Lekatima iz druge polovine 19. veka nije bilo jasno zašto devojčica prosto ne može da se probudi, a njen slučaj je ostao misterija

Slučaj Elen Sadler, sasvim običnog deteta, bio je izvanredan, jer je jednog dana zaspala i nije se probudila – 9 godina.

Devojčica je rođena je u engleskom selu Turvilu u drugoj polovini 19. veka u velikoj porodici. Elen je bila 12. dete, a njeni roditelji nisu bili bogati i naporno su radili da sastave kraj s krajem.

Od detinjstva su učili svoje sinove i ćerke da im pomažu i Elen nije bila izuzetak. Kada je napunila 11 godina, otišla je od kuće da bi radila kao dadilja u obližnjem gradu.

Dok je bila daleko od svoje porodice i okružena strancima, Elen je počela da se oseća bolesno. Bolela ju je glava, osećala je nelagodnost i izvesnu pospanost. Ovi simptomi su postali toliko jaki da devojčica nije mogla normalno da radi.

Vratila se u kuću na selu gde su je roditelji poslali u bolnicu. Lekari nisu znali kako da joj pomognu jer nisu mogli da joj ustanove dijagnozu. Proveli su 18 nedelja pokušavajući da izleče jadnu devojku. Kao rezultat toga, još uvek nezdrava, Elen je otpuštena iz bolnice.

Po povratku kući osetila je jake glavobolje i pospanost. Elen se osećala sve gore i gore, a onda je jednog dana tiho legla u svoj krevet i zaspala. Probudila tek posle 9 godina.

O njoj je sve to vreme brinula majka. Hranila je mlekom i čajem, a uspavana devojčica je gubila težinu i snagu.

Ubrzo je celo selo saznalo za Elen. Ljudi su počeli da dolaze u njenu kuću da vide neobičnu pojavu. Posmatrali su je, pokušavali da je probude i pričali prijateljima o njoj.

Vest o usnuloj devojci proširila se širom zemlje i Elen je postala spektakl. Ljudi iz cele Engleske dolazili su da vide osobu koja je spavala nekoliko godina. Kuća u kojoj je živela porodica zvala se „Uspavana koliba“.

Niko nije znao šta joj je

Dolazili su lekari i novinari. Reporter Dejli telegrafa opisao je telo devojčice kao slabo i premekano. Stopala su joj bila ledena, a usne plave. Detetovo disanje se jedva naziralo. Činilo se da život polako napušta njeno telo.

Porodica devojčice prikupljala je donacije za brigu o ćerki. Stoga su mnogi mislili da je sve to predstava. Iz nekog razloga, majka nije dozvolila doktoru da dugo ostane sa Elen. Neki su pričali da joj je majka svakodnevno davala tablete za spavanje da se ne probudi.

A neko je tvrdio da je video devojku kako sedi pored prozora. Takođe, majka je odbila ponudu lekara da se podvrgne lekarskom pregledu u londonskoj bolnici. Celu istinu o njoj teško da ćemo saznati, jer nije postojala zvanična lekarska dijagnoza.

Moguće je da je devojčica pala u komu ili da je bolovala od neke druge bolesti koja je bila nepoznata nauci u 19. veku. To može biti hronični poremećaj sna gde osoba doživljava nekontrolisane napade pospanosti. Elen je odrasla u velikoj porodici i rano se navikla na težak rad. Možda su jak umor i nedostatak sna izazvali narkolepsiju.

U svakom slučaju, ova priča je imala srećan kraj. Jednog dana Elen Sadler se probudila. Nije se sećala šta se dogodilo i bila je veoma iznenađena kada joj je porodica ispričala za devetogodišnji san.

Okružena braćom i sestrama koje jedva da je prepoznala Elen je tada dobila tužnu vest da su joj oba roditelja umrla. Očekivano, Elen je bila u šoku! Ispričala je da ništa nije sanjala ili bar – da se ne seća. Zaspala je kao devojčica, proburila se kao devojka. Trebalo joj je vremena da shvati sve što se dogodilo, i da obradi te informacije. Vid joj se pogoršao, ali su vitalne funkcije bile na zadovoljavajućem nivou.

Elen se udala i rodila šestoro dece. Umrla je 1911. godine u dobi od oko 50 godina.

Izvor: novosti.rs

Psiholozi su dugo proučavali inteligenciju i smislili niz testova za merenje opšte mentalne sposobnosti za rešavanje problema i prilagođavanje životu . Oni su tu mentalnu sposobnost nazvali opštom inteligencijom. 

Ovakvi testovi daju rezultat koji upoređuje mentalni kapacitet sa drugima u domenima kao što su rasuđivanje, pamćenje, verbalne sposobnosti, performansi, pažnja, rešavanje problema i prepoznavanje obrazaca, sa namerno definisanim prosekom od 100. Ovaj rezultat se naziva koeficijent inteligencije.

Tipično, 70% svih ljudi ima IQ između 80-120. Oko 95% svih ljudi ima IQ između 70-130. LJudi sa visokom inteligencijom obično postižu koeficijent iznad 130 u zavisnosti od toga koji se test koristi. Prvih 0,1% inteligentnih ljudi na svetu, prema ovim testovima, ima koeficijent inteligencije preko 145.

Inteligencija postoji na mnogo nivoa. To može da bude sposobnost rasuđivanja, razmišljanja i rešavanja problema (tečna inteligencija). To može biti sposobnost korišćenja prethodno naučenih veština, znanja i metoda (kristalizovana inteligencija). I, može biti zasnovano na domenu kao što su muzika, umetnost, matematika, jezik, sport, itd. Ili može biti opšti izdanak kognitivnih sposobnosti (mentalnih procesa).

Postoje mnoge druge vrste inteligencije, poput emocionalne i socijalne. Kada nekoga ocenjujemo kao inteligentnog, obično ne ocenjujemo njegov rezultat na testu inteligencije. Razmatramo praktičnu kombinaciju mnogih vrsta inteligencije kao što su kognitivni kapacitet i emocionalna inteligencija. Evo kako da prepoznate visoku inteligenciju.

1. Dobro pamćenje i sposobnost razmišljanja

Deklarativna memorija opisuje našu sposobnost da pamtimo iskustva, činjenice i trivijalnosti. Sećanje na te informacije obično stvara utisak da je neko pametan i dobro naučen. Ove 3 vrste sećanja pomažu ljudima da razmišljaju na koristan način koji rešava probleme ili inovativan – znak i kristalizovane inteligencije (znanje) i fluidne inteligencije (aktivno razmišljanje).

2. Opšte i prećutno znanje

Izvan teorije, inteligencija se ogleda kroz rad, akademski uspeh, društevno prilagođavanje. Ove dimenzije života zahtevaju opšte i prećutno znanje, a to je sposobnost razumevanja stvari koje se ne govore uvek naglas. Kulturno ponašanje, empatija flertovanje, dinamika razgovora zavise od prećutnog znanja koje pokazujemo govorom tela i postupcima. Na primer kada je loše vreme da pozovete nekoga na sastanak? Koji je dobar momenat da započnete raspravu?

3. Dobra procena i učenje na greškama

Dobra procena ogleda se kroz širu sliku i analiziranje detalja. Inteligentna osoba može precizno proceniti kako bi stvari mogle da se odvijaju u budućnosti. Na taj način može da proceni odluke koje treba da donese, a samim tim i osnažuje intuiciju.

4. Visok nivo kreativnosti

Nisu možda svi inteligentni ljudi kreativni, ali kreativni ljudi jesu inteligentni. Prema istraživanju kreativnost i inteligencija nisu dve različite mentalne sposobnosti. Kreativnost zavisi od osnovne inteligencije jer bilo koji oblik kreativnog rada zahteva rešavanje problema, široko i analitično razmišljanje, specijalizovane veštine i znanja i aktivnu maštu.

5. Rešavanje problema

Ako pogledamo definiciju inteligencije, rešavanje problema je deo nje. Inteligencija se odnosi na uspešno prilagođavanje, obradu informacija i primenu znanja. Sve su to, efektivno, načini za rešavanje problema. Naravno, posmatramo kako ljudi rešavaju probleme, a ne šta se dešava u njihovim glavama.

Izvor: magazin.novosti.rs