U današnje vreme kad čoveka hoće da pohvale kažu da je uspešan, obrazovan, vredan, imućan, dobar…
Nekada je postajala jedna reč koja je govorila sve.
Domaćin.
Domaćin nije bio svako.
To je bio čovek koji zna red i običaj, koji ima vaspitanu decu, časnu porodicu, onaj kome se veruje.
Domaćin je znao kako se poštuju roditelji, za života i posle smrti.
Кako se dočekuje kum i ispraća putnik namernik.
Sa takvim se čovekom lomio slavski kolač, kumovalo i sedelo u gornjem kraju.
Njegova reč bila je jača i od bogatstava i od siromaštva.
U zlu nepokoran, u dobru ponizan.
Častan.
Jasnih načela i moralnih normi.
Nepotkupljiv i nepokolebiv.
Domaćin je mogao imati mnogo, ali i malo, ako je pitanje materijalnih vrednosti.
Vredeo je kao čovek. Mogao je živeti u selu ili u gradu, biti obrazovan ili nepismen.
Nije ga domaćinom činilo ni odelo, ni kola, ni kuća. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Time ga je činilo časno poreklo, sloga u kući, način razmišljanja, a ponajviše odnos prema ljudima.
Кo ne valja u svojoj kući, ne može biti dobar čovek.
Кo je previše glasan nije siguran u ono što priča. Кo nema milosti, nema ni hrabrosti.
Sećam se nekih ljudi koje su nazivali domaćinom.
I njih nisu svi voleli, ali im nisu poricali stečenu titulu.
Sve što misle o njemu izgovarali su posle priznanja da je, Domaćin čovek.
Autor: Lela Milosavljević
Ako imate čukljeve i tražite rešenje, ovo je tekst za vas. Lečenje čukljeva je moguće na nekoliko načina. Nađite onaj koji vam najviše odgovara i rešite ih se zauvek.
Čukljevi ne samo da čine da vaša stopala izgledaju ružno i deformisano, nego ujedno i bole i čine kupovinu cipela opasno teškim izazovom. Ako ih imate, od mode ste se, što se obuće tiče, verovatno već oprostili.
Dobra vest je da ih se možete rešiti i u nastavku ćemo vam objasniti kako.
Za početak, upoznajmo se sa problemom!
Šta su čukljevi?
Čukljevi izgledaju kao kvrge na stopalima koje izlaze negde iz podnožja vašeg palca ili malog prsta. U suštini to i jesu – koštane izrasline koje se stvaraju u osnovi vašeg palca na stopalu, tamo gde je metarzofalangealni zglob. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Stručno se nazivaju hallux valgus.
Kako nastaju čukljevi?
Čukljevi nastaju kada prst usled nekog razloga, ispada iz svog ležišta, pa njegov zglob postane veći i štrči van stopala u vidu kvrge.
Koža oko čuklja može biti normalna, ali nije retkost ni da bude crvena i otečena.
Ovo nekad može biti nasledno stanje, posledica nekih bolesti koje oštećuju zglobove (kao što je artritis), a nekada i sami možete doprineti da do ovoga dođe. U ovom drugom slučaju, reč je o svojevrsnom stresu kojem je vaše stopalo bilo izloženo, kao što je recimo nošenje preterano uskih cipela naročito na vrhu (špic cipele) koje forisaju palac da se vrhom pribije u uz prst do njega, dok njegov donji deo ispada iz ležišta i stvara čukalj.
Čukljevi na rukama
Čukljevi na rukama su koščate izrasline koje se formiraju na zglobovima ruku, a prvenstveno na prstima. Nastaju kada hrskavica koja štiti površinu zglobova ošteti, bilo zbog starenja ili povrede. Vremenom ova hrskavica okošta i ne može više da štiti zglobove. Na prstima se javljaju čvorovi u vidu čukljeva na rukama.
Čukljevi na nogama
Uobičajeno je da se ova problematika javi na stopalima. Međutim, palac nije jedini koji strada i čukljevi se, u zavisnosti od okolnosti, mogu pojaviti na raznim mestima. Kada govorimo o čukljevima na nogama, razlikuju se čukljevi na palcu, čukljevi na peti i čukljevi na malom prstu.
Čukljevi na nogama najčešće se javljaju kod žena. Prema nekim studijama, kod žena se javljaju čak 10 puta više nego kod muškaraca.
Pretpostavka je da tome doprinosi pogrešna obuća, kako ona koja je previše uska, tako i visoke potpetice. Ona moda od koje ste se verovatno oprostili zbog čukljeva, najverovatnje vas je do njih i dovela!
Čukljevi na peti
Čukljevi na peti su napravilnost koja se javlja na zadnjem delu stopala, gde je locirana Ahilova tetiva. Ovakav deformitet stopala poznat je kao Haglundov deformitet. Ovakav oblik čukljeva javlja se uglavnom kod osoba koje nose tesnu obuću. Tada se javlja stalan pritisak na pozadinu pete. Pored ispupčenja, simptomi čukljeva na petama uključuju i otečenost, bol u predelu ahilove tetive, crvenilo i upaljeno tkivo.
Čukljevi na malom prstu
Čukljevi na malom prstu nastaju kada ovaj prst pod uticajem okolnosti krene da se povija prema unutrašnjim prstima, dok u isto vreme njegov koren ispada iz ležišta i deformiše se.
Da li znojenje nogu ima veze sa čukljevima?
Znojenje nogu je problem stopala podjednako neprijatan kao i čukljevi. Pa ipak, jedno sa drugim nisu povezani, osim ako ne uzmemo u obzir da će vas bolni čukljevi na nogama dobro preznojiti.
Čukljevi dovode do deformiteta prstiju i njihovog preklapanja pa se dešava da palac ide preko prsta koji je do njega (ili obrnuto). Ako vam se noge znoje, prostor gde se ovi prsti preklapaju idealno je mesto za zadržavanje vlage ali i razvoj gljivica na nogama.
Razlog više da ih se rešite!
Da li su čukljevi i kurje oko povezani?
Itekako mogu biti. No da objasnimo prvo šta je kurje oko.
To je zadebljanje kože koje se javlja uglavnom na stopalima, obično na mestima gde ima najviše trenja. Drugim rečima, najviše se javlja na bočnim stranama, gde se mogu javiti i čukljevi, na peti ili na tabanima.
Za razliku od čukljeva koji su unutrašnja promena, kurje oko javlja se spolja. Ovakva izraslina može da boli i da bude jako neprijatna. Čukljevi kao deformitet stopala mogu da doprinesu da na pojedinim mestima stopalo trpi veće trenje o cipelu, a time se stvaraju i uslovi za nastanak kurjeg oka.
Čukljevi simptomi
Znaci i simptomi čukljeva su očigledni.
-
koščata izraslina ili kvrga obično u podnožju palca na stopalu (ali može biti i na peti ili na u korenu malog prsta)
-
krivljenje vrha prsta ka unutra
-
oticanje, crvenilo i osetljivost oko čuklja
-
ograničena pokretljivost stopala
-
bol u petama, ukoliko se radi o čukljevima na petama.
-
bol u stopalu sa unutrašnje strane, tamo gde čukljevi udaraju o obuću
-
bol u palcu noge koji je najistureniji prst na stopalu, pa zato i najčešće pogođen ovim problemom.
Posledice nelečenja čukljeva – deformiteti stopala
Pored toga što čine da stopala izgledaju deformisano i kvrgavo, toliko da vas je sramota da nosite otvorene cipele, sandale ili se ne daj Bože izujete bosi, čukljevi imaju onu tamniju stranu.
U suštini, istina je sledeća:
Ako ih ne lečite – imaćete ih zauvek i neče proći sami od sebe.
S obzirom da ispravljanje čukljeva nije nemoguće, imajte ovo na umu.
Moguće komplikacije čukljeva koje se mogu javiti su:
-
Burzitis: Ovo je bolno stanje koje se javlja kada se burza (mala kesica ispunjena tečnošću koja smanjuje trenje između zglobova i tetiva) upali pa zglobovi postanu dodatno bolniji. U težim slučajevima može doći i do njenog uništenja, pa zglobovi ostanu bez zaštite od trenja, a to je tek bolno stanje.
-
Čekić prsti: Pored čuklja koji uključuje metarzofalangealni zglob, usled zanemarivanja može da dođe i do deformacije srednjeg zgloba na prstima stopala. Tada se prsti savijaju na dole u tom zglobu. Obično je ovo posledica nošenja nedaekvatne obuće i viskih potpetica. Pored toga što nije lepo, ovakvo stanje može da bude i bolno.
-
Metatarzalgija – Bol u donjem delu stopala, koji se javlja zato jer su čukljevi promenili smer opterećenja na stopalima.
Nimalo prijatno, zar ne?!
A kako do ovoga ne bi došlo, vreme ja da učinite nešto za sebe.
Postoje načini kako izlečiti čukljeve i zato dobro obratite pažnju na metode koje imate na raspolaganju.
Kako izlečiti čukljeve?
Kad napipate hallux valgus kost na svom stopalu, možda vam se učini da baš i nema načina da se te kosti rešite, osim možda hirurški. Tada prihvatite svoje čukljeve zdravo za gotovo i do kraja života dopuštate da vam oni diktiraju tempo koraka.
Pogrešno!
Kako su se iskrivili, prsti mogu i da se isprave i čukljevi vrate u normalu. Kao što se i polomljene kosti regenerišu i zacele, tako i vaši čukljevi mogu da nestanu zauvek!
Drugim rečima, ispravljanje čukljeva je itekako moguće ali je za teže slučajeve ipak potrebno hirurško lečenje.
Ovo su opcije koje imate:
Hallux valgus pomagala
Prvi način jeste da to uraditi fizički. Jedna sila je uticala na to da se vaši prsti iskrive. Druga, suprotna, može da učini da se vrate u pravom smeru.
Separator za čukljeve
Separator za čukljeve je silikonski dodatak namenjen ispravljanju prstiju. Koristi se jednostavno a nije ni skup, ukoliko imate na umu prednost koju nudi – da se rešite čukljeva i bolova bez operacije.
Palac se jednostavno ugura u silikonski separator i tako nosi duži period. Separator ispravlja deformisani prst i sprečava njegovo dalje krivljenje i vremenom se on vraća na svoje staro mesto. U stvari, on radi korekciju deformiteta pa se zato često može naći i pod nazivom korektor za čukljeve.
Korektor za čukljeve je od mekanog silikona, udoban je i možete ga nositi i kada ste obuveni. Naravno, podrazumeva se da ste naučili lekciju: obuća ne sme biti tesna.
Ovakvi dodaci fiksiraju vaše prste na nogama i mogu se naći u najrazličitijim oblicima.
-
Fiksator za čukljeve može bi u obliku prtsena ispunjenog gelom. Ovakav prsten može da sadrži i dodatak koji sprečava preklapanje prstiju.
-
Ako imate čukljeve na malom prstu, ima rešenja i za vas. Postoje širi separatori koji obuhvataju sve prste i vraćaju ih u normalan položaj, ili pak korektori za čukljeve koji su namenjeni samo malom prstu.
Ulošci za čukljeve
Uložak za čukljeve može da doprinese da smanjite bol u palcu na nozi ili u stopalima tako što preraspoređuje teret i pritsak na stopalo. Sprečava deformacije čukljeva i dobra je opcija kod onih koji imaju problem sa čukljevima na petama. Ovi ulošci mogu biti podesivi.
Silikonski ulošci za čukljeve prave se u vidu jastučića koji se stavlja na kritično mesto i koji sprečava preterano trenje i povrede i bol u nožnim prstima zbog čukljeva, ali nije trajno rešenje.
Obuća za čukljeve
Pravi je izazov naći obuću za čukljeve koja ne steže i od koje noge ne bole. Ono što definitivno treba da izbegavate jeste ona vrsta obuće koja obično dovodi do pojave deformiteta na stopalima, kao što je uska obuća i previše visoke štikle. Međutim ni potpuno ravne baletanke bez anatomske podloge nisu najbolja opcija.
Koja je onda najbolja obuća za čukljeve?
Široka i sa blagom potpeticom od 2-3 centimetra. Poželjno neka u koju stanu i ulošci za čukljeve.
Čarape za čukljeve
Postoje i čarape za čukljeve, premda su one više zaštita od posledica nego adekvatan tretman za čukljeve. Prave se u vidu nazuvica od platna koje se stavljaju samo na prste. Dakle nije u pitanju klasična čarapa već svojevrsni štitnik.
Čarape za čukljeve imaju zaštitne jastučiće koji štite kožu od povreda i dizajnirane su tako da stegnu prste i vraćaju ih u normalan položaj.
Longeta za čukljeve
Longeta za čukljeve je još jedan u nizu hallux vagus pomagala. Možda nije praktična da se nosi tokom celog dana, ali daje sjajne rezultate i ne košta mnogo. Nosi se noću.
Ovo je u suštini ortopedsko pomagalo, negde se pominje i kao proteza za čukljeve, koje po jako povoljnoj ceni može za kratko vreme da vas reši bolnih čukljeva zauvek.
Proteza za čukljeve ergonomski je konstruisana da odgovara stopalu i ima zglobove koji omogućavaju da se neometano krećete po kući. Ima podesive trake i dodatke od sunđera koji je čine udobnijom.
Ove longete za čukljeve dolaze u paru, za levu i desnu nogu, a najbolje je da se o načinu primene informišete dirketno na samoj ambalaži proizvoda.
Vežbe za čukljeve
Pored proteza, uložaka i fiksatora, od koristi za lečenje čukljeva itekako mogu biti i vežbe. U nekim situacijima možete vežbati, a da niko i ne zna da to radite. Dakle, nema izgovora i nije teško!
Evo koje su vežbe za čukljeve najbolje
-
Rastezanje prstiju – ovo je jednostavna vežba za čukljeve koju uvek možete raditi. Skupite prste pa ih maksimano raširite i usmerite naviše od poda.
-
Pritiskanje prstiju – pritisnite prste i stopala na zid, džite 10 sekundi pa opustite. Ponovite 10 puta.
-
Rastezanje nožnog palca – koristeći ruke nežno vraćajte prst na svoje mesto i držite tako 10 sekundi. Ponavljate 10-ak puta.
-
Rolanje lopte – nađite manju lopticu, veličine one za stoni tenis ili golf, i kotrljajte je stopalima po podu.
-
Sakupljanje klikera – sakupljanje klikera nožnim prstima je još jedna odlična vežba za čukljeve koju možete isprobati, koja će održati fleksibilnost vaših prstiju.
-
Hodajte bosi kada god je to moguće.
Najbolje je da radite vežbe dva puta dnevno, ujutru i uveče. Ako ste strpljivi, dosledni i uporni, vežbe mogu biti vaš način kako izlečiti čukljeve.
Čukljevi na nogama prirodno lečenje
Lečenje čukljeva prirodnim putem moguće je takođe onda kada se problem nije razvio u najproblematičniji stadijum. Ove metode više su predviđene za smanjenje bolova i upala, a za promenu ugla prsta i potpuno uklanjanje čukljeva ipak će vam biti korisnija neka od gore navedenih pomagala. Kombinujte ih sa ovim prirodnim metodama lečenja čukljeva:
Led
Led ili hladne obloge mogu da pomognu da smanjite otečenost i bolove u stopalima i da donesu momentalno olakšanje. Nemojte držati hladne obloge duže od 15 minuta jer mogu da izazovu iritaciju kože.
Ricinusovo ulje
Ricinusovo ulje cenjeno je za zglobove jer ima antiupalna svojstva. Ono neće da doprinese lečenju čukljeva, baš kao ni led, ali može da donese olakšanje.
Vezivanje čukljeva
Ovo je stara metoda, na osnovu koje su danas i dizajnirana hallux valgus pomagala. Svodi se na to da trakom obavijete stopalo, stegnete prste i vratite ih u normalan položaj.
Ovo može delovati lako, ali treba jako da se stegne, a da se pritom ne poremeti cirkulacija. Zato je bolje okrenuti se nekoj gotovoj metodi, separatoru ili longeti.
Mast od gaveza za čukljeve
Mast od gaveza je odlična mast za sve one koji imaju bilo kakve probleme sa bolovima u kostima i zglobovima, pa i za čukljeve. Mast od gaveza možete nabaviti u svakoj bolje snabdevenoj apoteci i drogeriji,a možete je i sami napraviti.
Recept za mast od gaveza:
Potrebna vam je svinjska mast, koren gaveza i listovi gaveza. 500 g svinjske masti operite u 9 voda. Istopite na laganoj vatri pa u to dodajte 50g sitno narendanog korena gaveza i 25 g lišća gaveza (sve prethodno oprano i očišćeno). Ostavite preko noći da gavez ispusti u mast aktivne sastojke, a onda ujutru opet malo podgrejete i procedite. Sipajte u posude i to je to!
Kako se kombinuju čukljevi i gavez?
Mast od gaveza nanosite jednostavno na bolne čukljeve. Veoma brzo donosi olakšanje i smanjuje bolove.
Hallux valgus preventiva
Da se čukljevi na nogama ne bi stvorili, kao i da se ne bi vratili ako ste ih se jednom rešili, potrebne su neke mere preventive.
Pažljivo birajte obuću. Ne terajte modu po svaku cenu. Obuća za čukljeve treba da ima široku i stabilnu petu i nikako špicast vrh. Takođe, ne sme ni da vam bude tesna ni baš sasvim knap. Treba da postoji prostor između vašeg najvećeg prsta na nozi i ivice cipele. Vaše cipele ne smeju da stežu ili pritiskaju na bilo koji način vaše stopalo.
Održavajte normalnu telesnu težinu kako pritisak težine na stopala ne bi stvarao deformitet stopala.
Hallux valgus terapija – operacija čukljeva
Ukoliko gore navedeni tretmani ne daju baš nikakav rezultat, a vaši čukljevi su bolni i otečeni i otežavaju vam svakodnevni život, onda je operacija jedan od načina kako izlečiti čukljeve. Međutim, ovo je varijanta koja se preporučuje samo u krajnjem slučaju.
Operacija čukljeva može da uključi sledeće procedure:
-
uklanjanje otečenog tkiva oko zgloba
-
uklanjanje dela kosti i zgloba i jačanje prsta, bez promene ugla prsta – eksostektomija
-
usklađivanje i promena uglova određenih kostiju na stopalu kako bi se ispravio nenormalan ugao zgloba na prstu – osteotomija
-
uklanjanje celog oštećenog zgloba i njegova zamena protezom sa šrafovima – artrodeza
Postoji preko 100 zahvata koji mogu da se urade i kako ni jedan problem sa čukljevima nije jedinstven, tako ni svaka operacija čukljeva nije za svakoga ista.
Komplikacije operacije uključuju teža srastanja, hematome, bolove i oticanja. Oporavak može da traje 2 meseca, pa i duže – zavisi od težine zahvata.
Dakle, videli ste. Ne prihvatajte čukljeve zdravo za gotovo. Postoji više načina kako izlečiti čukljeve na nogama čak i bez operacije. Sasvim sigurno jedan od ovih oslobodiće vas bolova u nožnim prstima i nogama zauvek.
Izvor: znojenjestop.rs
Ovaj spisak sadrži upotrebljavano jestivo samoniklo (divlje) bilje i služi kao informacija o nazivu divlje biljke, opisu, glavnim karakteristikama i nameni u ushrani.
ARTIČOKA DIVLJA (Cynara carduncalis) – koristi se samo cvetna glavica (bez korena, stabljike i velikih listova). Sadrži luteonin i aligenin koji imaju lekovito svojstvo. Priprema se na isti način kao gajena artičoka.
Lekovita svojstva: deluje na krvne sudove, povećava njihovu elastičnost (prvenstveno velikih arterija vrata i nogu). Može se uvrstiti u namirnice koje preveniraju moždani i srčani udar.
BEDRENIKA (Pimpinella saxifraga) – koristi se mladi koren, koji raste na nizinskim livadama i šumskim čistinama. Sadrži etarsko ulje, pimpinelin, tanin, gumu, kumarin, umbeliliferon, saponizid i smolu.
BOKVICA ženska (Plantago major) – sadrži: belančevine, šećer, masna ulja, vitamin C, limunsku kiselinu, tanin, pektin, saponizid, fitoncid, sluzi. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Koristi se list koji se bere od maja do septembra.
BORAČ, boražina (Borago officinalis) – listovi su vrlo ukusni mladi. Koristi se kao začin za salatu (naročito od krastavaca), povrće, supe i umake. Plavi cvetovi su jestivi i koriste se za dekoraciju.
Lekovita svojstva: pomaže kod prehlada disajnih puteva.
BOROVNICA, borovnjača (Vaccinium myrtillus) – koristi se sveži ili osušen bobičasti plod, jedu se sveži, ukuvani, kao voćni sok, a pravi se i vino. Plod je tamnoplave boje, sadrži: mineralne materije (magnezijum, kalijum, fosfor), brojne vitamine (provitamin A, B1, B2, B6 i C), šećer, limunsku, jabučnu i ćilibarsku kiselinu, pektin, arbutozid, holin, flobatanin i sluz.
Lekovita svojstva: blagotvorno deluje kod dijareje, za nerve i oči. Napitak (od 120 g ispasiranih bobica pomešanih sa mlakim mlekom) smanjuje nadraženost želuca. Gusto skuvani sok pomaže kod fleka na koži i svraba.
Posebna napomena: ruski naučnici su napravili preparat, prirodnu kombinaciju za očuvanje i poboljšanje vida. On sadrži biološke aktivne materije borovnice (antocijane, organske kiseline, karotin, pektinske materije) i vitamine B1, B2, B6, vitamin C, vitamin P (rutin) i cink.
BOSILJAK (Ocimum basilicum) – upotrebljava se samonikli i kultivirani, samo list u svežem ili sušenom stanju kao začinska biljka, naročito u mediteranskoj kuhinji. Koristi se u salatama, supama, jelima od povrća, ribama, umacima i marinadama. Najbolje odgovara u jelima od paradajza, patlidžana, belog luka i sireva. Od listova bosiljka, maslinovog ulja, belog luka, svežeg sira, soli i pinjola priprema se dobro poznati pesto, talijanski preliv za testenine, salate, sendviće.
Miris bosiljka je sastavljen od preko 100 različitih sastojaka eteričnih ulja od kojih u svežem listu ima od 0,02–0,9%, a u suhom stanju i do 1,5%, zavisno od lokaliteta i porekla (države). Listovi imaju intenzivan i veoma aromatični ukus bibera. Sveže listiće iseckati sitno ili ih koristiti cele za garniranje.
Lekovita svojstva: poboljšava apetit, pospešuje varenje, deluje umirujuće, omogućava dobar san, koncentraciju i ublažava upalu. Povoljno deluje na snižavanje šećera u krvi, smanjuje krvni pritisak i holesterol.
BRAŠNJENIK, divlji spanač – male je energetske vrednosti, 54 kalorije u 100 g. Sadrži belančevine, mast, ugljene hidrate, vitamin A i C. Koristi se list na isti način kao i spanać.
BRUSNICA (Vaccinium vitis idaea) – plodovi su sitni crvene bobice, kiselog ukusa. Koristi se kao hrana i poseduje lekovita svojstva. Plodovi brusnice poboljšavaju apetit, a čaj od lista i ploda ima nakiseo ukus sa blagim antibakterijskim dejstvom.
CIKORIJA, vodopija, cigura (Cichorium intybus) – koristi se mlado lišće i koren. Sadrži: 7,7 % suve materije, 0,4% belančevina, 0,13% biljne masti, 4% ugljenih hidrata, mineralne materije (gvožđe, kalijum, kalcijum, magnezijum, fosfor), provitamin A, vitamine B1 i B2, 2,9 mg vitamina C i vitamin K. Osnovni sadržaj korena je inulin (voćni polisaharid), zatim pektin, voćni šećer, skrob i cikorietol. Preporučuje se dijabetičarima zbog sadržaja inulina jer snižava nivo šećera u krvi. Oblik lista je sličan maslačku. Od nje su stvorene nove vrste, kao: rukola, žuta i crvena cikorija, sve vrste radića i krupno mesnati koren, od kojeg se pravi cikora. Uglavnom se koristi za salatu, omlete, kuvano povrće, kolače, čaj i dr. ili kao začin drugim jelima. Pripremljena jela od lišća su specifičnog ukusa. Sušenjem, prženjem i mlevenjem korena cikorije dobija se nekada poznata cikorija (zamena za kafu). Suvi koren sadrži oko 72% ekstrativnih materija, većim delom šećera, zatim inulina 6-7%, gorku materiju intibin i eterično ulje.
ČiČAK (Arctium lappa L.) – za jelo se koriste mladi izdanci, mlade sočne stabljike, listovi i koren biljke. Bogat je mineralnim sastojcima (naročito gvožđem), vitaminima, prirodnim šećerima, naročito skrobom, organskim kiselinama i inulinom. Upotrebljava se presan, kuvan, pržen ili osušen kao dodatak različitim jelima od povrća. Prolećni ili jesenji mladi izdanci nakon što izbiju iz zemlje (skupljeni u martu i aprilu ili u jesen) su mekani i mesnati. Oni sadrže 25-40% vitamina C i oko 11% karotina, malo sluzi, tanina i eteričnog ulja.
Mlade sočne stabljike (seku se pre nego biljka procveta) i peteljke lista ljušte se i koriste sirove u obliku salate, od njih se pripremaju čorbe, variva i pire ili se pohuju. Pre glavne pripreme mogu se prokuvati. Stabljike se jedu i kao desert, prokuvane i ušećerene.
Koren biljke (Bardannae radix) se upotrebljava presan, kuvan, pržen ili osušen kao dodatak različitim jelima od povrća. Koren ima 71 kaloriju, a u 100 g sadrži: 1,33 g belančevina, 0,47 g masti, 15,70 g ugljenih hidrata, oko 45% inulina (posebne vrste šećera), masnih kiselina, fosforne i taninske kiseline, drugih organiskih kiselina, masnog i etarskog ulja. Od svežeg korena mogu da se pripremaju čorbe, varivo i pire. Dužim ukuvavanjem dobija se slatki sirup, pogodan u dijetalnoj ishrani. Osušen koren se može koristiti na razne načine. Napitak sličan kafi priprema se od pečenog i samlevenog korena čička. Može biti i dobra zamena za krompir jer sadrži mnogo skroba. Osušen i samleven koristi se kao dodatak raženom ili pšeničnom brašnu za pripremu hleba, raznih peciva i poslastica. Bere se u avgustu i septembru. Organizmu daje snažnu energiju i deluje okrepljujuće. Slaže se dobro sa ostalim korenastim povrćem, žitaricama i mahunarkama. Pečen i mleven koristi se kao zamena za kafu. U zimskim mesecima se konzerviše mariniranjem ili sušenjem. Koristi se u dijetalnoj ishrani kao ukusno povrće.
ČIČOKA DIVLJA (Helianthus tuberosus L) – krtole čičoke ne sadrže skrob već samo inulin (neka vrsta polisaharida), koji za vreme varenja i razgradnje u organizmu prelazi u fruktozu, prirodni šećer. Fruktoza je najbolji prirodni zaslađivač (dvaput slađi od običnog šećera) koji doprinosi prirodnoj kontroli osećaja gladi.
ČUBAR (Satureja hortensis) – veoma aromatična biljka koja se koristi u malim količinama umesto bibera. Koristi se u svežem i osušenom stanju kao začin za jela od mahunarki, kupusa, mesa, divljači, gljiva, kobasičarskih proizvoda, salate i dr. Odličan je za stavljanje krastavaca i paradajza koje se dodaje uz fino povrće, meso ili ribu, jer njegova eterična ulja preuzmu osnovni ukus namirnica.
Lekovita svojstva: pojačava apetit, ublažava nadimanje i druge stomačne tegobe.
ČUVARKUĆA (Sempervivum tectorum) – sadrži šećer, mineralne soli, jabučnu i mravlju kiselinu, sluz, gumu. Koristi se list, koji se bere od aprila-juna i u septembru.
DRAGUŠAC, potočarka, kreša (Nasturtium officinalis) je samonikla biljka, raste u plitkim rekama, potocima, izvorima, puže ili pliva na vodi. Vršci i listovi finog su i malo gorkog ukusa. Koriste se za salatu, kao dodatak drugim varivima i začin jelima. Bogat je vitaminom C i eteričnim uljem.
Lekovita svojstva: utiče na lučenje probavnih sokova.
ĐUMBIR, ginger (Zingiber officinalis R.) – uspeva u skoro svim zemljma tropskog područja. Raste do 2 m visine, ima velike duguljaste listove i roza cvetove. Koristi se samo koren biljke. Svež đumbir je svetlosmeđe boje, a meso je sočno svetložute boje. Mirišljav je, papren, malo gorči i ima slatkasto-voćnu komponentu. Koren se koristi svež, osušen ili u prahu, kao začin, a ima i lekovita svojstva. Ljutu aromu daju ulje đumbira i eterična ulja. Kvalitet i jačina zavise od sorte, oblasti uzgajanja i perioda branja. U našem području se uzgaja samo japanski, sa manje ljutine i podseća na pomorandžu. Pristaje uz sva jela, pečenje, umake, čorbe i kolače. Ljutkastu aromu daje i kuvanim jelima mesa i ribe, a kombinuje se i sa drugim egzotičnim začinima. Zbog voćne arome može se koristiti i kao dodatak slatkišima (sitnim kolačima, pralinama, desertima, sirupima, likerima, slatkoj zimnici). Đumbir emituje toplotu, pa se tokom zime preporučuje čaj od đumbira. Što se duže kuva jelo je pikantnije. Đumbir je i afrodizijak, grickanjem svežeg ili kandiranog, poboljšava ljubavnu želju i jača potenciju. Najkorisnije ga je oljuštiti, izrendati (ili sitno iseckati) i dodati ga pred kraj kuvanja u jelo (radi blage ljutine).
Lekovita svojstva: otvara apetit, poboljšava probavu. Čaj pomaže kod prehlada i stomačnih problema. Prah uništava ćelije raka jajnika, jer ubrzava proces u kome kancerogena ćelija pod uticajem enzima iz đumbira uništava samu sebe. Nekoliko kolutova svežeg đumbira osvežava kupku. Prethodno kolutove ostaviti da odstoje 15 minuta u ključaloj vodi, a zatim dodati u kupku, koja pobojšava cirlulaciju. Kandirani đumbir pomaže kod mučnine.
Način čuvanja: svež se može očuvati u hladnjaku do tri nedelje ili ga zamrznuti na dužer vreme. Zamrznuti đumbir se lako deli, ljušti i renda.
ESTRAGON (Artemisia dracunculus) – koristi se veoma aromatični list kao začin za supe, jela od paradajza, piletine, ribe i gljiva, testenine, salate i umake. Najbolje ga je koristiti u svežem stanju u malim količinama. Svoj ukus razvija tek u toku kuvanja. Ima blago gorak ukus, sličan ukusu bibera. Mladi listovi se koriste i kao salata. Sadrži 0,1–0,4% eteričnog ulja. Od lista se pravi estragonsko sirće.
Lekovita svojstva: poboljšava apetit.
GAVEZ (Symphytum officinale) – koristi se tamnosmeđi koren, mlado lišće i izdanci. Sadrži: šećer, mineralne materije, osobito vitamin A i C, asparagain, alantoin, etarsko ulje, gumu, sluzi, smole i tanin. Mladi listovi se upotrebljavaju samo u rano proleće dok su nežni i ukusni, pomalo oporog ukusa sličnog krastavcima. Mladi izdanci gaveza su ipak najukusniji. Sveži gavez se ne upotrebljava jer se smatra da se u listovima i izdancima nalaze neki štetni sastojci. Ove štetne sastojke toplota (termička obrada) pri kuvanju potpuno razgrađuje.
HRAST (Quercus) – postoje oko 200 vrsta, a najpoznatiji su: lužnjak (Quercus robur), cer (Quercus cerris), kitnjak (Quercus sessiliflora), medunac (Quercus lanuginosa), sladun (Quercusconfeta), crnika, česvina (Quercus ilex) i dr.
Žir cera se koristio u ishrani ljudi tokom rata i poratnih godina. Pravilo se brašno i ukusan hleb. Kora žira sadrži gorke materije, pa se prethodno peče na 150oC dok ne otpadne, ili se kuva u dve vode.
IĐIROT (Acorus calamus L.) – upotrebljava se za pripremu mnogih jela, likera i desertnih pića, aromatičnih i gorkih rakija. Sadrži etarsko ulje, smole, tanin, amorfne žute mase akorina i malo organskih baza. Najčešće se meša sa korijanderom i koristi u vidu ”ratnog cimeta” ili kao ”ratni cimet”. Etarsko ulje i akorin otvaraju apetit i poboljšavaju varenje.
IZOP (Hyssopus officinalis) – sadrži kalijum nitrat, šećer, etarsko ulje, diosmozid, marubin, pektin, fitosterol, holin, sluzi, tanin i razne soli. Pomalo je gorkog ukusa, podseća na nanu i timijan. Izuzetno je ukusna u jelima od mesa i ribe, kao dodatak u biljnom puteru, majonezu, biljnom ulju, u jelima od krompira i mahunarkama.
Lekovita svojstva: etarska ulja imaju dezinfekciono dejstvo. Čaj od izopa je veoma efikasno sredstvo protiv kašlja.
JAGORČEVINA, jaglac (Primula veris L.) – višegodišnja je zeljasta biljka i javlja se u nekoliko vrsta, ima hranljiva i lekovita svojstva. Rizom im je tanak, izdužen, obrastao žiličastim korenovima. Iz rizoma izbija rozeta od nekoliko listova, a zatim drška i na kraju žuti levkasti cvetovi. Lisna rozeta se formira u rano proleće. Listovi su jajasti ili izduženi, zaobljenog vrha, naborani, dlakavi na naličju. Plod im je valjkasta čaura. Listovi (Primulae folium) sadrži: šećer, vitamine (karoten, vitamin C oko 500 mg%), flavonoid, primaverin, do 2% saponizida, saponin, sluzi i metilni salicilat. List za ishranu treba da bude potpuno mlad i beru se samo nekoliko iz rozete. Stariji listovi su neupotrebljivi, jer su gorki. Mladi listovi se koriste sveži, kao dodatak salatama ili varivima. Ne treba ih koristiti u velikim količinama jer su u njima prisutni saponozidi (koji su blago otrovni). Lišće se pre upotrebe popari ključalom vodom, voda se baci i dalje se priprema kao i spanać.
Listovi se ubrajaju među najbogatije izvore C vitamina.
Cvetovi (Primulae flos) su prijatnog mirisa na med i sladunjavog ukusa. Sveži cvetovi se mogu dodavati u salate kao ukras.
Kontraindikacije: u većim količinama je štetna po zdravlje ljudi.
Posebna napomena: jagorčevina je stavljena na listu zaštićenih biljnih vrsta.
JAREBIKA (Sorbus aucuparia L.) – plod je okruglast, žućkastocrven, gorkog i kiselog ukusa. Sazreva krajem avgusta a bere se posle prvih mrazeva. Plod u 100 g sadrži: 72 g vode, oko 6 g šećera (fruktozu, glukozu, sorbozu, i saharozu), 100 mg vitamina C, tanina, sorbitne, citronske, jabučne, jantarske i vinske kiseline, 20 mg% karotina. U tragovima ima i parasorbinske kiseline koja je otrovna. Veoma je lekovita. U ishrani od zrelih plodova se priprema sok, marmelada i pekmez, pravi se veoma dobro sirće, a peče se i rakija.
Lekovita svojstva: kod laringitisa, edema glasnih žica, bolesti srca i krvnih sudova, hemoroida, opstipacije i dr.
KADULJA, žalfija (Salvia officinalis) — dugoljasti, sivozeleni, somotasti listovi imaju veoma intenzivan miris (malo podseća na kamfor). Koristi se list koji je prijatnog mirisa i gorkog ukusa. Sadrži etarsko ulje, tanin, smolaste i gorke supstance. Koristi se kao začin za meso, dodaje se ćevapu i umacima od paradajza. Nezamenjiva je kod teleće jetre.
Lekovita svojstva: pospešuje varenje, deluje antiseptički, ublažava glavobolju i nervnu napetost. Njegova etarskla ulja su veoma lekovita kod obolele sluzokože.
KAMENIKA (Saxifraga) – ima pikantan i osvežavajući ukus, sličan orahu. Miris podseća na krastavac. Sadrži puno vitamina C. Obavezan je sastojak zelenim umacima, koristi se za jela od jaja, začinjavaju se supe, salate, jela od povrća i voća. Može se i zamrznuti.
Lekovita svojstva: blagotvorno deluje na srce.
KAPRA, kapri (Capparis spinosa) – koriste se cvetni pupoljci i zrna veličine bibera koji se konzerviraju u sirćetu. Cvetovi sadrže pektinske materije, eterična ulja, saponine i smole. Koristi se kao začin u vidu dodatka u pripremi pikantnih sosova, preliva, salata i u raznim predjelima koja treba da imaju pikantniji ukus. Lekovita svojstva: podstiče apetit i olakšava varenje.
KESTEN PITOMI (Castanea sativa L.) – plodovi su crvenkastosmeđe boje i nalaze se u bodljikavoj čauri po nekoliko komada. Veoma su hranljivi, ukusni, slatkasti i teško se vare. 100 g ima 245 kalorija. Sadrži 2,42 g belančevina, 45,54 ugljenih hidrata (najviše skroba 44 g u sirovom oljuštenom plodu), 2,26 g masti. Od minerala sadrži kalijum, natrijum, fosfor, gvožđe, kalcijum, sumpor, magnezijum, hlor, mangan, bakar, a od vitamina A, B1, B12, C, E i 8,1 g dijetalnih vlakna.
Plod kestena (jezgra) se koristi u sirovom (oljuštenom) i termički obrađenom stanju (kuvan ili pečen). Pre termičke obrade (za kuvanje ili pečenje) obavezno nožem zaseći vrh opne svakog kestena. U svežem stanju (oljušteni) mogu da se kuvaju, poširaju u mleku ili crvenom vinu ili dinstaju na maslacu za ukrašavanje jela. Od kuvanih oljuštenih kestena (oko 25 minuta sve dok se opna ne odvoji) priprema se pire (za supu, umake, dodatak jelima, nedevima i poslastice) ili kao prilog uz crveni kupus. Poznato je da se kesten pire s dodatkom šećera i šlaga pretvara u omiljenu poslasticu, tortu. Zasečeno kestenje se peče u poklopljenom tiganju oko 10-15 minuta uz trešenje ili u otvorenom plehu u pećnici oko 15 minuta na 200oC dok se kora ne odvoji. Posle pečenja kestenje se ljušti i jede. Tanka kožica se najbolje uklanja nožem. Sušeni kesteni se prerađuju u brašno, bogat je šećerima. Brašno se koristi za pripremu hleba (dodatak bezglutenskom brašnu), kolača i poslastica (palačinki, keksa i torti). Lišće pitomog kestena se odlikuje visokim sadržajem K vitamina. U kulinarstvu se od kestenova pripremaju supe, pirei, nadevi, razne poslastice a koriste se i kao dodatak drugim jelima.
Lekovita svojstva: utiče na brže zarastanje rana, od lišća se priprema čaj, sličan pravom čaju).
KISELICA, štavelj (Rumex cetossela) – koriste se mladi sočni listovi i izdanci nakiselog ukusa koji se beru u proleće, a i kasnije posle košenja livada. U većim količinama nije preporučljiv jer njegovi sastojci stvaraju tegobe. Od njih se pripremaju jela kao i od divljeg zelja, ali i salate, umaci i kremovi. Mogu se konzervirati za zimu na različite načine.
KOMORAČ, morač (Foeniculum vulgare P, Mill) – liči na kopar, ali miriše na anis. U ishrani se koristi list, lisna drška (kao začin) i zadebljali gomolj. On sadrži 2-6% etarskog ulja, čiji je glavni sastojak anetol 50-60%, fenhol, alfa-pinen, limonen i felandren. Osim toga plod sadrži oko 18% biljnog ulja, 5% šečera i 20% belančevina, zatim mineralne materije (kalcijuma i fosfora), vitamine (beta karotin oko 7mg%, grupu vitamina B, vitamina C od 50-120 mg%). Svi delovi imaju sladak ukus i prijatan miris koji potiču od fenolnog jedinjenja anetola koji ima antiseptično dejstvo. Gornji delovi (listovi) se upotrebljavaju sirovi, kao začin ili kao dodatak kuvanim jelima (varivima: grašku, bobu, soji), za umake, omlete, supe, marinade. Zadebljanje se koristi za jelo pojedinačno ili u kombinacijama. Kuvan se obično jede s nekim prelivom. Odličan je za varivo ili pečen uz dodatak peršuna, origana ili belog luka. Svež gomolj se koristi i kao salata, začinjen solju, uljem i sokom od limuna. Koristi se i kao dodatak hlebu i pecivima, konzervisanom povrću. Dodaje se plodovima mora, ribi, svinjetini, umacima i keksu. Ekstrakti etarskog ulja se koriste u proizvodnji likera, desertnih alkoholnih i bezalkoholnih pića, za proizvodnju slatkiša, bombona i dr.
Lekovita svojstva: osvežava, pospešuje probavu, jača apetit, preporučuje se kod kašlja i oboljenja disajnih puteva i dr. Sok od gajenog komorača pomaže kod skorbuta, reumatizma i nervoze. Ulje se koristi za inhalaciju i obolela reumatična mesta.
KOPRIVA VELIKA, prava kopriva (Urtica dioica) i KOPRIVA MALA (Urtica urens) – u ishrani se koriste samo sveži ili osušeni vršni listovi obe vrste kopriva. Lišće koprive je nisko kalorično i veoma lekovito. U 100 g jestivog dela ima svega 58 kcal. Ima veliku fiziološku hranljivu vrednost: belančevina (5,5%), koje su sastavljene od niza nezamenljivih esencijalnih aminokiselina osnovnih nosioca života, 0,7 odsto masti i 7 odsto ugljenih hidrata. Sadrži minerale (najviše gvožđa i mangana), zatim kalcijuma, fosfora, natrijuma, sumpora, kalijuma, magnezijuma, silicijuma, tanina, soli i drugih minerala, enzime i organske kiseline (mravlju, maslačnu, sirćetnu i pantotensku kiselinu) i supstance koje deluju na sekreciju želuca. List je bogat vitaminom A (beta karotinom do 20 mg na 100 g) i vitaminom C (75 do 140 mg, odnosno 20 puta više vitamina C nego u zelenoj salati ili drugim vrstama gajenog povrća), B2 i K vitamina, hlorofil, flavonoide, histamine, enzime, tanine, vosak. i 3% celuloze. Hlorofil podstiče razmenu materija, čisti organizam, dezinfikuje rane i pospešuje njihovo zarastanje.
Listovi se koriste za pripremu raznih jela: čorbi, variva, kaše, umaka, kao nadev za razna pečena testa (pite) i salate. Koriste se samo vršni mladi listovi, koji mogu da se prže u ulju, kuvaju kao spanać. Koprive treba popariti vodom i na taj način odstraniti toksin, a zatim izgnječiti, praviti od nje pire koji se može upotrebiti kao prilog mešanim salatama, uz meso, čorbe, kajgane i dr. Konzervira se sušenjem za upotrebu u zimskim mesecima.
Lekovita svojstva: popravlja opštu slabost organizma, smiruje kašalj, pomaže kod gripa, prehlade, bronhitisa, astme, upale krajnika i pluća, poboljšava varenje, popravlja krvnu sliku (protiv anemije). Jača organizam, srčani mišić, stimuliše aktivnost srca, ubrzava cirkulaciju, reguliše krvni pritisak i proliv, zaustavlja spoljašnje i unutrašnje krvarenje, u slučajevima fizičke iscrpljenosti, dobar je stimulans za jačanje korena kose i dr. Pomaže kod ateroskleroze, upaljenih i proširenih vena i hemoroida, krvarenja iz nosa. Čisti, jača krv, smanjuje šećer i mokraćnu kiselinu u krvi, smiruje upalu sluzokože, želuca i čir, stimuliše rad creva, jetre, izlučivanje žuči, utiče na veću aktivnost bubrega, izbacivanje vode iz tela. Pomaže kod uvećane prostate, reume, artritisa i gihta. Jača i umiruje nerve (naročito protiv neuralgija, išijasa, vratobolje i lumbaga).
BRANJE I KONZERVIRANJE LISTOVA
Beru se samo 3–4 mlada (gornja) zelena lista sa stabljikom (vršne visine do 15 cm), u proleće (od marta do maja).
Nakon košenja (ili ručnog branja) ostavi se da jedan dan uvenu, zatim se rasprostru u tankom sloju na suvom i promajnom mestu da se osuše. Sa osušenih stabljika se pažljivo otkinu listovi i čuvaju u kartonskoj kutiji ili platnenoj kesi u kojima treba da budu dobro sabijeni.
Posebna napomena: sveži listovi i stabljika su pokriveni lako lomljivim dlačicama, koje se kod najmanjeg dodira lome i zabadaju u kožu, ispuštajući acetilholin i histamin (usled kojih sveža kopriva žari). Ovo svojstvo se gubi odmah nakon prelivanja svežih kopriva vrelom vodom. Važno je znati da samo sveža kopriva jako žari, dok uvenula mnogo manje, a suva ne žari.
OSNOVNA PRIPREMA
U svežem stanju: ubrane listove mladih kopriva treba probrati i dobro isprati vodom, zatim popariti (tako se odstranjuju toksin), izgnječiti i nakon toga koristiti.
U sušenom stanju: konzervira se sušenjem, za upotrebu u zimskim mesecima.
KORIJANDER (Coriandrum sativum) – samonikla (ili kultivisana) biljka, ima svetlozelene rasperjane listove i žućkaste ili smeđe plodove koji sadrže etarsko ulje. Listovi su slični peršunu i mirišljavi. Seme podseća na biber.
Koristi se samo potpuno zrelo osušeno aromatično seme, prijatne arome, kao dodatak slanim i slatkim jelima od povrća, za supe, testenine, mesa, divljači, ribe i pečurke, salate, ili za kiseljenje povrća. Upotrebljava se za proizvodnju rakije, likera i kao dodatak hlebu, pecivu, mesnim prerađevinama (kobasicama), medenjacima, a koristi se i kao zamena za biber.
Lekovita svojstva: otvara apetit, pospešuje varenje, podstiče rad želuca, creva i jetre, sprečava nadimanje, snižava holesterol, jača koronarni sistem, smiruje nervnu napetost.
Posebna napomena: u većim količinama postaje otrovan.
KRABULJICA – listovi su vrlo nežni i osetljivi. Dodaje se u topla jela (naročito u supu i umake), neposredno pred serviranje. Ide uz šargarepu, krompir, jaja, šparglu i dr.
Lekovita svojstva: podstiče rad bubrega i pomaže kod varenja
KRASULJAK, bela rada, petrovac (Bellis perrenis, Compositae) – jestiva je i lekovita biljka. Male je hranljive vrednosti, u 100 g ima samo 35 kalorija. Koriste se mladi listovi, lopatičastog ili jajolikog oblika. Svi listovi se nalaze u prizemlju rozete. Mladi listovi sadrže belančevine, masti, ugljene hidrate (šećer), vitamin C i karotin, jabučnu, sirćetnu i oksalnu kiselinu, zatim saponin, tanin, smole, eterično ulje i gorke materije. Listovi se jedu sirovi ili prokuvani, najviše u proleće i početkom leta, ali i u jesen. Ukus im je kiselkast, malo gorak i lagano opor. Salata je ukusnija ako se ostavi začinjena da stoji 1-2 sata. Kombinuje se i sa salatom od krompira ili drugog divljeg povrća. Naročito su ukusni usitnjeni listovi izmešani sa mladim sirom. Listovi se mogu mešati sa ostalim varivima ili se stavljaju u supu. Ovaj livadski krasuljak ima jedan nerv, a šumski i jednogodišnji krasuljak imaju po tri nerva i isto su jestivi.
Lekovita svojstva: jača i podstiče varenje, deluje kao lek koji rastvara sluz, hladi, smiruje bolove i grčeve u želucu i crevima.
LAZARKINJA, lazarica (Asperula odorata) – sadrži proteine, skrob, mineralne materije, kumarinske heterozide, gorke materije, etarsko ulje.
Kumarin nastaje prilikom sušenja ove trave. Sveže grančice lazarkinje treba ostaviti preko noći na dobro promajnom mestu da se osuše. Staviti je u vodu da stoji oko 30 minuta, pa je izvaditi.
Lekovita svojstva: pomaže kod bolova glave.
LIVADSKO ZELJE, poljsko zelje (Rumex pulcher) je zajedničko ime za raznovrsno samoniklo (divlje) bilje koje se koristi u ljudskoj ishrani. Najpoznatije vrste su: bedrenika, brašnjenik, cikorija, crni slez, čičak, gavez (crni koren), kiselica (kiseljak), kopriva, livadska detelina, loboda, luk vlašac, luk porjak, maslačak, matovilac, mečja šapa, mišjakinja, pupavac, poljsko zelje, sedmolist, špargla, štavelj i dr. Lišće je po pravilu bogato vitaminima i klorofilom (koji je najdragoceniji sastojak lista), plodovi šećerima i vitaminima, a korenje i lukovice sadrže skrob i šećere, dok su neki plodovi i semenke izvor masnoća.
Osim nabrojanog, sadrže kiseli kalijum-oksalat, bogate su vitaminom C, provitaminom A, mineralnim materijama (naročito kalcijumom) i drugim korisnim sastojcima. Koriste se mladi listovi i izdanci koji su ukusni i sočni. Njegovo lekovito dejstvo ima terapijsku vrednost. Sakupljaju se pre pojave cveta. Najbolje ih je brati ujutro po rosi ili posle kiše, birajući biljke koje rastu po senovitim mestima. Pripremaju se na isti način kao i kultivirano povrće, slično spanaću ili kupusu sa što manje osoljene i ključale vode. Jelo se priprema bez mešanja u poklopljenoj posudi. Pripremaju se kao samostalno jelo ili se dodaju čorbama, varivima, pasulju, pitama i drugim jelima. Varivo je najbolje pripremati u zemljanom loncu.
Listove livadskog zelja za salatu najpre oprati, ocediti i preliti ključalom vodom i potom ocediti. Nekoliko kapi limuna ili vinske kiseline, vitamin C će zaštititi od razaranja na vazduhu.
LOBODA (Chenopodium album) – male je energetske vrednosti, svega 63 kalorije. Koristi se mlado lišće obične lobode i još nekih vrsta u proleće. Sadrži belančevine, masti, ugljene hidrate, mineralne materije i soli, vitamin A (karotenoid) i C, gorke materije, sluzi, gumu, vosak. Koristi se za salate, čorbe, variva i druga slana jela sa mesom. Bere se u aprilu, maju, junu, julu i avgustu.
LORBER (Laurus nobilis) – upotrebljava se list koji sadrži oko 1–3% eteričnog ulja u kome su glavni sastojci pinen i cineol. Koristi se kao dodatak kuvanim jelima od mesa i povrća, mesima od divljači, ribi, prelivima, marinadama i dr. Lekovita svojstva: pospešuje probavu, smanjuje nadimanje i smiruje živce.
LOTOS (Nelumbo nucifera) – vodena je biljka sa prelepim, velikim, beloružičastim cvetom. Koristi se krtolast koren (sličan šargarepi), koji u preseku ima dekorativnu šaru. Sadrži hranljive sastojke: nelbumin (stimuliše telesne tečnosti i mišićno tkivo), asparagin (pospešuje razlaganje i izbacivanje suvišne otpadne sluzi iz bronhija i pluća) i skrob (sadrži 13% jednostavnih šećera i odličan je izvor energije).
Suši se u tankim kriškama. Koristi se za ishranu i pripremu tradicionalnih lekovitih napitaka. Kuva se, prži, ili se koristi kao dodatak povrću i supama ili kao lekoviti čaj (najefikasniji je od svežeg korena) ili njegovog praha.
Bere se zimi, jer tada ima najviše hranljivih i lekovitih sastojaka.
Lekovita svojstva: leči kašalj, prehladu, sinuse, infekcije, bronhitis, astmu i veliki kašalj.
LUK ALJMA, zimski luk ((Allium fistulosum L.) – koriste se pera, koja ostaju dugo zelena. Tera stalno novo lišće visine od 30 do 50 cm. Sadrži mnogo mineralnih materija, vitamin C, eterična ulja i flavonoide.
Lekovita svojstva: pospešuje varenje, deluje antiseptično i preventivno na oboljenja srca i krvotoka.
LUK SREMUŠ, medveđi luk, divlji luk (Allium ursinum L.) – ima ga više vrsta, koristi se samo mlado lišće u sezoni od aprila do juna i lukovica. Listovi mirišu na beli luk i blagog su ukusa, a lukovica na mešavinu crnog i belog luka i ljutog je ukusa. Lukovica se koristi isto kao i beli luk. Sadrži mineralne sastojke (sumpor, magnezijum, mangan, gvožđe, cink) kao i beli luk, vitamin C, karotin, alin, zatim ugljene hidrate, belančevine, masti i celulozu i visoku komcentraciju sumpora (alicina). Upotrebljava se sirov za salate ili kuvani listovi za čorbe, variva, piree, kao začin i dodatak jelima. Za namaz se sitno isecka i pomeša sa mekim sirom i pavlakom, a seckani za ukrašavanje jela ili se dodaje hlebu. Mlada biljka se može kiseliti za zimu. Stajanjem i sušenjem lišća, razgrađuju se njegove aktivne supstance. Lukovica se upotrebljava slično mladom luku, kao začin, dodatak jelima (stavlja se na hleb) namazan maslacem, kao salata ili podloga za variva, kao začin čorbama, krompriru i drugim jelima. Nikada se ne razvijaju mlade lukovice (razmnožava se putem semena).
Lekovita svojstva: ima antibakterijska svojstva, snižava krvni pritisak, utiče na stvaranje krvi, čisti krv, jetru, creva i želudac, jača pamćenje, olakšava iskašljavanje. Vino od sremuša smanjuje sluz u plućima i dugotrajan kašalj.
Kontraindikacije: osobe sa osetljivim želucem treba da isečene listove preliju toplim mlekom i da odstoju 2 sata, a zatim piju gutljajj po glutljaj
LUK VLAŠAC, drobnjak, sitni perjaš (Allium schoenoprasum L.) – divlja je i trajna biljka. Uzgaja se ili raste samoniklo i deo je svake začinske bašte. Biljka je visoka od 15 do 35 cm s malom i slabo oblikovanom lukovicom. Iz lukovice izbija gust snop uskih i cevastih listova plavozelene boje. Ima vrlo fin miris, na beli i crni luk, koji je vezan za prisutnost različitih disulfidnih spojeva. Jelima daje lagan, svež ukus. Za jelo i začin koristi se sitno iseckani sveži listovi, kao ugodan dodatak ili aromat i dekoracija jela. Seče se iznad zemlje najmanje 3 cm, da bi se sačuvala lukovica za narednu upotrebu (ili sezonu). Iz lukovice stalno niću novi listovi.
Lekovita svojstva: skoro da nema lekovih svojstava.
MAJČINA DUŠICA, majkina dušica (Thymus serpyllum) – prijatnog je aromatičnog mirisa i oštrog ukusa. Koristi se za pripremu pečenja, posebno mlevenog mesa, specijaliteta od divljači, ribe, raznih umaka i supa od zeleni.
MAJORAN (Majorana hortensis) – upotrebljava se u svežem stanju ili cela osušena stabljika pokošena oko 10 cm iznad zemlje. Sličan je origanu. Sadrži etarsko ulje, tanin, gorke materije, terpena. Koristi se za kobasičarske proizvode, guščje i pačje pečenje i jela od mlevenog mesa, jela od krompira i povrća, mahunarkama i raznim supama, marinadama. Odličan je za umake za testeninu i punjeno povrće.
Lekovito dejstvo: otvara apetit, poboljšava varenje (naročito masna jela), ublažava grčeve. Etarsko ulje ima baktericidne osobine i smiruje kašalj.
Kontraindikacije: veće količine mogu da izazovu omamljenost i glavobolju.
MASLAČAK (Taraxacum officinale) – jestiva je i lekovita biljka. Jestivi deo biljke su listovi, koji su vrlo bogati hranljivim materijama, naročito proteinima. Listovi su prizemni, testerasto usečeni ili perasto deljeni koji obrazuju prizemnu rozetu. Cvetovi imaju oblik glavičaste cvasti. Koren je vretenast i uzdužno naboran. Svi delovi biljke su gorkog ukusa Za ishranu se upotrebljavaju svi delovi biljke: samo mlado lišće (stariji su gorki i tvrdi), koren i cvet. Da bi se uništila gorčina treba pre upotrebe staviti 30 minuta u slanu vodu. List se bere u rano proleće i u septembru kada biljka istera novo mlado lišće.
Mladi list maslačka sadrži triterpene, fitosterole, flavonoide, fenilkarbonske kiseline, mineralne materije (naročito kalijum, gvožđe, kalcijum i fosfor), vitamin C, karotin-provitamin A (4 mg/100g), vitamine B1, B2. Lišće se koristi za pripremu salate, supe, čorbe, variva, pirea, nadeva i dodaka jelima.
Lekovita svojstva listova: otvara apetit, utiče na lučenje mokraće, čisti krv, odstranjuje bolove žuči i jetre i poboljšava rad organa za varenje. Svež sok deluje blagotvorno kod bolesti bubrega, jetre, žući, mokraćne bešike, kod malokrvnosti, nesanice, glavobolje, čisti pluća, želudac i creva. Odličan je diuretik i čistač organizma. Suvi list sadrži oko 4% kalijuma.
Pupoljci maslačka, iako tvrdi, koriste se kao svež dodatak salatama ili se kisele za zimu.
Cvet maslačka se koristi za pripremu poznatog maslačkovog meda. Kombinirano mlado lišće i koren, začinjeni uljem i limunovim sokom (posle 4 sata stajanja, koriste se kao vitaminska salata. Veliki stariji listovi i cvetovi, koje ne upotrebljavamo za jelo, služe za pripremu čajeva.
Koren maslačka sadrži veću količinu inulina (u suvom korenu u jesen i do 40%). Koristi se kuvan (slično krompiru) ili sirov, isečen na tanke trake. Sitno isečen, prosušen i pržen koristi se kao zamena za kafu (slično korenu cikorije).
Kontraindikacije: neželjeni efekti mogu da se jave u vidu želudačnih tegoba i ređe alergije na koži. Interakcije sa drugim lekovima nisu poznate.
MATIČNJAK, limun trava (Melissa officinalis) – koristi se list (Melissae folium) koji ima veoma specifičan miris kao limun. List je tamnozelene boje, slatkoljutog ukusa. Sveži list sadrži: 0,05 do 0,3% etarskog ulja, vitamin C, šećer, skrob, pektin kao i rozmaricinsku kiselinu. Glavni sastojak lista je etarsko ulje (Melissae aetheroleum) izuzetno osvežavajućeg prijatnog mirisa. U sastavu etarskog ulja dominiraju monoterpenski aldehidi citrali (geranial i neral). List se upotrebljava kao začin za pripremu supe od povrća, umake, prelive, marinade, kao dodatak salatama, namazima od sira i osvežavajućim napicima. Matičnjak se po pravilu koristi svež (iseckano lišće). Isečen na trake u voćnoj salati (ili serviran kao ledeni čaj) deluje aromatično, osvežava i ima ukus limuna. Sušeni listovi matičnjaka na temperaturi 35-40oC gube na kvalitetu.
Lekovita svojstva: poboljšava varenje, protiv nadimanja, neuralgije, histerije, gađenja, povraćanja i proliva, smiruje nerve. Eterična ulja matičnjaka pomažu pri grčevima, pospešuju probavu, opuštaju i deluju umirujuće. Koriste se osušeni listovi, sakupljeni neposredno pred cvetanje (samoniklih ili gajenih) biljaka.
MEČJA ŠAPA, šapica (Heracleum sphondylium L.) – male je hranljive vrednosti, svega 50 kalorija. Sadrži belančevine, masti, ugljene hidrate, vitamin C i karotin. Miriše na celer. Koriste se mladi sočni lislovi i mesnate mlade stabljike s još neotvorenim cvetnim pupoljcima, koji imaju jak miris i pomalo su gorkog ukusa. Koristi se kao zelen za supu, salate, mešana variva i druga jela. Stabljika sa cvetnim pupoljcima koristi se sirova ili se prethodno popari s vrelom vodom, uvalja u brašno ili testo za palačinke i peku na ulju. Za jelo se koristi i koren u kome ima dosta skroba i šećera. Upotrebljava se kao dodatak supama i varivima. Izrendan sveži koren kuvanjem u vodi, dobija se sirup koji se koristi kao začin, dodatak i preliv za jela. Koren se može sušiti i mleti za hlebno brašno.
MEHURICA OBIČNA, pljuskavac, pogančeva trava (Physalis alkekengi) – stabljika je uspravna, slabo razgranata, visine je 30-80 cm. U gornjem delu je pokrivena dlačicama. Sočne i slatkaste, veoma ukusne bobice istovremeno su i kiselkastogorkog ukusa. Plodovi se koriste kao voće.
Napici svežih bobica upotrebljavaju se za lečenje bolesti bubrega i bešike, pospešuje pražnjenje creva i izlučivanje vode iz organizma. Posle cvetanja razvijaju se sjajne i sočne, kao trešnja velike zelene bobice, unutar mehuraste ovojnice. Kada su zrele, postaju jarko crvenoljubičaste boje. Koriste se samo zrele bobice, jedu se sirove ili prerađene u sok, a koriste se i za ukrašavanje jela. Najčešće se jedu ušećerene ili kandirane, kao dodatak voćnim salatama, slatkim umacima i prelivima. Prerađuju se i u pekmez, džem i kompot. Pre kuvanja, sirove bobice se kratko stave u zamrzivač da se ukloni gorak ukus. Treba obratiti posebnu pažnju da plod ne dolazi u dodir s mehurastom ovojnicom, jer ovojnica sadrži otrovni i gorak glikozid fizalin. U malaoj količini se nalazi i u zelenim (nedozrelim) plodovima.
Lekovita svojstva: potpomaže rad bubrega i izlučivanje mokraće, kod zastoja mokraće, teškog i bolnog mokrenja, deluje na upalu bubrega, bešike i mokraćnih kanala, kod reume i artritisa, reguliše menopauzu i klimakterijumske smetnje
Kontraindikacije: preporuka je stručnjaka, da se dnevno može pojesti najviše do 20 sirovih bobica. Vruć čaj od ploda mehurice podstiče znojenje i smanjuje povišenu temperaturu.
MEHURICA PERUANSKA, jagodasta mehurica – egzotična je varijanta obične mehurice.
MENTA, nana (Mentha piperita) – dodaje se jelima sa mlevenim mesom, jagnjetini, masnim jelima, salatama, umacima, mesima s roštilja, ribi, peradi, slatkim jelima, čajevima i likerima.. Lekovita svojstva: poboljšava apetit, olakšava varenje, ublažava stomačne tegobe.
MIROĐIJA, kopar (Anethum graveolens) – ima osvežavajući miris. Koriste se listovi i semenke kao dodatak jelima od mesa, riba i povrća, za supe, čorbe, umake, salate, majoneze, sireve i za pripremanje zimnice. Sadrži: etarsko ulje, masno ulje, C vitamin, pektin, azotna jedinjenja, limonen, karvon.
Lekovita svojstva: ublažava grčeve u stomaku, jača otpornost organizma, deluje na upalu usne šupljine.
MIRTA, mrča (Myrtus communis) — koristi se tamnozeleni list i plod. List sadrži: etarsko ulje (0,3—0,5%), gorke materije, tanin, smolu, vitamin C, a plod: etarsko ulje, šećer, pektin, ćilibarsku, vinsku i jabučnu kiselinu. Upotrebljava se za ušećereno voće u alkoholu za pripremu likera.
Lekovita svojstva: osvežava i ublažava bronhijalne tegobe.
MIŠJAKINJA, mišje uvo (Stellaria media Vill.) – širokolisna biljka, slabe i tanke, jako razgranate stabljike. Gornji listovi su jajasti ili eliptični, obično krupniji od donjih. Cveta skoro cele godine. Najaktivnije klija ili niće u jesen i proleće. Beli cvetići sa laticama po sredini imaju izgled i oblik kao zvezdani zraci koji je karakterističan za sve njene srodnike koji su isto jestivi. Oni sadrže: minerale (magnezijum, gvožđe, kalcijum, kalijum, fosfor, bakar…, bogatstvo vitamina C, beta-karotin, rutin, biotin, holin i vitamine grupe B (B6 i B12) i D. Blagotvorno deluje na organe za varenje i na opšte zdravlje organizma. Ne sadrži štetne niti nadražujuće materije, pa se može konzumirati u prakrično neograničenoj količni.
PAPRAT, bujad, orlova paprat (Pteridium aquilinum) – višegodišnja je paprat koja raste u velikim kolonijama. Za jelo se koriste samo mladi izdanci, dok su savijeni poput puža i ne viši od dvadeset centimetara. Oni sadrže visok procenat skroba. Biljka je visoka 50-150 cm i ima listove trouglastog oblika, koji su dvostruko ili trostruko podeljeni.
Lekovita svojstva: ublažava probavne smetnje, protiv crevnih parazita i reumatskih bolova.
PELEN, pelin (Artemisia absinthium) – sadrži apsintin,, anapsintin, etarsko ulje, holin, gorke materije. Koristi se u svežem i sušenom stanju. Delovi cveta se koriste kao začin koji se beru pre cvetanja. Imaju pomalo gorak ukus i naročito prijatan miris. List se koristi u malim količinama za pečeno i masno meso, piletinu, pileću sapu, salate, umake, povrće i jela od jaja.
POTOČARKA, ugas (Nasturtium officinale) – okrugli listovi podsećaju na ukus rotkve, ljutog je i gorkastog ukusa. Koristi se sveža kao garnirung za pileće meso, ribu, jela od krompira, kao začin za supe, umake, salate, kremu od sira. Sadrži brojne vitamine (visok sadržaj C, D, E, karotin), ulje slačice, minerale (gvožđe, kalijum, jod i sumpor).
Lekovita svojstva: jača imuno sistem. Sok je diuretik, otklanja toksine, čisti krv i kožu, pomaže kod stomačnih tegoba, rastvara nikotin. Koristi se protiv anemije, rahitisa, slabog srca i vida.
Kontraindikacije: ne preporučuje se jesti za vreme trudnoće.
RABARBARA (Rheum rhabarbarum) – trajno je gomoljasto povrće, od kojeg se koriste lisne peteljke i rebra listova. Niskokalorična je namirnica, 100 g ima svega 7 kcal. Sadrže voćne kiseline, pre svega jabučnu, koje daju jelu finu slatkasto-kiselkastu aromu. Još sadrže mineralne materije (naročito kalijum kalcijum), vitamin C i dijetalna vlakna. Koristi se za pripremu salate, kompota, supa, čorbi, umaka, sarme, savijača (pita, kolače), marmeladu, džem
Lekovita svojstva: ublazava probleme probavnog sistema.
Kontraindikacije: sam list se ne koristi, jer sadrži oksalnu kiselinu, čija konzumacija može dovesti do pojave kamenca u bubrezima ili mokraćnoj bešici.
RUKOLA, riga, rikula (Eruca sativa) – listovi u osnovi stabla formiraju rozetu, izduženi su i nazubljeni. Sve vrste rukole imaju gorak i aromatičan ukus. Gorčina listova potiče od glukozinolata izotiocianata, ima i estre buterne kiseline i jedinjenja sa sumporom. Sadrži mineralne materije (naročito gvožđe, kalijuma, kalcijuma, fosfora, natrijuma), bogatstvo vitamina C (100-200 mg/100 g) i karotenom. Sadrže i eterična ulja jačeg ukusa i arome. Koristi se najčešće za pripremu salate ili u kombinaciji sa drugim mešanim salatama za poboljšanje ukusa i arome. Priprema se sa maslinovim uljem, vinskim sirćetom i ribanim parmezanom. Ukus rukole podseća na ukus salate potočarke. Semenke su ljutkaste i koriste se za priipremu domaćeg senfa.
Lekovita svojstva: reguliše probavu, pomaže kod prehlade i kašlja.
RUZMARIN (Rosmarinus officinalis) – koriste se seckane ili cele iglice i grančice koje su oporog i blagog ukusa. Odlično ide uz jaka jela od pečenog mesa, naročito ako su pripremljena sa vinom i belim lukom. Dobro se slaže sa timijanom, žalfijom, belim lukom i peršunom.
SEDMOLIST, kozja noga (Aegopodium podagraria, Umbelliferae) – mladi listovi su jestivi i lekoviti, ukusa mešavine peršuna i celera. Male je hranljive vrednosti, svega 42 kalorije. Sadrži vitamin C i karotin. Koriste se prizemni mladi i meki listovi, svetlije i sjajne boje. On je prvenstveno začinska biljka, ali se koristi za čorbe, salate i variva. Varivo je ukusnije u kombinaciji sa koprivom, mišnjakinjom, lobodom, spanaćem i drugim lisnatim povrćem. Lekovita svojstva: olakšava rad želuca i sprečava upale organa za varenje.
SELEN, miloduh (Levisticum officinale) – veoma aromatična zeljasta biljka sa perastim listovima tamnozelene boje. Veoma podseća na miris celera. List sadrži: do 100 mg % vitamina C, etarsko ulje, šećer, gumu, tanin, smole i skrob. Osušen koren sadrži: etarsko ulje, šećere, organske kiseline, smole i dr. Koristi se sveže iseckan ili osušen list s vršnim delovima biljke za začinjavanje čorbi, jela od pasulja, mesa i povrća, salata i umaka.
Lekovita svojstva: pospešuje rad želuca, ubrzava varenje, izbacuje višak vode iz organizma. Pripremljen kao čaj ublažava oboljenja disajnih puteva i kašalj, jača organizam, a deluje i kao antiseptik.
SLAČICA, gorušica (bela Brassica alba, crna Brassica nigra) – koristi se za pripremu kuvanih jela sa povrćem i kisele zimnice. Važan je sastojak za prelive, umake, salate i marinade. Sadrži do 30% masnog ulja, proteine. glukozinolate i sluzi. Crna slačica poseduje jako antibakterijsko dejstvo. Od semena se dobija masno brašno. Etarsko ulje se dobija njegovom destilacijom. Bezbojno je ili slabo žućkasto, bistro, ljutog i prodornog mirisa (izaziva suzenje i pecka kožu).
Lekovita svojstva: deluje antiseptički i dezinfekciono.
SPIRULINA (Spirullina maxima, Spirullina platensis) – mikroskopska plavo-zelena alga, koja raste u kontrolisanim uslovima u slatkim vodama i sadrži preko 100 hranljivih materija uzajamnog delovanja. Predstavlja najbogatiji izvor proteinske hrane (60%) koja sadrži sve esencijalne aminokiseline. Spirulina sadrži samo 6% masti (nezasićene masne kiseline, praktično je bez holesterola) 19% ugljenih hidrata, ukupno 8% minerala (kalcijum, magnezijum, gvožđe, fosfor, kalijum, natrijum, mangan, cink, bor, bakar i molibden). Od vitamina sadrži: beta-karotin, kompleks vitamina (B1, B2, B3, B6, B12), vitamin E (d-alfa-tokoferol), inositol, biotin, folnu kiselinu i pantotensku kiselinu. Od fitonutrijenata sadrži: hlorofil, fitocijanin i SOD (superoksiddismutaza, jak antoksidant). Ima bogat izvor enzima, RNK i DNK,sulfolipida, glikolipida. Sadrži 48 mg po gramu Omega 3, 6 i 9 masne kiseline. 95% je potpuno svarljiva.
Spirulina obezbeđuje: dugotrajan izvor energije, skraćuje vreme oporavka posle fizičke aktivnosti, jačanje imuniteta, lakoapsorbirajuće gvožđe, pravilno i zdravo mršavljenje, moćan je borac protiv slobodnih radikala.
Lekovita svojstva: antioksidantna zaštita, pomaže kod ulkusne bolesne, artritisa, alergija, dijabetesa, gojaznosti, visokog krvnog pritiska, kod smanjenja težine, energetski je dodatak. Za sportiste.
Posebna napomena: može se nabaviti pod imenom Spirulina Pure Planet u apotekama ili prodavnicama zdrave hrane.
ŠPARGLA, šparoga (Asparagus officinalis) – kratka podzemna stabljika iz koje nad zemljom rastu mesnati izdanci sa spiralno poređanim listićima. Koriste se samo nadzemni izdanci koji se pre upotrebe oljušte. Oni se kasnije razvijaju u razgranatu stabljiku iz čijih lisnih pazuha rastu čuperci igličastih ili nitastih ogranaka. Divlja sadrži više vitamina nego kultivisana (vidi gajeno povrće, šparoga).
ŠTIR (Amarantus retroflexus) – izuzetno zdrava biljka visoka do 1 m, od koje se za ishranu koristi lišće i seme. Seme štira se koristi sveže ili osušeno i samleveno u brašno. Veoma je sitno, sjajno crne boje i izuzetno otporno na vlagu. Plodnost biljke može biti i do 100000 semenki, pa i više). Semenke štira sadrže visoko vredne belančevine koje nadmašuju žitarice (sadrže lizin, aminu kiselinu i druge amino kiseline koje sadrže sumpor, ugljene hidrate, šećer, vitamine B kompleksa i E, i sluzaste materije. Kuva se sa vodom, u zapreminskom odnosu 1:2, sve dok sva voda ne upije i ispari. Pre kuvanja može se malo propržiti na suvom tiganju. Po ukusu podseća na proso. Dodaje se drugim žitaricama, jer poboljšava ukus.
LIšće štira se koristi sveže, kuvano 15-20 minuta (ili kuvano na pari) i dinstano. Listovi su bogati izvor vitamina C, beta karotina, niacina, riboflamina i minerala (posebno kalcijuma, kalijiuma i gvožda.
TIMIJAN (Thymus vulgaris) – ima lako slatkasti ukus. Upotrebljava se svež ili osušen list kao začin za poboljšavanje ukusa raznih jela. Idealan je za pripremu marinada za roštilj, uz povrće i kuvana jela. Mladi izdanci se koriste celi, a sa drvenaste stabljike se otkidaju listići.
Lekovita svojstva: veoma je lekovit, pomaže kod varenja, ublažava kašalj i nalazi se u redovnoj farmakopeji.
TUŠT, portulak (Portulaca oleracea L.) – pripada grupi lisnatih hranljivih i lekovitih biljaka. Ima sve kvalitete prave letnje hrane. Za jelo može služiti čitava mlada nadzemna biljka. Listovi su sočni, prijatno slankasto-nakiselog ukusa. Ledena je, jer deluje rashlađujuće, spolja i iznutra. Sadrži najviše vode (92-95%). U 100 g ima: 1-2,2% bjelančevina, 0,3-0,4% masti, 1,3-2,2% probavljivih ugljenih hidrata, 5% mineralnih materija (gvožđe, kalcijum, fosfor), vitamine (beta karotin (1,5-2 mg%, C i E) i omega 3-masne kiseline (alfalinolenska), askorbinsku kiselinu (20-50 mg). Otporan je na visoke i niske temperature i sušu, uspeva na lošem zemljištu. U ishrani se koristi za pripremu salata, čorbi, variva, đuveče, u testu za palačinke ili kao rskav začin u salatama. Kuva se najviše do 15 minuta, kuvanjem oslobađa sluz koja blago zgušnjava čorbe i daje im kremast izgled. Pogodan je i za kiseljenje, ali ne i za sušenje. U svežim salatama lepo se slaže sa krastavcem i paradajzom, krompirom, graškom i belim lukom dinjama i breskvama. Služi se i kao prilog za začinjena jela od mesa ili ribe. Bere se pre cvetanja, čim se odseče ponovo brzo raste.
Lekovita svojstva: omega-3 masna kiselina je značajna za rast i razvoj organizma, štiti ćelijske zidove, reguliše nivo holesterina i sprečava bolesti srca i krvotoka.
VRANILOVKA, vranilova trava, origano (Origanum vulgare) – zeljasta aromatična začinska i lekovita biljka. Bere se nadzemni vršni deo stabljike u cvetu dužine 25 do 30 cm od jula do oktobra. Slična je majčinoj dušici, ali uvek je visine do 50 cm. U nadzemnim delovima aktivne materije su: etarsko ulje koje sadrži 40% fenola (timola i karvakrola).
Koristi se u kulinarstvu, za začine, u jela sa paradajzom, prirodan je konzervans. Osušeno lišće sa cvetićima samelje se u najfiniji prah ili se krupnije usitni, stavlja se u peciva, jela od divljači i druge pikantne specijalitete slanog ukusa.
Lekovita svojstva: jačanje organizma, poboljšava probavu, protiv proliva, olakšava disanje.
VRBOLIKA, noćurak (Chamaenerium angustifolium L., sinonim Epilobium angustifolium) – višegodišnja je zeljasta biljka čije stablo raste do 1,5 m visine. Raste uz rubove šuma, proplanaka i krčevina, livadama, kraj seoskih puteva, kao korov po poljima i dr. Hranljiva je, lekovita i medonosna. Listovi su uski, naizmenični, slični vrbovim. Pri vrhu stabljike nalazi se klasasta cvast sa cvetovima ljubičasto purpurne boje. Berba vrbolike počinje u martu ili aprilu, kada se ubiru mladi listovi i izdanci zajedno sa korenom. Listovi i koren sadrže 10-20% tanina, do 380 mg askorbinske kiseiline, karotina, šećera, pektinskih materija i alkaloida. Nadzemni deo biljke do cvetanja sadrži do 20% belančevina, soli kalcijuma, fosfora, kobalta i sluzi. Za jelo se koriste sočni vršci mladih biljaka i listovi u obliku salata, ukusnog variva ili pomešano sa drugim biljkama (vrbolika + mladi listovi koprive). Od podanka vrbolike priprema se hlebno brašno (jer sadrži skrob i šećer).
VUČJI (PASJI) TRN (Hippophae rhamnoides L.) – plodovi su hraljivi i lekoviti, narandžaste mesnate bobice, veličine graška. Koriste se samo u prerađenom stanju: za pekmez, džem i marmeladu sa dodatkom šećera, umake (kao kiseli začin jelima od riba). Presne bobice nisu za jelo. Sušenjem plodova sačuva se stabilna koncentracija vitamina C, E, F i karotina (koja se ne smanjuje tokom tri godine). Prijatan ukus i miris bobica potiče od masnih ulja koja su zastupljena u 2%. Plod u 100 g sadrži: 98 mg% vitamina C, 0,02 mg% vitamina B1
U današnje vreme se roditeljstvo dosta razlikuje od onoga pre 30-ak godina. Napredovalo se u filozofiji roditeljstva, uključujući zdravlje i sigurnost. Majka petoro dece otkrila je u čemu je detinjstvo tada bilo bogatije i zdravije nego u današnje vreme.
Stavljali su jedno drugo na prvo mesto.
Kad su naši roditelji bili mladi, nije bilo neuobičajeno da je brak najvažniji odnos u porodici. Ali, u poslednjih 30 godina roditelji su počeli da tretiraju svoju decu kao centar sveta.
Gledati na svog supružnika kao na prioritet može da bude teško, ali je ključno za zdravu i srećnu porodicu.
“Kada me deca prekidaju dok razgovaram sa mužem, kažem im da će morati da sačekaju (osim ako nije jako hitno). Deca treba da nauče da se sve ne vrti oko njih.
Govorili su deci da se igraju igraju napolju
“Većina mojih sećanja iz detinjstva je igranje na otvorenom, u prirodi, koristeći maštu. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Moji prijatelji i ja bismo izašli napolje čim smo se vratili kući iz škole. Ušli bismo na večeru, a zatim se vraćali napolje do mraka. Uživala sam gledajući TV, ali uvek smo voleli da budemo napolju”. Bitno je znati da deci nije potreban sportski teren ili bazen za zabavu napolju. Sve što im treba je njihova mašta.
Verovali su svojoj deci
“Siguran sam da se većina nas seća da smo većinu svog slobodnog vremena vozili bicikl s prijateljima kilometrima daleko od kuće, boravili napolju do mraka, a sve to bez znanja roditelja gde smo bili. To se može nazvati “roditeljstvom slobodnog kruga” ili čak smatrati i opasnim. Ali verovati svojoj deci je veoma bitno kako bi i oni mogli učiti i praktikovati odgovornost”.
Nisu forsirali određenja znanja
Pre 1980. godine, glavni fokus u ranim godinama deteta bili su kreativnost i društvene veštine. Deca nisu znala da čitaju kad su krenula u vrtić, a mnoga nisu znala ni abecedu. Roditelji su decu učili da poštuju druge, da dele i sklapaju prijateljstva. Kulturno gledano, naša deca su primorana da se takmiče u ranoj dobi što povećava, ako ne i uzrokuje, teskobu i stres.
Učili su ih pristojnosti
Kada govorim o učenju socijalnih veština, uvek sam u šoku zbog nedostatka manira koji danas vidim kod mnogo dece i tinejdžera. Suprug i ja smo pre nekoliko godina proveli nedelju dana kuvajući za 300 tinejdžera. Provodili smo ceo dan kuvajući, prali smo posuđe i posluživali hranu na njihove prazne tanjire. Bili smo šokirani zbog količine pohvala: samo dvoje od 300. To je jednostavan primer.
Večerali su kao porodica
Roditelji danas teže žrtvovanju porodične večere u svrhu vanastavne aktivnosti i to je štetno. Deca koja učestvuju u redovnim porodičnim obrocima ređe imaju teskobu i depresiju. Imaju veća akademska postignuća i bolje psihičko zdravlje.
Nemojte meriti obroke prema aktivnostima, već raspored aktivnosti prema obrocima.
Zadavali su deci zadatke
Kad sam ja odrastala, svaka je subota bila rezervisana za obavljanje poslova. Nismo se mogli igrati s prijateljima ili baviti bilo kakvim drugim aktivnostima dok nismo očistili spavaće sobe i obavili nekoliko drugih zadataka. Čistila sam kupatilo, usisavala, brisala prašinu i još mnogo toga. Danas se od dece traži da preuzmu samo najviše trivijalne odgovornosti. Možda ćete se iznenaditi koliko su zapravo vaša deca sposobna, samo im treba pružiti priliku.
Disciplinovalii su jedni drugima decu
Što biste uradili da vas drug vašeg mališana ne želi da posluša ili čak udari vaše dete? Da li biste ih pitali hoće li prestati? Da li bi se uopšte usudili da to kažete njegovom roditelju? Naši roditelji imali su neizrečeno pravilo da će ih, ukoliko je dete neposlušno, bezobrazno ili čak naporno, disciplinovati na isti način kao i svoju decu.
Priređivali su rođendanske kućne proslave
“Rođendanske proslave koje bi naši roditelji priređivali uključivali su tortu i sladoled. Oni nisu svakom gostu davali korpu napunjenu poklonima. Nisu iznajmilljivali igraonicu ili plaćali profesionalnog fotografa ili ugostitelja. Uprkos tome, mi smo se zabavili”.
Držali su stvari jednostavnima
Najbolji deo “dobrih starih” dana bio je koliko je sve to pre bilo jednostavno. Kao deca nismo žurili s fudbalskog treninga na sate klavira ili plesa. Naši roditelji nas nisu vodili u Diznilend svako leto i nisu kupovali tablete. Bilo nam je dosadno, ali koristili smo svoju maštu. I uspeli smo. Naša deca će završiti dobro – čak i bolje nego mi. Ne treba im sve dati na srebrnom tanjiru. Ne treba da budu najbolji u svemu, pa čak ni u jednoj stvari. U redu je ako padnu i povrede se ili im se slomi srce. To je način na koji će oni učiti i rasti.
Ukusna i lekovita, ribizla, odnosno njeni sitni bobičasti i vrlo ukusni plodovi nalik groždju, sazrevaju u julu. Najzastupljenija je crvena ribizla (Ribes rubrum), ali u velikoj meri koristi se i crna (Ribes nigrum). Obe rastu samoniklo, mada mogu i da se kultivišu.
Crvena ribizla ima sitne, sočne bobice, prijatnog kiselkasto slatkog ukusa. Sadrži ugljene hidrate, vlakna i proteine, a kalorije u tragu. Prebogata je karotinom koji je i razlog njene crvene boje. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Osim toga, karotin u organizmu služi za sintezu vitamina A, koji istovremeno štiti sluzokožu i pospešuje razmenu materija na ćelijskom nivou. U zavidnim količinama sadrži i vitamine B1, B2 i B6, niacin, ali i vitamine E i C.
Bobice sadrže čak polovinu dnevnih potreba vitamina C, zbog čega se preporučuje kod bolesti izazvanih manjkom vitamina, kao što je avitaminoza. Zbog visoke koncentracije vitamina C ova voćka je izuzetno delotvoran antioksidans u sprečavanju različitih oblika karcinoma. Dobar je i izvor vitamina K, pa se preporučuje za održavanje zdravlja kostiju, jer aktivira osteokalcin, koji pomaže ugradnju kalcijuma u kosti. Obezbeđuje i zdravo zgrušavanja krvi kao zaštitu kardiovaskularnog sistema.
Bobice crvene ribizle otvaraju i apetit, jačaju organizam i štite ga od nagomilanih štetnih materija. Takođe pospešuju rad creva i ubrzavaju oporavak posle hirurške intervencije. U narodnoj medicini crvena ribizla poznata je kao voće koje jača, čisti i ulepšava telo.
Zbog sadržaja vlakana u semenkama bobice regulišu aktivnost creva i iz organizma eliminišu otrovne sastojke. Sveže bobice i sveži sok krepe zdravlje, dok razređen sok sa mineralnom vodom gasi žeđ. Sok je koristan i u oporavku rekonvalescenata, a naročito za dijabetičare.
Lišće crvene ribizle koristi se za spremanje čajnog napitka kod oboljenja jetre. Ujedno pomaže i kod skleroze krvnih sudova, visokog pritiska i zapaljenja mokraćne bešike.
Crna ribizla veoma liči na crvenu, samo što njeni listovi sa donje strane imaju takozvane uljne žlezdice. Takođe ima sitne, sočne bobice, koje su u početku crveno-smeđe boje, a kada sazru postaju crvenije i tamnije. Potpuno crnu boju dobijaju kada su sasvim zrele. Tada imaju izuzetno jak miris, zbog čega se više koriste kao voćni sokovi, sirup, džem i kompot.
Plod crne ribizle izuzetno je bogat vitaminom C. Visok sadržaj vitamina C sprečava i leči teške infekcije, a pre svega upalu pluća. Plodovi i sok korisni su kod bubrežnih bolesti, grčeva i bolova organa za varenje. Narodni lekari je smatraju biljkom izbora za jačanje i čišćenje krvi. Čaj od crne ribizle povoljno utiče na rad bubrega i ublažava tegobe izazvane reumom. Sprema se tako što se dva prstohvata isitnjenih listova crne ribizle stavi u dva decilitra provrele vode, ostavi dva do tri minuta da odstoji, procedi i pije.
Plod i prerađevine od crne ribizle normalizuju i stabilizuju krvni pritisak, a posebno se preporučuje osobama koje su malokrvne. Lekovito deluje i kod čira na želucu, gastritisa, ateroskleroze, poremećaja metabolizma… Sok pomaže i kod krvarenja desni i proširenih vena, a pozitivno utiče i na povećanje koncentracije i pamćenja. U suštini, svaka bobica ribizle predstavlja malu multivitaminsku pilulu, koja sadrži velike količine niacina važnog za nerve, pantotensku kiselinu važnu za ćelijsko disanje i lepu kosu, kao i brojne minerale koji povoljno utiču na sveukupno zdravlje organizma.
Recepri sa ribizlama
Sok od ribizle
Sastojci:
-
6 kg ribizli (mogu biti crne ili crvene, a možete ih i kombinovati)
-
2 kesice limuntusa
-
4 l vode
-
4 kg šećera
Priprema:
Operite ribizle u hladnoj vodi, procedite ih i izgnječite. U izgnječene ribizle sipajte limuntus i vodu i sve to dobro promešajte, prekrijte gazom i ostavite da odstoji 24 sata na sobnoj temperaturi. Nakon 24 sata stavite mešavinu na šporet i kuvajte dok ne proključa. Čim proključa, sklonite smesu sa ringle, sačekajte da se ohladi i na kraju je procedite. U ohlađen i proceđen sok sipajte šećer i još jednom ga pokuvajte do ključanja. Sok mešajte tokom kuvanja kako bi se šećer što bolje otopio. Na kraju skinite penu sa soka koja se stvorila tokom kuvanja i dok je još vruć sipajte ga u staklene flaše. Sok čuvajte na tamnom i hladnom mestu.
Pekmez od ribizle
Sastojci:
-
1 kg ribizla
-
250 g šećera
-
1 kesica vanilin šećera
-
1 kesica želatina ili džemfixa
Napomena: Ovo je razmera za 1 kg ribizla. U zavisnosti od količine ribizla povećavajte i količinu dugih sastojaka (na primer, na 2 kg ribizla ide dupla doza preostalih sastojaka).
Priprema:
Prvo dobro operite ribizle, potom ih dobro ispasirajte i prespite ih jednu veću činiju. Ovoj smesi dodajte šećer i vanilin šećer pomešane sa želatinom ili džemfixom i stavite da se kuva. Smesu kuvajte uz neprestano mešanje. Kad proključa, nastavite da je kuvate još 5 do 10 minuta na jakoj vatri. Vruću marmeladu sipajte u tegle, poklopite i ostavite ih da se ohlade na sobnoj temperaturi.
Slatko od ribizli
Sastojci:
-
1 kg ribizli
-
1 kg šećera
-
100 ml vode
Priprema:
Ribizle dobro operite i očistite i ostavite ih da se suše. Za to vreme pomešajte vodu i šećer i stavite na šporet da provri. Kada provri, smanjite temperaturu i pustite da izbije nekoliko ključa. Potom u tu smesu ubacite ribizle i sve zajedno kuvajte. Nemojte mešati smesu. Dovoljno je da protresete šerpu s vremena na vreme. Na ovaj način će se sva pena skupiti na sredini šerpe, pa ćete je lakše ukloniti. Nakon što proključa, ostavite da vri još oko 20 minuta. Kada je gotovo, pokupite svu penu, pokvasite jednu krpu, isedite je i pokrijte šerpu u kojoj ste kuvali slatko. Ostavite ga odstoji 5-6 sati. Potom ga sipajte u tegle i zatvorite. Za pripremu ovog sla
Liker od ribizle
Sastojci:
1 kilogram bobica ribizli,
1,5 litara rakije,
200 grama smeđeg šećera
1 čaša crnog vina.
Priprema:
Šećer prvo rastopite u zagrejanom vinu. Očišćene ribizle stavite u staklenu flašu ili teglu i prelijte ih rakijom i vinom. Tako ostavite da stoji 6 do 8 nedelja na toplom mestu. Posle tog perioda, iscedite bobice kroz cediljku i zatvorite teglu ili flašu. Liker se drži na tamnom mestu i nakon ovog postupka, spreman je za konzumiranje. Ako likeru dodate malo osušenog lista ribizle, liker će vam biti malo jačeg ukusa, tj ovaj list će pojačati rakiju.
Izvor: novosti.rs
Čaj od maslačka se pravi tako što se koren ili list ili cvet od maslačka potope u ključalu vodu, pa mu se, kad se prohladi, doda kašičica livadskog meda.
Ovaj čaj se razlikuje po ukusu i nutricionističkim vrednostim u zavisnosti od dela biljke koja se koristi. Na primer, koren maslačka leči jetru, lišće bubrege, a cvetovi daju najukusniji čaj na svetu.
13 razloga da pijete čaj od maslačka:
-
Izvor vitamina
Čaj od maslačka je pun kalcijuma, gvožđa, kalijuma, vitamina K, A i B6, kao i riboflavinoma i tiaminoma.
Ako jedete lišće maslačka kao salatu, ono će vaše telo osnažiti više nego spanać ili brokoli.
-
Reguliše dijabetes
Čaj od maslačka može da snizi nivo šećera u krvi, što je ključno za kontrolu dijabetesa, kažu istraživanja.
-
Savršena zamena za kafu
Čaj od maslačka je snažan antioksidans i pun je minerala. Telu vraća energiju, a da pri tome ne sadrži kofein. Što je još interesantnije leči zavisnost od kofeina. Pa ako želite, jutro započnite čajem od maslačka umesto kafom.
-
Smanjuje upalu
Hronična upala može izazvati niz neželjenih zdravstvenih simptoma, uključujući bolove u zglobovima, osetljivost mišića, pa čak i glavobolju.
-
Pospešuje izbacivanje vode iz organizma
Čaj od maslačka je prirodni diuretik koji može da poveća učestalost mokrenja. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Istraživanja pokazuju da je 1 čaša čaja od maslačka dovoljna da se smanji nadutost tela.
-
Pospešuje mršavljenje
Lišće maslačka prirodno inhibira lipazu pankreasa, što je enzim koji vaše telo oslobađa tokom varenja. Zbog ovoga čaj od maslačka će vam pomoći da brže izgubite kilograme.
-
Sprečava hronične bolesti
Zahvaljujući snažnoj mešavini antioksidanasa koje sadrži, samo jedna šolja čaja od maslačka pomoći će vašem telu da se izbori protiv slobodnih radikala. To sprečava oksidativni stres koji može dovesti do raka i drugih hroničnih bolesti.
-
Smiruje probavne bolesti
Čaj od maslačka je prirodni diuretik i blagi laksativ. Samo jedna šoljica čaja posle jela, ubrzaće varenje i eliminisati zatvor, smanjiće grčeve i nadutost.
-
Pospešuje zdravlje jetre
Čak i naučna istraživanja kažu da je čaj od maslačka taj koji leči bolesti jetre. On podstiče protok žuči u jetri, što znatno smanjuje simptome bolesti jetre.
-
Sredstvo koje se bori protiv raka
Početni rezultati studije o maslačku pokazuju da ima sposobnost da telo odbrani od raka, jer koren ove biljke može da ubije ćelije kancerogenih melanoma bez oštećenja zdravih.
-
Sprečava infekcije urinarnog trakta
Zbog toga što je prirodni diuretik, čaj od ove biljke je efikasan u lečenju urinarnog trakta, pogotovo kada se pije zajedno sa čajem od uve. Čaj od maslačka će očistiti bubrege i sprečiti razvoj infekcije.
-
Jača kosti
Zahvaljujući mineralima koje sadrži ovaj čaj obezbeđuje sve ono što je našem telu neophodno za jake kosti i dobru odbranu od osteoporoze.
-
Povećava cirkulaciju
Bogat sadržaj gvožđa iz čaja maslačka omogućava i bolji protik krvi kroz telo.
1. Danas se više razbolevamo, jer jedemo puno uvozne hrane. U redu je jesti uvoznu hranu, ali maksimalno 10 posto od ukupno unesene hrane u naš organizam. Kada jedete puno hrane koja nije iz vašeg podneblja, onda se nećete moći prilagoditi uslovima mesta u kojem živite. To je osnovni zakon prirode. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Razumete li me? Od te hrane možete samo da se razbolite! Ivan Grozni je još 1580. godine rekao: “Ako želite da osvojite neku zemlju, dajte im tuđe proizvode!” E to mi danas sebi radimo!
Kada jedete puno hrane koja nije iz vašeg podneblja, onda se nećete moći prilagoditi uslovima mesta u kojem živite
2. Najveći deo hrane koju danas svakodnevno jedemo je smeće: gazirana pića, žvake… U njima je glavni sastojak aspartam (zaslađivač) koji je 200 puta slađi od šećera. Što više piješ taj sok, više ti se pije i više ti se kupuje. A zemlja koja je proizvela ovo smeće se bogati. Komplikacije koje donosi aspartam: smanjuje inteligenciju, uzrokuje glavobolju, mučninu, depresiju, bol u stomaku, mutan vid, uzbuđenje, nestabilan hod, oštećenje zglobova, debljinu itd. Zapitajte se šta dajete svom detetu kada mu dozvolite da popije čašu gaziranog soka – “bez šećera”! Aspartam su izmislili Amerikanci kako biste se ‘navukli’ na te proizvode. Što ga više uzimate, to ga više želite, a on je uzrok mnogih komplikacija. Ako majke koriste te proizvode tokom trudnoće, inteligencija deteta će se smanjiti za petnaest posto.
3. Počeli smo da konzumiramo i previše belog hleba, iako dobro znamo da on sadrži mnogo manje hranjivih materija od raži. Znate li kada su naši preci jeli beli hleb? Samo nedeljom i za praznike! Ostalo vreme se jeo hleb od celog zrna. Beli hleb je prazan hleb.
4. Moja preporuka je da se deci u vrtiću mesec dana daje kaša od ovsa s domaćim mlekom, kojom ćemo im pročistiti pluća. Drugog meseca treba da im se daje ovas kuvan na vodi, kojim ćemo im očistiti jetru. A zatim bi još tri nedelje trebalo produžiti sa davanjem ovsa!
Nedostatak joda uzrok je brojnih problema, razdražljivosti, depresije, zaboravnosti, slabe memorije, čestih glavobolja i prehlade, infektivnih bolesti
5. Otac mi je kao detetu davao piće kojim me je lečio od alergije: tri nedelje sam svaki dan pila pola čaše mleka, u koju bi ukapao 3 kapi joda. Sam Napoleon je vojnicima davao jod, znajući da nedostatak istog razvija demenciju. Nedostatak joda uzrok je brojnih problema, razdražljivosti, depresije, zaboravnosti, slabe memorije, čestih glavobolja i prehlade, infektivnih bolesti.
6. Šta mačke i psi jedu u proleće? Pirevinu. Neki je jedu, pa posle povraćaju, što znači da se čiste od toksina. Pirevina je najvažnija lekovita biljka. Ona sadrži silicijum, a silicijum zadržava kalcijum, što znači da se štitimo od artritisa, artroze, gastritisa itd. Uzmite gomilu mlade pirevine i kuvajte 10 minuta. Prospite tu vodu pa pirevinu kuvajte u supi. To je pravi lek za starce. Kalcijum u tabletama ne može pomoći starim ljudima.
7. Oni koji imaju čir obavezno treba da uzimaju 1 list bokvice svaki dan.
8. Svaki dan konzumirajte glog, neven, kamilicu i beli luk. To će vam više pomoći nego bilo koji sintetički vitamin.
Čičak je samonikla biljka, poznat je još pod nazivom lopuh, lepuh, lepušina, čakalj, lopuk, repuh, lipalj. Poreklo vodi iz Sibira i nekih delova Evrope, ali je danas možete naći svudge na svetu. Obično se sreće po livadama, šumama, zapuštenim zemljištima, uz živice.
Može narasti i do 150 cm u visinu. Listovi ove dvogodišnje biljke beru se dok su mladi, pre cvetanja. Srcastog su oblika i imaju nazubljene ivice.
Koren čička je prilično razgranat i doseže i do 60 cm u dubinu zemlje. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
U suštini su svi delovi lekoviti, ali je najveći procenat hranljivih materija u korenu.
Stabljika ove biljke je tvrda, debela, dlakava i bere se pre nego što biljka procveta.
Biljka cveta u peroidu jula – septembra. Cvetovi izgledaju kao glave i nalaze se na vrhovima grana. Boja cvetova su nijanse ljubičasto crvene boje. Seme koje čičak daje posle cvetanja, se kupi kad sazri a to je septembar – oktobar mesec.
Koje su zdravstvene benefiti čaja od korena čička ?
Štiti jetru
Bolesti jetre, kao što je ciroza ili alkoholni hepatitis, mogu nastati nakon dugogodišnjeg konzumiranja alkohola. Čičak čaj za jetru sprečava oštećenje tog organa i efikasan je u lečenju oboljenja nastalih usled alkoholizma.
Detoksifikuje krv
Važno je da krv bude što više očišćena od toksina, jer je ona najvažnija tečnost u našem organizmu. Koren čisti krv na potpuno prirodan način. Podstiče cirkulaciju krvi na površini kože i na taj način poboljšava teksturu kože i ublažava ekceme.
Leči akne
Biljka čičak je efikasna u lečenju akni i za lečenje svih oblika hroničnih oboljenja kože. Koren ove biljke sadrži antigljivične i antibiotske osobine koje pomažu u borbi protiv akni izazvanih bakterijama i gljivicama.
Redovnom upotrebom eliminiše nečistoće iz organizma sprečavajući na taj način toksine da inficiraju kožu.
Čaj od korena čička utiče preventivno i na bubuljice. Možete ga koristiti u kapsulama u dozama od 1 – 2 g, tri puta dnevno ili ga piti kao čaj.
Štiti od dijabetesa
Čičkov koren sadrži inulin, rastvorljiva vlakna koja pomažu kod varenja i snižavaju nivo šećera u krvi. To ga čini idealnim izborom za ljude koji ima problm sa šećerom.
Pomaže kod angine
Koren ove biljke pomaže kod bolnih angina. Akutna angina je vrsta inflamatornog virusa koja krajnike ificira štetnim bakterijama. Napitak od čičkovog korena smanjuje upalu krajnika, i pomaže kod kašlja i upale grla.
Kako napraviti čaj od korena čička
Čaj se priprema od svežeg korena čička. Birajte onaj koji je čvrst i ne previše mekan. Boja može varira od potpuno tamne kao što je kora drveta pa do svetle poput porgamen papira. Ova druga varijanta se ostavlja za supe i čorbe.
Koren čička očistite svih nečistoća koje se nalaze na njemu. Ako je koren mlađi biće dovoljno staviti ga pod mlaz tople vode. A ako je stariji očistite ga nožićem. U slučaju da ne možete pronaći sveži koren, koristite jednu supenu kašiku osušenog. Pri tome vodite računa da je ubrani koren bio najmanje godinu dana star pre branja.
Iseckajte oko 2 kašike čičak korena i stavite u posudu za čaj. Dodajte 3 šolje izvorske ili filtrirane vode. Staviti posudu na vatru i ostaviti da voda sa korenom prokuva. Zatim smanjiti temperaturu i pustiti 30 minuta neka kuva.
Skoniti sa vatre, poklopiti i pustiti još 20 minuta a zatim procediti. Napitak poslužiti vruć.
Tokom dana ga pijte kao detox čaj. Zapamtite, čičak čaj je, kao i drugi biljni čajevi, diuretik pa ga ne konzumirajte previše.
Jedna šolja čaja sirovog čičkovog korena ima 85 kcal. Sadrži vitamin B6, mangan, magnezijum, vitamin C, kalcijum.
Sok od čička
Sok korena čička možete piti prilikom detoksikacije organizma. Odličan je za prečišćavanje krvi ali i za sjaj kože lica.
Potrebni sastojci za pripremu :
-
1 zelena jabuka
-
Komadđumbira
-
3 komada čičkovog korena
-
Šaka svežeg španaća
-
1 manji krastavac
-
1 oguljen limun
Sve sastojke oprati mlakom vodom, iseckati i staviti u sokovnik. Po želji možete povećavati ili smanjivati sastojke. Dobićete slatkast sok vrlo zanimljivog ukusa.
Čičak sok za zdravlje
Potrebno je :
-
3 cm korena čička
-
3 listamaslačka
-
1 šolja svežeg španaća
-
½ srednje velikog krastavca
-
5 stabljika celera
-
½ limuna, oljuštenog
Sve sastojke oprati, iseckati i staviti u sokovnik. Po želji napitak možete zasladiti medom
Kako napraviti ulje korena čička
Čičak je bogat esencijalnim masnim kiselinama kao i amino kiselinama koje su neophodne za izgradnju proteina u kosi. Ulje korena čička ublažava iritaciju skalpa i podstiče rast kose.
Potrebni sastojci :
-
Nekoliko suvih korenova čička
-
Maslinovo ulje
-
Staklena tegla
Iseckati koren na komadiće a zatim ih blago izudarati drvenim čekićem da se razmekšaju. Staviti ih u staklenu teglu, prethodno sterilisanu. Preko toga naliti maslinovo ulje i zatvoriti poklopcem. Količinu ulja možete određivati sami u zavisnosti od toga koliko želite da bude jako. Uglavnom se trećina tegle napuni korenom a do grla tegle ide ulje.
Teglu stavite na mračno mesto i ostavite 6 nedelja. Otvorite je jednom nedeljno i proverite ima li mehurića ili vlage na poklopcu.
U slučaju da koristite svež koren za pripremu ulja, napravljenu smesu držite u frižideru.
Posle 2 meseca masu procedite, sipajte u flaše i spremno je za upotrebu.
Pravljenje ulja sa svežim korenom uradite po istom principu. Samo pre početka svež koren čička dobro operite, odstranitene čistoće i ostavite par dana neka se prosuši.
Svojstva čičkovog ulja možete poboljšati dodavanjem ulja koprive, breze ili ginka. Ovo su poznati prirodni sastojci koji poboljšavaju rast i kvalitet kose.
Oprez pri korišćenju čaja od korena čička
Prema nekim studijama je dokazano da čaj od korena čička može oštetiti fetus. Zbog toga on nikako nije preporučljiv za upotrebu trudnicama. Zbog mera opreza ne bi ni dojilje trebale da ga piju.
Osobe osetljive na ambroziju, bele rade ili hrizanteme, imaju veliku šansu da budu alergične i na čičkov koren. Alergijska reakcija može uključivati crvenilo, otečenost, svrab na nekim delovima tela.
Dehidrirane osobe, takođe trebaju izbegavati čaj od korena čička zbog diuretičkih svojstava koje poseduje.
Gde kupiti čaj i koja je cena
Vrlo je važno kupovati čaj kod proverenih proizvođača. Mnogi mešaju biljku čičak sa ne tako zdravim biljnim korenom belladonna, koji može narušiti zdravlje.
– Zanimljivo je kako sam došao do recepta za čaj za nerotkinje. Sedam godina sam “obigravao” oko jedne bake za koju sam znao da ga ima. Ona ga je, međutim, ljubomorno čuvala, ali kada je toliko ostarila da nije mogla da ide u berbu trava, pozvala me je i dala mi recept. Imala je samo jedan uslov – da ga nikome ne naplaćujem.
Pravilo je, ističe Stanojević, da kad dobije neki novi recept uvek proveri i autentičnost i lekovitost.
– U poslednje vreme, svaka veća ulica ima bar dva travara – pomalo se šali Oliver, ali i ozbiljno kaže da mnogi, a posebno mladi, teže da što pre postanu veliki iscelitelji i olako govore da su pronašli kombinaciju trava koja leči i teške bolesti… Zbog toga su dugi redovi ispred njihovih kuća, mnogo novca se u tom “biznisu” okreće, ali ja u tome ne želim da učestvujem. Čovek sa na stari vakat, a takav sam i travar. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Otac mi je umro od raka, šurak od leukemije, pa, valjda bih njih izlečio da sam mogao – iskren je Oliver.
Naš sagovornik je na beogradskom Tehnološkom fakultetu diplomirao radom “Lekovito bilje i preparati”. Travama je ozbiljnije počeo da bavi nekoliko godina posle toga. U međuvremenu je radio u “Apotekarskoj ustanovi Beograd”, potom kao tehnolog u tadašnjoj fabrici elektro–aparata “Sloboda–Tara” u Bajinoj Bašti, a sada je zaposlen kao rekreator u Vojnoj ustanovi “Tara”.
U travarstvu je Oliver našao smisao života jer mu, veli, omogućava vezu s prirodom sa kojom je počeo da druguje u ranoj mladosti. To se zbilo u rodnoj Bosanskoj Crvici, na levoj obali Drine, nedaleko od Skelana. U tom mestu su Oliverovi roditelji radili kao učitelji, a 1968. godine su se preselili u obližnju Bajinu Baštu, gde su sagradili porodičnu kuću i vikendicu na Tari.
– Boravak na Tari na mene je ostavio snažan utisak jer je reč o jedinstvenoj planini. Zašto je to tako teško mi je da objasnim! Možda se deo odgovora krije i u priči da sateliti ne mogu da snime celu Taru, da nekakve čudne sile ovde vladaju. Kao duboko verujući to pripisujem Bogu jer kako drugačije da se objasni da su analize pokazale da biljke koje rastu na Tari, kantarion na primer, imaju za 30 odsto više aktivnih materija od onih koje uspevaju na drugim mestima – kaže Oliver.
I posao rekreatora našem sagovorniku omogućava da se bavi onim što ga ispunjava i pričinjava mu veliko zadovoljstvo. Upoznaje brojne ljude kojima otkriva čarobne lepote Tare, planine na kojoj raste više od 1.100 biljnih vrsta, što je gotovo trećina ukupne flore Srbije. To bogatstvo Oliver pokazuje turistima za koje organizuje školu branja i korišćenja lekovitog bilja.
– Malo ko ode sa Tare, a da ne ponese bar kesu lekovitog bilja. Svakodnevno organizujem šetnje duge i do deset kilometara, usput turisti beru bilje, a tu sam da im pomognem da prepoznaju lekovito – priča Oliver koji slovi za odličnog poznavaoca flore ove planine.
Recepti
Čaj za jači imunitet
– 20 g trave ive
– 15 g matičnjaka
– 10 g nevena
– 15 g anđeoskog korena
– 15 g ivanjskog cveća
– 10 g podubice
– 10 g kantariona
– 10 g razgona
– 15 g miloduha
– 10 g žalfije
– 15 g vranilovke
– 10 g majčine dušice
* Pomešajte sve sastojke, pa kašiku mešavine sipajte u 2 litra hladne vode, stavite da se zagreva i sačekajte dok ne provri. Posle sat procedite i pijte 2-3 puta po 2 dl čaja dnevno.
Napomena: Koristi se i u slučaju gripa i drugih virusnih infekcija.
Protiv upale jajnika i PMSa
– 20 g nevena
– 20 g macine trave
– 15 g hajdučke trave
– 15 g kantariona
– 15 g pčelinje trave
– 5 g kičice
– 10 g majčine dušice
* Pomešajte sve sastojke, pa 3 kašike mešavine prelijte sa 7 dl proklučale vode, sačekajte sat, procedite i pijte tokom dana.
1...257258259...503Stranica 258 od ukupno 503
