Estragon: Štiti od srčanog udara, ublažava bolove, pospešuje rast kose (recepti)
1 celo pile
U manjoj posudi sjediniti maslac, estragon začin i beli luk u granulama. Pile dobro posoliti i pobiberiti, pa
2 pileća filea od po 200 g,
3 žumanceta
4 pileća filea
2 kisela krastavčića
Čubar: Zaboravljeni začin koji leči Impotenciju i frigidnost (recepti)
Aromatični i lekoviti čubar je vekovima bio najomiljenija začinska biljka. Zbog karakteristične arome ukusom podseća na biber, a mirisom na majčinu dušicu, origano i majoran, korišćen je svakodnevno u antičkoj kuhinji. Vergilije ga je uzgajao kao hranu za pčele. U starom Rimu i Grčkoj travarice su od čubra pravile ljubavne napitke, pripisujući mu afrodizijačka svojstva. Danas se najviše gaji u Francuskoj, Španiji, Nemačkoj, Kanadi, SAD i Hrvatskoj.
Nemci ga zovu “pasulj trava”, kada se ubaci u jela sa paljuljem, ublažava nadimajuće dejstvo. Omiljen je začin i u mesnoj industriji, stavlja se u kobasičarske proizvode, jela od divljači i salate. Ipak, s upotrebom ne bi trebalo preterivati, jer jaka aroma može jela da učini gorkim. Često se nalazi u začinskoj mešavini “provansalske trave” ili “primorski vrisak”.
Čubar je lekovit u celosti. Sadrži specifično eterično ulje, u kojem dominira timol i karvakrol. U zavidnim količinama prisutna je i celuloza, mineralne materije, belančevine i vitamin A.
Osim što sprečava nadimanje, ova biljka pojačava lučenje želudačnih sokova, a ublažava i druge tegobe organa za varenje. Narodni travari je preporučuju u lečenju upornih dijareja, kao i kod želudačnih i crevnih grčeva. Pročišćava organizam, posebno organe za disanje, budući da pospešuje iskašljavanje sluzi i pomaže kod astme.
Čaj bez šećera se preporučuje dijabetičarima jer značajno smanjuje osećaj žeđi, karakterističan za ovo obolenje. Pomaže i kod bolesti jetre i žuči, upala i ranica u ustima, kao i za smirivanje razdražljivosti i nervoze.
Zbog fenolnih materija u eteričnom ulju, ima jako antiseptičko svojstvo, a istraživanja su pokazala da ima izraženo antivirusno dejstvo, naročito kod herpesa, pa čak i HIV-a.
Čajne mešavine
Za čišćenje organizma
Pomešati 20 g čubra i 10 g nane, pa 3 kašike preliti sa 5 dl ključale vode i ostaviti da odstoji tri časa. Procediti čaj i piti umesto vode.
Impotencija i frigidnost
Pomešati jednake delove čubra, hajdučke trave i ruzmarina, tako da se dobije 4 do 5 kašičica biljne mešavine. Preliti sa 1l vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta, procediti i piti. Čaj se pije 40 dana, ujutru i uveče. Nakon toga se nastavlja samo sa čajem od čubra, tako što se 4 kašičice ove biljke prelije sa litar vrele vode. Ovako spremljen pije se tri dana.
Za ove probleme narodni lekari imaju još jedan recept. Pomeša se po 20 g preslice, žalfije, koprive, po 10 g čubra i ruzmarina i 30 g crvene deteline. Od te mešavine izdvoji se puna kašičica, prelije sa 2,5 dl vrele vode i ostavi da odstoji 2 minuta. Procedi se i pije šolja čaja 3 puta dnevno, do poboljšanja stanja.
ordinacija.tv Izvor: Večernje novosti
Čičoka za dijabetičare, masnu jetru, povišeni holesterol, trigliceride, imuni sistem- Kako se sprema (recepti)
Čičoka spada u familiju Asteraceae, u koju spada i suncokret, raste do 3 metra u visinu, ima žute cvetove. Njen koren je krtola, različitog neravnog oblika, sa tankom spoljašnjom korom i bojom koja varira od braon -bele do crvene i ljubičaste.
Krtola čičoke teži u proseku od 75 – 200grama i čini hranljivi i lekoviti deo biljke. Unutrašnja struktura krtole podseća na krompir i ima sladak ukus, koji podseća na orah ili kesten.
Čičoka nosi naziv i Jerusalimska artičoka i topinambur. Sama biljka nema povezanosti sa Jerusalimom, ali naziv topinambur je francuskog porekla, jer se čičoka pojavila u Evropi tokom XVII veka, najpre u Francuskoj.
Čičoka vodi poreklo iz centralnih delova Severne Amerike, gde je rasla najpre kao divlja biljka, dok se danas kultiviše i uzgaja na oranicama. Danas se intezivno uzgaja i na tlu zapadne Evrope i Mediterana.
Koja su lekovita svojstva čičoke ?
Čičoka je krtolasto povrće koje sadrži umereno puno kalorija. Na 100 grama, čičoka ima 73 kalorije, po čemu se ne razlikuje puno od kalorijske vrednosti krompira.
Materija koja izdvaja čičoku i daje joj lekovito svojstvo i prednost nad krompirom je inulin. Inulin se nalazi u krtoli čičoke u količini od 25%. To je polisaharid koji u procesu hidrolize, prelazi u fruktozu. Inulin se ponaša kao probiotik u crevima, potpomaže održavanje normalne mikroflore creva, naročito Bifidobacteria. Pored toga, inulin se ponaša i kao nerastvorljivo biljno vlakno, koje prolazi kroz creva i ne podleže apsorpciji. Zbog te osobine, čičoka je preporučljiva u ishrani dijabetičara i osoba koje su gojazne, a žele da smršaju.
Od vitamina se u čičoki nalaze vitamin C, vitamin A sa provitaminom beta karotenom, kao i vitamin E. U krtoli čičoke se nalaze i vitamini B kompleksa ( tiamin, piridoksin, pantontenska kiselina, riboflavin, folna kiselina, niacin).
Minerali zastupljeni u čičoki su gvožđe ( na 100 g sveže čičoke ima 3,4 mg gvožđa ), kalijum ( na 100 grama svežeg korena ima 429mg kalijuma ). Od mikroelemenata zastupljeni su i bakar, magnezijum i fosfor.
Čičoka sadrži zanemarljive količine zasićenih masti i natrijuma i nimalo holesterola. U krtoli čičoke nalazi se i 4% biljnih vlakana koja su neophodna u procesu varenja hrane.
Zdravstvene prednosti čičoke
Nizak glikemijski indeks – čičoka za razliku od krompira ima nizak glikemijski indeks. Tokom varenja skroba iz krompira, dolazi do brzog skoka šećera u krvi, pa time skrob prouzrokuje i viši glikemijski indeks. Kod čičoke toga nema, zahvaljujući prisustvu inulina, koji se razlaže do fruktoze.
Zbog toga, čičoka ima nizak glikemijski indeks i ne utiče na variranje šećera u krvi, naročito ne u vidu brzog skoka šećera u krvi. Zbog toga je čičoka alternativa za krompir kod dijabetičara.
Čičoka smanjuje nivo holesterola u krvi – čičoka je bogata antioksidansima, ne sadrži holesterol i deluje svojim pozitivnim prebiotičkim svojstvom na apsorpciju i metabolizam masti.
Tiamin iz čičoke za bolje varenje hrane – na 100 grama sirove čičoke ide 0,2 mg tiamina. Tiamin je vitamin iz kompleksa vitamina B koji je neophodan za pravilno funkcionisanje nervno mišićnog sistema. Pored toga, uloga tiamina je i u metabolizmu ugljenih hidrata i proizvodnji hlorovodonične kiseline u želucu. Smanjenim lučenjem hlorovodonične kiseline u želucu ometa se metabolizam proteina, što može stvarati bol u stomaku. Odsustvo kiseline u želucu je dobra sredina za razvoj bakterija, što se može odraziti kroz dijareju ili gubitak vode i mineralnih materija iz organizma. Pošto se nivo hlorovodonične kiseline smanjuje tokom starenja, čičoka je namirnica koja će regulisati lučenje i nivo kiseline u želucu i sprečiti stomačne tegobe kod starijih ljudi.
Čičoka kao probiotik – prisustvo inulina i biljnih vlakana deluje prebiotski na bakterije u crevima.
Time se održava dobro zdravstveno stanje u digestivnom traktu, pravilno varenje hrane i apsorpcija hranljivih materija. Dobre bakterije u crevima su odgovorne i za održavanje imunog statusa organizma, kako ne bi dolazilo do pojave infekcija. Bifidobakterije i Acidobakterije iz creva, u saradnji sa inulinom iz čičoke, pomažu perilstatiku creva, preveniraju zatvor i imaju antikancerogeno delovanje u debelom crevu.
Bogat izvor Kalijuma i odsustvo Natrijuma – čičoka je bogata u kalijumu, mineralu koji je neophodan za održavanje normalnog krvnog pritiska i rad bubrega. Smatra se da u čičoki postoji veća koncentracija kalijuma, nego u bananama, koje se uzimaju kao prototip za izvor kalijuma. Kalijum je važan za zdravlje srca i pravilnu funkciju mišića.
Čičoka sadrži gvožđe – gvožđe je mikroelement bitan u prenosu kiseonika do svih ćelija. Nedostatak gvožđa izaziva stanje malokrvnosti i pada opšteg fizičkog stanja organizma, što stvara umor, bezvoljnost, smanjen imunitet. Gvožđe koje se nalazi u čičoki može biti alternativa za gvožđe iz mesa. Prvenstveno jer čičoka ne sadrži holesterol, a bogata je gvožđem.
Bogat izvor proteina – krtola čičoke sadrži više proteina nego krtole drugih biljaka. U 100 g sirove čičoke nalazi se 3 grama proteina. U krtoli čičoke zastupljen je sumpor, i esencijalne aminokiseline ( taurin, metionin, homocistein i cistein ). Čičoka utiče na rad jetre, detoksikaciju organizma i utiče na izgradnju i održavanje vezivnog tkiva.
Prevenira opadanje kose i pojačava rast kose – čičoka sadrži vitamin C, bakar, gvožđe, koji deluju na stvaranje kolagena, jačaju folikul dlake, pojačavaju cirkulaciju u koži glave. Čičoka je biljka koju treba koristiti u periodu menopauze, kada je pojačan gubitak kose.
Čičoka pomaže mršavljenje – zbog niskog glikemijskog indeksa, odsustva holesterola i masti, i prisustva biljnih vlakana, čičoka se može koristiti u dijetama za mršavljenje. Ne izaziva variranje nivoa glukoze u krvi, stvara duži osećaj sitosti i time pomaže u mršavljenju.
Uticaj na imuni sistem i antikancerogeno delovanje – čičoka sadrži vitamin C, inulin, minerale, proteine koji su kvalitetna odbrana organizma od napada mikroorganizma i stvaranja infekcija. Zbog toga se čičoka najviše konzumira zimi, kada su bakterijske i virusne infekcije najviše zastupljene.
Antikancerogeno delovanje čičoke se zasniva na prisustvu biljnih vlakana i inulina, koji pozitivno deluju u prevenciji raka debelog creva.
Uzgoj, sadnja i čuvanje čičoke
Najbolji tereni za sadnju čičoke su oni sa hladnijom klimom. Izuzetno je otporna biljka i ne zahteva posebne uslove uzgoja. Sadnja se vrši semenskim materijalom u rano proleće. Krtole za sadnju moraju biti zdrave bez nabora i neoštećene. Čičoka cveta između jula i oktobra, a krtola se formira tokom avgusta. Vađenje krtole iz zemlje se obavlja tokom jeseni, mada se krtole čičoke mogu ostaviti u zemlji preko zime, da bi se u aprilu već formirale nove biljke. Krtole čičoke koje se vade kasnije, imaju sladak ukus ali sadržaj inulina je manji nego kada se izvadi u sezoni. Sadržaj inulina je takođe više zastupljen u sirovim krtolama nego kuvanim i pečenim.
Čuvanje čičoke se vrši ili u frižideru, za kućnu upotrebu, gde zahteva veću vlažnost za održavanje. Držanjem u frižideru se smanjuju hranljive vrednosti čičoke. U terenskim uslovima, najbolje je čičoku ostaviti u zemlji ili u vlažnim podrumima.
Kako se sprema čičoka ?
Priprema čičoke za jelo se sastoji u prethodnom pranju krtola hladnom vodom i četkom, kako bi se odstranile čestice zemlje. Ne treba previše pritiskati, jer je koža čičoke tanka i mekana. Kada se koža čičoke odstrani, unutrašnji deo krtole tokom stajanja pocrni, kao što je slučaj sa oljuštenom jabukom. Takva reakcija potiče zbog prisustva gvožđa u čičoki. Dovoljno je poprskati je limunovim sokom.
Čičoka se može jesti sveža, u salatama, zatim pržena na listiće kao čips, kuvana i ispasirana kao pire, pečena cela ili u kockicama. Može biti dodatak supama i krem čorbama. Čičoka može biti zamena za krompir u jelima.
Recept za tinkturu od čičoke
Tinktura od čičoke se koristi kod pojave masne jetre, povišenog holesterola i triglicerida u krvi. Dobra je i za opšte čišćenje organizma od suvišnih masnoća i toksina.
Za ovu tinkturu potrebno je :
– 3 -4 krtole čičoke prosečne težine
– 70 % alkohola za unutrašnju upotrebu ili domaća rakija
Priprema: Krtole čičoke izrendati u staklenu teglu, preliti rakijom sve do vrha, kako bi rakija prekrila izrendanu čičoku. Zatvoriti teglu i ostaviti je da stoji 10 -14 dana. Svakodnevno teglu malo promućkati, da bi se čičoka dobro natopila u alkoholu. Nakon tog vremena stajanja, procediti sadržaj kroz gazu, a dobijenu tinkturu staviti u tamnu bočicu sa kapaljkom. Uzimati 3 puta dnevno po 1 kašičicu tinkture od čičoke pre jela.
Negativne strane čičoke
Čičoka može prouzrokovati alergijske reakcije kod osoba koje imaju alergijsku reakciju na druge krtolaste biljke. Čičoku ne treba da koriste osobe koje imaju problema sa žuči, jer može dovesti do opstrukcije žučnih kanala i stvaranja žučnih kamenaca.
ordinacija.tv Izvor: Biljna medicina
Brekinja Narodni lek za regulisanje nivoa šećera u krvi (recept).jpg
Najčešće drvo brekinje raste u listopadnim šumama hrasta, a danas je gotovo prava retkost sresti ovu biljnu kulturu na našim prostorima. Smatra se da je drvo brekinja zapravo voćno drvo, te su bobice koje ono daje pune vitamina C i odličan su narodni lek protiv crevnih kolika (grčeva).
Plodovi brekinja su oporog i jako kiselog ukusa, se koriste u narodnoj medicini, te se beru nakon prvih mrazeva. Naime, kada se delovanjem mraza na plodove smanji njihova kiselost, plodovi brekinja postaju jestivi, te se suše i od njih najčešće kuva čaj.
Manje je poznato da se od plodova brekinja spravljaju i marmelade, sokovi, džemovi i rakija, te da se mogu jesti prokuvani, kada se pojačava njihova slatkoća.
Kora brekinja je vrlo lekovita, i ona se upotrebljava za pripremu dobro poznatog čaja, koji se koristi:
-
kod urinarnih tegoba;
-
kod problema sabubrezima;
-
kod lečenja šećerne bolesti;
-
kod snižavanja povišenih triglicerida u krvi
-
kod regulisanja lošeg holesterola;
-
kod upale mokraćnih kanala i mokraćne bešike;
-
kod problema sa bakterijomEscerichiom coli.Priprema i upotreba čaja od kore brekinje – recept
Mada se čaj može spravljati od plodova brekinje što je ranije pomenuto kao odličan lek protiv crevnih kolika, najpoznatiji je ipak čaj od kore drveta.Potrebno je da se mlade grane seku voćarskim makazama, te da se kora oguli i osuši na hladnom i tamnom mestu.
Za pripremu čaja od brekinja je potrebno usitniti koru te da se na jedan litar vode stave tri supene kašike.
Ostaviti koru da odstoji u vodi preko noći, a potom je zagrevati dok ne proključa i onda prohladiti i procediti.
Preporuka je da se za lečenje tegoba, pre svega vezanih za povišen šećer i masnoće u krvi, čaj od brekinja pije tri puta na dan, u trajanju od mesec dana.
Nakon perioda od mesec dana je potrebno da se napravi pauza u korišćenju preparata, ali se potom može nastaviti posebno sa ciljem održavanja optimalnog nivoa glukoze.
Čaj je najbolje piti bez ikakvog dodavanja šećera ili zaslađivača, jer mu umanjuju efekat.
Čaj od brekinja deluje kao prirodni insulin, te pojačava dejstvo insulina u organizmu, i pogodan je za lečeje obe vrste dijabetesa.
Kora brekinje ima i vitamina C, pa je odlična u prevenciji infekcije urinarnih puteva i za pojačanje diuretske funkcije.
Iskustva korisnika ovog čaja su i više nego pozitivna, te su od davnina poznati efekti ove biljke i to kod osoba koje su pre svega dijabetičari.
Kora i plodovi brekinje kao lek – upotreba i prednosti
Poznato je od davnina da se plodovi brekinja koriste kao lek za crevne kolike, a ranije su bili u upotrebi i kao lek protiv svih vrsta proliva.
Smatrano je da je plod brekinja odličan lek za dizenteriju, te je on bio naširoko zastupljen u alternativnoj medicini i tradicionalno poznat i priznat preparat.
Brekinja kao lek se upotrebljavala i nekada a koristi se i danas u lečenju hemoroida, kao i reumatskih tegoba ali pre svega u terapiji šećerne bolesti.
Kako plodovi brekinje imaju visok sadržaj vitamina C, oni su predstavljali i odličan narodni lek protiv skorbuta.
Važna je napomena da plodovi imaju, pored vitamina C i druge veoma važne sastojke kakvi su biljni pektini, sorbitol, jabučna kiselina i tanini.
Čaj od kore brekinje se upotrebljava i za:
-
eliminisanje peska iz bubrega i mokraćnih kanala;
-
eliminisanje kamenca iz mokraćnih kanala i bubrega;
-
za ublažavanje tegoba kod renalnih kolika izazvanih kamencem i/ili peskom;
-
za smanjivanje tegoba kod infekcije i upale mokraćnih kanala i bešike.
-
poboljšanje vidne funkcije;
-
za rešavanje tegoba sa prostatom kod muškaraca;
-
za smanjivanje povišenih masnoća u krvi;
-
za regulisanje nivoa triglicerida u krvi;
-
za lečenje gojaznosti i metaboličkog sindroma.
Važna je preporuka da se čaj od brekinje kod osoba koje su dijabetičari i koje su na insulinskoj terapiji, ne može biti zamena za terapiju.
Naime, uz lekarski savet se čaj može kao „prirodni insulin“ dodati terapiji koja je medicinski indikovana, ali samo kao ađuvantni tretman.
Danas se čaj od kore brekinja može kupiti u svim bolje snabdevenim biljnim apotekama i svim prodavnicama zdrave hrane.
Iako je retkost da se danas drvo nađe u hrastovim i brezovim šumama, ipak se može i samostalno ili kod poznavalaca biljke pronaći odlična sušena kora brekinje.
ordinacija.tv Izvor: majkapriroda.com
BRAŠNJENIK (divlji spanać): Kod hemoroida, konstipacije, siflisa, kamena u bubregu, potpomaže iskašljavanje i ima antiupalno dejstvo (recepti)
Brašnjenik je višegodišnja zeljasta biljka, ima debeli koren, a visina stabiljke bude od 20 do 80 cm.. U retkim slučajevima je stabiljka piramidalno ragranata još iz osnove. Listovi su uspravni, krupni i imaju zelenu boju. Mogu imati oblik trougla ili oblik koplja i strele. Cvetovi brašnjenika su mnogobrojni i zelenkasti, sabrani u cvast na vrhu stabiljke. Plod je spljoštani orah, a seme je okruglo i sjajno.
Brašnjenik cveta od maja do avgusta.Često se može sresti pored žbunja, u neobrađenim njivama i livadama. Ima je svuda od 800 do 2000 m nadmorske visine. Raste u celoj Evropi, osim jugozapadnih i jugoistočnih delova. Kod nas brašnjenik ima i drugi naziv – divlji spanač, ciganski spanać.
Sastav brašnjenika
Korenje brašnjenika sadrži glikozide, saponine, flavonoide, smole, sluzne materije. Materija koja se nalazi u saponinima se naziva henopodin. Flavonoidi čine oko 10%. U biljci ima još i histamina, kafeinske i ferulinske kiseline.
Branje i čuvanje brašnjenika
Deo biljke koji se koristi jeste njeno korenje. Ono se vadi u rano proleće – u martu ili u jesen. Kada semenke sazru, u avgustu-septembru, a korenje se čisti i pere.
Deblje korenje se seče uzdužno, na komadiće do 10 cm. Osušite u hladovini. Pravilno osušeno korenje treba da ima tamnosivu boju, karakterističan miris i gorak ukus. Brašnjenik se može kupiti u specijalizovanim prodavnicama, a cena je oko 70 dinara.
Brašnjenik u kulinarstvu
Najpoznatija upotreba brašenjika jeste da se koristi za ukusnu tahini alvu. Ako želite sami da napravite, recept je sledeći:
Potrebni sastojci: 2 kg šećera, 2 kg tahinija od susama, 500 g glukoze, 1 g limunske kiseline, 150 g tečnog brašnjenika
Način pripreme: da biste dobili tečni brašnjenik, kuvajte korenje 2 i po sata, a zatim procedite čaj. Pomešajte šećer sa vodom, dok ne dobijete sirup, koji ćete kuvati, dok se ne stvore balončići, koji će pucati. Pomešajte sirup sa glukozom i kada proključaju, isipajte ih u drugu posudu, gde se već kuva tečni brašnjenik. Kuvajte smesu, sve dok, da kada stavite kap smese u hladnu vodu, se ne stvori loptica, koja se mrvi. Zatim veoma polako i dok sve vreme mešate, sipajte u posudu sa tahinijem od susama. Dobijenu smesu isipajte u kalupe, koje ste obložili papirom za pečenje i ostavite da se ohladi.
Koristi od brašnjenika
Ova biljka potpomaže iskašljavanje i ima antiupalno dejstvo. Pre svega se koristi za spoljašnju upotrebu, kod ozleda kože i čireva. Podstiče olakšavanje i pročišćava krv.
Brašnjenik se koristi kod hemoroida, konstipacije, siflisa, kamena u bubregu. Za unutrašnju upotrebu skuvajte 1 šolju korena u 500 ml mode oko 10 minuta. Dobijeni čaj procedite i pijte po 50 ml, tri puta dnevno pre obroka. Ovaj čaj je veoma koristan za ljude koji imaju hemoroide. Možete koristiti tečnost i za spoljašnju upotrebu. Za to je potrebno da se čaj ohladi i procedi, a treba da se nanosi pomoću gaze ili sterilisanim pamučnim tamponom na željeno mesto.
Kod kostipacije napravite hladni ekstrakt od 2 kašike brašnjenika, koji ste prelili sa 250 g hladne vode. Neka tako odstoji 4 sata. Pijte tinkturu ujutru, na gladan stomak. Pije se onoliko puta, koliko je potrebno da se proces vatrenja stabilizuje. Možete piti brašnjenik kao biljni čaj sa malo meda.
ordinacija.tv Izvor: bonapeti.rs
Artičoka: Prirodni lek za jetru, žuč, bešiku, ateroskleroze, stomačne probleme
Artičoka (latinski naziv: Cynara scolymus) je plemeniti mediteranski pupoljak, ukusno povrće i lekovita biljka. Ovo je neobična mesnata biljka zelene ili ljubičaste boje, sa ljubičasto-plavetnim cvetovima i pripada porodici glavočika. Priča se da je prvobitno rasla na Siciliji a sada je ima širom Mediterana.
Jestivi deo artičoke su mladi zeleni pupoljci i to pre nego što iz njih procvetaju ljubičasti cvetovi. Bogata je vlaknima, folnom kiselinom, kalijumom, kalcijumom, magnezijumom, gvožđem, fosforom, vitaminima C, B i K a sadrži i druge za život važne materije.
Za šta se upotrebljava artičoka?
Artičoka se koristi kod poremećaja varenja, nadutosti, zastoja žuči, povećanog nivoa masti u krvi, kao blag diuretik, a utiče i na smanjenje količine uree u krvi. Koristi se i kod oboljenja jetre, stimuliše stvaranje i lučenje žuči, pa se koristi preventivno protiv žučnih kamenaca. Pošto dovodi do pojačanog stvaranja žuči, reguliše varenje i smanjuje osećaj nadutosti, mučnine u stomaku. Primenjuje se kod ateroskleroze, jer dovodi do smanjenja nivoa holesterola i triglicerida u krvi.
Listovi artičoke imaju izrazito lekovito dejstvo kada je u pitanju jetra. Tako se ekstrakt od listova ove biljke upotrebljava za lečenje raznih problema sa jetrom kao što su, na primer, masna jetra i ciroza jetre. Loša ishrana sa puno crvenog mesa i masnoća, kao i prekomerna upotreba jakih alkoholnih pića, opterećuju i uništavaju jetru a artičoke mogu podstaći sposobnost regeneracije ovog važnog organa.
Od davnina, još u doba starih Egipćana, artičoka je upotrebljavana kao prirodni lek za jetru, žuč, bešiku i kao sredstvo za čišćenje krvi. Gaj Plinije Stariji, rimski pisac i prirodnjak, spominjao je artičoku uz opis “hrana za bogate”, jer su je konzumirali viši slojevi društva zbog svojih zdravstvenih problema kojima je doprineo “bogat” stil života, a to je prekomerna upotreba jake hrane, masti i vina koje je dovodilo do pojave jetrenih bolesti.
Preparati artičoke povećavaju razgradnju holesterola i povećavaju izlučivanje žuči, što sve zajedno, dovodi do smanjenja nivoa ukupnog holesterola u krvi. Ipak, za vreme tretmana preparatima artičoke, radi jačeg efekta, iz jelovnika se moraju izbaciti namirnice životinjskog porekla bogate holesterolom (jaja, masni sirevi, masna riba, svinjsko i crveno meso…).
Pupoljci artičoke, koji se upotrebljavaju za ishranu, nisu ni približno toliko moćni kao ekstrakti biljke ali svakako spadaju u veoma zdravu hranu, zahvaljujući mnogim mineralima i vitaminima u njima. Preporučuju se u bilo kojoj dijetalnoj ishrani i redovnom upotrebom mogu doneti dosta dobrobiti svakom organizmu. Recimo, artičoka sadrži visok nivo inulina koji u crevima deluje kao probiotik, dakle utiče na uspostavljanje zdrave stomačne mikroflore. To je već velika stvar za čitav organizam jer se na taj način smanjuje nivo ukupnih toksina koji opterećuju rad jetre i izazivaju mnoge zdravstvene probleme. Tako se može reći da je artičoka dobro prirodno sredstvo za čisćenje organizma, naravno ukoliko se konzumira redovno i u dužem vremenskom periodu. Sve zajedno olaksava proces prirodne regeneracije jetre.
Međutim, blagotvoran uticaj artičoke može se osetiti i vrlo brzo, nakon samo jedne konzumacije, i to kod organa za varenje. To je povrće koje umiruje mučninu i nagon za povraćanjem, otklanja gorušicu i osećaj nadutosti u stomaku, a ima i blago laksativno dejstvo.
Pre konkretne pripreme jela, artičoku treba barem malo držati u vodi kojoj se može dodati i malo soli, da bi joj izvukla gorčinu. Nakon toga, kao i većina povrća, može se pripremati na razne načine, pa postoji i bezbroj recepata na čijem se spisku namirnica nalazi ovaj plemeniti pupoljak.
Kako deluje artičoka?
Artičoka deluje na poremećaje varenja, smanjuje mučninu, nadutost i stomačne bolove. Poboljšanje nastaje posle primene u trajanju od 2 do 8 nedelja. Artičoka utiče na smanjenje ukupnog holesterola i LDL holesterola (“loš holesterol”), kao i na odnos LDL:HDL (“loš” holesterol : “dobar” holesterol) tokom primene od 6 do 12 nedelja.
Šta kažu naučna istraživanja?
Artičoka pokreće oslobađanje žuči iz žučne kesice i na taj način reguliše varenje, smanjuje pojave nadutosti, bola. Neke komponente artičoke bi mogle uticati na smanjenje sinteze holesterola. Prema nekim istraživanjima artičoka bi mogla imati i zaštitno dejstvo na ćelije jetre.
Kako se uzima artičoka?
Kod poremećaja u varenju 320-640mg ekstrakta lista artičoke 3 puta dnevno. Kod povećanog nivoa masti u krvi koriste se oko 1800mg dnevno podeljeno u nekoliko doza.
Koja neželjena dejstva mogu da se jave pri primeni artičoke?
Artičoka može izazvati alergiju, a povećan rizik je kod osoba koje su alergične na biljke iz familije glavočika (kamilica, neven, ehinacea).
Sa kojim lekovima istovremeno ne treba primenjivati artičoku?
Nisu poznate interakcije sa lekovima.
ordinacija.tv Izvor: priroda-leci-sve.com
Dr Nestorović: Zašto žene žive duže- Dug život ili testisi, kakva dilema?
Ljudi su jedina vrsta na planeti u kojih žene žive duže od muškaraca. “Ne znamo razlog”, kaže profesor Steven Austad sa Univeziteta u Alabami, koji se dugo bavi ovim problemom, “a iako je ovo jedinstven fenomen, retko koji naučnik se bavio njim”.
Dokazi za tvrdnju da žene žive duže su brojni, a najvažniji je Human Mortality Database, koja sadrži podatke o dužini života muškaraca i žena iz 38 zemalja u poslednjih stotinu godina (podaci iz Švedske su od 1751 do danas, a iz Francuske od 1816 do danas). Dužina preživljavanja je prisutna čitav životni vek (u uzrastu od rodjenja do 5 godina, kao i od 50 do 70 godina). U grupi osoba koje žive preko 110 godina, 90% su žene. U statistikama Irske, koja je posebno bila pogodjena visokom srtnošću usled prirodnih katastrofa, žene su se pokazale u svim uzrastima rubostnije od muškaraca, a višom stopom preživljavanja. Od 15 glavnih uzroka smrtnosti u SAD, žene imaju nižu smrtnost za 13, samo za jedan (moždani udar) istu kao muškarci, a samo za Alzheimerovui bolest je smrtnost viša. Razlika u dužini života je relativno nov fenomen, koji se javio tek od XIX veka.
Ono što je još neobičnije je činjenica da tokom čitavog života, žene imaju višu stopu oboljevanja. One znatno češće imaju oboljenja kostiju i zglobova, osteoporozu, bolove u kičmi.
Evolucioni psiholog profesor David Geary je proučavao sklonost ka oboljenjima u muške i ženske dece. Polovi se razlikuju i po ponašanju i sklonosti ka odredjenim poremećajima od rodjenja. Na primer, ženske bebe vole da posmatraju lica ljudi, dok su dečaci više usmeren i na oblike u okolini. Žene imaju bolje verbalne sposobnosti. U jednom ispitivanju na deci od 9 do 15 godina, devojčice su bile superiorne u verbalnim testovima, uz potpuno različitu aktivaciju delova mozga uključenih u proces verbalizacije. Ali, ovaj proces je podložniji uticajima sredine. Na primer, prevremeno rodjene devojčice će imati veće probleme sa govorom od dečaka, dok će dečaci imati veći deficit od devojčioca u veštinama vezanim za prostornu orijentaciju (u čemu su inače dečaci bolji).
Razlike u veličini i strukturi mozga muškaraca i žena postoje, ali usled političke korektnosti postoji tendencija da se razlike relativizuju. Muškarci imaju nešto veći mozak (nezavisno od telesne mase), kako je pokazano u istraživanju sa Harvarda 2001. godine. Osim mase, razlika je bila i u strukturi, frontalni region (deo mozga zadužen za rešavanje problema) i limbički deo kore velikog mozga (centri za emocije) su bili razvijeni u žena. U muškaraca su bili razvijeniji parijetalni deo kore (zadužen za prostornu orijentaciju), kao i amigdala (regulisanje socijalnog i seksualnog ponašanja). Muškarci imaju oko 6,5 puta više sive mase, a žene desetak puta više bele mase mozga. Ovo utiče na način na koji muškarci i žene razmišljaju. Muškarci razmišljaju sivom masom (neuronima), a žene belom (neuronskim vezama). Stoga je funkzionisanje ženskog mozga komplikovanije, ali brže od muškog (ovo zna svaki oženjen muškarac). Drugi razlog za brži rad ženskog mozga je “gušće pakovanje” neurona. Oni su bliže jedan drugom, što ubrzava komukaciju izmedju njih. Psiholog Sandra Witelson je potvrdila da je ova gustina posebno visoka u delovima mozga gde se primaju i odašilju signali. Stoga žene imaju višu sposobnost verbalizacije i komunkacije od muškaraca.
Muški i ženski mozak potpuno različito funkcionišu, koristeći različite delove pri aktivaciji. Pri rešavanju problema, muškrci koriste mali deo kore sa leve strane, dok žene koriste obe strane mozga.
Dakle, pitanje da li su muškarci inteligentiji od žena je pogrešno. Ova dva pola imaju potpuno različite vrste inteligencije. Činjenica da su muškarci bolji u fizici ili matematici ne znači da su inteligentniji, već da je njihov mozak podesniji za ovakve aktivnosti. Mnogi naučnici opovragavaju ovo stanovište (a mislim da je delimično u pitanju pomenuta politička korektnost), smatrajući da se radi o posledicama društvenog statusa, a ne urodjenim osobinama. Radi se o stereotipu da se devojčice oblače u roze, dečaci u plavo itd. U jednom ispitivanju, devojčice su izgubile interes za matematiku, kada ima je pokazan video da je odnos muškaraca i žena matematičara u svetu 3 prema 1. Objašnjenje bi bilo da ne žele da učestvuju u nečemu u čemu neće imati uspeha. Takodje, muškarci su bili lošji na testu iz matematike, kada im je rečeno da će biti uporedjivani sa Azijskim skoring sistemom (poznato je da su Indijci genijalni matematičari, pa je primena ovog skora obeshrabrujuća za bele matematičare). Pomenuta Sandra Witelson,smatra da je objašnjenje o uticaju sredine netačno. Ona kao primer iznosi mozak Alberta Einsteina, koji je bio veoma posebne strukture (koja je bila urodjena).
I mentalni poremećaji su različiti kod muškaraca i žena. Žene su sklonije depresiji ili hroničnim stanjima napetosti (žene stvaraju svega polovinu nivoa serotonina u odnosu na muškarce, serotonin je hormon sreće). Ova razlika je možda u vezi sa nižim pragom osećaja bola kod žena. Muškarci imaju češće šizofreniju, autizam, disleksiju. I reakcije na traume mozga je različita kod oba pola.Dečaci rodjeni sa ošteženjem mozga imaju poremaćaj orijentacije u prostoru, a devojčice verbalnih sposobnosti (zanimljivo, pravo ono u čemu su bolje od suprotnog pola).
Ali, da se vratimo na našu osnovnu temu, zašto žene žive duže?
Popularna teza muškaraca da je to zato što oni napornije rade. Ali, kako žene takodje rade sve više, duže i napornije, bilo bi očekivano da se razlika u dužini života smanjuje (a videli smo da to nije slučaj).
Druga popularna teza je da muškarci manje vode računa o svom telu, više piju, puše, jednu. U prilog se ističu studije iz Rusije da muškarci umiru 13 godina ranije, jer više piju i puše. Ali, ženke šimpanze takodje žive duže od mužjaka (iako mužjaci koliko mi je poznato ne piju i ne puše).Jedna od naučnih teorija ukazuje da žene imaju dva X hromozoma, a muškarci samo jedan (tako da žene imaju dve kopije svakog gena). U slučaju nekog pogrešnog funkcionisanja gena, ovo daje mogućnost korekcije (poznato je da slon ne oboljeva od raka jer ima veliki broj p53 gena, koji su protektivni za ovu bolest).
Jedna zanimljiva hipoteza (“džogirajuće srce”), ukazuje da je frekvenca srčanog rada kod žena ubrzana u drugom delu i menstrualnog ciklusa. Ovo ima isti efekat kao vežbanje (koje definitivno produžava život).
Ali, razlog izgleda leži u samoj suštini muškaraca, muškom hormonu testosteronu. Dokaz je došao sa neočekivanog mesta, kraljevskog dvora Čo Sun dinastije u Koreji. Korejski naučnik Han-Nam Park analizirao je podatke o 81 evnuhu na dvoru, kojima su testisi uklonjeni pre puberteta. Utvrdio je da su oni živeli skoro 20 godina duže od prosečnog muškarca (70 preko 50 godina). Njihova šansa da dočekaju 100 rodjendan je bila 130 puta veća od muškarca u Koreji.
I životinje bez testisa žive duže od onih sa njima. U prilog ovoj teoriji govore i podaci o pacijentima sa mentalnim oboljenjima, hospitalizovanih početkom XX veka u SAD. U to vreme, jedna od metoda lečenja je bila i kastracija. Duži život su imali, po podacima dr David Gemss sa University College London samo oni kojima su testisi uklonjeni pre 15 godine života.
Testosteron čini muški pol snažnijim, ali predisponira ka oboljenjima srca, infekcijama, karcinomu. Žene ne samo da nemaju testosteron, već imaju estrogene, koji ih štite od stresa. U eksperimentima, ženke bez ovarijuma su manje otporne i imaju kraći život.
Šta reći na kraju? Dug život ili testisi, kakva dilema.
Dr Branimir Nestorović
ordinacija.tv Izvor:banenestorovic.blogspot.com
Dr Nestorović: Saveti o zdravlju i imunitetu dece tokom zime!
Odgajanje dece definitivno se razlikuje od države do države i čini se da neke stvari koje nama u Srbiji ne bi pale na pamet negde drugde su sasvim normalne.
Već smo se dotakli teme dojenja u Srbiji, koje je opalo na poražavajućih 13, 7 odsto, dok je u skandinavskim zemljama prisutno kod preko 90 odsto žena. Upravo u tim zemljama, npr. u Švedskoj, potpuno je normalno da bebe borave napolju na vrlo niskim temperaturama, pa čak ćete videti da bebe ostaju dobro „spakovane“ u kolicima da dremaju napolju ispred kafića dok roditelji unutra ili napolju s njima sede i ispijaju tople napitke.
Takvu sliku nećete zateći u Srbiji jer deluje kao da se svi plašimo hladnoće i prirodnih uslova koji stižu sa različitim godišnjim dobom. Naši roditelji će radije uvesti bebu u zagušljivu prostoriju kako bi popili kafu nego što bi sedeli napolju na zimi. Štetnost prostorije u kojoj se puši je daleko veća za bebu nego hladnoća, od koje ne može da se razboli vaše dete, ukoliko je adekvatno obučeno.
Ukoliko se dete smrzne napolju jer nije dobro obučeno, to dovodi do slabljenja imuniteta, koji je tada podložniji virusnim i bakterijskim infekcijama.
Kako dođe hladno vreme svedoci smo da su parkovi po Beogradu pusti, dok su tržni centri i igraonice puni dece. Roditelji kao da nisu svesni da je opasnost od razboljevanja upravo veća u ovim zatvorenim prostorijama sa mnogo ljudi.
Kako bismo stali na put verovanju da zimi ne treba da izlazimo na svež vazduh sa decom razgovarali smo sa prof. dr Branimirom Nestorovićem, koji je za Super ženu otkrio nekoliko stručnih saveta:
Da li bebe mogu da se razbole od hladnoće?
Kada dođe hladno vreme, učestalost respiratornih infekcija zaista poraste (kako svako zna). Ali, nije u pitanju sam pad temperature. Jedna velika 2002 metaanaliza (pažljiv pregled medicinske literature) na ovu temu je zaključio da samo rashlađivanje ne povećava rizik od prehlade. Izgleda da je značajnija brzina kojom dođe do promene temperature. Ako temperatura brzo padne, pri izlasku napolje doći će do skupljanja krvnih sudova na sluzokožama disajnih organa, što ih čini podložnijim infekciji. Sličan efekat se leti može zapaziti kod osoba koje ulaze u prostorije sa jako niskim temperaturama, usled uključenih erkondišna. Stoga ako ste aktivni napolju (deca koja se igraju imaju toplu kožu i sluzokože, pa im hladnoća ne smeta), rizik od infekcije nije posebno povišen.
Drugi razlog čestih infekcija je socijalan, ljudi u hladnim periodima godine provode više vremena unutra, pa se virusne infekcije lakše šire. Većina respiratornih virusa nije otporna više od jednog sata na temperaturama ispod nule, pa boravak na hladnom u stvari smanjuje rizik od infekcije. Nasuprot tome, respiratorni virusi na temperaturama oko 20 stepeni mogu da budu infektivni i desetak sati. Stoga nije prevencija infekcija da deca ne izlaze na hladno, već u pranju ruku i čestoj primeni alkoholnih vlažnih maramica, koje dezinfikuju ruke.
Koliko sati dnevno bebe i deca treba da provode napolju?
Pri temperaturama do minus 10, stvaranje toplote je takvo da nema negativnih efekata na funkcionisanje imunog sistema deteta. Štaviše, radovi su pokazali da boravak do 60 minuta uz igru umerenog intenziteta, dovodi do suzbijanja skoro svih zapaljenskih oboljenja kod deteta. Ako roditelji primete da se dete trese od hladnoće, trebalo bi ga odmah uvesti unutra, jer je tada organizam pod stresom, koji ima negativan efekat na imuni sistem.
Koliko je za najmlađe štetan boravak u prostorijama u kojima se puši?
Potrebno je maksimalno izbegavanje izlaganja dece duvanskom dimu, jer veoma povećava rizik od dobijanja gripa i drugih infekcija disajnih organa. Jedna studija sa Jejla (čuveni univerzitete u SAD) iz 2009. je pokazala da deca izložena duvanskom dimu češće oboljevaju od virusa, a kada se razbole imaju težu kliničku sliku i više komplikacija. Već izlaganje dozi od 2 cigarete dnevno tokom dve nedelje je bilo udruženo sa slabljenjem imunog sistema. Štaviše, nastupalo je prekomerno zapaljenje disajnih sluzokoža.
Vaš savet za jači imunitet zimi?
Recept za ređe prehlade tokom zime je jednostavan. Svakodnevni boravak napolju sat vremena, uz igru. Dobra odeća, koja sprečava znojenje deteta (dakle što bi rekla Nada Macura, slojevita odeća). Ne treba preterivati sa količnom odeće, jer dete ne može da se igra u njoj, a znojenje povećava rizik od oboljevanja. Obavezna je kapa na glavi, ako je temperature ispod minus 10 šal preko usta (da se spreči rashladjivanje usne i nosne duplje). Topla, udobna obuća, da noge ne budu vlažne. Po povratku u stan, obavezan topli napitak i presvlačenje. Obilan unos svežeg voća i povrća (sve obojeno voće, aronija, borovnica, sok od crne zove, kupine) sadrže velike količine antocijanina koji su odlični antivurusni lekovi. Dodatak vitamina D (najbolje u obliku ribljeg ulja, jer će tako organizam stvoriti iz njega vitamina D koliko mu treba), šargapera (vitamin A), neki preparat sa mikroelementima (cink, bakar, jod i selen, magnezijum). Izbegavanje zagušljivih prostorija u kojima se puši. Obavezan san u trajanju od najmanje osam sati. Često pranje ruku i umivanje, da se odstrane virusi sa kože.
ordinacija.tv
Dr Nestorović: O plavim i zelenim očima- Možda smo se stvarno ukrštali sa vanzemaljcima?
Ljudi su oduvek bili fascinirani plavim očima, najviše jer su relativno retka pojava, ali i zato jer osobi daju sanjalačku notu. Ponekad se smatraju i odlikom rasizma, jer su veći deo čovečanstva (crna i šuta rasa), ima skoro isključivo oči smedje boje. Jedna mala populacija stanovnika Melanezije i Solomonskih ostvra ima takodje plave oči, ali oni poseduju mutaciju gena TYRP1, koja ne postoji u Evropljana.
Istraživanje genetičara iz Danske je pokazalo neverovatnu činjenicu, da su sve osobe sa plavim očima potekle od zajedničkog pretka. Ispitan je DNK ljudi iz Jordana, Turske i Danske, koji su imali plavu boju očiju. Genetske studije pokazuju da su do pre 6 do 10 000 godina svi ljudi imali smedje oči. Tada je nastupiula mutacija OCA2 gena, koji učestvuje u sintezi melanina (pigmenta koji odredjuje boju očiju i kože).”do tada, svi ljudi su imali smedje oči” kaže Hans Eiberg sa Univerziteta u Kopenhagenu.Tada je nastala mutacija, kloja je isključila stvaranje melatonina, pa su oči postale bezbojne (a to vidimo kao plavu boju). Medjutim, gen je aktivan u koži i kosi, u suprotnom bi ljudi sa plavim očima bili albini. Mutacija OCA2 gena je bila potpuno ista u ljudi sa severa (Danska) i juga (Turska i Jordan). Samo jedna osoba (koja je imala plavo-smedju boju očiju), nije imala opisanu mutaciju.
Zašto se ova mutacija proširila? Znamo da priroda favorizuje odredjene gene, koji imaju evolucione prednosti (tzv. selektivni evolucioni pritisak). Kakav je razlog za nastanak i širenje plavih očiju, koje su preosetljive na svetlost (slično važi za zelene oči). Razlog ne leži u boljem vidu (australijski Aboridžini imaju najbolji vid na daljinu od svih ljudi na svetu). Neki autori misle da je razlog u seksualnoj kompeticiji, jer su osobe sa plavim očima atraktivnije. Neka istraživanja pokazuju da su veoma kompetitivne, što bi moglo da objasni širenje mutacije. Takodje, bolje podnose bol, u svakom slučaju, mutacija jke danas prisutna u skoro 20% Evrope. Ovo je još neoobičnije ako znamo iz ispitivanja de Carles Lalueza-Fox sa Institute of Evolutionary Biology u Barceloni da su prve osobe u kojih su se javile plave oči imale tamnu kožu. Iz studije objavljene 2008 znamo da je ovaj čovek živeo na obalama Crnog mora. Ovo je razlog da je najviša učestalost osoba sa plavim očima na Balkanu, a ne u Nemačkoj ili Skandinaviji, kako misli većina ljudi.
Osobe sa plavim očima imaju još neke zanimljive osobine. One odlično podnose alkohol, ali su i skloniji alkoholizmu. Ovo posebno važi za žene sa plavim očima. Sklonije su oboljenju kože koje je poznato kao vitiligo (bele depigmentisane mrlje na koži).