Inhalacija lekova i različitih rastvora (najčešće natrijum hlorida u različitim koncentracijama) je danas izuzetno raširena i popularna. Razlozi su očigledni, lek se dostavlja tamo gde je neophodno (bez prelaska veće količine u krvotok), čime se povećava efikasnost terapije, a smanjuju neželjena dejstva leka. Delovanje je znatno brže, jer se izbegava potreba da se on najpre apsorbuje, a potom transporuje u pluća (kod lekova za širenje bronhija maksimalno delovanje nastupa posle 5 do 10 minuta, prema 40 do 50 za isti lek uzet na usta).

Inhalacijama se mogu davati lekovi za astmu, ali i pojedini antibiotici, lekovi za iskašljavanje, a u poslednje vreme i rastvori natrijum hlorida (najefikasniji za iskašljavanje je onaj od 3%).

Primena inhaliranih lekova ima svoja ograničenja

Ali primena inhaliranih lekova ima svoja ograničenja. Jedna su osobine samog aparata za inhalaciju (veličina čestica koje stvara, njihov hemijski sastav), a druga je vezana za pacijenta (stepen saradnje, tehnika udisanja, anatomske građe disajnih puteva, bolesti od koje boluje). Na primer, mala deca plaču tokom inhalacije, što smanjuje udisanje leka. Hronični bolesnici često imaju suženje disajnih puteva, pa najveći deo leka odlazi u proširene disajne puteve (umesto tamo gde je najpotrebniji).

Većina nebulizatora (aparata za stvaranje aerosola) stvara čestice različite veličine, od nekoliko mikrona do desetak ili više mikrona. Velike čestice ne dospevaju u disajne puteve, ostaju u nosu ili iznad grkljana, pa nemaju dobar efekat. Optimalna veličina čestica za udisanje je oko 5 mikrona, a to se na inhalatorima vidi kao MDD (srednji aerodinamički dijametar). Ova brojka treba da je bar 50%, jer to označava da je bar 50% čestica (tj. doze leka) veličine ispod 5 mikrona.

Optimalna količina tečnosti ključna za efikasnost inhalatora

Da bi kompresorski inhalator bio efikasan, u njemu mora biti optimalna količina tečnosti (oko 3,5 ml za većinu modela). Takođe, veliki uticaj ima i vrsta leka (lekovi za širenje bronhija se odlično pretvaraju u aerosol, dok većina inhaliranih steroida ima veoma nizak procenat isporučivanja u pluća, izuzetak je budezonid). Ova količina omogućava da se stvaraju čestice optimalne veličine, a da inhalacija ne traje predugo. Oko 1 ml leka ostaje u samom aparatu ili izlazi oko maske.

Srednji aerodinamički dijametar zavisi ne samo od veličine čestrice, već i od rastvarača (kao i samog leka). Tako nije svejedno dali se lek rastvara u vodi ili fiziološkom rastvoru (manje čestice daje fiziološki rastvor).

Kompresorski inhalatori pretvaraju u aerosol oko 0,5 do 1 ml tečnosti u minuti, pa ako inhalacija traje predugo, znači da je inhalator neispravan. Većina inhalatora uspeva da 4 ml leka isporuči za oko 7 do 8 minuta.

Dobri kompresorski inhalatori moraju imati pritisak od bar 1,5 bara (manje od toga ne daje dobar efekat). Za primenu budezonida, poželjno je da snaga kompresora bude i veća.

Inhalacija se može dati na usta (nastavkom za usta), na nos (adekvatnim nastavkom) ili na masku (gde takođe najveća količina leka odlazi u pluća, kao kod inhalacije na nastavak za usta). Najbolja tehnika disanja tokom inhalacije sledeća, dubok i spor udah, kratko zadržavanje daha (do 5 sekundi), brz i kratak izdah.

Održavanje inhalatora

Potrebno je da se vodi računa o održavanju aparata (on se mora stalno ispirati, jer natrijum hlorid hoće da zapuši deo za nebulizaciju). Takođe, bar jednom nedeljno ga treba dobro oprati nekim blagim deterdžentom.

Bočice sa lekovima treba držati zatvorene i u frižideru (baciti ih posle pet do sedam dana). Razlog je u činjenici da je fiziološki rastvor, koji se najčešće koristi za rastvaranje lekova, odlična podloga za razmnožavanje bakterija.

Ako se više osoba inhalira na isti inhalator, nebulizator se mora dezinfikovati posle svake od njih (jer se inače prenosi infekcija sa prve na sve sledeće). Može se jednom nedeljno rastvarati i držati u vodonik peroksidu (hidrogenu, kako to naš narod voli da kaže).

Električni nebulizator je odlična stvar ako se pravilno koristi i beskoristan, pa i štetan, ako se ne znaju njegove osobine.

PIŠE: PROF. DR BRANIMIR NESTOROVIĆ
Specijalizacija: Pedijatrija, Subspecijalizacija: Pulmologija i alergologija

Izvor: rbmedical.rs

Visok pritisak često se naziva “tihi ubica” jer ostaje dugo neotkriven, odnosno, ne daje nikakve simptome. O tome kako je sebi izlečio visok krvni pritisak dr Branimir Nestorović govorio je u emisiji “Govornica”. On je otkrio da se pre dvadesetak godina osećao loše.

Ovo opasno stanje javlja se kada je snaga kojom krv pritiska krvne sudove konstatno previše jaka. Tako pojačan neprekidni pritisak na srce i sistem krvnih sudova otežava im rad i tokom vremena se oštećuje nežno tkivo unutar arterija.

Rezultat su različita oštećenja vitalnih organa koja mogu biti i smrtonosna.  Pritom, spolja gledano, na telu se vidi vrlo malo promena i one dugo ostaju neprimećene. Međutim, jedan simptom treba shvatiti ozbiljno – oticanje članaka na nogama! Ako primetite otečene skočne zglobove, to može biti znak da srce sve teže pumpa krv kroz sistem, pa se tečnost nakuplja u zglobovima.

Otečeni zglobovi mogu biti i nuspojava pri uzimanju lekova za visok pritisak, naročito ako su to blokatori kalcijumovih kanala. U tom slučaju, treba smanjiti dozu, a mogu da pomognu i diuretici, smanjenje soli u hrani kao i praktikovati sedenje podignutih nogu kako bi se podstakla cirkulacija krvi.

Nestorović je rekao da se u početku loše osećao, a zatim su krenule da ga hvataju nesvestice.

– Sve mi je kao bilo dobro, ali sam se loše osećao. I onda su počeli da me leče razni doktori, sve moji prijatelji, vrhunski lekari. Ali vidim da ću da umrem i da to lečenje ne mogu da preživim. Počinjem da padam u nesvest, dobijam krize niskog pritiska – rekao je Nestorović.

– To je kulminiralo jednog dana kada sam u toku vožnje izgubio svest. Srećom, uspeo sam da skrenem na trotoar i tu sam se onesvestio. Došla je Hitna pomoć, moja žena… I izmerili su mi pritisak koji je bio 55 sa 30. A pio sam lekove za krvni pritisak. I video sam da ovo ne vodi dalje ničemu – kazao je i dodao:

– Počeo sam da se bavim malo više krvnim pritiskom. Onda sam došao do knjige jednog ozbiljnog nemačkog kardiologa i video da je problem u tome što kad lečite nekoga ko ima stresnu hipertenziju, a to sam ja imao, vi pijete lekove i onda imate nizak pritisak. A taj nizak je opasniji jer se tada ljudi šlogiraju jer nema kiseonika u organizmu. E onda sam čitao jednog Rusa čije objašnjenje deluje toliko glupo da je bilo potpuno jasno da je tačno. On je rekao – kako stariš dolazi do okoštavanja kičme, to pritiska krvne sudove koji idu u mozak i kako manje krvi dolazi u mozak, onda mozak emituje signale i povećava krvni pritisak da bi dobio više krvi. I tamo piše da treba raditi vežbe za kičmu. I ja sam, pošto sam inače i imao problema sa kičmom, počeo da radim vežbe. Sada imam 125 sa 80 – rekao je doktor Nestorović.

– Kada su pre 50 godina uvođeni prvi lekovi za povišen pritisak, kardiolozi su se bunili, smatrajući da je porast krvnog pritiska sa godinama normalna kompenzatorna pojava, nastala kao posledica ‘tvrđih krvnih sudova’. Ozbiljni autoriteti su smatrali lečenje granične hipertenzije opasnim eksperimentom, u kome se smanjuje doturanje krvi tkivima – kaže, između ostalog, Nestorović i nastavlja:

– Verovatnije od ‘normalne vrednosti’ je da pogrešan stil života dugo godina, sa čestim skokovima pritiska usled stresa može da ošteti krvne sudove. Krvni pritisak je tipičan poremećaj pogrešnog načina života i verovanje da se može normalizovati pilulama je nerealno.

Uvek se moramo vratiti osnovnim uzrocima svih bolesti, a to su stres, nedovoljna fizička aktivnost i pogrešan način ishrane. Poznata je veza između temperamenta i vrednosti krvnog pritiska, posredovana lučenjem hormona bubrega. Mlad čovek koji uroni šaku oko minut u led, ima krvni pritisiak od oko 235/135 mmHg. Poznata je studija u kojoj je pokazano da ljudi koji rade pod visokim pritiskom, na primer moraju da obave posao do odreženog roka, imaju do 6 puta češće infarkt miokarda. Napadi besa ili neprijateljstva povećavaju rizik od kardiovaskularnog oboljenja. Meditacija dovodi do izuzetnog smanjivanja vrednosti krvnog pritiska (ali i molitva, slušanje prijatne muzike itd) – ističe doktor.

Ne zna se uzrok

– Ali, medicina i dalje nema odgovor na pitanje šta je uzrok povišenog krvnog pritiska. Kad god je tako, u pomoć se poziva genetika. Identifikovan je veliki broj gena koji predisponiraju hipertenziju. U studiji na 200.000 osoba iz Evrope i 75.000 van nje, identifikovano je 16 gena. Ali, kolektivni uticaj svih ovih gena je bio skroman (prosečno je povećavao krvni pritisak oko 1 mmHg). A onda se pojavljuju stari (opasni) igrači na sceni – šećer i plastika. Iako se široko preporučuje smanjen unos soli u ishrani, nema mnogo dokaza da ovo ima efekat na vrednosti krvnog pritiska (Japanci koji jedu velike količine soli imaju nizak krvni pritisak).

Šta više, postoje dokazi da smanjen unos soli može dovesti do nastanka insulinske rezistencije (što je jedan od osnovnih uzroka savremenih zapaljenskih bolesti). Jedna nova studija je pokazala da bisfenol A (BPA) iz plastike prelazi u hranu i vodu i dovodi do hipertenzije i oštećenja srca. Ovo se uklapa sa ranijim saznanjima da hronično izlaganje estrogenima (antibebi pilule ili hormonska terapija menopauze) dovodi do stvaranja superoksida kiseonika, koji izaziva zapaljenje tkiva (ovo dovodi do reakcije stresa, sa povišenjem krvnog pritiska). Čest uzrok hipertenzije kod žena je poremećena funkcija štitne žlezde (hipotireoza je udružena sa hipertenzijom) – navodi doktor.

Izvor:alo.rs

Novak Đoković osim po sportskim rezultatima poznat je i po svojoj posvećenosti zdravoj ishrani. Uspon na prvo mesto pratila je bezglutenska ishrana, knjiga o dijeti i veganski restoran „Eqvita” koji je otvorio u Monaku.

Novak je u intervjuu koji je dao za „Amuse magazine”, koji ga je okarakteriosao kao mentalno i fizički najjačeg igrača tenisa svih vremena, ispričao pet trikova i odluka uz pomoć kojih je unaprijedio svoju igru, ali i fizičku i mentalnu snagu.

Dijeta

Novak Đoković: 2010. sam otkrio intoleranciju na gluten. Pre toga nisam ni znao šta je gluten. Iz ishrane sam izbacio i mlečne proizvode kao i rafinisani šećer što je možda i važnije od bezglutenske dijete.

Mislim da mi je taj način ishrane pomogao, ne samo u tenisu, već i da postanem zdravija osoba, te da ubrzam oporavak posle velikih fizičkih i mentalnih napora. Ne kažem da je to dobro za sve, ali meni je pomoglo i postalo deo mog života i moje karijere.

Meditacija

Novak Đoković: Meditaciju i jogu radim iz potrebe za optimalnim stanjem uma i smirenosti, a u isto vreme sreće i užitka. Svi imaju svoje načine da postignu dobro raspoloženje i ljubav prema sebi, ljudima oko sebe, kao i prema celoj planeti.

Trudim se da se držim ovog režima koji mi je pomogao u prethodom periodu, a nakon loših rezultata na turnirima. Bitnije od rezultata, imao sam nedostak emocionalnog balansa na terenu, što sam nadokanadio meditacijom i jogom.

Zaboravite vaše strahove

Novak Đoković: Imao sam teške treninge svakog dana, ali bez ikakvog straha i ružnih misli. Mislim da su strahovi najveći neprijatelji svakog od nas u svim aspektima života, šta god da radimo. Da sam im pridavao previše pažnje ne bih bio u stanju ostvariti ovo što sam ostvario.

Dozvolite ljubav

Novak Đoković: Pokušavam da se fokusiram na pozitivne emocije koje me nose, kao strast, užitak i inspiracija da se bavim sportom koji volim. Često moram da se vratim suštini, činjenici da volim da držim reket u ruci na bilo kom terenu, ne samo centralnom terenu nekog Grend Slem turnira, a to mi vraća uzbuđenje i užitak da nastavim dalje.

Morao sam ponovo da otkrijem svoju unutrašnju motivaciju, ne samo za pobedom ili porazom, već i za uživanjem u igri.

Uđite u novu dimenziju svesti

Novak Đoković: Bio sam blagosloven što sam postao otac, a moj život igrača tenisa se promenio od tada. Ne na način da nemam više motivaciju i želju za igranjem turnira, nego da postanem svestan da nisam samo teniser.

Sada kada se vratim kući i ostavim reket sa strane posvetim se roditeljstvu u kome uživam. Mislim da mi to donosi smirenost i oporavak.

Izvor: vice.com

Lidija Nestorovna Surina je biolog, fitoterapeut i travar već 40 godina. Objavila je nekoliko knjiga o lekovitom svojstvu  lokalnih biljaka. Njeni saveti su popularni širom sveta. Donosimo vam neke od njih:

  “Danas se više razboljevamo, jer jedemo mnogo uvozne hrane. 65% mesa je uvozno, uvozimo i jedemo mnogo banana i pomorandži. Dobro je kada jedemo uvoznu hranu, ali samo 10 posto od ukuno unesene hrane u naš organizam. Kada jedete mnogo hrane koja nije sa našeg podnevlja, onda nećete moći da se prilagodite uslovima mesta u kom živite. To je osnovni zakon prirode.” 

  “Hrana treba da bude lek, a lek treba da bude hrana.”

“Jednom sam uzela ivan-čaj koji se proizvodi u fabrikama u Salehardu, Urengoju, Nadimu i Tjumenu kako bih proverila nivo vitamina u njima. Pokazalo se da ivan – čaj ima 6 puta više vitamina C nego limun.

Ispostavilo se da ivan – čaj koji raste u Salehardu ima 20 puta više Vitamina C. Sadržaj vitamina A i karotena je 10 puta veći u Salehardu nego u Tjumenu. Sve što raste dalje na severu bogatije je vitaminima, više od onih čajeva koji rastu na jugu. Pa kako onda ljudi sa severa mogu da jedu južno voće i povrće? Da li me razumete? Od te hrane možete samo da se razbolite!

Sam Ivan Grozni je još 1580. godine rekao: “Ako želite da osvojite zemlju, dovedite im tuđe proizvode!” E to mi danas sebi radimo!”

“Mnoga hrana koju svakodnevo jedemo je smeće. Ovde mislim da gazirana pića, žvake i td. U njima je glavni sastojak aspartam (veštački zaslađivač) koji je 200 puta slađi od šećera. Što više piješ taj sok, više ti se pije i više ti se kupuje. A zemlja koja je proizvela ovo smeće samo se bogati.

Komplikacije koje donosi aspartam: smanjuje inteligenciju, uzrokuje glavobolju, mučninu, depresiju, bol u stomaku, mutan vid, uzbuđenje, nestabilan hod, oštećenje zglobova, gojaznost i td.

  Zapitajte se šta dajete svom detetu kada mu dozvolite da popije čašu gaziranog soka!” 

  “Beli hleb je prazan hleb. Kada se u stara vremena jeo beli hleb? Samo za praznike. Ostalo vreme se jeo hleb od celog zrna. Moja preporuka da se deci u vrtiću mesec dana daje kaša od zobi (ovas) i mleka, sa čim ćemo im pročistiti pluća.  Drugi mesec da im se daje zob kuvana na vodi, sa čim ćemo im očistiti jetru. A zatim još tri nedelje produžiti davanje zobi!”

“Otac mi je kao detetu davao piće kojim me je lečio od alergije: tri nedelje sam svaki dan pila pola čaše mleka u kojoj je bilo ukapano 3 kapi joda. Sam Napoleon je vojnicima davao jod znajući da nedostatak istog razvija demenciju.”

“Šta mačke i psi jedu u proleće? Pirevinu. Neki je jedu pa posle povraćaju, što zanči da se čiste od toksina. Pirevina je najvažnija lekovita biljka. Ona sadrži silicijum, a silicijum zadržava kalcijum, što znači zaštita od artritisa, artroze, gastritisa i td. 

 Uzmite gomilu mlade pirevine i kuvajte 10 minuta. Prospite tu vodu pa pirevinu kuvajte u supi. To je pravi lek za starce.

Kalcijum u tabletama ne može da pomogne starim ljudima.”

“Oni koji imaju čir moraju da jedu 1 list bokvice svaki dan.”

“Sintetički vitamini nisu ništa bolji od droga. Svaki dan konzumirajte glog, neven, kamilicu i beli luk. To će vam više pomoći nego bilo koji sintetički vitamin.”

ordinacija.tv  Izvor:Stil.kurir.rs

Dojenje je „nastavak“ trudnoće. Majka je nosila dete u materici, hranila ga i pripremala za spoljni svet. Posle rođenja dete je potpuno zavisno od majke, posebno kada se tiče ishrane, ali će se postepeno osamostaljivati (konačno osamostaljenje kada zasnuje svoju porodicu je zato velika trauma).

 Trudnoća priprema dojku za stvaranje mleka. Veliki broj žena u trenutku začeća ima nedovoljno razvijene dojke, ali će se one konačno razviti do kraja ovog perioda (u ponekih žena zaostaje izvlačenje bradavica, pa je neophodno da one manuelno izvuku).

Čak i mali broj lekara zna da za stvaranje mleka nije neophodna trudnoća. Za stvaranje mleka je potrebno da dete sisa, stimulišući tako bradavicu. Ovaj stimulus dovodi u mozgu do lučenja hormona prolaktina, koji deluje na mlečne žlezde u dojci da luče mleko.

Da bi se mleko istisnulo u usta deteta, neophodan je hormon oksitocin. On dovodi do stiskanja mlečnih žlezda i istiskivanja mleka. Ali, ovaj hormon ima još efekata. Jedan je da pokreće crevne pokrete, a drugi da izaziva osećaj žeđi. Iskusne majke će pre podoja otići u toalet, jer će imati jak nagon tokom dojenja. Takođe će staviti čašu vode, jer će ožedneti tokom podoja.

Oksitocin deluje i na imuni sistem deteta, poboljšavajući njegovo funkcionisanje. Na majku deluje kao „hormon vezivanja“, ona se emotivno jako vezuje sa svoje dete. Drugi način stvaranja oksitocina je maženje deteta, čime se stimulišu receptori u koži. Zato bebu tokom podoja treba maziti i tepati joj. Beba će zbog delovanja oksitocina i određenih refleksa, imati stolicu tokom ili posle dojenja ili gasove.

Svaka žena može da doji. Veličina grudi nije u vezi sa sposobnošću dojenja. Količina žlezdanog tkiva je ista kod majki sa malim i velikim grudima. Majke često usled stresa izazvanog porođajem ili nekim njegovim komplikacijama gube mleko. Za održavanje dojenja, neophodno je da dete sisa. Ukoliko se podoji iz nekog razloga prekinu nekoliko dana, majka će izgubiti mleko.

Podoji treba da traju do 15 minuta (pokazano je da dete posisa potrebnu količinu za 10 do 15 minuta). Ukoliko zaspi na dojci, podoj treba prekinuti. Predugo sisanje može da  dovede do oštećenja bradavice, pa podoji postaju bolni (ovo deluje stresno na majku i dovodi do gubljenja mleka).  Majka treba da neguje bradavice sa nekim neutralnim kremama, da spreči nastanak naprslina (ragada), koje otežavaju dojenje.

Majčino mleko je najbolja hrana za bebu. Ponekad majke strahuju da im mleko „nije dobro“.

Majčino mleko ima tri puta manje belančevina od kravljeg (kravlje je predviđeno za ishranu teleta, koje je mnogo veće), pa izgleda vodenasto. Treba znati da je sastav majčinog mleka uvek isti, bez obzira na ishranu majke. Majka se tokom trudnoće žrtvuje za dete, a isto je i posle porođaja. Majka u slučaju da gladuje, razgrađuje svoj organizam da bi dete imalo dovoljno. Ne treba dodavati adaptirana mleka dok majka doji, jer je majčino mleko pomalo slano. Ako dete oseti ukus slatkog prestaće da sisa. Zato se ne savetuje stavljanje meda ili šećera u vodu kojom se dete poji.

Ali, majke moraju da znaju da brojni lekovi, kao i sastojci ishrane prelaze u mleko. Uvek je neophodno da se proveri u sažetku leka, da li je dozvoljen za primenu kod dojenja. Poneki lekovi imaju veoma negativne efekte na bebu. Takođe, pojedine belančevine iz ishrane majke prelaze u mleko. Tako je moguće da dete bude alergično na belančevine kravljeg mleka ili belanceta, a da ga nikada nisu ranije koristili.

Pojedini pedijatri savetuju da se deci ne nudi voda. Istina je da u majčinom mleku ima dovoljno vode za potrebe deteta. Ali, ukoliko je spoljna temperatura visoka, dete može izgubiti dosta vode. Nema štete da se na kraju podoja ponudi voda (može se u nju dodati kap ili dve limunovog soka). Ukoliko je dete žedno, piće.

Majčino mleko je najbolja hrana za bebu, jer ima sve potrebne sastojke za rast i razvoj. Nemoguće je stvoriti adaptirano kravlje mleko (danas se moderno kaže formula), koje se može porediti sa majčinim.

Ali, majčino mleko ima i druge prednosti nad formulama. U toku trudnoće, majka i beba su izloženi istim bakterijama i virusima. Majka stvara antitela protiv njih, koja prelaze u krvotok bebe. Posle rođenja, svi infektivni uzročnici sa kojima je organizam majke došao u kontakt stimulišu stvaranje posebne klase antitela, koja se izlučuju u mleko. Dojena deca su tako zaštićena od brojnih crevnih i disajnih infekcija. Poslednjih godina je dokazano da se u majčinom mleku nalazi i takozvana mikroRNK: Ovaj molekul prenosi informacije imunom sistemu deteta o uzročnicima bolesti iz okoline. Dojenje smanjuje mogućnost nastanka brojnih oboljenja u kasnijem životu. Prvenstveno se radi o alergijskim oboljenjima i astmi.

U majčinom mleku se nalaze i faktori koji ubrzavaju sazrevanje creva, ali i mozga. Ovo je posebno slučaj u prvom mleku (kolostrumu). Zato se kolostrum krava koristi za jačanje imunih sposobnosti odraslih ljudi. Posebno je proučen protein bogat prolinom (PRP), koji ubrzava sazrevanje mozga deteta. Novija istraživanja pokazuju izuzetno dobar efekat dojenja na razvoj mozga, posebno u dece rođene pre vremena ili sa malom telesnom težinom.

Majčino mleko je besplatno, formule su često skupe. Ne mogu se načiniti greške u pripremanju majčinog mleka (majke često stave malo više formule, što može da izazove probleme). Ono je uvek dostupno, nije potrebno nikakvo vreme za pripremanje. Ovo ne izgleda bitno dok ne dođete u situaciju u kojoj premorena i neispavana majka mora da sprema formulu u gluvo doba. Takođe, prokuvavanje vode i podgrevanje mleka nije potrebno (ovo nije potrebno ni kod formula, ispitivanja su pokazala da dete posle petog meseca života može da pije hladno mleko bez ikakvih problema).

Konačno, u lošim socioekonomskim uslovima, dojenje ima zaštitni efekat na nastanak trudnoće. Mogućnost da žena ostane trudna je manja za 75% tokom dojenja. Ovo je posebno važno, jer prethodna trudnoća jako olakšava nastanak sledeće. Žene ne znaju da nije neophodno da se ponovo uspostavi menstrualni ciklus da bi žena ostala ponovo trudna. Dakle, iako nije imala menstruaciju, može doći do začeća.

Dojenje ima pozitivne efekte i na organizam majke. Postoje dokazi da žene koje su dojile najmanje šest meseci, imaju ređe dijabetes, ali i moždani udar ili kardiovaskularne bolesti.

Da zaključim, priroda je predvidela da se deca posle porođaja doje. Sve druge alternative su rezervisane samo za specifične situacije, kada je dojenje onemogućeno.

izvor: tasitasi.rs