Poslednjih godina mi je žao što sem kao većina lekara, izbegavao matematiku. Iako mi je čudno izgledala priča o teoriji svega, magičnoj formuli koja izražava sva dešavanja u Svemiru, poslednjih godina matematika je ukazala na neke univerzalne principe.

 Češki matematičar Petr Šeba je jednog dana 1999 sedeo u Meksiku i posmatrao vozače autobusa umestu Cuernavaca, u Meksiku. Primetio je mladiće koji su vozačima dodavali papiriće, za koje sui m oni davali novac. Saznao je da vozači plaćaju mladiće da ih obaveštavaju o vremenu polaska prethodnog autobusa. Ako je prethodni prošao skoro, vozač je vozio sporo, da bi se do dolaska na sledeću stanicu skupilo više putnika. Ako je bio davno, vozač je išao brže, da stigne pre onog iza.

 Ovo mu je izgledalo slično fenomenu koji se u kvantnoj fizici opisuje kao kvantni sistemi haosa. Ubedio je mladiće da mu daju ceduljice nekoliko dana, a kada je podatke ubacio u kompjuter dobio je rezultate koji su se poklapali sa rezultatima ekspreimenta u kvantnoj fizici.

U kasnijim godinama, sličan matematički obrazac je otkriven u brojnim drugim sistemima. Ova pojava se naziva fenomenom univerzalosti i može da objasni promene klime na Zemlji  ili programe na Intenetu.

 U svakom spektru, iako su podaci slučajno rasporedjeni, vidi se isti obrazac. Posle dve bliske linije (dogadjaja), dolazi do nastajanja razmaka. Ovaj fenomen se može izraziti jednostavnom matematičkom formulom. Možemo predvideti ponašanje sledeće linije (dogadjaja), ako poznajemo formula po kojoj se organizuju.

Zašto se kompleksni sistemi ponašaju na ovaj način nije poznato.  Ipak, kako kaže Van Vu, matematičar sa Jejla, “liči da se radi o prirodnom zakonu”.

Od kristalne rešetke vode do strukture interneta, postoji predvidljiv način ponašanja elemanata u kompleksnoj matrici sistema. Zanimljivo, što je sistem kompleksniji, to je obrazac čvršći i predvidljiviji.  To je kao ponašanje velikog broja ljudi u istoj prostoriji, ukoliko nešto zajedno rade, ličnost pojedinca nije od velikog značaja. U malim grupama, pojedinac i njegova uloga su znatno izraženiji.

Teško je definisati slučajnost, ali se ona podvrgava principima simetrije i univerzalnosti.

Simetrija označava da ukoliko se neki dogašaj ponovi mnogo puta, ishod će biti skoro uvek fifti/fifti (kao kada bacate novčlć desetak minuta, na kraju je rezultat da li će pasti na jednu ili drugu stranu isti ili skoro isti).

Univerzalost govori da ukoliko je ishod nekog događaja posledica različitih izvora slučanosti, detalji mehanizma kojim se on dogodio nisu važni (tri puta sam čitao ovu rečenicu).

Na primer, ponašanje svih tečnosti se može opisati jednom, jednostavnom formulom. Još 1827 Škotski botaničar Robert Brown je posmatrajući polenova zrna pod mikroskopom, uočio njihovo haotično kretanje u tečnosti (koje je po njemu dobilo ime Braunovo kretanje).

Fenomen su objasnili 1905. godine nezavisno Albert Einstein i Marian Smoluchowski: molekuli u tečnosti vibriraju, udarajući mikroskopske čestice. Ovo stvara nasumično kretanje.  Iako je kretanje sasvim slučajno, može se izračunati verovatnoća kretanja pojedinačne čestice.

Ponašanje čestica se može opisati istom formulom koja objašanjava kretanje toplote kroz tela, Joseph Fourierovom toplotnom jednačinom.

 Braunovo kretanje je univerzalno.

Francuski matematičar Louis Bachelier je zapazio isti obrazac kada je proučavao finansijski sistem. Sa velikom verovatnoćom se može izračunati kretanje akcija na berzi na osnovu pomenute formule. Ponašanje atoma se opisuje istim formulama.  Nije nam jasno zašto se obrazac slučajno-ali ipak pravilno javlja u kompleksnim sistemima. Ipak, jasno je da se Svemir pokorava zakonima matematike.

Proučavanje plazme na ekstremno visokim temperaturama ili gasa na apsolutnoj nuli, ukazuju na isti princip univerzalnosti.

Složeni sistem se ponaša kao fraktalni (pisao sam o fraktalima u ranije postu), skoro identično u različitim prostorno/vremenskim uslovima. Ponašanje se ponekad može opisati kao umnožak veoma jednostavnih brojeva, kao što su 12 ili −13.

Još 1941. je ruski matematičar Andrej Kolmogorov opisao kako se  ponaša kafa, kada je mešate da se brže ohladi. On je pokazao da veliki vrtlog tečnosti stvara manje vrtloge, a ovi još manje itd.

Smanjenje energetskog nivoa se odigrava u stepenicama od −53. Ovo fraktalno ponašanje materije mi znamo intuitivno, kada želite da neka tečnost bude ravnomerno zaslađena, mešate je.

Da li se život može opisati matematičkim modelom?

Iako to ne izgleda moguće na prvi pogled, setimo se da smo načinjeni od atoma, koji se pokoravaju prinipcu univerzalnosti. Svaki elektron u našeom telu ima iste matematičke osobine, -1, ½ i 1!

Nemamo druga svojstva, osim onih koji se mogu opisati matematički. Uzmimo na primer izračunavanje brzine metabolizma, koje se ponaša kao prethodno opisan princip hlađenja kafe. Za svako udvostručvanje mase organizma, metaboličke potrebe rastu za ¾ (ovo važi za 27 redova veličine, od bakterije do slona).

Slična skala se može primeniti na dužinu života, brzinu rasta, dužinu DNK, visinu drveća ili masu mozga. Sve ove osobine se menjaju kao umnožak ¼ (ovo se naziva “alomerička skala jedne čevrtine”).

Na primer, brzina disanja se izražava kao površina tela pomnožena sa ¼. Iako je svaki organizam nastao i razvijao se u savim drugačijim uslovima, sa drugačijom genetikom njihov razvoj se podvrgava jednostavnom matematičkom modelu. Da li nam ovo ukazuje da možemo da dođemo matematički do pojma svesti, koji nam za sada izmiče empirijskim isptraživanjima?

 Da li nas matematički model može odvesti do Tvorca? Čeka nas uzbudljiv period.

Autor: Prof. dr Branimir Nestorović

ordinacija.tv Izvor: banenestorovic.blogspot.com

Najpoznatiji  dečiji lekara na našim prostorima Branimir Nestorović govorio je o autizmu, njegovom nastanku, ali i svim posebnostima ovih mališana.

Postoji mnogo neistraženih bolesti i devijacija kod dece kojima se nauka ne bavi. Jedan od tih fenomena jeste nagli porast autizma kod dece koji je uočen u celom svetu.

Prof. dr Branimir Nestorović je u emisiji “Zdravo” otkrio koji su dokazani moždani deformiteti kod dece koja imaju ovaj poremećaj, ali i koje su njihove prednosti u odnosu na ostale ljude.

“To je fenomen koji je izuzetno redak, ne znamo mnogo toga o njemu. Dosta se priča o raznim uzrocima, a narocito se govori o naslednim faktorima”, istakao je doktor Nestorović i dodao da on smatra da nasledni faktori nemaju nikakav značaj ni za jednu bolest.

“Sklonost ka obolevanju jeste nasledna, ali suštinski su važni raznovrsni uticaji sredine”, rekao je profesor.

Ipak. kako kaže on, uzroci mogu biti svakakvi, od preteranog broja ultrazvučnih pregleda u trudnoci, primena paracetamola, kao i efekata hebicida. Svi ovi činioci mogu dovesti kod određenog broja dece sa genetskim osnovama pojavu autizma.

Ne samo navedeno, već i izlaganje drugim štetnim faktorima, takođe može biti uzročnik.

“Neki pominju teške metale, živu, aluminijum, a neki to povezuju sa vakcinama. Dakle, vidimo da postoji neko generalno oštecenje mozga. Mi pretpostavljamo da se radi o zapaljenju centralnog nervnog sistema”, rekao je profesor Nestorovic i dodao da je jedna studija pokazala da je primećena aktivacija mikroglije.

Osobe sa autizmom se smatraju za visoko inteligentne, uprkos njihovim mentalnim oštecenjima.

“Ona baca novo svetlo na tu bolest (autizam), jer do sada je to shvatano kao neki oblik psihoze, nekog psihickog poremećaja. Znamo da postoji zapaljenje niskog intenziteta, a taj proces remeti proces u mozgu koji nazivamo okresivanje“, istakao je profesor.

Dete kada se rodi u svom nervnom sistemu ima ogroman broj razlicitih veza izmedu neurona i sam proces sazrevanja, učenja sastoji se u tome da se te veze smanjuju.

“Kao i ljude kada pustite u park, oni ce šetajuci utabati određene puteve. Pa tako i mozak utabava odredene puteve i dovodi do toga da u jednom momentu nešto naucite. Mozak će tako početi da funkcioniše da određeni način. Ipak, ako imatezapaljenje niskog stepena, svi ovi procesi se neće dešavati na ovakav način, jer se ti mehanizmi ne uhodavaju.”

Profesor Nestotović govori i da je autizam  širokog sprektra, a sposobnosti mozga su neverovatne. Autistična deca poseduju velike sposobnosti koje obični ljudi nemaju, pa je tako naveo nekoliko primera dece koja su natprosečno inteligentna.

“Jedan mali dečak se smatra najvećim živim matematičarem na svetu – bavi se intuitivnom matematikom. Znači, on ništa ne računa, samo kada vidi brojeve oni su se sami pojavljuju u glavi”, istakao je Branimir Nestorović i dodao da je i najveći matematičar svih vremena Ramanužan bolovao od autizma, a uprkos tome je napisao knjigu iz matematike koju niko do sada nije dešifrovao.

“Priča se da kada ta knjiga bude dešifrovana, znaćemo sve o kosmosu i svim neistraženim pitanjima.”

Kako kaže doktor da je primer najpoznatijeg matematicara, koji je izračunao za pola sekunde brže računsku operaciju od kompjutera, pokazatelj da ukoliko ne koristite jedan deo mozga imaćete hiperaktivaciju drugih nervnih delova.

“Može se desiti da neka druga aktivnost bude izuzetno izražena, na primer vizuelne sposobnosti. Postoji gomila takve dece, koja su izuzetno darovita.”

Pulmolog Nestorović je istakao da je jedan mladic toliko bio vešt u svojim vizuelnim sposobnostima da je nacrtao mapu Londona, koja je bila preciznija nego Guglova. Taj mladic sada živi od svog vizuelnog pamćenja jer, šta god da vidi, bar jednom, može da nacrta.

Autisticna deca pored svih ovih veština imaju i telepatske sposobnsti – mogu da predviđaju stvari.

Ukoliko oni počnu da govore i da razvijaju veštine kao i svi ostali, njihove super sposobnosti se smanjuju.

ordinacija.tv Izvor: .yumama.com

Doktor Nestorović je u razgovoru za Politiku istakao da ne treba decu držati pod staklenim zvonom, niti preterivati sa higijenom, lekovima, antibioticima, jer su upravo to razlozi za sve veći razvoj alergijskih reakcija.

Poslednjih decenija došlo je do velikog porasta obolevanja od alergija kod dece. Ovo se posebno odnosi na alergiju na polene, što je uzrokovano produženom sezonom cvetanja biljaka, i na atopijski dermatitis (ekcem). Epidemiolozi govore o “epidemiji”, a Svetska zdravstvena organizacija ukazuje da će 2025. gotovo trećina čovečanstva imati neku alergijsku bolest. Ovo potvrđuje i prof. dr Branimir Nestorović, koji u razgovoru za “Politiku” naglasio da su od alergena koji se udišu najvažniji poleni i alergen grinja iz kućne prašine.

“Zanimljiva je niska učestalost alergije na dlake mačke u Srbiji, alergena koji je u Severnoj Evropi dominantan uzročnik astme i alergijske kijavice. Da li je reč o činjenici da Srbi manje imaju mačke u stanu, a više su na ulici, ili o nekim drugim faktorima, nije sasvim jasno”, navodi dr Nestorović.

Upitan da li roditelji greše kada decu drže pod staklenim zvonom i u sterilnim uslovima, naš sagovornik odgovara da je, već gotovo 30 godina, dominantna teorija koja objašnjava nastanak alergije “higijenska hipoteza”. Ona ukazuje da je alergija nastala kao reakcija na parazite.

“Kada smo počeli da živimo u sterilnim uslovima (prevelika higijena, deca ne borave napolju, primena vakcina i antibiotika i sl.), reakcija se okrenula proteinima koji su slični parazitima. Alergijske bolesti su oboljenja viših društvenih slojeva. Nema opasnosti da se dete isprlja u pesku, tamo nema bakterija koje su opasne za nas. Držanje pasa, takođe, suzbija nastanak alergije. Pre oko 15 godina, “higijenska hipoteza” je dopunjena hipotezom “starog prijatelja”. Ona govori da smo poremetili našu crevnu floru, koja je osnova psihofizičkog zdravlja. U ishrani treba da se nalazi puno povrća, voća, a maksimalno oprezno treba koristiti antibiotike”, smatra dr Nestorović.

Profesor objašnjava da alergijske bolesti imaju promenljiv intenzitet. Povremeno dolazi do naglog ublažavanja simptoma, pa se poneki pacijenti osećaju potpuno dobro. Tokom vremena većina alergijskih reakcija se ublažava kod dece posle puberteta, a kod ostalih nakon 65. godine.

Mnogi roditelji se iznenade kada saznaju da im je mezimče alergično na kikiriki, pa panično lekarima objašnjavaju da mališan to nije jeo, a onda se zapanje kada ih doktori podsete da ovaj orašasti plod postoji i u jednoj od čestih slanih grickalica koje se daju deci.

“Skriveni alergeni u hrani su veliki problem. Puter od kikirikija se dodaje u mnoge proizvode, jer koriguje ukus, a jeftin je. Mleko se često nalazi u konzervama ili suhomesnatim proizvodima, kao i brašno ili jaja. Ponekad na etiketi ne piše da li namirnica sadrži alergene, pa se može dogoditi kod deteta ozbiljna alergijska reakcija. Poseban problem je prisustvo hemijskih materija i antibiotika. Povrće i voće se prska antibioticima, pa je neophodno voće dobro prati sodom bikarbonom pre upotrebe.Najvažniji alergeni hrane su isti u celom svetu i označavaju se kao velika petica (kravlje mleko, jaja, kikiriki, soja i pšenično brašno). Ovih pet alergena čini gotovo 85 odsto alergijskih reakcija. Ipak, alergija na hranu je najređa od svih vrsta, jer je digestivni sistem dobro zaštićen od alergena i toksina koje svakodnevno unosimo”, tvrdi profesor Nestorović.

ordinacija.tv  Izvor: nedeljnik.rs

Prof, dr Branislav Nestorović na svom blogu često piše o aktuelnim temama i daje odlične zdravstvene savete. Tako je bilo i ovaj put kada je pisao o imunitetu, sodi bikarboni i vagusu:

Zapaljenje je osnova većine današnjih modernih bolesti. Zapaljenje je najčešće reakcija organizma nastres. Današnja medicina leči zapaljenje davanjem lekova. Ali, sve je više dokaza da se ovo može postići i stimulacijom nerva vagusa.

 Vagusje poznat kao “lutajući nerv” (naziv potiče od latinske reči vagabond, koja je slična našoj za lutalicu), jer ima mnogo grana koje polaze iz malog mozga i moždanog stabla, a završavaju se u srcu i skoro svim visceralnim organima. Nemački fiziolog Otto Loewi je otkrio 1921. da stimulacija vagusa dovodi do usporavanja srčanog rada. Pri tome se oslobađala supstanca koja je identifikovana kao acetilholin (prvi otkriveni neurotransmiter).

U studiji iz 2010 objavljene u Psychological Science opisano je kako je vagus deo sistema koji koordiniše pozitivne emocije, fizičko zdravlje i pozitivne socijalne veze.

U njemu je opisano kako se pozitivne emocije i dobra socijalna mreža povezuju sa dobrim zdravljem.

Ova veza je ostvarena preko vagusa. Vagus je onaj nerv koji povezuje creva i mozak (“imam osećaj u želucu”). On donosi do mozga informacije iz unutrašnjih organa (oko 80-90% nervnih vlakana u njemu prenosi informacije “nagore“. Ali, on prenosi i reakciju na emotivne i psihološke stimuluse “nadole“.

Zavisno od vrste stimulusa, može nastati reakcija “odmori se i svari” u periodima sigurnosti i opuštenosti ili “bori se ili beži”, kada se javlja opasna situacije.

U jednom ispitivanju na miševima naučnika iz Švajcarske, nerv je presečen tako da je prenosio samo signale do želuca, ali nije bilo prenošenja signala nagore.

Pokazalo se da su oni pamtili naučeni osećaj straha (onaj koji kod nas najčešće nastaje usled hroničnog psihološkog stresa kakav su loše radno mesto, loš brak, problemi sa decom, nedostatak novca itd). Tada je postalo jasno da se ova nedostatak u finkcionisanju vagusa može kompenzovati meditacijom, tehnikama disanja (poznate tri četvorke), ali i jednostavnim mantrama.

Ovo poslednje često koriste sportisti, da smanje nivo stresa (Nadal sa svojim karakterističnim pokretima ili Novakovo duboko disanje pre servisa su tipični primeri). Ovo dovodi do stimulacije vagusa, sa smirjućim efektima.

 Danas znamo da je posledica slabe vagusne aktivnosti poremećen odnos između neurotransmitera GABA (izaziva smirenost) i adrenalina (povećava agresivnost).

Ali, nedavno je u istraživanju jednog tima iz Holandije i SAD pokazano da stimulacija vagusa ima i efekte na smanjenje zapaljenja kod ljudi sa reumatodnim atritisom (reumatsko, autoimuno zapaljenje zglobova). Odavno je poznato da stimlacija vagusa u životinja ima dobre efekte na suzbijanje zapaljenja. Ovo je prvi put da je efekat pokazan na ljudima, korišćenjem malog implanta, koji je stimulisao vagus električnom strujom (slično kao pejsmejker za srce).

Ali, aprila 2018 se pojavio rad koji je pokazao da se isti efekat može postići mnogo jednostavnije, pijenjem sode bikarbone. U njemu je ona davana kod bolesnika sa hroničnim oboljenjem bubrega da se suzbije acidoza (kiselost) organizma. U toku ispitivanja je pokazano da se je došlo do dramatičnom smanjenja zapaljenja, sličnog onom kod stimulacije vagusa. Pokazalo se da je došlo do smanjenja zapaljenja kako u bubrezima, tako i u slezini, ali i u perifernoj krvi.

Autori smatraju da je efekat posredovan smanjenjem kiselosti u želucu, što dovodi do stimulacije mezotelnih ćelija. One aktiviraju vagus, a on dovodi do suzbijanja M1 populacije makrofaga, uz aktivaciju M2 populacije. Naime, makrofagi (vrsta leukocita) postoje dva oblika (M1 koji stimulišu nastanak zapaljenja i M2 koji ga suzbijaju).

U prolog ovom mehanizmu govori činjenica da inhibtori protonske pumpe (popularni antacidi za subijanje lučenja želidačne kiseline) pogoršavaju autoimune bolesti. Hormon grelin, koji stimuliše nastanak kiseline, ima sličan efekat kao soda bikarbona (on se luči posle uzimanja obroka).

Dakle, uzimanje 2 grama sode bikarbone (jednom dnevno ili više puta u toku dana) je efikasan lek za autoimune bolesti (pisaću o karcinomu drugi put).

 Ponekad se soda bikarbona (soda je od sodijuma, natrijuma na engleskom) teško podnosi, a dobra alternativa je kalijum bikarbonat (on se nalazi kao aditiv u raznim vrstama hrane, sa oznakom E501).

Naravno, meditacija i vežbe disanja imaju sličan efekat, pa ih je najbolje kombinovati.

 Autor: Prof. dr Branimir Nestorović

ordinacija.tv Izvor: banenestorovic.blogspot.com

Kada sam pre nekog vremena ukazao na mogućnost lečenja multiple skleroze starim lekom za alergiju, Tavegylom, bilo je svakakvih reakcija (što je normalno). Posebno su me napadali za rečenicu “da se lek iščezao iz apoteka kada se pokazao efikasnim u lečenju”. Tada sam rekao da će se on sigurno ponovo javiti, ali u drugom obliku. I stvarno, krajem 2019 FDA (Američka agencija za lekove i hranu) odobrava za relapsirajuću multiplu sklerozu dimetil fumarat (zaštićeno ime TECFIDERA), oralno, kao monoterapiju ‘bez drugih lekova). Kakva je veza ove dve vesti. Pa, Tavegyl je klemastin fumarat (dakle lek klemastin je prisutan u obliku soli sa fumaratom). Dakle, deluje ne lek,već ono za šta je vezan.

Fumarati se retko nalaze u ishrani ljudi, samo kao dodaci industrijskog hrani. U prirodi se nalaze u većoj količini u Islandskom lišaju. Način kako dimetilfumarat deluje nije sasvim poznat, misli se da je antioksidativno. Moguće je da ima i imunomodulatorna dejstva, povećavanjem aktivnosti brojnih citokina. Neskromno, moje mišljenje je da on povećava aktivnost mitohondrija u ćelijama mozga. Mitohondrije su baterije koje daju energiju našim ćelijama (polovina težine ćelije su mitohondrije). Svaki poremećaj mitohondrija dovodi do smanjenja količine energije, a samim tim poremećaja u funkcionisanju ćelija.

 U 2019 je objavljeno nekoliko radova, koji identifikuju mitohondrije kao ključne igrače u multiploj sklerozi. Fumarati su deo ciklusa limunske kiseline, kojim se u mithondrijama stvara energija. Dodavanje fumarata popravlja stvaranje energije. Ovaj efekat je sličan onom koji ima nikotinamid mononukleotid (o tome drugi put).

Da sam u pravu, govori jedan rad iz 2009 godine u kome su postignuti spektakularni rezultati sa intravenskom primenom citrata (deo istog ciklusa limunske kiseline, kao fumarati). Citrate kod nas možete naći u obliku suplemenata.

U 2017 je objavljen rad o povoljnim efektima riboflavina (vitamina B2) u multiploj sklerozi, a poznato je da on poboljšava funkcionisanje mitohondrija.

Dve velike studije u fazi 3 (efikasnost i bezbednost kod ljudi), DEFINE i CONFIRM ispitivali su efekte dimetil fumarata u dozi od 240 mg 2 puta dnevno tokom 2 godine. Postojalo je značajno smanjenje pogoršavanja bolesti, količini steroida datih u recidivima, kao i poboljšavanja na MRI. Obzirom da se metaboliše u glukozu i ugljen dioksid, ova terapija nema skoro nikakva neželjena dejstva (sem rumenila ica, ponekad crevnih poremećaja).

Gde je problem? Opet sam bio u pravu (kako to mrzim), Tecdifera košta 81 do 83 000 dolara godišnje. Dakle, dok cena ovog leka ne opadne, slobodno koristite Tavegyl 6 mg dnevno (po mojim informacijama ima ga u Turskoj).

 Autor: Prof. dr Branimir Nestorović

ordinacija.tv Izvor: banenestorovic.blogspot.com

Prof.dr Branislav Nestorović na svom blogu piše o raznim temama i daje odlične savete. Tako je bilo i ovaj put kada je pisao o intuiciji.

Intuicija igra izuzetno veliku ulogu u našem životu, čak iako toga mnogi ljudi ili nisu svesni ili ne žele to da prihvate. Steve Jobs je nazivao “snagom većom od intelekta.”

Kognitivne nauke počinju da demistifikuju podsvesne aktivnosti mozga, kao i psihološke fenomene koji su sa tim povezani. Iako se zvanično sprda sa tim, američka vojska aktivno izučava ove femomene (pogledajte intervju oficira zaduženog za ovaj program, Ivy Estabrooke u New York Timesu 2012. Sličan je intervju objavljen 2019. aprilskom broju lista oružanih snaga Rusije, gde  pukovnik Nikolaj Poroskov opisuje sličan program ruske armije.

Važno je verovati našoj intuitivnj inteligenciji, koja je veza sa noosferom i epigenetskim pamćenjem predaka. Ovo nije lako, jer smo izloženi cunamiju  (najčešće nevažnih) informacija (prema jednoj studiji količina informacija odgovara čitanju 174 dnevne novine). Uglavnom nam se sugeriše šta je za nas dobro, kako u smislu jela, tako I ponašanja, finansija itd. Da bismo se snašli u ovoj poplavi, neophodno je da se oslonimo na intuiciju, koja će nas usmeriti ka pravim izborima.

Koncept podsvesti nije nov, a popularnost je stekao zahvaljujući Sigmundu Frojdu. Iako kritikovane u stručnim krugovima da nemaju eksperimentalnu potvrdu, učvrstile su se kao concept.

 Ako zamislimo naš um kao trougao, svesni deo čini gornji sloj I predstavlja oko 10%, dok dublji sloj predstavlja podsvest i čini 50-60% kapaciteta mozga. U najdubljem sloju se nalazi nesvesno, sa svojih 30-40%. Svesno podseća na kapetana broda koji izdaje nareženja, dok u stvarnosti kretanje broda omogućava mašinsko odeljenje (podsvest) I rad svih članova posade (nesvesno).

Iako kapetan izdaje naređenja, posada pokreće broj u skladu sa obukom kroz koju je prošla. Ovaj trening je nesvesno, u njoj su smeštena sva naša sećanja, iskustva, traume itd. Tu su smeštena iskustva prethodnih generacija.

Nesvesno formira naš sistem verovanja, navike i obrazac ponašanja. Nesvesno preko podsvesti komunicira sa svesnim delom. Kada fudbaler šutne loptu, one nije svestan svojih pokreta, oni su posledica talenta (nasleđa) i višegodišnjeg treninga. Tek izlegla prica zna da se plaši orla, iako ga nikada nije videla do tada. Najbolji primer nesvesnog je odlazak kolima na posao, gde često ne možete da se setite kojim putem ste prošli, vodilo vas je nesvesno. Većina dnevne rutine je aktivnost nesvesnog.

Nesvesno komunicira sa svesnim na nekoliko načina.

Prvi je intuicija, i o njoj će biti dalje reči. Ona deluje kao kao neka mistična snaga koja nas usmera u nama nejasnom pravcu.

Drugi put komunikacije su slučajne misli. Koliko puta vam je na pamet pala neka scena iz detinjstva, dok ste se bavili sasvim drugim stvarima? O njima (tzv. intruzivnim mislima ću pisati kasnije). Ne treba ih ignorisati, jer nam nesvesno nešto signalizira.

Treći put su snovi, a četvrti promene u fiziološkim funkcijama organizma.

Bol je važan signalni put nesvesnog, pisao sam o psihogenoj prirodi bolova u kičmi.

Umor ili zevanje su sledeći put kojim nam nesvesno ukazuje da treba da se odmorimo.

Nesvesno nas vodi kroz veći deo našeg života, pa otkuda ideja da možemo da donosimo racionalne odluke, kada su one bazirane na dubokim slojevima podsvesti i nesvesnog?

Ovo učinjenje osnova popularnog NLP (suštinski se radi o prepoznavanju signala iz posvesti I nesvesnih slojeva).

Intuicija ima četiri nivoa.

Prvi je ono što zovemo osećaj u želucu. Kada ste u nekoj stresnoj situaciji, imate grč u želucu ili potrebu da idete u WC. Ona je posledica veze mozga sa crevima, o kojoj se danas mnogo govori. Ovaj, najniži nivo intuicije govori da li ćete dobro proći na ispitu, da li je osoba koja je s vama neko kome se možete poveriti itd.

Drugi nivo je vezan za interakciju mozga i srca. Pisao sam već o koherenciji srca i mozga, a inteligencija srca nas uči hrabrosti, empatiji, komunikaciji sa drugim ljudima (i životinjama i biljkama).

Treći nivo je kreativni nivo, na kome se nalazi u širim krugovima pogrešno shvaćena ekstrasenzorna percepcija. Ovde se nalaze kreativna rešenja, umetničke sklonosti, nove ideje. Primer je Tesla, koji je govorio da on nije tvorac

svojih ideja, već mu one dolaze same od sebe.

Najviši nivo je univerzalna svest ili povezivanje sa jedinstvenom svešću Svemira. Za nju je neophodna otvorenost duha, kao i vežbanje kroz različite vrste meditacije.  Ovakva iskustva su česta u iskustvima bliske smrti ili primene nekih halucinogenih sutance (na primer anestetik ketalar).

Važno je znati da svi imamo sposobnost razvoja ovih sposobnosti, ali se one moraju usavršavati. Prvi preduslov je otvorenost uma. Razvijajte i slušajte svoju intuiciju, ona će vam pomoći da načinite dobre izbore. Kako kaže Sonja Choquette: “Intuicija vam ne govori ono što želite da čujete, već ono što treba da čujete”.

 Autor: Prof. dr Branimir Nestorović

ordinacija.tv Izvor: banenestorovic.blogspot.com