolisana.

* Koliki su danas aproksimativni troškovi za lečenje astme kod dece?

– Kod nas je terapija za astmu dece potpuno besplatna i u tom pogledu se nalazimo u svetskom vrhu. Nažalost, povremena nestašica lekova primorava pacijente na kupovinu ovih lekova, a mesečni troškovi dostižu oko 5.000 dinara mesčeno. Takođe, električni inhalatori se ne mogu dobiti na teret Fonda za zdravstveno osiguranje, što je hendikep za decu sa teškim napadima, jer bi adekvatnom ranom primenom lekova izbegli potrebu za odlaskom kod lekara ili lečenjem u bolnici. Dobar električni inhalator košta oko 10.000 dinara, a jeftiniji nemaju dug rok trajanja.

 * Šta je uzrok porasta broja dece sa astmom?

– Niko sa sigurnošću ne zna odgovor na ovo pitanje. Zna se da je porast astme u dečjem uzrastu posledica povećane učestalosti alergije na različite vrste materija koje se inhaliraju ili unose ishranom, ali to dovodi do novog pitanja – zašto su slučajevi alergija u porastu? Hipoteza koja je najviše obećavala – zapadni način života, danas je dovedena u ozbiljnu sumnju istraživanjima koja pokazuju da je astma u ruralnoj Africi ili Mediteranu učestalija nego u Evropi. Sve je popularnija „higijenska teorija“, koja govori da je sterilan način života (visok stepen higijene, široka primena antibiotika, vakcinacije, mali broj infekcija), uzrok promenjenog načina funkcionisanja imunog sistema i nastanka ne samo alergije, već i autoimunih bolesti.

* Ako okolina ima uticaja na javljanje napada astme, šta su najčešći okidači bolesti?

– Najčešći okidači napada astme su virusne infekcije gornjih disajnih puteva, potom klimatski faktori (vlaga, magla itd). Skoro 90 odsto svih napada astme nastaje posle infekcije banalnim virusima kijavice. Zanimljivo je da virusi koji izazivaju ozbiljne infekcije donjih disajnih puteva imaju malu ulogu u nastanku astme.

Činjenica da napad astme počinje sa kijavicom koristi se u lečenju, jer se insistira da se lekovi za širenje bronhija primene odmah kada počne kijanje i curenje nosa, čime se često ublažava intenzitet opstrukcije ili ona izostaje. Psihički stres je na trećem mestu, a alergeni su relativno redak uzročnik napada (iako su veoma važni u nastanku hroničnog zapaljenja bronhija koje stoji u osnovi astme).

* Astma kod dece je najčešće alergijskog porekla?

– Kod dece je „prava“ astma (ona koja ne prolazi spontano do puberteta), skoro uvek alergijska. Izuzetak je manja grupa devojčica koje nemaju alergiju, a imaju od početka veoma jake i česte napade. Najvažniji alergeni su oni koji su prisutni čitave godine u okolini deteta (npr. kućna grinja).

Rani kontakt sa alergenima u životu ima uticaj na kasnije nastajanje astme. Takozvani astma prediktivni indeks govori da su najvažniji rizik faktori za astmu postojanje alergijskog ekcema kod deteta i astme roditelja, dok je pozitivan test na alergene od manje važnosti.

* Šta je primarni cilj terapije protiv astme, i na koji način se leče akutni napadi?

– Primarni ciljevi lečenja astme su da se suzbije hronično zapaljenje bronhija kod dece, da se omogući optimalan razvoj plućnih funkcija, i normalna aktivnost deteta, posebno bavljenje sportom. Današnja terapija astme je izuzetno smanjila broj teških napada astme, a veoma je važno da se pacijentima sa astmom da pisani astma plan, koje lekove primeniti u akutnom napadu. Naime, prva osoba koja primećuje simptome je samo dete i njegovi roditelji, i oni odmah treba da započnu primenu lekova za suzbijanje napada, najbolje preko električnog inhalatora.

* Koliko je opravdan strah roditelja od kortikosteroida koji se koriste u lečenju?

– Neželjena dejstva kortikosteroida su ozbiljna (zaostajanje u rastu, oštećenje kostiju…). Međutim, ona su uglavnom vezana za takozvane sistemske steroide (npr. injekcije koje se dobijaju tokom akutnog napada). Inhalirani steroidi, koji se primenjuju već 40 godina, u dozama u kojima se danas koriste u lečenju veoma su bezbedni lekovi. Roditelji koji se plaše kortikosteroida, trebalo bi da znaju da je pet injekcija sistemskih kortikosteroida tokom napada astme (a oni su uglavnom tokom noći, kada je i neželjeno delovanje ovih lekova najveće), ekvivalentno terapiji od šest meseci inhaliranih kortikosteroida.

Da bi se minimizovala neželjena dejstva inhaliranih steroida, danas kod pacijenata koji nemaju teške oblike primenjuje se intermitentna terapija tj. ovi se lekovi daju samo kada napad astme počne i to tokom dve, tri nedelje.

* Da li se kod dece koriste lekovi koji mogu da spreče ponovne napade, ili bar da ih bolje kontrolišu?

– Najveći broj dece pacijenata, (50 do 60 odsto), ima astmu koja ne zahteva preventivnu terapiju i ima dobru prognozu sa visokom stopom prolaska u pubertetu. Kod onih mališana koji imaju česte i teške opstrukcije, primenjuje se preventivna terapija, po sličnim principima kao kod odraslih, uz izuzetak da se koriste kraće i u nižim dozama. Kod mlađe dece postoji alternativa inhaliranim steroidima, montelukast, koji kod velikog broja male dece sa astmom ima odlične preventivne rezultate.

KLIMATSKO LEČENjE

* Šta još, osim lekova pomaže da se bolest drži pod kontrolom?

– Današnja terapija astme može da veoma dobro drži bolest pod kontrolom. Mali je procenat dece koja ne reaguju na adekvatno određenu i primenjenu terapiju. Ipak, postoje zanimljive alternative, npr. fitoterapija. Redovnom primenom sirupa sa cinkom moguće je povećati razmak između napada i ublažiti kliničku sliku astme. Zna da se crni luk i kopriva deluju dobro na alergijske reakcije. Homeopatija i akupunktura su, takođe, od koristi, iako nema mnogo pacijenata koji mogu da se leče isključivo ovim metodama. Klimatsko lečenje je teško sprovesti, jer je neophodan dug boravak na planini ili moru (najmanje tri nedelje, optimalno je tri meseca).

Izvor: novosti.rs

Crevna flora je uglavnom stabilna i konstantna. Stvara se u prvih šest meseci od rođenja i bitno zavisi od majčinog mleka i od tipa porođaja (prirodni je bolji za crevnu floru). Da bi se pojačala odbrana organizma na nivou creva ne mogu da se uzmu dodatne imunološke ćelije, ali probiotskim preparatima može da se pojača crevna flora u momentima kada je oslabljena. U najvećem broju slučajeva to je neophodno kada se jave virusne infekcije, akutni enterokolitisi koji traju dva, tri ili četiri dana, iznenadni prolivi, mučnina, povraćanje.

– Crevna flora je oslabljena i kada se piju antibiotici – objašnjava u intervjuu „Novostima“dr Daniela Bojić, gastroenterolog,- Zato je dobro da se posle svake kapsule antibiotika uzme probiotski preparat, koji će ojačati odbranu. U kapsulama probiotika nalaze se te dobre bakterije koje će da nadoknade određeni broj onih koje će uništiti antibiotici prolazom kroz creva. Probiotski preparat koji ima najmanje tri-četiri bakterije u sastavu treba uzeti dva sata nakon antibiotika. Na taj način antibiotik ima dovoljno vremena da prođe kroz creva i obavi zadatak, a dva sata nakon toga kapsulom probiotika osvežićemo imuni sistem.

Kako se probiotici piju kod virusnih infekcija?

– Preporuka gastroenterologa je da se dok traju tegobe probiotski preparati uzimaju dnevno tri puta po jedan, da bi što više pojačali odbranu. Iako na kutijicama piše da je jedna kapsula dovoljna, u tim slučajvema uvek treba više. S druge strane, probiotski preparati su bezbedni i nema razloga za bojazan ako se popije više od tableta nego što piše u uputstvu za probiotik. Kod virusnih infekcija dužina terapije je minimum 14 dana. Kada prođe akutni virusni proliv, uzimanje probiotika može da se smanji na dve, pa na jednu kapsulu.

Zašto je bitno da se probiotici uzimaju najmanje dve nedelje?

– Zato što posle svake virusne infekcije imate šansu da uđete u tzv. sindrom postinfektivnog iritabilnog creva. To znači da određene virusne infekcije creva mogu vremenom da vas uvedu u crevnu razdražljivost koja se ne smiruje i pored toga što je prošla infekcija. To može da se desi i šest meseci posle crevene virusne infekcije i da traje nekoliko godina. Probiotici to mogu da spreče ako se uzimaju dovoljno dugo, odnosno od 14 do 28 dana. Inače, taj sindrom postinfektivnog nervoznog creva razvija se kod oko 30 odsto osoba koje su preležale određene virusne infekcije, što je veoma veliki procenat.

Da li poboljšanjem imuniteta u crevima možemo uopšteno da poboljšamo imunitet organizma?

– Ima naznaka da stvarno taj crevni imunitet može da podigne sistemski imunitet, ali su te studije rađene samo kod starijih osoba. Takođe, neka istraživanja su pokazala da ako stalno pijete probiotske preparate i prehrambene proizvode koji sadrže probiotike (recimo jogurte i slično) da ćete onda biti zdravi i živeti sto godina. Prvi je na tu ideju došao ukrajinski nobelovac Ilja Iljič Mečnjikov. On je prvi uvideo da bugarski seljaci koji piju kefir žive duže nego oni koji ga ne piju. Tako je počela industrijska proizvodnja tih mlečnih napitaka obogaćenih probiotskim bakterijama. Ali, poenta je što u tim probiotski obogaćenim napicima nemate dovoljan broj bakterija. Dakle, može da bude korisno i neće da šteti ako ih pijete, ali neće pomoći u terapijskom smislu ako imate problem sa stomakom ili virusni proliv. Lično mislim da „preventivnim“ uzimanjem probiotika ne može da se sistemski digne imunitet.

Kako odabrati dobar probiotik?

– Dobar probiotski preparat je onaj koji ima dovoljan broj bakterija, odnosno najmanje milijardu.

Šta je još važno za probiotske preparate?

– Važan je i sastav bakterija. Rezultati randomizovanih studija su pokazali da su sojevi iz grupe laktobacilusa dobri, a dobre su i saprofitne bakterije saharomices (saccharomyces) bulardi, koje poboljšavaju dejstvo ostalih bakterija u probiotskom preparatu.

Da li između uzimanja probiotika mora da se pravi pauza?

– Ne mora da se pravi pauza. Ko veruje u priče da probiotski preparati produžavaju život, može da uzima jednu kapsulu dnevno, jer oni uopšte nisu kontraindikovani. Sastavljeni su od prirodnih bakterija koje i inače imamo u organizmu, i nemaju štetne posledice.

Kada bi trebalo da se piju – pre ili posle jela?

– Obično se uzimaju od pola sata do sat vremena nakon jela. Međutim, ništa ne smeta ni ako se kapsula popije na prazan stomak.

Da li probiotici mogu da budu od koristi deci?

– Objavljeno je nekoliko radova o tome da deca koja redovno uzimaju probiotske preparate u mladosti ređe imaju alergije. Sada se rade velike studije koje će da provere da to nije samo farmaceutski trik.

Izvor:novosti.rs