Svi šutiramo ovu ‘lopticu’, a da li ste svesni njenih moći- Konjska jabuka, Osage narandža, majmunska lopta, Adamova jabuka… sve su to nazivi za makluru (maclura pomifera), listopadno drvo iz porodice dudova koje potiče iz Severne Amerike.

Ovo veoma kvalitetno drvo, dvostruko tvrđe od hrastovine, jakih grana posutih oštrim i tvrdim trnjem u postojbini se do pojave bodljikave živce koristilo kao kvalitetna živa ograda. Plodovi su zeleno-žućkaste boje, naborani na površini, pa mnogi tvrde da podsećaju na mozak. Nisu jestivi, dok seme i ulje koje se u njemu nalazi jesu. Ovo ulje baza je mnogih kozmetičkih proizvoda u SAD, a mogu se pronaći kapsule, tinkture i masti na bazi ove biljke.

Znalci kažu da je drvo odlično za pravljenje gitara i lovačkih lukova, jer je vrlo otporno i dobro prenosi zvuk. Drvo može biti visoko i do 15 metara, razgranate, guste krošnje sa padajućim ili vodoravno položenim granama. Otporno je na mrazeve, cveta u junu i julu, a plodovi dozrevaju u septembru i oktobru.

Na stablu se mogu naći cvetovi samo jednog pola (muški ili ženski) pa su za nastanak plodova potrebne dve biljke u neposrednoj blizini. Traži drenirano tlo, osunčana područja, ali raste i na vrlo oskudnim terenima.

Biljka se često koristi za jačanje imunosistema, kao i u lečenju ginekoloških problema, uključujući i ciste. U narodnoj medicini koristi se kod terapije tumora dojke, raka debelog creva, želuca, materice, kancera grla, pluća i prostate jer je bogata antioksidansima. Tinktura mora precizno da se pripremi jer se uzima jako dugo, nekada i duže od godinu dana, jer samo dugotrajna upotreba daje efekte, tvrde narodni lekari.

Koristi se i kod čišćenja organizma od toksina, ublažava umor, ubija viruse i jača nervni i kardiovaskularni sistem. Mlečni sok biljke koristi se u lečenju različitih kožnih bolesti. Ima značajan terapeutski efekat u lečenju išijasa, reume, artritisa, gihta, opekotina, rana i čireva.

Koristi se i kao sredstvo protiv insekata, a sok iz ploda (razređen sa vodom u jednakoj razmeri) za tretiranje biljaka i sprečavanje razvoja gljivica. Često se sadi iz dekorativnih razloga zbog duboke hladovine koju pruža, kao i zbog interesantne kombinacije zelenih listova sa žutim plodovima.

Zabranjena dijabetičarima!Osobe koje pate od dijabetesa ne bi trebalo da uzimaju biljku, ali svako ko želi da je koristi treba dobro da se raspita, jer je važno znati da tinkture i preparati na bazi ove biljke moraju tačno da se doziraju i spravljaju na utvrđen način, pošto u suprotnom maklura može biti toksična! Takođe, stručnjaci savetuju da je ne koristite paralelno sa antibioticima!

ordinacija.tv Izvor:novosti.rs

Za zdrav i dugovečan život čovek je predodređen da se okrene prirodi i koristi njene blagodeti. Žir je prirodan, organski proizvod, što znači da je nastao bez upotrebe hemijskih preparata u toku razvoja, sazrevanja, skladištenja i prerade za ljudsku ishranu.

Svaka hrana koja se unosi u ljudski organizam stvara životnu energiju, održava i izgrađuje ćelije i sprečava oksidaciju ćelija. Žir hrasta omogućava u ljudskoj ishani sve tri funkcije.

Energetska funkcija u žiru obezbedjena je cca 60% ugljenim hidratima i cca 5% mastima. Energetska funkcija omogućava održavanje života, kretanje, mehanički rad, stvara toplotu, daje rad srcu, omogućava disanje kao i rad drugih organa ljudskog organizma.

Gradivnu funkciju žir ostvaruje sa cca 5% proteina iz kojih organizam izdvaja aminokiseline. Ova uloga hrane omogućava neophodan gradivni materijal za rast i obnavljanje istrošenih ćelija organizma.

Antioksidativnu / zaštitnu funkciju obezbeđuje mnoštvo minerala koji se nalaze u žiru. Minerali su, ne samo potrebni, već i neophodni za normalno funkcionisanje ljudskog organizma. U žiru su identifikovani fosfor(P), kalijum(K), kalcijum(Ca), magnezijum(Mg), gvoždje(Fe), natrijum(Na), mangan(Mn), cink(Zn), bakar(Cu), hrom(Cr). Poznato je da su K, Ca, Mg, Na elektroliti koji su odgovorni za održavanje balansa tečnosti unutar i van ćelija u čoveku. Koliki je sadržaj makro i mikroelemenata u žiru zavisi od stepena termičke obrade, odnosno ciljnog proizvoda.

Hranljiva i lekovita svojstva hrastovog žira

Hranljiva i lekovita svojstva hrastovog žira poznata su od davnina. Stari narodi nazivali su hrast: hlebno drvo. Od hrastovog žira pravila se izvrsna hrana, pekao se hleb i pravila kafa.

KAKO SE PRAVI KAFA OD ŽIRA

Ako ne možete da zamislite život bez najpopularnijeg napitka na planeti koji daleko od toga da nema i svoje loše strane, pokušajte da, za početak, po neku šoljicu zamenite kafom od žira. Možete je pronaći u prodavnicama zdrave hrane ili je sami napravite.

1 korak: Sakupite zdrave žirove, one koji su sami otpali s hrasta. Pregledajte svaki žir pojedinačno, a zatim ih operite i sipajte u šerpu. Prelijte vodom, zagrevajte do ključanja i kuvajte oko 15 minuta. Na ovaj način će se omekšati ljuska, pa će se lakše ljuštiti. Osim toga, ukloniće se tanini, pa će napitak biti ukusniji.

2 korak: Ocediti žirove i ostaviti ih da se ohlade. Zatim ih oljuštiti pomoću noža. Bacite sve žirove koji nisu potpuno zdravi.

3 korak: Usitniti žirove, sipati u tepsiju i peći u rerni zagrejanoj na 180 stepeni dok ne porumene (povremeno protresti tepsiju ili promešati). Ostaviti da se ohlade.

4 korak: Usitniti žirove u multipraktiku, a zatim ih opet peći u rerni zagrejanoj na 180 stepeni dok ne poprime boju kafe. Budući da lako izgore, morete sve vreme biti uz šporet i paziti (povremeno promešati).

5 korak: Ostavite da se ohladi, a zatim sameljite u električnom ili ručnom mlinu za kafu. Kafu od žira pripremate isto kao i običnu

Kafa od žira se preporučuje u ishrani posebno kod anemije, za jačanje krvne slike. Žir je bogat mineralima, a posebno gvožđem. Kažu da je korisna protiv rahitisa i kostobolje. Povoljno djeluje na probavu, rad crijeva i u slučaju hemoroida. Reguliše rad štitnjače i menstrualne cikluse. Stabilizuje pritisak i masnoću u krvi. Pomaže kod depresije.

Hemijskom analizom utvrdjeno je da pržen hrastov žir doveden u praškasto stanje, u obliku kafe, sadrži dosta mineralnih materija potrebnih ljudskom organizmu. Koristi se kao funkcionalna hrana, čijom se dužom upotrebom poboljšava opšte zdravstveno stanje ljudskog organizma. To je riznica, prvenstveno, minerala koji su, ne samo potrebni, već i neophodni ljudskom organizmu.

Osim minerala prisutni su masti, proteini, ugljeni hidrati i azot. Skoro sve što je potrebno za zdravu hranu.

U 100 grama kafe od žira pronadjeno je: 140mg P, 84mg Ca, 300mg K, 55mg Mg, 25mg Fe, 9mg Na, 3,5mg Mn, 0,88mg Zn, 0,7mg Cu. Masa mineralnih materija može varirati i zavisi od stepena termičke obrade pri tehnološkom postupku proizvodnje kafe.

Kafa od hrastovog žira može se spremati i piti kao i svaka druga kafa, a ukus se prilagodjava dodavanjem šećera ili meda sa nekoliko kapi mleka. Može se piti i u obliku bele kafe. U šolju toplog mleka razmuti se supena kašika kafe od žira, a ukus podesi dodavanjem meda ili drugog zasladjivača. Za osobe koje ne podnose slatko mleko preporučuje se namaz napravljen od iste količine kafe od žira i meda, dobro izmešano u šolji. Mešavinom se namaže hleb ili pecivo i uz čaj biće brzo spremljen funkcionalni doručak.

Pokazao se vrlo ukusan i funkcionalan doručak sa sledećim receptom. U času jogurta umeša se supena kašika kafe od žira i supena kašika, ili manje, meda.

HLEB OD ŽIRA

Sastojci:

1 šolja brašna od žira

1 šolja pšeničnog brašna

1 kesica praška za pecivo

1 kašičica soli

1 kašičica šećera

1 jaje

1 šolja mleka

3 kašike ulja

Priprema: U jednoj činiji pomešati sve suve sastojke. U drugoj umutiti jaje, mleko i 2 kašike ulja. Sjediniti sve sastojke i dobro umesiti. Sipati smesu u podmazanu tepsiju i peći u rerni zagrejanoj na 200 stepeni oko 35 minuta.

ČORBA OD ŽIRA

Sastojci:

2-3 šolje usitnjenog žira

1 šargarepa, oljuštena i sitno iseckana

2 stabljike celera, sitno iseckane

1 srednja glavica crnog luka, sitno iseckana

3 kašike putera

30 g sušenih vrganja

2 lista lovora

1/3 šolje belog vina

1 l bujona od povrća

so i biber po ukusu

Priprema:

1. Potopiti vrganje u 2 šolje vrele vode i ostaviti da odstoje jedan sat. Dobro ih ocediti i sitno iseckati. Sačuvati vodu.

2. Zagrejati puter na srednjoj temperaturi i dinstati šargarepu, luk i celer oko 5 minuta.

3. Dodati vrganje i žir. Dinstati još 2-3 minuta.

4. Dodati vino i kuvati dok dok ne ispari skoro sva tečnost. Zatim dodati lovorov list, vodu u kojoj su se natapali vrganji i bujon od povrća. Posoliti, poklopiti i kuvati oko jedan sat.

5. Izmiksati čorbu štapnim mikserom. Pobiberiti i servirati. Posuti peršunom i dodati malo pavlake.

BLAGODETI koje su korisnici osetili pri ishrani proizvodima od žira su:

–    ANEMIJE(sideropenijska) koja se javlja kao posledica nedovoljnog unosa Fe u organizam ili gubitkom Fe. Da bi se olakšala apsorpcija Fe potrebno je u oganizam unositi vitamini C,D,K,kao i Mg. Kod ovog poremećaja preporučuje se žir u obliku kafe, prema uputstvu na pakovanju.

–    RAHITIČNOSTI kod dece i adolescenata, zbog sadržaja makro i mikroelemenata u žiru. Preporučuje se duža upotreba u ishrani u obliku mešavine kafe od žira i meda u istom odnosu, kao namaz.

–    KOSTOBOLJE I BOLOVA U ZGLOBOVIMA ako nisu fizičkog porekla. Za ova oboljenja bitno utiče kvalitet ishrane i umerena fizička aktivnost. Osobe u čijoj ishrani preovladavaju namirnice kiselog porekla, uglavnom imaju ova obolenja. Preporučuje se u ishrani korišćenje bilo kog proizvoda od žira.

–    TRUDNOĆE I DOJENJA Tri meseca pred porođaj potreba za Fe se naglo povećava. Ako trudnica nedovoljno unosi Fe ishranom, organizam će uzimati iz depoa. Time se slabi imunosistem majke. Osim toga P,Ca i drugi minerali služe za izgradnju kostiju ploda u utrobi trudnice. Korišćenjem ploizvoda od žira, prvenstveno kafe sa medom, nadoknadjuje se deficit Fe. Upotreba proizvoda od žira preporučuje se i za vreme dojenja.

–    ŽENA SA MENSTRUALNIM PROBLEMIMA. Sa gubitkom krvi, odlivima dolazi i do deficita Fe koji bi se trebao nadoknaditi kvalitetnom ishranom. Najefikasnija i najbrža nadoknada Fe može se postići korišćenjem kafe od žira sa medom.

–    PROBLEMA U PROBAVNOM SISTEMU. Korišćenjem proizvoda od žira, naročito Kosmajskog šejka bićete oslobođeni gasova, nadutosti i kiselosti u probavnom sistemu. Kosmajski šejk ubrzava metabolizam, sagorevanje masti i vrši redukciju telesne mase.

–    SPOLJAŠNJIH I UNUTRAŠNJIH HEMOROIDA. To je jedan od problema koji nastaje u probavnom sistemu, kao posledica neadekvatne ishrane i fizičke aktivnosti. Korišćenjem žira u ishrani, otklonićete probleme u probavnom sistemu a time  nestaće i pojava hemoroida. Na Vama je da imate redovno i fizičke aktivnosti.

–    RADA ŠTITASTE ZLEZDE. Zvanična medicina ne prihvata terapiju ishranom kod obolenja štitaste žlezde. Dobijene povratne informacije od korisnika žira u ishrani, ukazuju da dolazi do povoljnijih rezultata. Trebalo bi sprovesti naučno istraživanje koje bi proverilo tezu o uticaju ishrane sa žirom na stabilizaciju rada štitaste žlezde.

–    OPTIMIZACIJE ACIDOBAZNIH VREDNOSTI. Acidobazne vrednosti označavaju se sa pH od 0 do 14. Vrednost 0 je najkiselija, a 14 najbaznija. Optimalna vrednost iznosi 7,35 do 7,45. Evo samo nekih od vrednosti kod namirnica. Koka kola ima pH 2, vino 3.5, kafa 4.5,obična voda 7, limun 9. Neki od minerala koji se nalaze u sastavu žira imaju pH vrednosti kalijum 14, natrijum 14, kalcijum 12, magnezijum 9. Brojni naučnici i lekari tvrde da kancerogenim bolestima pogoduju kisela sredina i to potvrđuju da osobe obolele od raka imaju nisku pH vrednost. Obzirom da sastav žira ima bazni karakter, posredno bi se mogao izvesti zaključak da hrana sa žirom poseduje antikancerogena svojstva. Očekuju se i naučni rezultati.

–    STABILIZACIJE KRVNOG PRITISKA, odnosno jednog od faktora rizika bolesti srca i krvnih sudova. Nutricionisti u pisanim medijima preporučuju korišćenje nara, kao čudotvornu voćku, za stabilizaciju krvnog pritiska, jer sadrži K=236 mg/100g. Prema njihovoj preporuci trebalo bi dnevno godinu dana piti 50g soka od nara. Između mnoštva minerala koji se nalaze u sastavu žira, utvrđeno je da žir sadrži K=300mg/100g žira. Ovde ne bi trebalo ništa više dati komentar, osim koliko je žir, čak, i stručnjacima nepoznata ishrana za ljudski organizam.

–    SMANJENJA VREDNOSTI HOLESTEROLA I TRIGLICERIDA Zbog povoljnog sastava hranljivih vrednosti u žiru, korišćenjem žira u ishrani, naročito Kosmajskog šejka, poboljšanjem metabolizma i sagorevanjem masti, dovodi vrednosti holesterola i triglicerida u referentne granice.

–    DIJABETIČARIMA proizvodi od žira u obliku kafe pomažu u regulisanju prerade šecera u krvi zbog minerala, prvenstveno hroma.

 ordinacija.tv  Izvor: bilje-zdravlje.com

Jarebika najbolje uspeva na polusenovitim mestima poput planinskih šuma, mada se zbog svoje prilagodljivosti na suše, niske temperature i mrazeve može naći na raznim staništima i terenima.

Lišće jarebike je neparno perasto složeno, 10-20 cm dugo, oštro nazubljeno pri vrhu. Beli dvopolni cvetovi formiraju se u maju i junu i neprijatnog su mirisa, zbog čega je jarebika u narodu poznata i kao gorska smrdljika.

Vrlo je rasprostranjena u kontinentalnim delovima Evrope, ima je u zapadnoj Aziji kao i u pojedinim delovima severne Afrike, Male Azije i Kavkaza. Češće raste pojedinačno, dostiže 15-20 m visine i vrlo je dugovečna – neretko živi preko 100 godina.

Jarebika u svojim svežim bobicama sadrži nepresušan izvor vitamina i lekovitih supstanci -koje nam pomažu za smirivanje upala ,podstiču izlučivanje mokraće i izbacuju štetne materije iz krvi. Za lek se koriste samo zreli plodovi jarebike koje je najbolje brati nakon jesenjeg mraza. Kada bobice promrznu u njima se povećava nivo slatkih glikozida.

Njen okruglasti, mesnati, narandžastocrveni plod sa zvezdastim ožiljkom ima opor, gorak ukus i u većim količinama može biti i otrovan, ali ukoliko se prelije vrelom vodom ili ostavi u razrađenom sirćetu oko 10 sati, to neprijatno svojstvo se gubi.

Dozreva krajem avgusta i početkom septembra, a preporučljivo je da se bere što kasnije, posle prvih mrazeva, jer tada sadrži veću količinu šećera.

Lekovitost jarebike

Jarebika poseduje brojna lekovita svojstva i od davnina se koristi za lečenje čitavog niza bolesti. Zreli plodovi sadrže oko 70 odsto vode, 7 odsto šećera, kao i ogromnu količinu vitamina C, A i E, a njihovom fermentacijom dobija se sorboza, zaslađivač niske kalorijske vrednosti. Od njih se pripremaju marmelade, kompoti, kaše, sokovi, sirupi, pa čak i vina, koji se mogu koristiti kao pomoćno sredstvo za ublažavanje brojnih tegoba.

Čaj od jarebike je odličan kod problema sa lošom probavom i  varenjem, kod nedostatka apetita, kao i kod hroničnih poremećaja rada želuca i creva.

 Ova biljka je poznata i kao veoma dobar antireumatik, pa se pomenuti čaj može koristiti i kod ublažavanja tegoba koje izazivaju reumatska oboljenja.

Jarebikin čaj pomaže i u terapiji upale pluća, plućnih infekcija i bronhitisa.

Zreli plodovi od jarebike kada lagano fermentišu, mogu da se upotrebljavaju i kao prirodni laksativ jer se u njima sadrži parasorbinska kiselina koja odlično nadražuje sluzokožu na zidovima želuca i creva.

Ona pospešuje i izlučivanje mokraće prirodnim putem .

Konzumiranje svežih plodova ili soka preporučuje se osobama koje pate od nedostatka vitamina C, kao i u slučaju preopterećenosti creva zbog neuredne stolice.

Svež sok od jarebike  i marmelada pospešuju izlučivanje bubrežnih kamenaca, ublažavaju bolesti bubrega i pročišćavaju krv. Sirup od plodova jarebike veoma je delotvoran u slučaju kašlja, dok grgljanje kompota ili soka pomaže protiv promuklosti.

Recepti sa jarebikom

Pripremili smo vam brojne prirodne recepte od ove lekovite biljke,evo i predloga na koji način ih možete pripremiti:

Marmelada od jarebike

• Pola kilograma plodova jarebike ostaviti da odstoje preko noći u razređenom sirćetu, pa ujutru procediti. Oljuštiti dve jabuke, iseći ih na četvrtine, pa malo prokuvati, a zatim ih pomešati sa plodovima. Propasirati, pa dodati jednake količine šećera i kuvati pet minuta dok se smesa ne zgusne. Sipati pripremljenu smesu u tegle dok je još vruća.

Sirup za kašalj od jarebike

• Pažljivo oprati 3,5 kg bobica,pa staviti u širu posudu i dobro izgnječiti. Iscediti dva limuna, pa sok sipati u posudu, prekriti je krpom i ostaviti da odstoji preko noći. Smesu sutradan procediti kroz gazu i dodati 1 kg šećera i 2,5 dl vode. Pustiti da odstoji dok se šećer ne rastopi, povremeno mešajući. Gotov sirup od jarebike sipati u čiste,zagrejane boce i dobro ih zatvoriti. Čuvati sirup na hladnom mestu.

Jarebika biljka leči promuklost

• Oprati i dobro ocediti sveže bobice od jarebike, ostaviti da se malo prosuše, pa ih sipati u tegle.Za to vreme prokuvati 250 grama šećera u litri vode, pa preliti bobice u teglama tako da ogreznu. Zagrejati vodu u velikoj šerpi do 80°C, pa poredati tegle i ostaviti ih da odstoje oko 20 minuta,a potom ih izvaditi, obrisati krpom i ostaviti da se ohlade. Čuvati na hladnom i tamnom mestu.

Čaj od jarebike – recept za bolje varenje

• Pomešati jednaku količinu plodova jarebike i kore žutike pa kašiku mešavine preliti vrelom vodom i ostaviti da odstoji 10 minuta. Napitak po želji zasladiti sa kvalitetnim medom i piti u gutljajima jednu do dve obične šolje dnevno.

Jarebika biljka čisti organizam

• Prvog dana žvakati pa ispljuniti suvu bobicu jarebike, drugi dan dve i tako do 15 dana povećavati dozu za po jedno zrno. Nakon 15. dana uzimati po bobicu manje, sve do 30. dana kada se uzima samo jedno zrno.

Lekovita rakija od jarebike

• Peći u rerni 150 g bobica jarebike (na temperaturi od 100°C) pa izvaditi i ostaviti da se ohlade. Potom staviti u teglu, dodati 30 grama prženih zrna kafe, 150 grama smeđeg šećera, l  štapića cimeta, izrendanu koru od jednog limuna, dobro izmešati i preliti litrom vinjaka. Teglu dobro zatvoriti i ostaviti da odstoji 2 nedelje na sunčanom mestu, uz povremeno protresanje. Rakiju procediti u čistu flašu, a lek uzimati 1 do 2 čašice dnevno. Ovaj eliksir je odlično sredstvo protiv probavnih tegoba .

ordinacija.tv

Iđirotu narodu poznat i pod nazivima ”temišvarka” ili ”vodeni božur”, je široko rasprostranjena višegodišnja biljka koja hiljadama godina raste u Kini, Indiji i Japanu. Veoma je cenjen u tradicionalnoj kineskoj medicini a jedan car čak mu je dao ime – ”onaj koji produžava život”.

U Starom Rimu od ove biljke se pripremao balzam za očuvanje lepote, dok se  u drevnoj Grčkoj upotrebljavala za lečenje tegoba izazvanih oboljenjima organa za varenje. Iđirot se u Evropi prvi put pominje oko 1560. godine, a odatle je nakon otkrića Amerike prenesen na novi kontinent, gde su ga Indijanci masovno uzgajali.

Danas iđirot uglavnom raste samoniklo i može se pronaći uz obale reka, močvara i potoka.Iđirot ima pljosnatu stabljiku koja može da naraste do jednog metra, sa dugačkim, sabljastim listovima i grozdastim cvastima u obliku klipa koje se sastoje od sitnih žutih cvetića.

Koren može biti dugačak i do metar, a svež ima gorak ukus. Za lekovite svrhe se vadi u kasnu jesen ili rano proleće, nakon toga se dobro ispere, iseče na komade dužine 10 cm, naniže na konac i suši na tamnom promajnom mestu ili u rerni na 35 stepeni. Osušen, ima blaži ukus.

Sastav Idjirota

Iđirot je pun joda i vitamina C. Takođe sadrži i glikozid, akorin, alkaloide, skrob, eterično ulje, smolu i neke tragove holina.

Lekovita svojstva Idjirota

Biljka  iđirot poseduje izuzetnu efikasnost za brojne zdravstvene tegobe. Budući da obiluje vitaminom C, deluje protiv prehlade i gripa, snižava temperaturu i pročišćava organizam, dok jod iz iđirota poboljšava koncentraciju i pamćenje. Pomaže i u aktiviranju tromog želuca i creva, kao i kod oboljenja žlezda i gihta.

Preporučuje se i kod usporenog metabolizma, anemije, bubrežnih oboljenja. Izrazito mršavi ljudi treba da piju čaj od iđirota jer otvara apetit, a i dobro je sredstvo za čišćenje organizma. Koristi se i u terapiji opšte slabosti organizma. Obloge od praha biljke i lozovače koriste se za zarastanje čireva, kod gihta i kostobolje. Ima sedativno dejstvo pa se preporučuje u slučaju nervne napetosti.

Koristi se za pripremu tečnosti za ispiranje usta, jer eliminiše zadah i sprečava upalu desni. Lekovita lukovica ove biljke prava je riznica zdravlja. Upotrebljava se, pre svega, za ublažavanje tegoba izazvanih oboljenjima organa za varenje: pomaže u slučaju nadutosti, gastritisa, gorušice, bolova i grčeva u želucu, dijareje i raznih bolesti creva i smiruje upalu sluznice.

Ova izuzetna biljka pokazala se izuzetno efikasnom u lečenju mnogih poteškoća:

• Problemi s jetrom

• Poteškoće sa organima za varenje

• Bolesti creva i želuca

• Pospešuje izbacivanje bubrežnih kamena

•  Pomaže kod želučanih tegoba koje su vezane uz manjak želučane kiseline, kod katara, oslabljenosti i nervoze želuca, slabog varenja, te čira na dvanaestopalačnom crevu.

• Umiruje lupanje srca

• Reguše pravilno izlučivanje žuči

• Pomaže kod povišene temperature, bronhitisa, gripa, upale pluća, raka pluća i creva

• Poboljšava cirkulaciju

• Pomaže kod reume i gihta

• Pospešuje izlučivanje mokraće

• Poboljšava koncentraciju i pamćenje

• Koristi se i kod problema s potencijom

• Lečenje angina

• Pomaže kod bolova u vratu

• Koristan je kod neugodnog zadaha iz usta, upale desnih i dezinfekciji usne šupljine

• Jača i čisti krv

• Iđirot može pomoći osobama koje se žele odviknuti od pušenja-  preporučuje se žvakanje 10-15 osušenih komadića lukovice, raspoređeno tokom dana, što ubija želju za konzumacijom nikotina.

Recepti

Osim u prahu, iđirot se na tržištu može pronaći i u obliku ulja, ekstrakta i tinkture. Takođe obloge od praha i jake rakije lozovače se preporučuju kod čireva, gihta i kostobolje.

Čaj od iđirota za želudac i creva

Za pripremu ovog čaja potrebno je: u šoljicu (2,5 dl) staviti malu kašičicu sušenog korena iđirota te ga preliti s hladnom vodom i ostaviti da odstoji 8-12 sati (najbolje preko noći). Nakon toga čaj je potrebno procediti i malo podgrejati te tako piti, a najbolje neposredno pre i posle obroka po nekoliko gutljaja ako se leče bolesti želuca i creva. Ne sme se popiti više od šest gutljaja dnevno.

Čaj od iđirota za podsticanje mokrenja

Potrebno je pomešati po 25 grama lukovica iđirota, nane, smrvljenih žitarica i peršunovog lista. Tri kašike ove mešavine prelijemo sa pola litra ključale vode, poklopimo i pustimo da odstoji dva sata. Ovaj čaj najbolje je konzumirati tri puta dnevno, pre obroka.

Čaj od iđirota za bolje varenje

Promešajte po 20 grama lukovica iđirota, matičnjaka, nane,  kamilice i koromača. Kašiku ove mešavine potrebno je preliti sa 2 dl ključale vode, poklopiti te popiti nakon jela.

Čaj od iđirota za podsticanje apetita

Za podsticanje apetita preporučuje se kombinacija biljaka koja se dobije tako što pomešate po 20 grama lukovica iđirota, kičice, gorke deteline i kore od gorke narandže.

Ovu mešavinu potrebno je staviti u 1 litar rakije prepečenice i tako je držati 8 dana, uz povremeno mućkanje. Potrebno je piti tri puta na dan po jednu kašiku, pola sata pre jela.

Čaj od iđirota protiv gastritisa i čira na želucu

Iđirot i slatki koren (sladić) potrebno je samleti i konzumirati tri puta dnevno pre jela po jednu kašičicu u jakom čaju od kamilice. Takođe, može se koristiti i mešavina iđirota, lanenog semena, slatkog korena i bokvice (po 100 grama). Dve kašičice ove mešavine prelijte s 300 ml ključale vode, promešajte te pustite da odstoji pola sata. Nakon toga procedite i popijte pola sata pre jela, po tri šoljice sveže pripremljenog čaja na dan.

Čaj od iđirota protiv bronhitisa i astme

Pomešajte po 100 grama iđirota, dobričice, podbela i anisa. Pet supenih kašika ove mešavine prelijte sa 700 mililitara ključale  vode. Pustite da odstoji pola sata, procedite i popijte u toku dana.

Čaj za lakše podnošenje kriza prilikom odvikavanja kokainskih i heroinskih zavisnika

1 supenu kašiku iđirota uveče prelijte sa pola litra hladne vode uveče, promešajte poklopite i ostavite da prenoći. Ujutro sve blago zagrejte (ne do ključanja) i dodajte kašiku lista matičnjaka, poklopite i ostavite 15 minuta. Procediti i popiti u malim gutljajima u toku dana.

Čajna mešavina za one koji hoće da prestanu da puše

1 supenu kašiku iđirota uveče prelijte sa pola litra hladne vode uveče, promešajte poklopite i ostavite da prenoći. Ujutro sve blago zagrejte (ne da vri) i dodajte dve supene kašike majčine dušice, poklopite i ostavite 15 minuta. Procediti i popiti u malim gutljajima u toku dana.

Kupka od iđirota

Kupka se sprema tako što se 200 grama korena iđirota ostavi da prenoći u pet litara hladne vode. Sledećeg dana ceo sadržaj se zagreva do ključanja, zatim ostavi da odstoji, i na kraju doda vodi za kupanje. U vodi je potrebno ostati 20 minuta. Nakon toga, potrebno se dobro pokriti i leći u krevet najmanje jedan sat – za to vreme možete popiti i čaj od iđirota.

Sok od iđirota

Iđirot se može pripremiti i kao sok, tako da se sveža lukovica dobro očisti i iscedi – koristi se tri puta dnevno po jedna čajna kašičica s malo vode, 15 minuta pre jela.

Ulje od iđirota

Za oboljenja živaca preporučuje se priprema ulja od iđirota tako da 200 grama usitnjenog korena pomešamo sa litar maslinovog ili kukuruznog ulja. Koren mora biti u ulju 30-60 dana, uz povremeno mućkanje. Ulje koristimo za masažu bolnih mesta, više puta na dan. Kod melanholije i hipohondrije preporučuje se masiranje slepoočnice, vrata i  mesta iza uva.

Ograničenja upotrebe:

Sa iđirotom bi trebalo biti oprezan zbog ulja azarona. Etarsko ulje iđirota sadrži u veoma malim količinama opasnu sustancu asharon, za koju neki naučnici tvrde da je kancerogena. Zato je važno da ovu biljku koristite u tačnoj dozi. Čaj se ne preporučuje trudnicama ni osobama sa gastritisom. Ne upotrebljavati iđirot u slučaju pojačane sekrecije želuca

Milan Popović

ordinacija.tv  Izvor: Priroda na Dar

Estragon je višegodišnja biljka koja ima bogato razgranatu stabljiku, svetlo-zelene boje, poput grma je i visine od 60 do 120 cm. Estragon ima koren zmijolike forme, listovi su mu zelenkasti, veoma uski. On ispušta ulje na svojoj donjoj stani, Cvetovi su mu žućkasti, okruglih glavica. Cela biljka ima ljutkasto-gorkast ukus i specifičan prodoran miris.

Estragon potiče iz južnih krajeva Rusije i Mongolije, danas se najviše gaji i upotrebljava u Francuskoj.U srednjem veku koristila se kao protivotrov u slučaju ujeda zmije, a u arapskim zemljama za lečenje anemije. Njen latinski naziv je Artemisia dracunculus, a u narodu je poznata i po imenima: zmijska trava, zmajeva biljka…

Začin estragon bogat je fitonutrijentima, neophodnim za dobro zdravlje, a pre svega je odličan izvor antioksidansa. Uz to ova začinska biljka sadrži visok procenat eteričnih ulja i gorkih materija koje podstiču apetit, lučenje žuči i probavnih sokova.

Sadrži znatnu količinu vitamina A, C i B- kompleksa (folate, piridoksin, niacin i riboflavin). Odličan je izvor gvoždja, magnezijuma i kalcijuma. Glavni sastojci eteričnog ulja jesu estragol (metil-kavikol), cineol, ocimen, tanini, terpeni, flavonoidi, kumarin i eugenol.

U Francuskoj se ova začinska biljka naročito ceni i koristi u brojnim receptima i specijalitetima. Može se uzgajati u vrtovima i baštama poput drugih mirođijskih biljki. Odgovaraju joj topla i dobro osunčana mesta, dok joj vlaga i hladnoća štete, ovo važi za gotovo sve francuske sorte. Za razliku od njih ruski estragon može da podnese temperature iod – 10 stepeni C.

U kulinarstvu se najviše koriste mladi izdanci i listovi – podjednako sušeni i sveži. Dragoceno eterično ulje veoma je cenjeno u fitoterapiji, a njegova najveća koncentracija je neposredno pred cvetanje, kada se začinska biljka i bere. Napomena:  Esencijalno ulje estragona ne trebalo da koriste deca i trudnice bez prethodne konsultacije s lekarom.

Lekovita svojstva estragona i upotreba

Poboljšava apetit 

Estragon začinska biljka sprečava probavne tegobe te sadrži visok procenat eteričnih ulja i gorkih materija koje podstiču apetit, ublažavaju upalu sluznice želuca i suzbijaju grčeve u stomaku.

Ovaj začin pospešuje lučenje želudačnih sokova, poboljšava varenje, a poznato je i da podstiče rad jetre i lučenje žuči. Ublažava simptome anoreksije i nadimanje, a osim toga u narodnoj medicini koristi se estragon kao lek protiv opstipacije i crevnih parazita.

Štiti od srčanog udara

Njegova antioksidativna svojstva neutrališu delovanje slobodnih radikala. Mnoga istraživanja pokazala su da ulje estragona sprečava stvaranje slobodnih radikala ili smanjuje štetu koju su naneli organizmu.

Ta začinska biljka uspešno snižava nivo lošeg LDL holesterola te sprečava pojavu ateroskleroze i kardiovaskularnih oboljenja. Laboratorijska istraživanja pokazala su da njegov ekstrakt onemogućava formiranje krvnih ugrušaka, pa samim tim prevenira trombozu, koja može biti fatalna.

Estragon biljka doprinosi formiranju hemoglobina te sprečava nedostatak crvenih krvnih zrnaca, odnosno pojavu anemije. Takođe, pomaže u sintezi proteina, čime reguliše stvaranje ćelija.

S obzirom na to daje veoma bogat kalcijumom, ovaj začin jača kosti i održava koštani sistem. Osim toga, pospešuje apsorpciju kreatina te povećava mišićnu masu.

Ublažava bolove i  PMS simptome

Estragon biljka je veoma korisna za zdravlje ženskih reproduktivnih organa. Naučno je dokazano kako reguliše menstrualni ciklus i ublažava PMS simptome. Osim toga, uklanja bolove u stomaku, ublažava mučninu i stres, a pomaže i u slučaju reumatoidnog artritisa.

Njegovo eterično učje poboljšava cirkulaciju i doprinosi pravilnoj distribuciji hranljivih materija, kiseonika, hormona i enzima po ćelom telu.  Takode, stimuliše izlučivanje mokraće te sprečava zadržavanje mokraćne kiseline u organizmu.

Pospešuje rast kose 

Povoljno deluje na zdravlje kose, pospešuje njen rast i sprečava opadanje. Osim toga, ta začinska biljka blagotvorno deluje i na kožu – antibakterijska svojstva ubrzavaju zarastanje rana i posekotina.

Između ostalog, estragon biljka ima antiseptička i anestetička svojstva, te se koristi u lečenju zubobolje. Takode, dokazano ublažava bolove u desnima, koji se često javljaju zajedno sa zuboboljom.

Najbolji recepti sa estragonom

Pripremili smo vam tri odlična recepta u kojima je estragon biljka prosto nezamenljiva.

Piletina s estragonom recept

Sastojci :

1 celo pile
2 kašike sušenog estragona
2 kašičice belog luka u granulama
100 g maslaca
sok od jednog limuna
so
biber
500 g mladog krompira
1 paradajz
5-6 čenova belog luka
maslinovo ulje

Priprema:

U manjoj posudi sjediniti maslac, estragon začin i beli luk u granulama. Pile dobro posoliti i pobiberiti, pa
nožem napraviti desetak rezova na koži. Potom pripremljenom mešavinom napuniti rezove, a ostatkom
premazati pile i posuti ga sokom od limuna. Zatim ga trebate staviti u pekač tako da mu leđa budu okrenuta nagore i peći u rerni na 200°C oko sat vremena (dok ne porumeni).

Izvaditi ga iz rerne, u posudu dodati krompir, paradajz i čenove belog luka, posoliti i okrenuti pile grudima nagore. Preliti s malo maslinovog ulja i peći još sat vremena na 200°C.

Ovo ukusno jelo priprema se oko 2 sata i spada u srednje zahtevno.

Sauce Bearnaise za dve osobe

Sastojci:

2 pileća filea od po 200 g,
isečena uzduž na 4 šnicle
so
biber
2 kašike maslinovog ulja

Za sos:

3 žumanceta
50 g putera iseckanog na kockice
1 šaka svežeg estragona +1 kašika sitno seckane biljke
5 kašika belog vinskog
sirćeta
5 kašika belog vina
petnaestak zrna bibera
l glavica crnog luka
so
biber

Priprema:

U šerpu staviti sitno iscekan crni luk, vinsko sirce, belo vino, so, biber u zrnu i estragon začin. Kad provri, ostaviti da se redukuje na otprilike dve kašike tečnosti. Procediti i sipati tečnost u manju šerpu. Umutiti jaja i kuvati ih na pari, a potom dodavati jednu po jednu kockicu maslaca uz neprestano mućenje.

Na kraju posoliti, pobiberiti i ubaciti kašiku sitno iseckanog estragona. Pileći file zaseći uzduž, posoliti, pobiberiti i posuti maslinovim uljem, pa ga ispeći na grilu. Služiti uz pripremljen sos.

Sauce Bearnaise spada u zahtevnija jela i za njegovu pripremu trebaće vam oko 45 minuta.

Kijevska piletina sa estragonom  (za 4 osobe)

Sastojci:

4 pileća filea
120 g maslaca
2 kašike sušenog estragona
2 kašike sitno seckanog svežeg peršuna
so i biber l jaje
brašno
prezla

Za dodatak:

2 kisela krastavčića
pola glavice crnog luka
par čenova belog luka
100 g majoneza
2 kašike sanfa
2 kašike limunovog soka
so
biber

Priprema :

Maslac izgnječiti i sjediniti ga s estragonom i peršunom. Smesu podeliti na 4 dela, od svakog napraviti valjke veličine prosečnog ćevapa, pa ih staviti u zamrzivač na sat vremena. Filete zaseći uzduž, otvoriti kao knjigu, prekriti ih providnom folijom i istanjiti kuhinjskim čekićem. Nožem ih oblikovati tako da budu približno pravougaonog oblika, posoliti i pobiberiti. Izvaditi ćevape od maslaca iz zamrzivača, staviti na svaki file po jedan i uviti ih u rolne. Rolne uvaljati u brašno, pa u umućeno jaje i na kraju u prezlu.

Pržiti ih u dubokom ulju u tiganju ili fritezi. Kisele krastavčiće, pola glavice crnog luka i nekoliko čenova belog luka sitno izrendati, pa pomešati s majonezom, senfom i 2 kašike limunovog soka. Posoliti, pobiberiti i dobro promešati, pa služiti uz rolnice.

Kijevska piletina spada u zahtevnija jela i za pripremu će vam trebati oko 2 sata.

ordinacija.tv   izvor: dijetamesecevemene.com

Aromatični i lekoviti čubar je vekovima bio najomiljenija začinska biljka. Zbog karakteristične arome ukusom podseća na biber, a mirisom na majčinu dušicu, origano i majoran, korišćen je svakodnevno u antičkoj kuhinji. Vergilije ga je uzgajao kao hranu za pčele. U starom Rimu i Grčkoj travarice su od čubra pravile ljubavne napitke, pripisujući mu afrodizijačka svojstva. Danas se najviše gaji u Francuskoj, Španiji, Nemačkoj, Kanadi, SAD i Hrvatskoj.

Nemci ga zovu “pasulj trava”, kada se ubaci u jela sa paljuljem, ublažava nadimajuće dejstvo. Omiljen je začin i u mesnoj industriji, stavlja se u kobasičarske proizvode, jela od divljači i salate. Ipak, s upotrebom ne bi trebalo preterivati, jer jaka aroma može jela da učini gorkim. Često se nalazi u začinskoj mešavini “provansalske trave” ili “primorski vrisak”.

Čubar je lekovit u celosti. Sadrži specifično eterično ulje, u kojem dominira timol i karvakrol. U zavidnim količinama prisutna je i celuloza, mineralne materije, belančevine i vitamin A.

Osim što sprečava nadimanje, ova biljka pojačava lučenje želudačnih sokova, a ublažava i druge tegobe organa za varenje. Narodni travari je preporučuju u lečenju upornih dijareja, kao i kod želudačnih i crevnih grčeva. Pročišćava organizam, posebno organe za disanje, budući da pospešuje iskašljavanje sluzi i pomaže kod astme.

Čaj bez šećera se preporučuje dijabetičarima jer značajno smanjuje osećaj žeđi, karakterističan za ovo obolenje. Pomaže i kod bolesti jetre i žuči, upala i ranica u ustima, kao i za smirivanje razdražljivosti i nervoze.

Zbog fenolnih materija u eteričnom ulju, ima jako antiseptičko svojstvo, a istraživanja su pokazala da ima izraženo antivirusno dejstvo, naročito kod herpesa, pa čak i HIV-a.

Čajne mešavine

Za čišćenje organizma

Pomešati 20 g čubra i 10 g nane, pa 3 kašike preliti sa 5 dl ključale vode i ostaviti da odstoji tri časa. Procediti čaj i piti umesto vode.

Impotencija i frigidnost

Pomešati jednake delove čubra, hajdučke trave i ruzmarina, tako da se dobije 4 do 5 kašičica biljne mešavine. Preliti sa 1l vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta, procediti i piti. Čaj se pije 40 dana, ujutru i uveče. Nakon toga se nastavlja samo sa čajem od čubra, tako što se 4 kašičice ove biljke prelije sa litar vrele vode. Ovako spremljen pije se tri dana.

Za ove probleme narodni lekari imaju još jedan recept. Pomeša se po 20 g preslice, žalfije, koprive, po 10 g čubra i ruzmarina i 30 g crvene deteline. Od te mešavine izdvoji se puna kašičica, prelije sa 2,5 dl vrele vode i ostavi da odstoji 2 minuta. Procedi se i pije šolja čaja 3 puta dnevno, do poboljšanja stanja.

ordinacija.tv   Izvor: Večernje novosti

Čičoka spada u familiju Asteraceae, u koju spada i suncokret, raste do 3 metra u visinu, ima žute cvetove. Njen koren je krtola, različitog neravnog oblika, sa tankom spoljašnjom korom i bojom koja varira od braon -bele do crvene i ljubičaste.

Krtola čičoke teži u proseku od 75 – 200grama i čini hranljivi i lekoviti deo biljke. Unutrašnja struktura krtole podseća na krompir i ima sladak ukus, koji podseća na orah ili kesten.

Čičoka nosi naziv i Jerusalimska artičoka i topinambur. Sama biljka nema povezanosti sa Jerusalimom, ali naziv topinambur je francuskog porekla, jer se čičoka pojavila u Evropi tokom XVII veka, najpre u Francuskoj.

Čičoka vodi poreklo iz centralnih delova Severne Amerike, gde je rasla najpre kao divlja biljka, dok se danas kultiviše i uzgaja na oranicama. Danas se intezivno uzgaja i na tlu zapadne Evrope i Mediterana.

Koja su lekovita svojstva čičoke ?

Čičoka je krtolasto povrće koje sadrži umereno puno kalorija. Na 100 grama, čičoka ima 73 kalorije, po čemu se ne razlikuje puno od kalorijske vrednosti krompira.

Materija koja izdvaja čičoku i daje joj lekovito svojstvo i prednost nad krompirom je inulin. Inulin se nalazi u krtoli čičoke u količini od 25%. To je polisaharid koji u procesu hidrolize, prelazi u fruktozu. Inulin se ponaša kao probiotik u crevima, potpomaže održavanje normalne mikroflore creva, naročito Bifidobacteria. Pored toga, inulin se ponaša i kao nerastvorljivo biljno vlakno, koje prolazi kroz creva i ne podleže apsorpciji. Zbog te osobine, čičoka je preporučljiva u ishrani dijabetičara i osoba koje su gojazne, a žele da smršaju.

Od vitamina se u čičoki nalaze vitamin C, vitamin A sa provitaminom beta karotenom, kao i vitamin E. U krtoli čičoke se nalaze i vitamini B kompleksa ( tiamin, piridoksin, pantontenska kiselina, riboflavin, folna kiselina, niacin).

Minerali zastupljeni u čičoki su gvožđe ( na 100 g sveže čičoke ima 3,4 mg gvožđa ), kalijum ( na 100 grama svežeg korena ima 429mg kalijuma ). Od mikroelemenata zastupljeni su i bakar, magnezijum i fosfor.

Čičoka sadrži zanemarljive količine zasićenih masti i natrijuma i nimalo holesterola. U krtoli čičoke nalazi se i 4% biljnih vlakana koja su neophodna u procesu varenja hrane.

Zdravstvene prednosti čičoke

Nizak glikemijski indeks – čičoka za razliku od krompira ima nizak glikemijski indeks. Tokom varenja skroba iz krompira, dolazi do brzog skoka šećera u krvi, pa time skrob prouzrokuje i viši glikemijski indeks. Kod čičoke toga nema, zahvaljujući prisustvu inulina, koji se razlaže do fruktoze.

Zbog toga, čičoka ima nizak glikemijski indeks i ne utiče na variranje šećera u krvi, naročito ne u vidu brzog skoka šećera u krvi. Zbog toga je čičoka alternativa za krompir kod dijabetičara.

Čičoka smanjuje nivo holesterola u krvi – čičoka je bogata antioksidansima, ne sadrži holesterol i deluje svojim pozitivnim prebiotičkim svojstvom na apsorpciju i metabolizam masti.

Tiamin iz čičoke za bolje varenje hrane – na 100 grama sirove čičoke ide 0,2 mg tiamina. Tiamin je vitamin iz kompleksa vitamina B koji je neophodan za pravilno funkcionisanje nervno mišićnog sistema. Pored toga, uloga tiamina je i u metabolizmu ugljenih hidrata i proizvodnji hlorovodonične kiseline u želucu. Smanjenim lučenjem hlorovodonične kiseline u želucu ometa se metabolizam proteina, što može stvarati bol u stomaku. Odsustvo kiseline u želucu je dobra sredina za razvoj bakterija, što se može odraziti kroz dijareju ili gubitak vode i mineralnih materija iz organizma. Pošto se nivo hlorovodonične kiseline smanjuje tokom starenja, čičoka je namirnica koja će regulisati lučenje i nivo kiseline u želucu i sprečiti stomačne tegobe kod starijih ljudi.

Čičoka kao probiotik – prisustvo inulina i biljnih vlakana deluje prebiotski na bakterije u crevima.

Time se održava dobro zdravstveno stanje u digestivnom traktu, pravilno varenje hrane i apsorpcija hranljivih materija. Dobre bakterije u crevima su odgovorne i za održavanje imunog statusa organizma, kako ne bi dolazilo do pojave infekcija. Bifidobakterije i Acidobakterije iz creva, u saradnji sa inulinom iz čičoke, pomažu perilstatiku creva, preveniraju zatvor i imaju antikancerogeno delovanje u debelom crevu.

Bogat izvor Kalijuma i odsustvo Natrijuma – čičoka je bogata u kalijumu, mineralu koji je neophodan za održavanje normalnog krvnog pritiska i rad bubrega. Smatra se da u čičoki postoji veća koncentracija kalijuma, nego u bananama, koje se uzimaju kao prototip za izvor kalijuma. Kalijum je važan za zdravlje srca i pravilnu funkciju mišića.

Čičoka sadrži gvožđe – gvožđe je mikroelement bitan u prenosu kiseonika do svih ćelija. Nedostatak gvožđa izaziva stanje malokrvnosti i pada opšteg fizičkog stanja organizma, što stvara umor, bezvoljnost, smanjen imunitet. Gvožđe koje se nalazi u čičoki može biti alternativa za gvožđe iz mesa. Prvenstveno jer čičoka ne sadrži holesterol, a bogata je gvožđem.

Bogat izvor proteina – krtola čičoke sadrži više proteina nego krtole drugih biljaka. U 100 g sirove čičoke nalazi se 3 grama proteina. U krtoli čičoke zastupljen je sumpor, i esencijalne aminokiseline ( taurin, metionin, homocistein i cistein ). Čičoka utiče na rad jetre, detoksikaciju organizma i utiče na izgradnju i održavanje vezivnog tkiva.

Prevenira opadanje kose i pojačava rast kose – čičoka sadrži vitamin C, bakar, gvožđe, koji deluju na stvaranje kolagena, jačaju folikul dlake, pojačavaju cirkulaciju u koži glave. Čičoka je biljka koju treba koristiti u periodu menopauze, kada je pojačan gubitak kose.

Čičoka pomaže mršavljenje – zbog niskog glikemijskog indeksa, odsustva holesterola i masti, i prisustva biljnih vlakana, čičoka se može koristiti u dijetama za mršavljenje. Ne izaziva variranje nivoa glukoze u krvi, stvara duži osećaj sitosti i time pomaže u mršavljenju.

Uticaj na imuni sistem i antikancerogeno delovanje – čičoka sadrži vitamin C, inulin, minerale, proteine koji su kvalitetna odbrana organizma od napada mikroorganizma i stvaranja infekcija. Zbog toga se čičoka najviše konzumira zimi, kada su bakterijske i virusne infekcije najviše zastupljene.

Antikancerogeno delovanje čičoke se zasniva na prisustvu biljnih vlakana i inulina, koji pozitivno deluju u prevenciji raka debelog creva.

Uzgoj, sadnja i čuvanje čičoke

Najbolji tereni za sadnju čičoke su oni sa hladnijom klimom. Izuzetno je otporna biljka i ne zahteva posebne uslove uzgoja. Sadnja se vrši semenskim materijalom u rano proleće. Krtole za sadnju moraju biti zdrave bez nabora i neoštećene. Čičoka cveta između jula i oktobra, a krtola se formira tokom avgusta. Vađenje krtole iz zemlje se obavlja tokom jeseni, mada se krtole čičoke mogu ostaviti u zemlji preko zime, da bi se u aprilu već formirale nove biljke. Krtole čičoke koje se vade kasnije, imaju sladak ukus ali sadržaj inulina je manji nego kada se izvadi u sezoni. Sadržaj inulina je takođe više zastupljen u sirovim krtolama nego kuvanim i pečenim.

Čuvanje čičoke se vrši ili u frižideru, za kućnu upotrebu, gde zahteva veću vlažnost za održavanje. Držanjem u frižideru se smanjuju hranljive vrednosti čičoke. U terenskim uslovima, najbolje je čičoku ostaviti u zemlji ili u vlažnim podrumima.

Kako se sprema čičoka ?

Priprema čičoke za jelo se sastoji u prethodnom pranju krtola hladnom vodom i četkom, kako bi se odstranile čestice zemlje. Ne treba previše pritiskati, jer je koža čičoke tanka i mekana. Kada se koža čičoke odstrani, unutrašnji deo krtole tokom stajanja pocrni, kao što je slučaj sa oljuštenom jabukom. Takva reakcija potiče zbog prisustva gvožđa u čičoki. Dovoljno je poprskati je limunovim sokom.

Čičoka se može jesti sveža, u salatama, zatim pržena na listiće kao čips, kuvana i ispasirana kao pire, pečena cela ili u kockicama. Može biti dodatak supama i krem čorbama. Čičoka može biti zamena za krompir u jelima.

Recept za tinkturu od čičoke

Tinktura od čičoke se koristi kod pojave masne jetre, povišenog holesterola i triglicerida u krvi. Dobra je i za opšte čišćenje organizma od suvišnih masnoća i toksina.

Za ovu tinkturu potrebno je :

– 3 -4 krtole čičoke prosečne težine

– 70 % alkohola za unutrašnju upotrebu ili domaća rakija

Priprema: Krtole čičoke izrendati u staklenu teglu, preliti rakijom sve do vrha, kako bi rakija prekrila izrendanu čičoku. Zatvoriti teglu i ostaviti je da stoji 10 -14 dana. Svakodnevno teglu malo promućkati, da bi se čičoka dobro natopila u alkoholu. Nakon tog vremena stajanja, procediti sadržaj kroz gazu, a dobijenu tinkturu staviti u tamnu bočicu sa kapaljkom. Uzimati 3 puta dnevno po 1 kašičicu tinkture od čičoke pre jela.

Negativne strane čičoke

Čičoka može prouzrokovati alergijske reakcije kod osoba koje imaju alergijsku reakciju na druge krtolaste biljke. Čičoku ne treba da koriste osobe koje imaju problema sa žuči, jer može dovesti do opstrukcije žučnih kanala i stvaranja žučnih kamenaca.

ordinacija.tv   Izvor: Biljna medicina

Najčešće drvo brekinje raste u listopadnim šumama hrasta, a danas je gotovo prava retkost sresti ovu biljnu kulturu na našim prostorima. Smatra se da je drvo brekinja zapravo voćno drvo, te su bobice koje ono daje pune vitamina C i odličan su narodni lek protiv crevnih kolika (grčeva).

Plodovi brekinja su oporog i jako kiselog ukusa, se koriste u narodnoj medicini, te se beru nakon prvih mrazeva. Naime, kada se delovanjem mraza na plodove smanji njihova kiselost, plodovi brekinja postaju jestivi, te se suše i od njih najčešće kuva čaj.

Manje je poznato da se od plodova brekinja spravljaju i marmelade, sokovi, džemovi i rakija, te da se mogu jesti prokuvani, kada se pojačava njihova slatkoća.

Kora brekinja je vrlo lekovita, i ona se upotrebljava za pripremu dobro poznatog čaja, koji se koristi:

• kod urinarnih tegoba;

• kod problema sabubrezima;

• kod lečenja šećerne bolesti;

• kod snižavanja povišenih triglicerida u krvi

• kod regulisanja lošeg holesterola;

• kod upale mokraćnih kanala i mokraćne bešike;

• kod problema sa bakterijomEscerichiom coli.Priprema i upotreba čaja od kore brekinje – recept

Mada se čaj može spravljati od plodova brekinje što je ranije pomenuto kao odličan lek protiv crevnih kolika, najpoznatiji je ipak čaj od kore drveta.Potrebno je da se mlade grane seku voćarskim makazama, te da se kora oguli i osuši na hladnom i tamnom mestu.

Za pripremu čaja od brekinja je potrebno usitniti koru te da se na jedan litar vode stave tri supene kašike.

Ostaviti koru da odstoji u vodi preko noći, a potom je zagrevati dok ne proključa i onda prohladiti i procediti.

Preporuka je da se za lečenje tegoba, pre svega vezanih za povišen šećer i masnoće u krvi, čaj od brekinja pije tri puta na dan, u trajanju od mesec dana.

Nakon perioda od mesec dana je potrebno da se napravi pauza u korišćenju preparata, ali se potom može nastaviti posebno sa ciljem održavanja optimalnog nivoa glukoze.

Čaj je najbolje piti bez ikakvog dodavanja šećera ili zaslađivača, jer mu umanjuju efekat.

Čaj od brekinja deluje kao prirodni insulin, te pojačava dejstvo insulina u organizmu, i pogodan je za lečeje obe vrste dijabetesa.

Kora brekinje ima i vitamina C, pa je odlična u prevenciji infekcije urinarnih puteva i za pojačanje diuretske funkcije.

Iskustva korisnika ovog čaja su i više nego pozitivna, te su od davnina poznati efekti ove biljke i to kod osoba koje su pre svega dijabetičari.

Kora i plodovi brekinje kao lek – upotreba i prednosti

Poznato je od davnina da se plodovi brekinja koriste kao lek za crevne kolike, a ranije su bili u upotrebi i kao lek protiv svih vrsta proliva.

Smatrano je da je plod brekinja odličan lek za dizenteriju, te je on bio naširoko zastupljen u alternativnoj medicini i tradicionalno poznat i priznat preparat.

Brekinja kao lek se upotrebljavala i nekada a koristi se i danas u lečenju hemoroida, kao i reumatskih tegoba ali pre svega u terapiji šećerne bolesti.

Kako plodovi brekinje imaju visok sadržaj vitamina C, oni su predstavljali i odličan narodni lek protiv skorbuta.

Važna je napomena da plodovi imaju, pored vitamina C i druge veoma važne sastojke kakvi su biljni pektini, sorbitol, jabučna kiselina i tanini.

Čaj od kore brekinje se upotrebljava i za:

• eliminisanje peska iz bubrega i mokraćnih kanala;

• eliminisanje kamenca iz mokraćnih kanala i bubrega;

• za ublažavanje tegoba kod renalnih kolika izazvanih kamencem i/ili peskom;

• za smanjivanje tegoba kod infekcije i upale mokraćnih kanala i bešike.

• poboljšanje vidne funkcije;

• za rešavanje tegoba sa prostatom kod muškaraca;

• za smanjivanje povišenih masnoća u krvi;

• za regulisanje nivoa triglicerida u krvi;

• za lečenje gojaznosti i metaboličkog sindroma.

Važna je preporuka da se čaj od brekinje kod osoba koje su dijabetičari i koje su na insulinskoj terapiji, ne može biti zamena za terapiju.

Naime, uz lekarski savet se čaj može kao „prirodni insulin“ dodati terapiji koja je medicinski indikovana, ali samo kao ađuvantni tretman.

Danas se čaj od kore brekinja može kupiti u svim bolje snabdevenim biljnim apotekama i svim prodavnicama zdrave hrane.

Iako je retkost da se danas drvo nađe u hrastovim i brezovim šumama, ipak se može i samostalno ili kod poznavalaca biljke pronaći odlična sušena kora brekinje.

ordinacija.tv   Izvor: majkapriroda.com

Brašnjenik je višegodišnja zeljasta biljka, ima debeli koren, a visina stabiljke bude od 20 do 80 cm.. U retkim slučajevima je stabiljka piramidalno ragranata još iz osnove. Listovi su uspravni, krupni i imaju zelenu boju. Mogu imati oblik trougla ili oblik koplja i strele. Cvetovi brašnjenika su mnogobrojni i zelenkasti, sabrani u cvast na vrhu stabiljke. Plod je spljoštani orah, a seme je okruglo i sjajno.

Brašnjenik cveta od maja do avgusta.Često se može sresti pored žbunja, u neobrađenim njivama i livadama.  Ima je svuda od 800 do 2000 m nadmorske visine. Raste u celoj Evropi, osim jugozapadnih i jugoistočnih delova. Kod nas brašnjenik ima i drugi naziv – divlji spanač, ciganski spanać.

Sastav brašnjenika

Korenje brašnjenika sadrži glikozide, saponine, flavonoide, smole, sluzne materije. Materija koja se nalazi u saponinima se naziva henopodin. Flavonoidi čine oko 10%. U biljci ima još i histamina, kafeinske i ferulinske kiseline.

Branje i čuvanje brašnjenika

Deo biljke koji se koristi jeste njeno korenje. Ono se vadi u rano proleće – u martu ili u jesen. Kada semenke sazru, u avgustu-septembru, a korenje se čisti i pere.

Deblje korenje se seče uzdužno, na komadiće do 10 cm. Osušite u hladovini. Pravilno osušeno korenje treba da ima tamnosivu boju, karakterističan miris i gorak ukus. Brašnjenik se može kupiti u specijalizovanim prodavnicama, a cena je oko 70 dinara.

Brašnjenik u kulinarstvu

Najpoznatija upotreba brašenjika jeste da se koristi za ukusnu tahini alvu. Ako želite sami da napravite, recept je sledeći:

Potrebni sastojci: 2 kg šećera, 2 kg tahinija od susama, 500 g glukoze, 1 g limunske kiseline, 150 g tečnog brašnjenika

Način pripreme: da biste dobili tečni brašnjenik, kuvajte korenje 2 i po sata, a zatim procedite čaj. Pomešajte šećer sa vodom, dok ne dobijete sirup, koji ćete kuvati, dok se ne stvore balončići, koji će pucati. Pomešajte sirup sa glukozom i kada proključaju, isipajte ih u drugu posudu, gde se već kuva tečni brašnjenik. Kuvajte smesu, sve dok, da kada stavite kap smese u hladnu vodu, se ne stvori loptica, koja se mrvi. Zatim veoma polako i dok sve vreme mešate, sipajte u posudu sa tahinijem od susama. Dobijenu smesu isipajte u kalupe, koje ste obložili papirom za pečenje i ostavite da se ohladi.

Koristi od brašnjenika

Ova biljka potpomaže iskašljavanje i ima antiupalno dejstvo. Pre svega se koristi za spoljašnju upotrebu, kod ozleda kože i čireva. Podstiče olakšavanje i pročišćava krv.

Brašnjenik se koristi kod hemoroida, konstipacije, siflisa, kamena u bubregu. Za unutrašnju upotrebu skuvajte 1 šolju korena u 500 ml mode oko 10 minuta. Dobijeni čaj procedite i pijte po 50 ml, tri puta dnevno pre obroka. Ovaj čaj je veoma koristan za ljude koji imaju hemoroide. Možete koristiti tečnost i za spoljašnju upotrebu. Za to je potrebno da se čaj ohladi i procedi, a treba da se nanosi pomoću gaze ili sterilisanim pamučnim tamponom na željeno mesto.

Kod kostipacije napravite hladni ekstrakt od 2 kašike brašnjenika, koji ste prelili sa 250 g hladne vode. Neka tako odstoji 4 sata. Pijte tinkturu ujutru, na gladan stomak. Pije se onoliko puta, koliko je potrebno da se proces vatrenja stabilizuje. Možete piti brašnjenik kao biljni čaj sa malo meda.

ordinacija.tv  Izvor: bonapeti.rs