“Duvaj jako dok držiš maramicu”reči su koje svako od nas pamti iz detinjstva, a većina ljudi i danas tako duva nos, što je zapravo pogrešno.
Pored korona virusa koji se nažalost ne smiruje, sezona je i prehlada i drugih respiratornih infekcija. Pun nos kao posledica svega je neugodan simpton koji većina ljudi rešava jakim duvanje nosa, a to je pogrešno, tvrde lekari.
Upaljeni sinusi i kanali uzrokuju nakupljanje sluzi u nosu koji dovodi do curenja ili zapuštenosti, a kao refleksni odgovor jako duvamo vazduh kroz nos, što može biti zapravo pogrešno.
Naime, taj osećaj ne dolazi od same sluzi već od povećanih krvnih sudova u nosu, a jak pritisak samo ih dodatno nadražuje, piše Sixwise.
Dr. Oven Hendelij i tim istraživača sa Univerziteta Virdžinija, te danskog Univerziteta Arhus, tvrde da pojačano duvanje nosa može da izazove vraćanje sluzi u sinusne šupljine.
Istraživači su stavili kontrastne boje u nosne šupljine ispitanika, a trećinu od njih tražili su da potom kašlju, kod druge trećine su tražili kijanje, a poslednja grupa je izduvavala nos. Nakon toga, merili su količinu sluzi pomoću CT uređaja, i došli su do otkrića da oni koji su duvali nos imaju najveću količinu sluzi u sinusima.
Kod onih koji su kašljali ili kijali, nije bilo boje u sinusima, a kod onih koji su duvali nos bilo je boje u jednom ili čak više sinusa”, kaže dr. Hendli, objašnjavajući kako se taj problem javlja kod prehlada.
“Zato što sluz tada obično sadrži bakterije, a velikim pritiskom koje uzrokuje duvanje nosa, bakterije se se samo guraju dublje u sinuse, što pojačava prehladu.
Kako pravilno duvati nos?
Ako vam iz nosa curi sluz, onda nežno obrišite i vrlo blago duvajte. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Nos se izduvava kroz više kratkih izdisaja, a ne kroz jedan jaki.
Takođe, kod duvanja pritisnite jednu nozdrvu i izbegavajte duvanje nosa kroz obe nozdrve istvoremeno.
Ako osećate da vam je nos zapušen nakon buđenja, sačekajte 10-ak minuta pa tek onda duvajte nos.
Nakon toga, operite ruke, jer se bakterije prenose sa maramice na njih.
Ne postoji univerzalni odgovor na pitanje koja je voda najbolja, odnosno najadekvatnija za korišćenje, ali je sigurno da mineralna voda ima mnogo prednosti nad ‘česmovačom’.
Prednosti mineralne vode u odnosu na “česmovaču” su sledeće:
• Mineralna voda je izuzetno korisna kao zamena ne samo za vodu koja se prirodno gubi iz organizma,nego i pomaže u održavanju balansa elektrolita, jer je mineralna voda bogata elektrolitima (mineralima) koji su prirodno rastvoreni u njoj.
• Minerali iz vode se mnogo bolje apsorbuju od minerala iz hrane.
• Mineralna voda ima antibakterijska i antifugicidna svojstva.
• Pored ostalog mineralna voda pomaže detoksikaciji, čišćenju organizma, tj. borbi protiv raznih štetnih supstanci, toksina.
• Konačno, mnogo ljudi koji pije svakodnevno mineralnu vodu, pije zbog terapeutskog efekta kod mnogih hroničnih bolesti.
• Mineralnom vodom se postiže balans elektrolita u telu i popunjavaju zalihe koje organizam prirodno gubi.
Mineralna voda pomaže detoksikaciji – čišćenju organizma
Mineralna voda je verovatno najzdravije piće koje nam je dostupno. Ona uključuje supstance koje su neophodne našem organizmu i mogu pomoći u postizanju optimalnog zdravlja.
Odakle minerali u vodama?
Ove vode dolaze iz dubokih slojeva zemlje gde dolaze u kontakt sa stenama. Taj kontakt rastvara minerale iz stena i kada voda izvire ponovo na površinu, dobijamo vodu bogatu mineralima i drugim supstancama. A, mi ne možemo bez njih jer naše telo i sve njegove funkcije zavise od prirodnih minerala.
Mineralne vode imaju mnogostruko dejstvo na ljudski organizam tako što deluju na proces varenja, funkciju sekretornih i endokrinih organa, upotpunjuju svakodnevne potrebe organizma za mineralima. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Minerali se u ovim vodama nalaze u rastvorenom obliku najpovoljnijem za njihovu resorpciju. Stoga prirodne mineralne vode mogu biti dodatni izvor minerala u svakodnevnoj ishrani savremenog čoveka, ishrani vegetarijanaca, u dijetetskim terapijama i u fiziološkim i patološkim stanjima u kojima su povećane potrebe za mineralima ili se oni gube u većim količinama.
Kako odabrati mineralnu vodu ?
Generalizovati upotrebu mineralne vode nije moguće jer su potrebe za sastojcima koje sadrži vrlo specifične za svaku osobu i zavise od uzrasta, fizičke aktivnosti, klimatskih uslova, fizičkog stanja i nutritivnog statusa.
Sve veća upotreba flaširane i mineralne vode zasigurno dovodi i do grešaka u odabiru, a loše je i nekontrolisano korišćenje vode koja nije u skladu sa fiziološkim potrebama organizma. Većina mineralnih voda uključuje slične karakteristike koje ih čine korisnim za postizanje dobrog zdravlja, ali je svaka mineralna voda ipak specifična, ima svoje prednosti i nedostatke. Zbog toga bi izbor mineralne vode, trebalo napraviti u konsultaciji sa doktorom, nutricionistom, posebno osobe koje imaju zdravstvenih problema. Ako ne postoje zdravstveni problemi pre izbora najprikladnije vode za celu porodicu, trebalo bi razmotriti neke osnovne kriterijume.
Čitajte deklaraciju pažljivo:
1. Slabo mineralne vode sa suvim ostatkom do 500 mg/l su najprikladnije za celu porodicu; Danas se sve više koriste vode niske ili srednje mineralizacije, sa uravnoteženim odnosom makroelemenata i mikroelemenata. Pošto ove vode organizam lakše prihvata, one imaju povoljan uticaj na zdravlje svih kategorija stanovništva i mogu potpuno da zamene običnu vodu za piće, što nije uvek slučaj s vodama većeg stepena mineralizacije, čije neograničeno i dugotrajno konzumiranje može da bude i štetno.
-niske koncentracije nitrata i sulfata, hlorida i natrijuma su veoma važne;
-proverite datum proizvodnje i izaberite što skoriji;
2. Kada je o ambalaži reč, najbolje je staklo, ali je danas popularna PET ambalaža (polietil tetraftalat), specijalna supstanca za koju istraživanja, do sada obavljena, kažu da može da drži vodu godinu dana bez ikakvih ekoloških promena.
3. Ugljen dioksid koji se dodaje povećava aciditet vode, a naša dijeta je već bogata sa kiselim nutrijentima tj. namirnice koje jedemo daju uglavnom kiselu reakciju krvi idealnu sredinu za bolesti, kao što je kancer.
Po čemu se mineralne vode razlikuju?
Po suvom ostatku i količini minerala rastvorenih u njoj, po ph vrednosti i količini ugljen dioksida tj.gaziranosti.
Šta je to suvi ostatak?
U pojedinim tipovima mineralnih voda nalaze se različite koncentracije više elemenata rastvorenih u obliku soli, a njihov suvi ostatak, izražen u miligramima dobija se isparavanjem jednog litra vode na 180°C. Prema količini suvog ostatka, mineralne vode su svrstane u vrlo slabe (prisustvo minerala nije veće od 50 mg/), slabe (do 500 mg/l), visokomineralne (između 500 i 1.500 mg/l) i bogato mineralne (više od 1.500 mg/l). U sastav mineralnih voda za piće ulaze makroelementi i mikroelementi. Prvi, kao što su natrijum, kalijum, kalcijum i magnezijum, potrebni su organizmu u većim količinama. Pravilnikom o kvalitetu mineralnih voda, ni za jedan od ovih makroelemenata nije predviđeno ograničenje. Mikroelementi su potrebni u veoma malim količinama koje su u nekim slučajevima ograničene propisima zbog mogućeg štetnog delovanja na organizam, kao i uticaja na izgled i ukus vode (gvožđe).
Hemijski elementi sadržani u mineralnoj vodi najčešće se nalaze u obliku soli rastvorenih u obliku jona. Njihovo dejstvo na organizam je različito.
U našim mineralnim vodama čest je:
–Kalcijum je važan makroelement koji obezbeđuje normalno funkcionisanje organizma. Zajedno sa fosforom kalcijum čini osnovu koštanog tkiva, aktivira delovanje najvažnijih enzima, učestvuje u održavanju jonske ravnoteže u organizmu, neophodan je za normalan rad nervnog sistema i kontrakciju mišića, faktor je koagulacije krvi.
–Magnezijum je kritičan element za pravilno funkcionisanje ljudskog organizma, posebno za kardiovaskularni i nervni sistem. Kao kofaktor u više od 300 enzimskih sistema u humanim ćelijama Mg ima odlučujuću poziciju u normalnoj miokardnoj funkciji. Valja svakako znati da je za protektivno dejstvo na kardiovaskularni sistem odgovoran magnezijum, kao i međusobni odnos ovog minerala i kalcijuma. Zbog prirodne kompeticije, najpovoljniji odnos kalcijuma i magnezijuma je 2:1. Ukoliko je jedan od ova dva minerala prisutan u većoj koncentraciji sprečava apsorpciju drugog. Magnezijum iz vode apsorbuje oko 30% bolje i brže nego dijetalni magnezijum.Posmatrajući našu dijetu koja je jedva adekvatna u magnezijumu nameće se zaključak da taj relativno mali unos magnezijuma putem vode za piće može biti od presudne važnosti, s obzirom da 1-2 l vode dnevno može povećati dnevni unos oko 20-40% .Poželjno je da nivo magnezijuma u vodi za piće bude bar 30 mg po litri. Neophodan je kod osifikacije (ulazi u sastav kostiju, daje im čvrstinu i naročito kod mladih organizama, utiče na normalan rast i razvitak). Vitaminu C i B1 je neophodan da bi delovao.Sprečava starenje ćelija, a, zajedno sa vitaminom C, kalcijumom i manganom, povećava broj i pokretljivost spermatozoida.
–Natrijum je esencijalni element za pravilno funkcionisanje organizma. Međutim, neki ljudi su osetljiviji na prisustvo natrijuma u krvi od drugih. Ljudi osetljivi na natrijum lakše zadržavaju natrijum, što dovodi do nagomilavanja tečnosti i povišenog krvnog pritiska. Sa zalaskom u godine, vaša osetljivost na natrijum često postaje izraženija. Većina domaćih flaširanih voda ima visok sadržaj natrijuma u svom sastavu, što baš i nije dobro jer prekomerno unošenje natrijuma predstavlja značajan faktor rizika u nastanku ateroskleroze i povišenog krvnog pritiska, ali i drugih bolesti, kao što su osteoporoza, nefritis, edem i gojaznost. Zbog toga je upotrebe mineralnih voda sa što manjim sadržajem natrijuma najpreporučljivija, tako da u vodi ne bi trebalo da ga bude više od 150 mg/l, a preporučljivo je da ga bude i ispod 50 mg/l.
–Kalijum je potreban organizmu, ali njegov višak izaziva stres bubrega, pa i prekid njihovog rada, i zato za svakodnevnu upotrebu ne treba koristiti vodu koja ga ima više od 12mg/l. Najnovija istraživanja pokazuju da je silika ili silicijum-dioksid koji je prisutan u nekim mineralnim vodama jako bitan element za organizam.On je neophodan za stvaranje kolagena kostiju i vezivnog tkiva, za zdrave nokte, kožu i kosu, za apsorpciju kalcijuma, za fleksibilnost arterija i time igra ulogu u prevenciji kardiovaskularnih bolesti. Silicijum-dioksid je važan za prevenciju Alzheimer-ove bolesti. Zatim, on stimuliše imuni sistem i sprečava proces starenja ćelija u tkivima. Kalcijum, magnezijim i kalijum povećavaju dejstvo silicijum dioksida.
–Nitrati i nitriti su zagađujuće materije i u flaširanoj vodi ne bi trebalo da ih bude. Za spravljanje hrane za bebe sme da se koristi samo voda bez nitrita.
-Ako se svakodnevno upotrebljava prirodna mineralna voda, ona ne bi trebalo da sadrži više od 1 mg/l fluorida, kako bi se izbegla fluoroza zuba i drugi neželjeni efekti.
Jedna od hemijskih karakteristika koja označava kiselost ili baznost vode je pH faktor. Njegove normalne vrednosti se kreću od 6 do 8, a ako imaju dodat ugljen-dioksid, njegov nivo se spušta i do 4,5. Takva voda može da izazove rastvaranje minerala zuba.
Ako se znaju ovi parametri, pri odabiru flaširanih voda koje će se koristiti u domaćinstvu treba voditi računa o starosti i zdravstvenom stanju svih ukućana, a posebno beba. Na osnovu svega možemo zaključiti da pravim odabirom vode možemo suzbiti, lečiti ili izlečiti bolesti današnjice – stres, gojaznost, dijabetes melitus, arteriosklerozu, a sve to pod kontrolom lekara i primenom određene dijeto-terapije.
Mineralne vode u Srbiji
Kvalitetna i bezbedna pijaća voda je luksuz koji mnogima u svetu nije dostupan. Naša prednost je što je Srbija izuzetno bogata vodama i ako se nekima od prirodnih bogatstava Srbija može dičiti, to su svakako brojni izvori raznovrsnih mineralnih voda, od kojih su mnoge termalne, termomineralne i lekovite. Srbija ima oko 300 izvora mineralne vode i oko 699 izvora običnih (stonih), odnosno slabo mineralizovanih voda, koje su potencijalni resurs za flaširanje. Mineralne vode su lekovite, a kada je reč o našoj zemlji one predstavljaju pravi biser prirode, koji je nedovoljno istražen i eksploatisan.
Ispravnost flaširanih mineralnih voda regulisana je strogim standardima našim i međunarodnim kodeksima. Sami proizvođači su dužni da kroz svoje standarde kvaliteta obezbede čistoću, stalan mineralni sastav, neprekidno testiranje na bezbednost, stalnost sastava i kvalitetno pakovanje. Reč je, zapravo, o poštovanju pravilnika o kvalitetu prirodne mineralne vode.
Koje su prednosti slabomineralne, negazirane, alkalne vode?
Zabluda je, kao što se ranije mislilo, da vode koje ne sadrže veću količinu mineralnih supstanci nemaju nikakvo dejstvo na ljudski organizam. Danas se sve više koriste vode niske ili srednje mineralizacije, sa uravnoteženim odnosom makroelemenata i mikroelemenata. Pošto ove vode organizam lakše prihvata, one imaju povoljan uticaj na zdravlje svih kategorija stanovništva i mogu potpuno da zamene običnu vodu za piće, što nije uvek slučaj s vodama većeg stepena mineralizacije, čije neograničeno i dugotrajno konzumiranje može da bude i štetno.
Svaka namirnica ima određeni uticaj na pH vrednost krvi i ostalih tkiva. Gazirane mineralne vode, pogotovo one sa visokim sadržajem ugljen-dioksida, smanjuju pH vrednost, tj. povećavaju kiselost tkiva i krvi, što između ostalog dovodi do bržeg starenja organizma, te se ne preporučuju se za svakodnevnu upotrebu. Osim toga CO2 je vrlo agresivan gas koji može da ugrozi zdravlje onih koji takvu vodu stalno piju u velikim količinama.
Zato su alkalne vode, odnosno vode sa pH vrednošću iznad 7, dobar lek protiv starenja.
Piše: Mr sc.med. Zorica Jovanovski, specijalista higijene, dijetolog Institut za javno zdravlje Srbije “Milan Jovanović Batut”
Izvor: b92.net
Od svih evropskih vladara u poslednja dva veka Miloš Obrenović imao je ubedljivo najviše potomaka.
Sa velikom sigurnošću možemo tvrditi da je srpski knez imao čak šesnaestoro dece, osmoro zvanične i osmoro vanbračne. I pored toga, njegova direktna krvna loza izumrla je već sa njegovim sinom Mihailom, a evo šta je bilo sa ostalom decom.
Obrenovići su vladali Srbijom 75 godina. Od toga, osnivač dinastije, knez Miloš, bio je na čelu zemlje 26 godina i to u dva navrata. Iza sebe je ostavio čak šesnaestoro dece, što zakonite, što vanbračne, ali su, nakon ubistva njegovog sina Mihaila, presto ipak nasledili potomci njegovog brata Jevrema.
Evo kako je do toga došlo…
Zakonita deca kneza Miloša
Knez Miloš se ženio samo jednom. Kada mu je bilo 24 za suprugu je uzeo osam godina mlađu Ljubicu Vukomanović i par je ostao zajedno sve do njene smrti 1843. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
godine. Za nešto manje od četiri decenije Ljubica i Miloš dobili su osmoro dece – četiri dečaka i četiri devojčice – Petra, Petriju, Jelisavetu (Savku), Gabrijelu, Mariju, Milana, Mihaila i Teodora.
Četvoro dece je umrlo u detinjstvu, a Milan u ranoj mladosti. Petrija i Jelisaveta su se udale i imale svoje porodice, a Mihailo Obrenović, koji je na kraju i nasledio presto, imao je samo vanbračnog sina. Nakon ubistva kneza Mihaila ta grana dinastije potpuno je prekinuta.
Vanbračna deca kneza Miloša
I sudbina Miloševe vanbračne dece bila je uglavnom tragična. Zvanično, imao ih je osam i to od osam ljubavnica iako je moguće da je u kneževom životu bilo i više žena.
Prva Miloševa ljubavnica koju je istorija upamtila bila je prelepa Petrija, žena Hadži-Prodanovog brata Mihaila. Ona je Milošu 1819. rodila ćerku koju je nazvala Velika, ali je devojčica umrla nekoliko godina kasnije u epidemiji velikih boginja.
Zorica Janković, istoričarka i kustoskinja Istorijskog muzeja Srbije je u tekstu u magazinu Vreme od pre nekoliko godina navela da je drugo vanbračno dete – Mariju, Milošu rodila izvesna Stanka koju je, zbog Ljubičinog pritiska, knez na kraju morao da uda.
Nakon nje Miloš je upoznao Jelenku, mladu Turkinju koja je do 1811. bila u haremu Milenka Stojkovića. Ona je 1826. knezu rodila sina Gavrila i time učvrstila svoj položaj na dvoru. Miloš se sa njom pojavljivao i u javnosti, na veliku žalost supruge Ljubice koja međutim, tu nije mogla ništa.
Bolešljivi Gavrilo nije dugo živeo – umro je 1828. godine ne napunivši dve godine, a po oprobanom metodu, Miloš je Jelenku udao.
Četvrto Miloševo vanbračno dete bio je sin Teodor, rođen najverovatnije u Beču 1842. godine. Njegova majka zvala se Danica, a šokantna je činjenica da joj je ovo ime dao upravo Miloš nakon što ju je kao devojčicu od 13 ili 14 godina kupio kao roblje na carigradskoj pijaci. I ovaj knežev sin je umro, a njegovu majku Miloš je, pogađate, udao.
Iako je u tom momentu već bio zašao u neke ozbiljne životne godine, Miloš, zagazio u šestu deceniju života, dobio je još dvoje vanbračne dece – sina Aleksandra Gustava sa Franciskom Hitenberg i ćerku Mariju sa devojkom koja je radila kao posluga u njegovoj bečkoj kući. Obe ljubavnice je isplatio, a šta je bilo sa decom nije nam poznato.
Slična je sudbina još jedne Miloševe ćerke. Iz veze sa bečlijkom Marijom Graf rodila se Marija Klara, a zna se samo da je njena majka primala novčanu pomoć na ime ćerkinog školovanja.
Poslednje vanbračno dete Miloš je dobio 1857, kada je već imao 77 godina. Sina Milana mu je rodila Ruskinja Marija, ali ni to dete nije dugo živelo..
Vanbračni sin premijer?
Da li je Milivoje Petrović Blaznavac, srpski general i predsednik vlade, bio Milošev vanbračni sin, do danas se ne zna sa sigurnošću. Pričalo se da ga je knez dobio iz veze sa jednom sluškinjom koju je kada je bila trudna, udao za Petra iz Blaznave.
Milivoje Petrović Blaznavac podgrevao je ovu teoriju jer je na taj način napredovao u državnoj hijerarhiji. Da li je u priči i bilo istine, ne zna se, tek Blaznavac je sahranjen u porodičnoj grobnici Jevrema Obrenovića u Rakovici
Knez Milošev Bećarski zakon iz 1839. godine
U nastojanju da se izbori sa belom kugom, svaka država pokušava da nizom odredbi i zakona stimuliše žene i muškarce da zasnivaju porodice. Srbija je, verovali ili ne, pre 180 godina, za vreme kneza Miloša Obrenovića imala zakon koji je muškarcima koji su bežali od braka udarao propisno po džepu zbog načina na koji su živeli.
Pre, bezmalo dva veka, knez Miloš zaključio je da bela kuga ozbiljno preti narodu Serbskom, kako je rečeno tada. Vodeći se logikom – ako nema naroda, nema ni nad kime da se vlada, knez se odlučio za drastične mere i 1839. godine postavlja Bećarski zakon.
O čemu se zapravo radilo?
Kako bi se povećao natalitet i brojčana vrednost Srbalja, valjalo je udariti po neženjama i vagabundima, odnosno muškarcima koji su od braka i porodice bežali “ko đavo od krsta”, bili “bez samostalnih poslova” i “jurili sojke” po Beogradu. Da bi nastavili sa ovakvim životom, morali su da plate pozamašan danak od 1406 groša godišnje, što je za to doba bila poprilično visoka svota novca.
Međutim, nastojanju kneza da iskoreni belu kugu i uprkos Bećarskom zakonu mnogi su muškarci ipak odlučili da se drže parole koja je bila popularna u to doba, a glasila je “da je žena dobra i Bog bi je imao”.
O tome svedoče kneževi pisari koji beleže da je u prvoj godini od donošenja zakona čak 2764 Beograđana platilo ovaj namet. Valja uzeti u obzir da je Beograd tog doba imao nešto manje od 69.000 stanovnika što znači da je procentualno veliki broj muškaraca radije birao momački nego onaj mirniji, bračni život.
Ovaj zakon bio je na snazi sve do 1864. godine i četvrt veka punio kasu Kneževine.
Izvor: srbijadanas.com; blic.rs
Išijas je bolest koja uglavnom osobe starije životne dobi. Sam naziv potiče od živca “ishiadikusa” koji oživčava natkolenicu i koji je često pogođen brojnim bolestima. Osnovni uzrok nastanka išijasa leži ne u nozi već u kičmenoj moždini.
Kičmena moždina je sastavljena od pršljenova u čijem se središtu nalazi disk. Kod osoba čija je kičma zdrava, on se pomera zajedno sa kičmom, odnosno, niakda ne ispada iz svog ležišta. Kod osoba starijih od 45 godina ( pogotovo žena ) i kod svih osoba starijih od 60 godina, črsto dolazi do “uklještenja” ovog diska koji izaziva brojne simptome u delu tela koji se nalazi ispod zahvaćenog pršljena.
Išijas se definiše kao ispad u nozi nastao nakon “uvlačenja” diska ka unutrašnjosti tela na spoju slabinskog i krsnog pršljena.
Šta je išijas – išialgija ?
Išijas predstavlja skup znakova i simptoma povrede diska u kičmenoj moždini. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Najčešće do išijasa dolazi nakon dizanja teških stvari ili prevelikog savijanja u predelu kičme. Dobra stvar kod išijasa jeste što on odmah daje karakterističan bol koji počinje od karlice pa se polako spušta sve do stopala.
Išijas je stanje koje se može uspešno lečiti, a i prevenirati o čemu će biti reč malo kasnije. Iako je u većini slučajeva povezan sa nekim većim fizičkim opterećenjem ili trudnoćom, treba imati u vidu da brojni tumori koji su smešteni u stomaku mogu svojim rastom da dovedu do pritiska na kičmenu moždinu, tako da se preporučuje da se kod pacijenata kod kojih postoji sumnja na postojanje tumora a postoji i osećaj bola u leđima u nozi izvrši dodatno ispitivanje.
Išijas bol u nozi – simptomi
Prvi i osnovni simptom išijasa jeste bol. Bol nije simetričan, javlja se u jednoj nozi a pacijent koji pati od išijasa bol opisuje kao neprekidan, jak, a okolina primećuje da bolesnik često naslanja ruku na predeo iznad kolena obolele noge. Bol je najintenzivniji u predelu nadkolenice, ali često se širi i u regione u blizini – pacijent se često žali i na bolove u slabinskom predelu, iznad zadnjice, a opaža i bol koji se spušta niz nogu. Bilo kakav nagli pokret dovodi do pojačavanja bola, dok odmor i spavanje na boku ublažavaju simptome išijasa.
Jako je bitno utvrditi da li se bol spustio do palca – to se da lako primetiti prilikom posmatranja hoda osobe sa išijasom – usled zahvaćenosti palca, pacijent se oslanja na petu kako se bol ne bi pojačavao.
Izuzetno retko kod mlađih, a u nešto većem broju slučajeva kod starijih osoba, može doći do problema sa bešikom. Usled pritiska na živce koji oživčavaju bešiku, može doći do poremećaja pražnjenja i punjenja, te je primetno da se osobe umokravaju iznenada, najčešće u toku noći. Kod ovih sooba, potrebna je brza intervencija kako bi se sprečio trajni gubitak funkcije mokraćnih puteva.
Išijas u trudnoći
Tokom poslednjih par meseci trudnoće, fetus vrši veliki pritisak na sve zidove stomaka, a posebno na zadnji zid. Usled oslanjanja na zadnji zid, fetus često vrši pritisak na kičmene korenove u kičmenoj moždini. U trenutku kada fetus pritisne predeo kičme između slabinskog i krsnog pršljena, trudnica počinje da oseća bol koji se širi u nadkolenicu – to je znak da je došlo do nastanka išijasa. Išijas u trudnoći je uglavnom bezazleno stanje, jer se bol vrlo brzo nakon porođaja povlači.
Usled blizanačke trudnoće, ili stanja kada je fetus izuzetno velikih dimenzija, pritisak može biti znatno povećan, te će se i bol povećati. Iako se išijas često javlja kod trudnica, bol se uglavnom ne spušta do prstiju noge, a odmaranjem i ne načinjavanjem naglih pokreta, bol se može u potpunosti savladati. Tokom porođaja, usled spuštanja fetusa u porođajni kanal, može doći do pojačanja bola, ali se odmah nakon porođaja taj bol u potpunosti gasi.
Lečenje išijasa
Prvobitno je najvažnije osloboditi se upornog bola. Kod osoba sa išijasom, od pomoći su brojni analgetici, a ukoliko je osoba izdržljiva i ima zdrav metabolizam, može bez problema koristiti kortikosteroide koji organizma oslobađaju bola za nekoliko minuta! Ipak, lekovi neće dovesti do trajnog oporavka.
Da bi došlo do potpunog izlečenja, potrebno je repozicionirati disk koji je “izleteo” iz kičmene moždine. To se nekada postiže hirurški, ali se pre hirurgije razmatra opcija fizikalne medicine i rehabilitacije u smisli prepisivanja vežbi koje ne opterećuju kičmenu moždinu a uz pomoć kojih može do spontanog vraćanja diska u prvobitan, normalan položaj. U tu svrhu, mnogi fizijatri preporučuju steznike koji potpomažu vraćanju diska u svoj prvobitan položaj. U slučaju da je uzrok koji je doveo do išijasa neka tumorksa promena u predelu stomaka, potrebno je u brzom vremenskom periodu odraditi hiruršku intervenciju kako se tumor ne bi širio i zahvatao nove korenove i stvorio još dramatičniju sliku.
Prirodni lek za išijas
Kada govorimo u prirodnoj medicini u lečenju išijasa, moramo napomenuti da ne postoji prirodni lek koji može da ispravi anatomski defekt koji je nastao tokom išijasa. Ipak, mogi čajevi koji imaju antiupalno dejstvo mogu da umanje bol i da time osposobe pacijenta za dalje lečenje.
Jedan od takvih čajeva jeste i čaj od kamilice koji ublažava bol tako što umiruje nerve i omogućava kretanje pacijenata i smanjen osećaj bola kod neželjenih, iznenadnih pokreta. Mnogi stručnjaci navode i odlična svojstva ljute paprike ( analgetsko dejstvo ima materija kapiscin kojim je crna paprika bogata ), potom čaj od kantariona, zatim tinktura od belog luka kao i menta od koje možete pripraviti melem koji možete mazati na bolno područje. Spavanje na udobnom krevetu na boku može da ublaži simptome. Izbegavajte jastuke koji su previše visoko postavljeni i dušeke koji su meki.
Vežbe za išijas
Vežbe za išijas imaju zadatak da uspostave fiziološki položaj kičmene moždine. Uzimajući u obzir činjenicu da je većina simptoma išijasa nastalo nakon istezanja, vežbe savijanja mogu da “izbace” disk iz nerva na koji vrši pritisak i da ga vrati nazad. Fizijatri savetuje izbegavanje bilo kakvog nošenja tereta i preporučuju da se ispravi hod – da se ide uzdignute glave kako bi dejstvom fizioloških krivina kičmene moždine došlo do poboljšanja.
Starijim osobama, pogotovo ženama, savetuje se izbegavanje bilo kakvog fizičkog rada, najviše zbog krtosti kostiju usled kojih dođe do potpunog propadanja središnjeg diska.
Izvor:prirodnoizdravo.com
Ružina voda se nalazi u sastavu mnogih kozmetičkih prozvoda, a razlog je vrlo jednstvan-ona čini čuda za kožu. Ovaj proizvod je već decenijama vrlo poularan zbog svojih moćnih svojstava kada je podmlađivanje u pitanju.
Glavni sastojak kreme čiji recept vam donosimo je upravo ružina voda.
Sastojci u ovoj kombinaciji će vam pomoću da zagladite bore i sprečite nastanak novih. Dermatolozi tvrde da može da ukloni i do 89 posto bora sa lica, a pored toga, dubinski hidrira lice i čini ten lepšim.
Sastojci:
-
1 kašika ulja jojobe
-
1 kašika ulja od semenki šipka
-
1 kašika šea maslac
-
Pola kašike aloe vere
-
Pola kašike stearinske kiseline u prahu
-
2 kašike ružine vode
-
5-6 kapi ružinog ulja
Priprema:
U posudu stavite stearinsku kiselinu, šea maslac, jojobino ulje i ružinu vodu i zagrejte na tihoj vatri dok se maslac ne istopi. Nakon toga dodajte ulje šipka, promešajte i sačekajte da se malo ohladi. Nakon toga dodajte aloe veru i ružino ulje. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Mešajte dok ne dobijete homogenu smesu, a nakon toga krema je spremna za upotrebu.
CIKORIJA (vodopija) – Čisti jetru, slezinu, bubrege, protiv šećerne bolesti i bolova u želucu (RECEPTI)
Cikorija se gaji u zapadnoj Evropi kao povrtarska biljka (radi lista), ili kao industrijska (radi korena od kojeg se priprema odličan i zdrav surogat kafe), ali se mogu naći i sorte sa kombinovanim svojstvima. Naročito je popularna u mediteranskom pojasu, gde se tokom zime i ranog proleća često koristi kao „vitaminska salata zdravlja“.
Kultivisana cikorija, poznata pod imenom radič, zadržala je dosta lekovitih svojstava svog divljeg rođaka i otuda je veoma korisno povrće. Pored karotina i vitamina C, sadrži dragocenu gorku materiju intibin, koja povoljno utiče na varenje i kvalitet krvnih sudova. Vretenasti koren je beo i mesnat i najbolji je kada dostigne dužinu od oko 15–20 cm. Bujnu rozetu karaterišu ovalno izduženi listovi, ravnih ivica. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Iz korena kultivisanog radiča, tokom zime iznikne bela, izdužena glavica nežnog, krhog lišća, koja je ne samo veoma ukusna, presna salata, nego je i pravi rudnik vitamina i minerala. Ovaj izdanak možete kupiti u supermarketima.
Čaj od korena divlje cikorije ili vodopije se priprema na nekoliko načina:
1) puna supena kašika suvog korena se prelije litrom ključale vode i kratko prokuva. Konzumiraju se tri šolje dnevno proceđenog čaja. Ovako pripremljen prvenstveno stimuliše i poboljšava izlučivanje mokraće i na taj način efikasno eliminiše nagomilane toksine, istovremeno jača i organizam;
2) čajna kašičica korena prelije se šoljom proključale vode, ostavi 15 minuta (pokriven) i zatim procedi. Uzima se nekoliko dana uzastopno po dve šolje dnevno (ujutru na prazan želudac i pred spavanje). U ovoj dozi efikasno čisti jetru, slezinu, bubrege i ima sposobnost da omekšava tvrdu stolicu, pa je dragoceno dopunsko sredstvo u terapiji kojom se leče hemoroidi. Zahvaljujući sadržaju inulina, mogu ga upotrebljavati i šećerni bolesnici po šolju dnevno, pre doručka.
Nadzemni deo divlje cikorije (vodopije) prikuplja se dok je biljka u cvatu. Suši se u vezicama, u hladu i na promajnom mestu, da bi sačuvala boju. Sušeni nadzemni deo kao čaj efikasno reguliše i pospešuje rad organa za varenje. Istu efikasnost pokazuje i protiv lakših srčanih tegoba.
Čaj se priprema tako što se čajna kašičica suve biljke umeša u šolju vode, stavi na vatru i pošto proključa, kuva oko pola sata, zatim ohladi i procedi. Piju se tri rakijske čašice dnevno pre obroka.
Svež sok isceđen iz lista obavezni je deo svih prolećnih kura za jačanje organizma, naročito ako su avitaminoze povezane sa anemijom. Sok jača funkcije jetre i tako efikasno čisti krv. istovremeno stimuliše povećano izlučivanje žuči u creva i tako, pored ostalog, pomaže eliminisanje žučnih kamenaca. Piju se dnevno 2–4 supene kašike soka umešanog u mleko ili vodu. Terapija traje najmanje mesec dana. Ako se svež sok pomeša sa istom količinom šećera i ukuva do gustine sirupa, dobija se blago i sigurno sredstvo protiv zatvora. U spoljnoj primeni kao oblog, pomešan sa nekoliko kapi ružinog ulja i prirodnog vinskog sirćeta, odlično je sredstvo protiv glavobolje.
Sirup protiv glista i zatvora: u čašu sveže isceđenog soka rastopiti 250 g šećera i kuvati na tihoj vatri 5–10 minuta. Piti 2 kašičice dnevno.
Čaj protiv šećerne bolesti, bolova u želucu i bolesti jetre: popariti 5 grama lista i cveta vodopije sa 2,5 dl vrele vode i posle 10 minuta procediti. Piti po jednu šolju ujutru našte srca i jednu šoljicu uveče pre spavanja.
Kafa od cikorije
Potrebno je da se ½ kašičice suvog korena prokuva u 2 dl vode na tihoj vatri u trajanju od 5 do 8 minuta. Nakon što se skuva, potrebno je da odstoji 15-ak minuta i da se potom procedi. Preporučena doza je 3 do 4 šolje dnevno.
izvor: stvarukusa.rs
Mandarina je odličan izvor vitamina C, koji je važan za imunitet i borbu protiv sezonskih bolesti, čije simptome ublažava i ubrzava oporavak. U sto grama ovog voća nalazi se oko 30 miligrama C vitamina, što zadovoljava trećinu dnevnih potreba. Mandarina se najčešće jede sveža posle guljenja kore, ali može se iskoristiti za pripremu slatkih jela u želeima, sladoledima, kremovima i džemovima. Donosimo vam resept za Cheesecake sa mandarinama
Sastojci za biskvit:
-
3 jaja
-
3 kašike šećera
-
3 velike kašike brašna
Sastojci za fil:
-
600g mascarponea
-
400ml slatke pavlake
-
Sok od 4 mandarine
-
100g šećera u prahu
-
4 mandarine za dekoraciju
Priprema:
Pripremite kalup za cheesecake, premažite ga sa malo maslaca i pospite sa malo brašna pa odložite na stranu, a rernu uključite na 180 stepeni i ostavite da se zagreje. Jaja i šećer mutite dok ne dobijete svetlo žutu tečnost. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Zatim u nju polako umešajte brašno, ulijte smesu u kalup i stavite u rernu. Biskvit pecite oko 15 do 20 minuta. Kada bude zlatno žute boje, znaćete da je gotov. Kada se biskvit ohladi izvadite ga iz kalupa i presecite po sredini, tako da dobijete dve kore. Kalup operite i prosušite krpom. Mandarine oljuštite, 4 mandarine odvojte na kriške, a od 4 preostale iscedite sok. Slatku pavlaku umutite u čvrst šlag. U drugoj posudit izmutite šećer i mascarpone. Smesi dodajte sok od mandarine i još mutite. Smesi dodajte šlag i lagano izmešajte da sve sjedinite. U kalup stavite jednu koru, premažite je filom od maskarponea i poređajte mandarine, a onda prekrijte gornjom korom. Kalup prekrijte folijom i stavite u frižider na par sati, da se kolač stegne.
Aljma ili zimski luk se na većim površinama uzgaja najčešće u Kini iz čijih severozapadnih krajeva vodi poreklo, ali studije ukazuju na to da njen predak divlja vrsta Alliumaltaicum Pall. koja se povremeno javlja u predelima Sibira i Mongolije. U tim krajevima se prikuplja kao povrće za potrebe lokalnog stanovništva, ali i za izvoz u Kinu. Uzgoj aljme prema prvim pisanim podacima iz prapostojbine datira još oko 200. godine p.n.e. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
U Japan je aljma stigla pre 500 godina, uporedo se šireći prema jugoistočnoj Aziji i Evropi. Evropsko ime „welsh luk″ je najverovatnije u vezi sa staronemačkom rečju „welcshe″, što znači strani, i nije u vezi sa britanskom pokrajinom Vels. U Kini aljma predstavlja jednu od najznačajnijih vrsta iz roda lukova, ispunjavajući ulogu koja u kulinarstvu Evrope pripada crnom luku i praziluku. U Japanu je prema potrošnji odmah iza crnog luka.
Za gajenje zimskog luka, najčešće se uzimaju dve vrste: japanski luk za vezice kao i velški luk. Luk za vezice se najviše gaji zbog svojih zadebljalih, izbeljenih lažnih stabala, dok se velški luk koristi kao začinsko bilje, dodavanjem zelenih listića salatama i kuvanim jelima. Zahvaljujući metodama sušenja povrća dehidracijom aljma je postala visoko kvalitetna sirovina koja se često dodaje instant-supama i drugim dodacima jelima. Svoje mesto zimski luk je uspešno pronašao i u medicini, zahvaljujući svojstvu poboljšavanja rada unutrašnjih organa, prevenciji kardio-vaskularnih poremećaja, kao i podsticanju funkcionisanja imuno sistema.
Kod aljme nije izražen miris koji je svojstven luku, njegov intenzitet je negde na polovini između jačine mirisa crnog luka i praziluka. Ipak, umnogome podseća na crni luk, ali osnovna razlika koja ovu vrstu odvaja od crnog luka je što ne formira krupne lukovice, što je i čini najpogodnijom za proizvodnju mladog luka.
Aljma je višegodišnja biljka koja se u komercijalnoj proizvodnji gaji kao jednogodišnja, dok u baštama može da se uzgaja i kao višegodišnja. Predstavlja široko prilagođenu biljnu vrstu, tolerantnu na veoma niske temperature, sposobnu da prezimi čak i u Sibiru. Pored niskih, aljma je tolerantna i na visoke temperature.
Autor: Dipl. ing – master Dušan Marinković, Poljoprivredni fakultet Novi Sad
Izvor: vikendica.net
Kao i većina ukusnih poslastičarskih đakonija i čokoladni kolačići su nastali sasvim slučajno. Vlasnica Toll House Inn-a je u svoje puter keksiće dodala čokoladne komadiće, misleći da će se čokolada otopiti. Međutim, puter keksići se peku veoma kratko, a čokolada za to vreme nije stigla da se otopi. Njeno osoblje, koje je probalo ove nove keksiće je bilo oduševljeno. U bostonskim novinama iz 1936. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
godine pored priče o čokoladnim kolačićima koji su zaludeli ljude izašao je i recept pod nazivom Butter drop do cookies. Ovaj rogobatni naziv se nije dopao vlasnici pa ga je preimenovala u Chocolate Crunch Cookies.
Prvi kolačići su bili veličine jednog zalogaja i služili su se uz čaj. Vlasnica recepta je bila plaćena doživotnim snabdevanjem čokolade od strane kompanije Nestlé, u zamenu za korišćenje njihove čokolade prilikom spravljanja kolačića. Kompanija je 1939. godine kreirala posebne komadiće čokolade koja je termorezistentna, da bi ostala u neizmenjenom obliku posle pečenja. Čokoladni kolačići su najpopularniji dezert u Americi gde ga preferira više od 55% stanovništva.
Mi vam predstavljamo originalni recept koji možete prilagoditi sopstvenim željama. Baza za kolačiće je uvek ista, a čine je puter, šećer, jaja i brašno. Osim koštunjavog voća možete dodati i neko suvo (brusnice, kajsije, suvo grožđe). Važno je da se isprati osnova recepta, a dodaci su stvar izbora i ukusa.
Čokoladni kolačići
Sastojci:
– 225 gr omekšalog maslaca;
– 200 gr belog šećera;
– 220 gr smeđeg šećera;
– 2 jaja;
– 2 kašičice ekstrakta vanile;
– 375 gr brašna;
– jedna kašičica soda bikarbone;
– pola kašičice soli;
– 350 gr čokoladnih komadića;
– 125 gr seckanih oraha.
Priprema: Rernu zagrejte na 170C. Mikserom prvo penasto umutite maslac pa mu dodajte beli i smeđi šećer. Mutite mikserom dok se masa ne ujednači. Zatim dodajte jedno po jedno jaje, a između toga mešajte mikserom. Dodajte ekstrakt vanile (ovaj sastojak nije obavezan). U posebnoj posudi pomešajte sodu bikarbonu sa dve kašike vruće vode i dodajte to u smesu. Dodajte i pola kašičice soli. Sve to promešajte mikserom, a zatim dodajte brašno mešajući ga kašikom. Na kraju dodajte čokoladne komadiće i orahe.
Masa koju dobijete liči na lepljivo testo, ali to ne treba da vas uplaši. Pleh obložite masnim pek papirom i na njega stavljajte kašikom (za sladoled ili običnom, supenom) masu za kolačiće. Ostavite dovoljno prostora između kolačića (5-7 cm) jer će narasti i raširiti se tokom pečenja. Nema potrebe da kolačiće oblikujete rukama i sam oblik mase na plehu pre pečenja ne treba da vas brine. Pecite 10-12 minuta (ne duže) ili dok ivice kolačića ne dobiju zlatnu boju. Kolačiće je poželjno hladiti na rešetkastoj površini da bi spolja bili hrskavi, a iznutra meki. Prijatno.
1...282283284...503Stranica 283 od ukupno 503
