Kako da nikada više ne pogrešite kada su u pitanju ljubav i romanse
“Ako osetite privlačnost, odmah recite sebi – ovo NIJE dobro za mene.
Kada je pravo vreme za pranje kose- Nije svejedno da li ćete to uraditi ujutru ili uveče
Kosa je jedan od glavnih imperativa svake žene i večni izvor inspiracije… Ali i problema. Kako bi kosa bila što sjajnija i lepša koristimo različite kozmetičke preparate, međutim da li ste se ikada zapitali ima li razlike u tome kada peremo kosu, ujutru ili uveče?
Standardno bi kosu trebalo prati otprilike svaka tri dana, ali to naravno varira od individue i tipa kose. Pranje kose za neke je veliki poduhvat jer iziskuje dosta vremena za stilizovanje ili se zbog gustine sporo suši, no postavlja se još jedno pitanje, a to je u koje doba dana je najbolje prati kosu.
Možda do sada niste o tome razmišljali, ali sad je pravo vreme da obratite pažnju na to kakva vam je kosa ujutru nakon što ste je uveče oprali. Verovatno ćete primetiti da je kosa oprana pre odlaska na spavanje nešto masnija bez obzira na to što ste je osvežili. Vaše teme zapravo nije znatno prljavije, već mu nedostaje volumena i teksture, što može stvoriti neželjeni efekat.
Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h
Kada kosu peremo uveče, najčešće odmah nakon toga legnemo u krevet, a u tom slučaju dlaka nema vremena da se i sama osuši i nabuja, pa se još pritiskom na jastuk dodatno ravna, odnosno gubi na volumenu i upravo zato se ujutro budite s beživotnom frizurom na koju morate potrošiti određeno vreme kako bi vratila svoj pravi izgled.
Pri pranju kose u jutarnjim satima ili u rano poslepodne priča će biti drugačija jer će se vlasi slobodno rasporediti i imati dovoljno vremena za ono potpuno i temeljno sušenje bez obzira na to što ste koristili fen za kosu. Ukoliko ipak nemate vremena da ovaj ritual obavite u prepodnevnim časovima, obratite pažnju da nakon večernjeg kupanja ipak pola sata do sat ne prislanjate glavu jastuku.
ordinacija.tv Izvor: fashon.hr
Faza negativizma kod dece: Ne, neću, neću da jedem, neću da spavam, neću da se kupam…
Faza negativizma je normalna i prolazna faza u razvoju deteta. Najčešće se javlja između 2,5- 3 godine. To je buran period poznat još i kao kriza treće godine. U ovoj fazi je detetov negativan stav najizraženiji. Dete na skoro sve odgovara sa ne i neću. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Ovu fazu karakteriše veliki stepen otpora i prkosa deteta na zahteve roditelja.
Zašto se javlja?
Dete postaje svesno da je ono biće koje ima svoju volju, te prkosno, negativno ponašanje predstavlja izraz želje za većom samostalnošću. Testira vaš autoritet i ispituje granice.
Kako se manifestuje?
Kod neke dece negativan stav može da bude slabo, gotovo neprimetno izražen pa roditelji imaju utisak da dete nije ni prošlo kroz ovu fazu dok kod druge dece može da bude vrlo izražen i da se manifestuje tako što dete iz sveg glasa viče:“Neee“, baca se na pod, besni…
Kako da se roditelj postavi?
U situaciji kada dete počne da besni i viče:“Neee, neću, neću i neću“!, pogrešno je pokušavati da se razgovara sa detetom. Ono tada ne može ni da čuje roditelja. Razgovor ostavite za kasnije, kada se dete smiri. Najbolje je da roditelj ignoriše to besno, negativno ponašanje, da pošalje poruku:“Nisi mi zanimljiv“. Međutim, važno je da roditelj ne nastavi da ignoriše dete i kada ono prestane sa negativnim ponašanjem. Tada je jako važno da roditelj odreaguje, da na primer kaže:“E, to sa balonom ti je super ideja, ti smišljaš baš zabavne igre sa balonom…“
Već vam je jako dobro poznato da trebate da budete uporni, dosledni i strpljivi u vaspitanju deteta. Međutim u praksi je to jako teško kada vam dete često odgovara sa ne i neću. Da biste si olakšali,izaberite bitke koje ćete da vodite. U vezi s tim, ukoliko vidite da dete radi nešto što vam se ne dopada, ali što nije štetno po njegovo zdravlje, što ne ugrožava druge, što nije zakonom zabranjeno, dopustite mu i čuvajte živce za ono što vam je važno. Zažmurite ukoliko dete na primer, neće da se šiša iako je mu je vreme, ako ono voli da bude čupavo i ako njemu ne smeta… ili svako jutro hoće da jede samo jogurt i kiflu, dozvolite mu posle dve nedelje će mu sigurno dosaditi… Sa druge strane, neka pravila mora da poštuje prvenstveno iz zdravstvenih i bezbednosnih razloga i od njih ne odstupajte. Na primer: pre jela ruke mora da pere, ne može da sedi u krilu kod tate kada tata vozi automobil i tako dalje.
Često roditelji pogrešno misle da veoma neposlušnoj, prkosnoj deci treba izricati veoma stroge kazne. Imaju utisak da će surovija , strožija kazna dovesti do veće poslušnosti, da će oni ispasti veći autoriteti u očima deteta. Međutim, to razmišljanje je pogrešno. Isuviše surova kazna obično dovodi do toga da prkosna reakcija deteta bude još veća. Najbolji efekat ima umerena kazna, ni previše stroga, ni previše blaga. I jako je važno da kazna bude uvremenjena, da sledi neposredno nakon lošeg ponašanja deteta. Na primer, ako ste detetu stavili do znanja da je kazna za ružno ponašanje za stolom uskraćivanje crtaća, ta kazna treba da usledi odmah nakon što dete ustane sa stola i sedne ispred televizora. Pogrešno je odložiti kaznu za sutra i sledećeg dana reći:“ Pošto si se juče ružno ponašala za stolom, danas nema crtaća.To ti je za ono od juče.“
Trudite se da zadovoljite detetovu potrebu za samostalnošću u skladu sa njegovim uzrastom. Na primer, dozvolite detetu da se samo obuče, da samo uspe salatu u tanjir, da samo pojede obrok. Dok to radi nemojte da mu pomažete, da ga ispravljate i požurujete. Ukoliko insistira da samo namesti krevet:“A, sam/a ću, nemoj ti, ja ću, a pusti sam/a ću, nemoj da mi pomažeš“, dopustite mu ukoliko to ne ugrožava njegovu bezbednost. Verovatno ćete primetiti da je čaršav naopačke okrenut…ali ne kritikujte i ne ispravljajte jer to negativno utiče na samopouzdanje. Imajte u vidu da detetovo „ne i neću“ predstavljaju protest protiv gušenja njegove samostalnosti. Zato se potrudite da zadovoljite detetove potrebe za samostalnošću . Time ujedno doprinosite i jačanju detetovog samopouzdanja.
Autorka teksta je psihološkinja Branka Vasilev
ordinacija.tv Izvor: Moj psiholog
Da li znate šta su “Tantalove muke”?
Ovako se nazivaju najteže moguće patnje na koje čovjek može biti osuđen. Takođe, ovaj izraz se koristi i kao metafora kad je neko blizu nečega za čim žudi, a to ne može da dobije.
Izraz potiče iz grčke mitologije i odnosi se na sudbinu Tantala, razmaženog sina vrhovnog boga Zevsa, koji je na surov način kaznio svog sina koji je prezreo očevu ljubav i sve bogove.
Tantal je bio bogat i moćan kralj grada Sipila u Lidiji na maloazijskoj obali Egejskog mora. Bio je Zevsov miljenik i često je uživao sa besmrtnim bogovima u najljepšim gozbama na Olimpu, zbog čega je počeo sebe da smatra nadčovjekom, a zatim i ravnim svom ocu Zevsu.
Postao je objestan, ohol i uobražen; odavao je tajne bogova koje bi čuo na Olimpu, a prilikom jedne gozbe ukrao je ambroziju i nektar (hrana i piće bogova koji su ih činili besmrtnima) i odnio svojim prijateljima. Tantal je s vremenom postajao sve drskiji i pokušao je da prevari bogove na najsuroviji način. Naime, Tantal je imao troje djece (Pelopa, Niobu i Broteja), a da bi provjerio da li će bogovi otkriti da je za trpezom posluženo ljudsko meso, ubio je Pelopa, skuvao ga i servirao kao hranu. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Međutim, bogovi su znali šta je uradio pa nisu jeli, a Pelopa su kasnije oživjeli.
Zevs je odlučio da surovo kazni Tantala zbog njegove drskosti i nepoštovanja pa ga je bacio u podzemni svijet i osudio na trostruke muke – da vječno bude u samrtnom strahu i vječno gladan i žedan. Tantal je stajao u bistroj vodi koja mu je dopirala do vrata, ali bi se povlačila kad bi pokušao da je pije, a iznad glave su mu visile grane prepune voća koje bi se podizale kad bi pokušao da ubere plod. Pored toga, iznad glave mu je visila ogromna stijena, koja je svakog trenutka mogla da padne na njega, zbog čega je on bio u vječnom strahu. Zato se za nekoga ko je izložen velikim patnjama kaže da trpi Tantalove muke.
ordinacija.tv Izvor:Impulsportal
Dr Nestorović: Zova je najjači poznati antivirusni lek
Ova biljka koja raste svuda oko nas je neverovatno lekovita i koristi se u narodnoj medicini stotinama godina. Sadrži moćne antioksidanse (flavin, rutin, flavonoide, kvercetin), vitamine A, B i C.
Korišćenje zove u lečenju infektivnih oboljenja je u medicinskoj literaturu opisano detaljno u knjizi nemačkog lekara Martina Blochwicha izdatoj 1644. Do skoro se medicina medjutim, nije interesovala za ova istraživanja. Radovi naučnika u Izraelu objavljeni 2001. godine su pokazali da je “ekstrakt zove najjači poznati antivirusni lek”.
Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h
Posebno dobro dejstvo je opisano za sve vrste virusa gripa. Kasnije je aktivni princip izolovan u vidu antocijanina i polifenola. Antocijanini su inače supstance koje plodovima daju boju, tako da se nalaze i u različitim vrstama voća
Grupa japanskih naučnika je 2012 proučavala eksperimentalni model gripa kod miševa i utvrdila izuzetnu efikanost antocijanina, koji deluje na dva načina – vezivanjem za virus onemogućavajući njegov ulazak u ćelije i stimulacijom imunog odgovora (koji je veoma važan u odredjivanju stepena težine infekcije). U članku objavljenom 2016 godine, poljski naučnici su pokazali da primena ekstrakta zove skoro potpuno zaustavlja razmnožavanje cirusa gripa. U istraživanju iz Australije, na putnicima koji su prehladjeni putovali avionom (gde su simptomi prehlade posebno neprijatni znog pritiska u kabini), pokazana je efikanost na druge respiratorne viruse. Iako je broj prehlada bio veći u kontrolnoj grupi (17 prema 12), trajanje prehlade je bilo dvostruko kraće (117 dana prema 57), a simptomi dvostruko manji.
Ekstrakt crne zove (kako se ona zove zvanično) deluje i na brojne bakterije koje izaziva oboljenja disajnih puteva. U radu objavljenom 2011 godine sas Justus-Liebig univerziteta u Nemačkoj, ekstrakt je inhibirao rast pneumokoka i moraksele (dve česte bakterije uzročnika respiratornih infekcija) i do 70%.
U istraživačkom centru za hranu u Karslueu, Nemačka, pokazano je da antocijanin pojačava imunu funkciju, stimulacijom sinteze citokina (produkata ćelija koje stimulišu imune ćelije). Antocijanin je pri tome jači kao antioksidans o vitamina E ili C.
Istraživanja sa Univerziteta u Grazu su pokazala da esktrakt zove može da poveća nivo tzv. dobrog ((LDL) holesterola. Takodje, rad iz 2015 je pokazao dobre natizapaljenske efekte ekstrakta zove (koji se pripisuju kvercetinu).
Iako je crna zova netoksična, ne preporučuje se jedenje živih plodova, već se oni mogu skuvati kao što se to radi sa svakim plodom.
I cvetovi zove su korisni u lečenju infekcija. Istraživači iz Irske su pokazali da ekstrakt cveta zove dobro deluje na brojne bakterije, uključujući i multirezistentni stafilokok (MRSA). Cvetovi se mogu koristiti sveži ili se osuše i kasnije koriste kao čaj. Svi ostali delovi biljke zove su otrovni (listovi, koren itd), i ne smeju se upotrebljavati. Dovode do teških oštećenja creva.
Autor: Prof. dr Branimir Nestorović
ordinacija.tv Izvor: banenestorovic.blogspot.com
Dr Nestorović: Zašto je bolje biti umereno gojazan, nego imati savršenu težinu!
Gojaznost se definiše kao nagomilavanje viška masti u organizmu, koja remeti zdravlje. U članku iz 2018. godina, autori su analizom od paleolita do danas ustanovili da je oduvek bila prisutna u ljudskim populacijama.
Još je Hipokrat pisao o lošim efektima gojaznosti na zdravlje.
Gojaznost povećava rizik od različitih oboljenja (kardiovaskularnih, karcinoma itd). Kliničke manifestacije gojaznosti se javljaju najčešće u obliku metaboličkog sindroma, koji se karakteriše prisustvom najmanje 3 od sledećih parametara: gojaznost u predelu stomaka, povećanje šećera u krvi, povišenje trigicerida, krvnog pritiska, sniženje LDL holesterola.
Gojaznost dovodi do disfunkcije endotela krvnih sudova, insulinske rzistencije i zapaljenjskih promena u telu.
Postojanje metaboličkog sindroma povećava rizik od kardiovaskularnih oboljenja i dijabetesa tipa 2 za 2, odnsono 5 puta.
Porast broja gojaznih je globalni fenomen. Postoje tri osnovna razloga za ovu pojavu. Prva je povećana potrišnja mesa, kao i masti životinjskog porekla.
Drugi je sve šira primena pripremljene hrane ( u SAD se ¾ kaloroija unosi industrijski pripremljenom hranom, koja sadrži visoke količine masti, šećera, soli). Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Prodaja grickalica i slatkiša u supermarketima cveta i kod nas. Napici sa visokim količinama šećera su zamenili vodu ili čaj. Konačno, majke danas rade, što im ne ostavlja vremena za pripremanje obroka za porodicu. Oko petine žena rade u nosćnim smenama, što remeti dnevni ritam obroka.
Postoji nekoliko načina da se izmeri prekomerna težina, a najpopularniji su indeks telesne mase (BMI) i odnos obima struka prema obimu kukova (WHR).
Svetska zdravstvena organizacija definiše gojaznost kao BMI preko 30. BMI preko 30 je 2016 imalo 11% muškaraca u svetu, prema 15% žena.
Ali, BMI nikada nije bio namenjen da proceni pojedinačne osobe, već trendove u opštoj populaciji. Profesor Nick Treftethen, matematičar sa Oksforda je doveo u pitanje vrednost formule za merenje BMI, nazivajući ga “bizarnom merom”.
Sadašnja formula daje nerealno manje vrednosti za niske ljude, a prevelike za visoke. On predlaže da se težina množi sa 1,3, a potom deli sa visinom podignutom na 2,5 (a ne 2).
Takođe ukazuje (sasvim opravdano) da je ljudski organizam suviše kompleksan da se opiše jednim brojem.
Drugi problem je količina masnog tkiva u odnosu na težinu. Na primer, sedanterna osoba od 1,83 metra i sa težinom od 92 kilograma ima BMI 27, dok sportista od 1,83 metra i sa težinom od 96 ima BMI 28 (dakle gojazniji je po ovoj računici).
Jasno je da ovo nikako ne stoji. Takođe, osoba koja ima veliku fizičku aktivnost, pretvarajući 10% masnog tkiva u mišiće i dalje ima visok BMI. Stoga mnogi naučnici smatraju da je BMI neadekvatan.
Bolji prediktor kardiometaboličkog stanja organizma je odnos obima struka i visine (ako je manji od 2, rizik od bolesti koje prate gojaznost je manja).
Merenje količine masti u telu je dobar pokazatelj, ali zahteva komplikovanu opremu. Gojaznost je definisana kao preko 25% masnog tkiva (ispod 4% za muškarce i 13% za žene se smatra optimalnom količinom).
Ali, priča o masti u našem telu je daleko od jednostavne, popularne mantre o štetnim efektima gojaznosti.
Još osamdesetih godina prošlog veka, grupa francuskih istraživača je utvrdila da pacijenti sa hroničnom bubrežnom insuficijencijom na dijalizi (zameni bubrežne funkcije) imaju manju smrtnost od kardiovaskularnih komplikacija ako su gojazni. Tokom sledećih decenija, ovaj nalaz je definitivno potvrđen.
U 2012. Istraživači iz Severne Koreje su dokazali isti fenomen kod karcinoma bubrega tj. iako su gojazni pacijenti imali veću šansu da ga dobiju, imali su bolje preživljavanje sa boleću od mršavih.
Ovaj paradoks je razjašnjen u Nacionalnom institutu za karcinome i istraživanje genoma u SAD.
Pokazalo se da što više masnog tkiva postoji oko bubrega (srpska poslovica “kao bubreg u loju”), to je imuni status bio bolji. Sličan fenomen je ranije opisan kod karcinoma prostate. Ali nije se radilo o bilo kojoj vrsti masti.
Masno tkivo u organizmu postoji u dva oblika, bela (dominantan oblik) i smeđa. Kod bolesnika sa dobrom prognozom tumora, mast je uglavnom bila smeđa, dok je kod agresivnih oblika bila bela.
Ali, dok bela mast deponuje energiju (relativno mršav čovek od 75 kg ima deponovano 100 000 kalorija u masnom tkivu), smeđa je troši. Sagorevanje masti u smeđem masnom tkivu stvara toplotu koja nam je potrebna. Ona se nalazi uglavnom rasejana u abdomenu.
Prošle godine je pokazano da se u masnom tkivu živi posebna vrsta T limfocita (takozvani gama delta). Oni aktiviraju masne ćelije da stvaraju toplotu.
Limfociti su međutim uključeni u borbu protiv karcinoma i infekcije.
Stimulacija ovih ćelija poboljsava imunitet. Tako dolazimo do objašnjenja iznenađujućih epidemioloških podataka da osobe koje su umereno gojazne (BMI između 25 i 29) imaju za 6% manju smrtnost od onih sa “idealnom telesnom težinom”.
Radovi su pokazali da nekoliko kilograma viška povećavaju otpornost ka infekciji, smrtnost posle teških operacija.
Jedna studija je pokazala manju učestalost demencije u umereno gojaznih osoba. Ima čak radova o boljoj seksualnoj aktivnosti ovih ljudi u odnosu na mršave.
Gojaznost je evoluciono bila prednost, garantovala je bolje preživljavanje.
Stoga se naš organizam bori protiv mršavljenja. Kada jedemo, luči se leptin, dopamin i drugi hormoni koji nam daju osećaj zadovoljstva. Kada mršavimo, mozak aktivira brojne mehanizme da spreči gubitak masnog tkiva.
Problem dakle nije u masnom tkivu, već u vrsti masnog tkiva. Prekomerno unošenje zasićenih masnih kiselina ili šećera (koji se u organizmu pretvara u masti) dovodi do stvaranja belog masnog tkiva, koje izaziva probleme.
Drugi problem sa mastima je nedostatak fizičke aktivnosti. U novoj studiji Kristin Stanford sa Univerziteta u Ohaju, pokazano je da posle fizičke aktivosti dolazi do porasta jednog produkta masnih ćelija (grupno se nazivaju lipokinima) nazvanog 12,13-diHOME (pun naziv je komplikovan).
Za njega se ranije znalo da se oslobađa pri izlaganju hladoći, a mobiliše masne kiseline iz belog masnog tkiva. Dakle, fizička aktivnost ili izlaganje hladnoći ubrzavaju sagorevanje masti, ali i poboljšavaju imunitet.
O tome sam ranije pisao, pustite decu napolje da se igraju po snegu, to je fantastično za imunitet.
Ovo ne znači da možete jesti koliko hoćete, ako imate fizičku aktivnost. Ali, fanatizam u držanju dijeta ne garantuje zdravlje. Mast nam je potrebna (kao i sve ostalo), ali kao nezasićene masne kiseline, uz stalnu fizičku aktivnost.
Autor: Prof. dr Branimir Nestorović
ordinacija.tv Izvor: banenestorovic.blogspot.com
Dr Nestorović: Recept za sirup za iskašljavanje sa ananasom
U ovom kratkom postu, koji se zasniva na preglednom članku iz Indije (2010) Department of Pharmaceutical Technology i Meerut Institute of Engineering and Technology, opisaću pripremu naptika oa ananasa, koji uklanja sekret iz pluća osoba obolelih od tuberkuiloze (naravno da recept deluje i na druge vrste sekreta).
Ova grupa je pokazala da davanje 50 ml koncentrovanog soka belog luka može da izleči ozbiljne gljivične infekcije (slične rezultate daje kod žena sa infekcijama mokraćnih puteva izazvanih bakterijama rezistentnim na antibiotike).
Ananas ima svojstva da deluje na smirivanje zapaljenja (ovaj efekat je posledica prisustva enzima bromelaina), a smanjuje i otok sluzokože nosa kod respiratornih infekcija.
Ako koristite napitak za koji ću dati recept, veoma je važno da zapamtite da treba da popijete najmanje osam čaša vode dnevno.
Recept za sirup za iskašljavanje sa ananasom
-
1 šolja soka od ananasa
-
izmedju prstiju so
-
izmedju prstiju biber
-
1 1/2 kafena kašika meda
Pije se četvrtina šolje, 3-4 puta dnevno.
Obično ne dajem recepte (iako obožavam da kuvam i jedem), ali ovaj je toliko jednostavan i efikasan da sam morao da ga podelim sa vama.
Autor: Prof. dr Branimir Nestorović
ordinacija.tv Izvor: banenestorovic.blogspot.com
Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h
Dr Nestorović o imunitetu, visokoj temparaturi, unosu tečnosti…
Gostujući u Jutarnjem programu televizije Happy, prof. dr Nestorović. razbio je nekoliko mitova u koje smo gotovo svi verovali, a tiču se slabog imuniteta kod dece, unosa tečnosti i bakterija kojih se svi toliko plašimo.
Govoreći o imunitetu kod dece, doktor je rekao da, po nekim američkim statistikama deca do 6. godine života imaju respiratorne infekcije 6 do 8 puta češće od starijih. Oni su iz raznih razloga predisponirani da često budu bolesni. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Ipak, kaže doktor, to nije razlog za brigu. Ono što je najvažnije da pratite nije toplomer, već to kako dete izgleda.
“Postoje ti neki engleski vodiči koji kažu da temperaturu treba skidati kad je visoka, oni tvrde preko 39,5 i kad dete izgleda loše. Ako vam dete ima temperaturu i skače, igra se, to nije bolesno dete “, kaže doktor i dodaje:
“Mnogi ne veruju da je čak 95, a po nekim istraživanjima 98% infekcija kod dece zapravo virusno. Samo obični virusi koji dođu i prođu. A ono što je interesantno jeste da ona deca za koju kažemo da su kilava jer se svaki čas razboljevaju, kasnije u životu budu neverovatno zdrava.”
“Prošle godine završeno je jedno istraživanje koje je pokazalo da deca koja kao mala retko imaju temperature, kasnije u životu češće oboljevaju od raka. To je zato što je imuni sistem kao vojska. On mora da se trenira. Ako ne trenira (a treniraju ga crevne bakterije, razni virusi), on će se ulenjiti.”
Doktor kaže da je normalno da deca budu stalno bolesna i da ne treba tome pridavati neki značaj.
“Kao što sam već rekao u većini slučajeva su to samo virusne infekcija, u svega par procenata su bakterijske, one koje se leče antibioticima. Deca koja imaju bakterijsku infekciju se prepoznaju, drugačije izgledaju, nešto su dehidrirani, uspavani, odbijaju obroke…”
Govoreći o unosu tečnosti koji je sad postao poput mode jer svi nose neke flašice sa vodomgde god da krenu, dr Nestorović.kaže da je to jedna velika manija.
“Vodu treba da pijete kad ste žedni. Kako životinje znaju kad treba da piju vodu, a niko im nije rekao koliko litara moraju da unesu? Američke preporuke kažu 2,8 litara za žene, a 3,2 za muškarce, a kafa se tu ne računa. Ja u to ništa ne verujem. Naš organizam je fino baždaren i vodu treba da pijete kad ste žedni. Pazite, vi kad ste žedni, vi popijete određenu količinu vode, onoliko koliko vam prija i vi istog momenta više niste žedni iako ta voda još nije nigde mrdnula iz želuca. Želudac ima metar kojim izmeri koliko vam treba vode, to je prosto neverovatno.”
U Engleskoj su radili studiju na temu unosa tečnosti. U jednoj grupi su nalivali ljude čajem i raznim tečnostima, a u drugoj su prosto ljudi pili vodu kad su žedni. Ovi u prvoj grupi su imali 73% više tegoba nego u drugoj.
Kandida nije bezazlena
“Kad poremetimo floru antibioticima, onda kandida divlja, a ona luči najmanje tri proteina koji izazivaju rak.
Najjednostavniji lek za kandidu je majčina dušica, a može da se koristi sa uljem od origana koje je jedan od najjačih prirodnih antibiotika”, savetuje doktor Nestorović.
Svi kažu da antibiotike ne treba uzimati baš olako, a znamo da ima lekara koji ih olako daju.
“Antibiotici se daju kad postoji bakterijska infekcija koja je potvrđena brisom, recimo upala grla. Mnogi doktori tvrde da bakterijsku gnojnu anginu mogu da prepoznaju golim okom, ali to jednostavno nije tačno. Ima jedna studija koju su u Australiji sproveli. Okupili su 50 najboljih pedijatara i doveli im gomilu dece sa gnojnom anginom da pregledaju i utvrde da li je angina bakterijska ili virusna. U samo 30% slučajeva su doktori dali ispravnu dijagnozu, a još interesantnije od toga je što su im isto dete dovodili po dva puta i oni su u samo 22% slučajeva oba puta dali istu dijagnozu. Što znači da je u većini slučajeva istom detetu isti doktor dao različite dijagnoze,” objašnjava doktor.
“Dakle, moj savet, kad dete ima visoku temperaturu duže vreme – bris, krvna slika, CRP,” zaključuje profesor Nestorović.
Autor: Prof. dr Branimir Nestorović
ordinacija.tv Izvor: banenestorovic.blogspot.com
Dr Nestorović o belom luku: Snižava krvni pritisak i holesterol, suzbija rast ćelija tumora…
Beli luk (Allium sativum) je začin za koji naš narod zna da je lekovit, pa ga primenjuje u velikim količinama tokom zimskih meseci (što ponekad zna da bude malo neprijatno u bliskim kontaktima tokom vožnje javnim prevozom). Njegov blizak rodjak je crni luk (nikada nisam shvato zašto ga zovemo crni, kada je potpuno beo). Koristi se hiljdama godina unazad, nalažen je na gradilištu piramide u Gazi, pre 5 000 godina.Hipokrat, otac moderne medicine (oko 460 do 370 godine p.n.e.) ga je prepisivao za brojna stanja i bolesti, posebno respiratorne bolesti, želudačne tegobe ili umor. Davan je atletičarima na Olimpijskim igrama u Antičkoj Grčkoj da im poveća mišićnu snagu i smanji umor. Iz Grčke se proširio na Indiju, a odatle na Kinu. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
U indiji se smatrao afrodizijakom. Danas se najčešće koristi kod srčanih oboljenja (ateroskleroze, hipertenzije ili oboljenja koronarnih arterija). Velika metanalaiza obavljena 2015. na 17 kliničkih studija je pokazala da primena belog luka dovodi do snižavanja i sistolnog i dijastolnog krvnog pritiska. Jedna druga studija iz 2016. je pokazala isti efekat, ali uz to i sniženje nivoa holesterola, kao i značajnu stimulaciju imuniteta.
Jedan rad objavljen u 2016 godini je potvrdio odličan efekat ekstrakta belog luka, koji je odstojao u ulju, na stimulaciju funkcije T limfocita prirodnih uboica (Natural Killer ili NK ćelije), koji su najvažnije ćelije u odbrani od virusnih infekcija i maligniteta. Ovo je dalo osnova da se beli luk proučava u inhibiciji nastanka brojnih malignih tumora, ali i njihovom lečenju. Sastojci belog luka, najvažniji je dialil disulfid (DADS) – on daje karakterističan miris belom luku, suzbijaju rast ćelija tumora dojke. Mehanizam delovanja je kompleksan i opbuhvata povećanu apoptozu (programiranu ćelijsku smrt tumorskih ćelija), promena na DNK, inhibiciji stvaranja slobodnih radikala kiseonika, regulaciji ćelijske deobe. Daleko najefikasnija kombinacija u prevenciji kracinoma dojke je kombinacija belog luka i selena (organoselen). Alicin, drugi aktivni sumporni sastojak belog luka, dovodi do apoptoze ćelija karcinoma debelog creva.
Weizmann Institute u Nemačkoj leči pacijente od raka belim luikom godinama. Aktivna suspstnaca za ubijanje tumora je alicin. Medjutim, alicin je veoma nestabilan, brzo se u organizmu razlaže. Oni su vezali enzim aliinazu sa specifična antitela, koja se vezuju za tumorske ćelije, a potom su dodali alliin. Dolazi do nastanka alicina, uz neverovatno efikasno ubijanje tumorskih ćelija.
Lekari sa odeljenja za urologiju u Pekingu su objavili rad 2013 godine, koji pokazuje znatno smanjen rizik od karcinoma prostate u muškaraca sa visokim unosom belog luka. Takodje, ljudi koji su jeli presan beli luk (termička obrada značajno smanjuje njegove pozitivne efekte) najmanje dva puta nedeljno tokom 7 godina, imali su 44% manji rizik od nastanka karcinoma bronha. Jedna druga studija iz SAD pokazuje da sumporni sastojciu belog luka efikasno uništavaju maligne ćelije glioblastoma, malignog tumora mozga.
Beli luk poseduje i antizapaljenska svojstva, pa studija sa King’s College London pokazuje nižu učestalost osteoartiritisa u osoba koje jedu veće količine belog luka.Ispitivanje 1000 identičnih blizanaca je pokazalo nižu učestalost osteoartitisa u onih sa visokim unosom supornih komponentni belog luka. Veći deo onoga što važi za beli luk, važi I za crni luk.
Dialil sulfid je oko 100 puta efikasniji u lečenju infekcije izazvane bakterijom Campylobacter (najčešći bakterijski izazivač proliva). U članku objavljenom 2017 utvrdjeno je odlično delovanje na izazivača tuberkluloze, uz zaštitni efekat na jetru koju često oštećuju klasični lekovi za tuberkulozu. U žena sa infekcijama mokraćnih puteva, koje ne reaguju na antibiotike, alicin je pokazao izuzetno dobar efekat. Isto važi sa stafilokok koji je rezistentan na antibiotike. U istraživanju iz Norveške na 18 800 žena su pokazali da prevremeno rodjena deca od majki koje uzimaju veće količine belog luka, imaju manje infekcija u periodu posle porodjaja. Ova studija je objavljena u Journal of Nutrition.