Ivermektin se naziva „čudotvornim” lekom protiv korona virusa, koji zagovaraju protivnici vakcine, a preporučuju zdravstvene vlasti u nekim zemljama.

Ali BBC je otkrio da postoje ozbiljne greške u velikom broju ključnih studija na koje se oslanjaju zagovornici ovog leka.

Već više godina, ivermektin je ključni anti-parazitski lek koji se koristi za lečenje ljudi i životinja.

Ali tokom pandemije, neki zagovornici leka počeli su glasno da ga propagiraju za nešto drugo – borbu protiv Kovida-19 i sprečavanje smrti.

Zdravstvene vlasti u Sjedinjenim Američkim Državama, Velikoj Britaniji i Evropskoj uniji otkrile su da nema dovoljno dokaza za upotrebu ovog leka protiv kovida, ali hiljade pristalica, od kojih su mnogi antivakcinaški aktivisti, nastavili su energično da zagovaraju njegovu upotrebu.

Članovi grupa na društvenim mrežama razmenjuju savete o tome kako nabaviti lek, preporučujući čak i verziju koja se koristi za životinje.

Pomama za ivermektinom – zasnovana na snazi verovanja u istraživanja – navela je veliki broj ljudi širom sveta da ga uzimaju.

Zagovarači ovog leka ukazuju na veliki broj naučnih studija i često tvrde da se ti dokazi ignorišu ili zataškavaju.

Ali analiza koju je sprovela grupa nezavisnih naučnika dovela je do ozbiljne sumnje u taj korpus istraživanja.

BBC izveštava da više od trećine od 26 velikih ispitivanja ovog leka za upotrebu protiv kovida sadrži ozbiljne greške ili znakove potencijalne nameštanja.

Nijedno od preostalih ispitivanja ne sadrži ubedljive dokaze o efikasnosti ivermektina.

Doktor Kajl Šeldrik, član grupe koja je istraživala ove studije, izjavio je da nisu pronašli „nijedno kliničko ispitivanje” koje tvrdi da ivermektin sprečava smrt od kovida a da ono nije sadržalo „ili očigledne znakove fabrikacije ili toliko krupne greške da se dovodi u pitanje čitava studija”.

U krupne probleme spadaju:

• Podaci o istim pacijentima korišćeni su u više navrata da bi predstavili neke navodno druge ljude

• Dokazi da izbor pacijenata za grupe za testiranje nije bio nasumičan

• Brojevi se ne javljaju u prirodnom nizu

• Netačno su izračunati procenti

• Lokalne zdravstvene vlasti ne znaju da su vršene te studije

Svi naučnici u ovoj grupi – doktor Gideon Mejerovic-Kac, doktor Džejms Heders, doktor Nik Braun i doktor Šeldrik – imaju iskustva u razotkrivanju nepouzdanih naučnih podataka.

Oni tokom pandemije sarađuju na daljinu na nezvaničnoj i dobrovoljnoj bazi.

Oformili su grupu koja se pobliže bavi studijama o ivermektinu pošto je student biomedicine Džek Lorens zapazio probleme u uticajnoj studiji iz Egipta.

Između ostalog, studija je obuhvatala pacijente za koje se ispostavilo da su umrli pre nego što je uopšte počelo ispitivanje.

Ova studija je u međuvremenu povučena iz časopisa koji ju je objavio.

Grupa nezavisnih naučnika proučila je bukvalno svako „randomizovano kontrolisano ispitivanje” (RCT) o ivermektinu i Kovidu – što su u teoriji dokazi najvišeg kvaliteta.

Među njima su i sve ključne studije na koje se redovno pozivaju zagovarači ovog leka.

Za RCT-ove se nasumično biraju ljudi koji dobijaju ili lek koji se ispituje ili placebo – lažni lek bez aktivnih svojstava.

Tim je proučio i šest posebno uticajnih opservacionih ispitivanja.

Ovaj tip ispitivanja istražuje šta se dešava sa ljudima koji i inače uzimaju lek, tako da može da bude pristrasan zbog vrsta pacijenata koji se odlučuju za ovaj način lečenja.

Od ukupno 26 proučenih studija, pet je sadržalo podatke koji su verovatno lažirani – na primer, pojavljivale su se bukvalno nemoguće brojke ili nizovi identičnih pacijenata koji su samo kopirani.

U narednih pet nađeni su krupni znakovi da nešto nije u redu.

Brojke nisu davale pravilan zbir, procenti su bili pogrešno izračunati ili lokalne zdravstvene vlasti nisu ni znale da su studije uopšte sprovedene.

Uz sva ova problematična ispitivanja, 14 autora studija na molbu nije ponovo poslalo njihove podatke.

Nezavisni naučnici su to označili kao verovatni pokazatelj prevare.

Uzorak ispitivanja koje je proučila ova nezavisna grupa sadržao je i neke studije visokog kvaliteta iz svih krajeva sveta.

Ali najveći problemi javljali su se isključivo u studijama koje su iznosile krupne tvrdnje u vezi sa ivermektinom.

Štaviše, što je jača bila tvrdnja što se tiče spasenih života ili sprečenih zaražavanja, veće su bile neregularnosti koje su sugerisale da bi studija mogla da bude lažirana ili nevažeća, otkrili su istraživači.

Iako je izuzetno teško isključiti faktor ljudske greške iz ovih ispitivanja, doktor Šeldrik, istraživač sa Univerziteta Novog Južnog Velsa u Sidneju, smatra da je vrlo verovatno da su makar neka od njih svesno izmanipulisana.

Ispostavilo se da skorašnja studija u Libanu ima čitave blokove detalja o 11 pacijenata koju su uporno kopirani i prebacivani na druga mesta – sugerišući da mnogi od navodnih pacijenata iz ispitivanja zapravo ne postoje.

Autori studije rekli su za BBC da je „originalni set podataka prepravljen, sabotiran ili pogrešno ubačen u konačni fajl” i da su oni povukli studiju iz naučnog časopisa koji ju je objavio.

Druga studija iz Irana naizgled je pokazivala da ivermektin sprečava smrt ljudi od korona virusa.

Ali naučnici koji su je istražili naišli su na probleme.

Zabeleške o tome koliko gvožđa sadrži krv pacijenata sadržali su brojke u nizu do kog je malo verovatno došlo prirodnim putem.

A ispostavilo se i da su pacijenti koji su dobili placebo imali mnogo niži stepen kiseonika u krvi pre nego što je započeto ispitivanje od onih koji su dobili ivermektin.

Oni su, dakle, već bili bolesniji i statistički skloniji umiranju.

Ali ovaj obrazac ponavljao se u širokom dijapazonu drugih merenja.

Ljudi sa „lošim” merama završavali bi u grupi sa placebom, oni sa „dobrim” merama u grupi sa ivermektinom.

Verovatnoća da se ovo desi nasumično prilikom svih tih ispitivanja beskrajno je mala, rekao je doktor Šeldrik.

Doktor Morteza Niai, koji je predvodio studiju u Iranu, branio je ove rezultate i metodologiju, i nije sa složio sa problemima na koje mu je ukazano.

Dodao je da je „veoma normalno videti takvu randomizaciju” kad se uzima u obzir mnogo drugih faktora.

Ali ispitivanja iz Libana i Irana izostavljana su iz studije koju je sproveo Kohrejn – grupa međunarodnih eksperata koji proučavaju naučne dokaze – zato što su bile „veoma loše izvedene studije”.

Celokupni prikaz zaključio je da nema dokaza o koristi od ivermektina kad je u pitanju kovid.

Najveća i najkvalitetnija do sada objavljena studija o ivermektinu je ispitivanje Tugeder sa Univerziteta Makmasters iz Kanade.

Ona je pokazala da ne postoji nikakva korist od ovog leka u borbi protiv kovida.

Ivermektin se generalno smatra bezbednim lekom, iako je bilo nekih izveštaja o nuspojavama.

Pozivi povodom sumnji u trovanje ivermektinom u SAD postali su u velikoj meri učestaliji, ali u veoma maloj osnovnoj bazi slučajeva (skok sa 435 na 1.143 ove godine), a većina tih slučajeva nije bila ozbiljna.

Pacijenti su povraćali, imali dijareju, halucinacije, zbunjenost, pospanost i grčenje mišića.

Ali može da nastane posredna šteta od ulivanja lažnog osećaja sigurnosti ljudima, naročito ako odaberu ivermektin umesto da traže bolničko lečenje ili da se najpre vakcinišu.

Doktorka Patriša Garsija, stručnjakinja za javno zdravlje u Peruu, kaže da je u jednom trenutku procenila da je 14 od svakih 15 pacijenata koje je viđala u bolnici uzimalo ivermektin i kad bi stizali u bolnicu već bi bili „jako, jako bolesni”.

Velike Fejsbuk grupe koje zagovaraju ivermektin pretvorile su se u forume za pronalaženje saveta gde ljudi da ga kupe, kao što su preparati namenjeni životinjama.

Neke grupe redovno sadrže objave o teorijama zavere o zataškavanju ivermektina, kao i zastupanje antivakcinaških stavova ili nagovaranje pacijenata da napuste bolnicu ako ne dobiju ovaj lek.

Ove grupe često navode na prelazak u marginalnije zajednice na enkriptovanoj aplikaciji Telegram.

Neki korisnici tih kanala koordinisali su uznemiravanje lekara koji ne prepišu ivermektin i usmeravali zlostavljanje prema naučnicima.

Profesor Endrju Hil, sa Univerziteta u Liverpulu, napisao je uticajan pozitivan prikaz ivermektina, isprva govoreći da svet treba da se „pripremi, nabavi zalihe i bude spreman da odobri ovaj lek”.

On sada tvrdi da studije nisu prošle test – ali pošto je promenio stav, na osnovu novih dokaza koji su se pojavili, bio je izložen brutalnom zlostavljanju.

Jedan mali broj kvalifikovanih doktora izvršio je ogroman uticaj u raspravi o ivermektinu.

Stavovi istaknutog zagovornika leka, doktora Pjera Korija, nisu se promenili uprkos ogromnim pitanjima koja su se javila u vezi sa tim ispitivanjima.

On je kritikovao „površna tumačenja podataka iz ispitivanja”.

Doktorka Tes Lauri – doktorka medicine specijalizovana za trudnoće i porođaje – osnovala je Britansku grupu za razvoj preporuke ivermektina (Bird).

Ona je tražila da se zaustavi program vakcinacije i iznosila nepotkrepljene tvrdnje sugerišući da je vakcina protiv kovida dovela do velikog broja smrti, na osnovu često pogrešnog tumačenja podataka o bezbednosti.

Upitana tokom onlajn panela koji dokazi bi je ubedili da ivermektin ne funkcioniše, ona je odgovorila:

„Ivermektin funkcioniše. Ništa me neće ubediti u suprotno.”

Ona je za BBC rekla: „Jedini problem sa bazom dokaza su nemilosrdni napori da se oni potkopaju.”

Ljude širom sveta na korišćenje ivermektina ispočetka nije navelo protivljenje vakcinama, već njihov nedostatak.

Lek je u različitim fazama bio odobren, preporučen ili prepisan za Kovid u Indiji, Južnoj Africi, Peruu i većem delu ostatka Latinske Amerike, baš kao i u Slovačkoj.

Zdravstvene vlasti u Peruu i Indiji u međuvremenu su prestale da preporučuju ivermektin u smernicama za lečenje.

U februaru je Merk – jedna od kompanija koja proizvodi ovaj lek – saopštila da „nema naučnih osnova za njegovo potencijalno terapeutsko dejstvo protiv Kovida-19″.

U Južnoj Africi, ovaj lek je postao bojno polje – lekari ukazuju na nedostatak dokaza, ali mnogi pacijenti ipak očajnički žele da dođu do leka, jer je vakcinacija sporadična i problematična.

Jedna lekarka opšte prakse opisala je rođaku, medicinsku sestru, koja nije otišla na zakazanu vakcinaciju protiv korona virusa na koju je imala pravo i potom se zarazila virusom.

„Kad joj se stanje pogoršalo, umesto da ode na redovan pregled i dobije pravilnu terapiju, sama se lečila ivermektinom”, rekla je ona.

„Umesto da se konsultuje sa lekarom, nastavila je da uzima ivermektin i nabavila je kućni kiseonik.

„Kad sam čula koliko joj je niska njena saturacija kiseonikom (66 odsto), preklinjala sam njenu ćerku da je odvede na hitan prijem.”

„Isprva su oklevali, ali sam ih na kraju ubedila da ipak odu. Preminula je posle nekoliko sati.”

Izvor: bbc.com

Novinar: “Kristijano, zašto tvoja majka i dalje živi sa tobom? Zašto joj ne sagradiš kuću?”

Kristijano: “Moja majka me je odgojila žrtvujući svoj život zbog mene. Spavala je gladna kako bih ja imao da jedem uveče. Nismo imali para ni za šta.

Radila je 7 dana u nedelji i noću kao čistačica da bi mi kupila prve kopačke kako bih mogao da igram fudbal.

Sav uspeh koji sam postigao posvećen je njoj.

I sve dok je živa, uvek će biti uz mene i imaće sve što mogu da joj pružim. Ona je moje utočište i moj najveći dar, i zato se nikada neću razdvajati od nje.”

Na poslu provodimo sve više vremena, zato je kuvanje ukusnih i toplih obroka svedeno na minimum. Upravo iz tog razloga mnogi se odlučuju na zamrzavanje obroka, kako bi i tokom nedelje uvek mogli da imaju brzi obrok. Ali, nisu sve namirnice pogodne za zamrzavanje, a otkrivamo vam i koje

Zamrzavanje hrane odličan je način kako da uštedite novac, ali i kako da ne bacite višak u smeće. Upravo na taj način moći ćete u svakom trenutku da imate gotov obrok koji treba samo podgrejati, ali, makar mnogi ne misle tako, postoje neke namirnice koje nikako ne biste smeli da zamrzavate, budući da na niskim temperaturama, među ostalim, gube ukus, ali i teksturu.

1. Kuvana testenina – zamrzavanje testenine koja je prethodno već skuvana nikako nije dobro, a prema mišljenju stručnjaka, tim procesom gubi se ukus, ali i tekstura. Kažu da podvrgavanje testenine ekstremno niskim temperaturama daje istoj vlagu, ali i pretvara u ružnu masu.

2. Podgrejana, odmrznuta hrana – jednom kada je hrana već odmrznuta i podgrejana ni pod razno je nemojte ponovo zamrzavati, jer tako rizikujete svoje zdravlje.

3. Sos – ukoliko zamrznete sos u koji ste stavili brašno ili kukuruzni skrob, kod odmrzavanja će se raspadati. Zato je najbolje da ga iskoristite samo kada ste ga skucali, ali ne i da ga stavljate u zamrzivač.

4. Kečap – u strahu ste da vam boca kečapa stoji predugo otvorena u frižideru? Palo vam je na pamet da ga zamrznete? Nemojte. Stručnjaci tvrde da će postati voden.

5. Pržena hrana – ispržili ste previše hrane za zabavu? Ni ne pomišljajte da zamrznete ostatke. Pržena hrana će zbog niskih temperatura postati vlažna kod odmrzavanja i nimalo ukusna za konzumiranje.

6. Mleko – Iako možete zamrznuti mleko, nije idealno da ga pijete jer će dobiti grudvice. Ali, možete da ga koristite za kuvanje, pogotovo ako ga ostavite da se odmrzava u frižideru, a ne na sobnoj temperaturi.

7. Avokado – kremasto voće postaće kašasto u zamrzivaču i u potpunosti će izgubiti teksturu. Ni ne pokušavajte da ga zamrznete!

8. Sveže začinsko bilje – ako začinsko bilje samo zamrznete, ono će postati smeđe, ali i kašasto, jednom kada se odmrzne. Ali, postoji način kako možete da ga na najbolji način zamrznete – iskidajte lišće i stavite ga u posude za led s malo vode. Kada vam je potrebno, samo ga izvadite i dodate u jelo.

9. Jogurt – kao i ostali mlečni prozivodi i jogurt će se usiriti ako ga zamrznete.

10. Sir – mekane sireve nikada ne biste smeli da zamrzavate jer će promeniti teksturu, ali i raspašće se.

11. Konzervisana hrana – ukoliko je stavite u zamrzivač, konzervisana hrana mogla bi da eksplodira. Inače takva namirnica i tako ima dugi rok trajanja, zato nema potrebe da je ostavite na niskim temperaturama.

12. Prezle – mnogi recepti zahtevaju korišćenje prezli, ali retki su oni koji vam daju tačnu količinu koju morate da koristite. Na kraju, u većini slučajeva ostane višak koji se baca. Možda ste u iskušenju da ih zamrznete za iduće korišćenje? Nemojte, jer na niskim temperaturama mrvice gube teksturu, omekšaju i nisu za upotrebu.

13. Krastavci – budući da u sebi sadrže veliku količinu vode, kada se jednom zamrznu i potom odmrznu, krastavci će izgubiti teksturu i ukus. Isto se odnosi i za kupus, salatu i rotkvice.

Izvor: Aleksandra Vrbica

Mnogi stručnjaci kao pomoćno sredstvo u borbi protiv pošasti koja je zarobila svet od marta 2020, vide razvoj lekova, pa otuda i ne čudi što se trenutno širom planete sprovode brojna ispitivanja.

U Srbiji se najviše govori od remdesiviru i deksametazonu, čija upotreba je odobrena i u drugim državama, a nedavno je u Beograd stigao i kontingent leka sotrovimab, potvrdila je Sanja Radojević Škodrić, direktorka Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja (RFZO).

„Primenjuje se kod pozitivnih pacijenata u prvih 10 dana ako imaju visoke faktore rizika da dođe do teške faze bolesti i eventualno smrti.

Daje se ambulantno, u obliku infuzije, jedanput i zaista je pokazao izuzetno visoku efikasnost”, objasnila je Radojević Škodrić.

Prethodno su u maju nadležni u Srbiji nabavili lekove bamlanivimab i regeneron za lečenje Kovida-19.

Ta dva leka se primenjuju u prvih deset dana od pojave simptoma i predstavljaju još jednu šansu da se infekcija zaustavi u ranoj fazi bolesti, saopštio je tada Republički fond za zdravstveno osiguranje.

Kompanija Fajzer saopštila je nedavno da je započela veliko istraživanje u kome testira oralni antivirusni lek za sprečavanje kovid infekcije.

Zdravstveni zvaničnici u Srbiji za to vreme više puta su upozoravali ljude da ne uzimaju lekove na sopstvenu ruku.

Od početka pandemije, u Srbiji je prema zvaničnim podacima od korona virusa preminulo 9.157 ljudi, a zaraženo je 1.055.296.

Koji su lekovi korišćeni?

• Remdesivir

Tokom prošle godine, u svetskoj javnosti najčešće su pominjana tri leka za koja su stručnjaci smatrali da pomažu borbi protiv Kovida-19.

Jedan od njih je remdesivir, pre svega namenjen lečenju hepatitisa C i respiratornog sincicijskog virusa.

Reč je o antiviralnom leku, što znači da utiče na sposobnost korona virusa da se razvije unutar tela.

Radi po principu zbunjivanja virusa jer ima sličan hemijski sastav kao neke sirovine koje su Kovidu-19 neophodne da bi se razmnožavao.

Tako ga onemogući da se hiljadu puta umnoži.

U Srbiji je prošao sve procedure i od 12. oktobra 2020. počela je distribucija.

„Daje se u intravenskoj infuziji jednom dnevno pet dana ili deset, ako nema rezultata”, izjavio je ranije za BBC na srpskom Srđan Pešić, klinički farmakolog i profesor Medicinskog fakulteta u Nišu.

„Studije su pokazale da kod srednje teških i teških pacijenata dovodi do smanjenja dužine bolesti, kao i da smanjuje težinu prelaska u ozbiljniju fazu”, ističe Pešić.

Najpoznatiji pacijent koji je lečen remdesivirom je bivši američki predsednik Donald Tramp, a razvila ga je američka farmaceutska kompanija „Gilead sajens”.

„To je veoma skup lek, koji se daje samo u određenoj fazi bolesti i uz konzilijarnu odluku”, rekla je za RTS Sanja Radojević Škodrić.

Klinički testovi su pokazali da ovaj lek skraćuje simptome infekcije korona virusom sa 15 na 11 dana.

Ipak, nema dokaza da remdesivir može da sačuva živote.

Potpis ispod videa,

„Jedan u milion”: Vakcine različitih proizvođača od greške do uobičajene procedure u Srbiji

• Favipiravir

Favipiravir takođe spada u antiviralne lekove koji su prenamenjeni borbi protiv korona virusa.

Njega već nekoliko meseci ima u Srbiji i predviđen je nacionalnim protokolom.

„On je u tabletama, a može da se koristi od početka infekcije i jeftiniji je”, navodi Pešić.

Ovaj lek – registrovan kao avigan – popularniji je na istoku u Rusiji, Kini i Japanu, gde je korišćen za grip, dodaje.

Poput remdesivira, i ovaj lek se koristi u ranoj fazi infekcije.

• Deksametazon

Deksametazon je prvi lek koji je dokazano spasao živote ljudi koji boluju od korone.

Reč je o leku koji sprečava upale i smanjuje smrtnost ljudi koji su priključeni na respirator, a bolesni su duže od sedam dana.

Dakle, deksametazon ne bi trebalo da se primenjuje kod osoba sa blagim simptomima i ne treba da se daje prebrzo.

Prvi rezultati istraživanja pokazali su da on smanjuje rizik od smrti kod trećine pacijenata na respiratorima i petine onih koji su na kiseoniku.

Ovaj lek deluje tako što prigušuje imuni sistem tela.

Infekcija korona virusom stvara upalu, pa telo pokušava da se bori.

Ali imuni sistem se ponekad preoptereti i takva reakcija često može da bude fatalna, jer reakcija koja treba da napadne infekciju počne da napada ćelije koje samo telo proizvodi.

Deksametazon smiruje ovaj efekat.

Lek ne deluje na ljude sa blažim simptomima, pošto prigušivanje imunog sistema u tom stanju ne bi bilo od pomoći.

Deksametazon je jeftin lek koji već postoji i ima ga u dovoljnim količinama.

Prvi put je napravljen 1957. godine, a sa širokom upotrebom počelo se 1960.

Zato što je toliko dugo u prodaji, lek nije patentiran, što znači da više različitih kompanija može da ga proizvodi.

• Bamlanivimab

Namenjen je pacijentima koji su se tek razboleli, a koji su kritični po određenim kriterijumima da dobiju teške oblike kovida.

Koristi se pre svega kod starijih od 65 godina, koji imaju pridružene bolesti, kardiovaskularne probleme, hipertenziju, bolesne bubrege i probleme sa plućima.

„U pitanju su gotova antitela koja su napravljena u laboratoriji, a koja reaguju u toj prvoj fazi, sprečavaju da virus uopšte uđe u naše telo ili sprečava da se on i dalje replikuje i dalje proširi kroz naše telo”, Srđan Pešić, klinički farmakolog.

• Molnupiravir

Stručnjaci molnupiravir opisuju kao lek koji budi nadu i koji bi mogao da utiče na tok pandemije.

To je antivirusni lek, koji zaustavlja replikacuju virusa u organizmu.

Koristi se kod blagih i umerenih slučajeva zaraze koji mogu da prerastu u teške, uključujući hospitalizaciju i smrt.

Vlada Srbije je potpisala sporazum o nabavci sa proizvođačem, ali on neće odmah biti dostupan ljudima.

Da bi se to dogodilo, kaže za RTS Bojan Trkulja iz Udruženja proizvođača inovativnih lekova, prvo je potrebna dozvola zemlje proizvođača, u ovom slučaju SAD.

„Onog momenta kada dobijemo dozvolu američke Uprave za hranu i lekove (FDA), naša Agencija za lekove doneće odluku – nadam se da će odluka biti pozitivna”,

„Praktično, odmah posle donošenja te odluke lek će biti dostupan našim pacijentima”, rekao je Trkulja.

Pavle Zelić iz Agencije za lekove, kaže da se stav američke Uprave za hranu i lekove ne može očekivati pre decembra.

Kako navodi, lek budi optimizam, ali „moramo biti svesni da ne može biti končano rešenje”.

„Vakcinacija ostaje primarno i osnovno sredstvo za masovnu reakciju za masovnu primenu lekova koji će sprečiti da se razvija kovid”, rekao je on.

• Vitamini, antibiotici, steroidi

Građani su tokom pandemije često na sopstvenu ruku, kod kuće, uzimali razne lekove za koje su mislili da će im pomoći u borbi protiv korona virusa.

Radan Stojanović, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, više puta je upozoravao da se ne uzimaju lekovi koje lekar nije prepisao.

Iako su ispitivanja pokazala da je primena kiseonika i kortiko steroida efikasna, građani nemaju dovoljno znanja da bi to mogli da koriste, izjavio je ranije za televiziju N1.

Ne preporučuje ni upotrebu hemomicina i drugih antibiotika na svoju ruku.

Tokom epidemije dosta se pričalo i o vitaminu D i raznim suplementima za jačanje imuniteta.

Stojanović kaže da ni suplementi, ni vitamin D nisu registrovani za lečenje infekcija, ali da je kod pacijenata sa teškom kliničkom slikom zapaženo da su imali nizak nivo vitamina D u krvi.

Međutim, kako navodi, to ne znači da „zbog toga navalimo svi u apoteke i kupujemo vitamin D”.

Profesor ističe da ljudski organizam funkcioniše kao precizna mašina i da je za građane najvažnije da se adekvatno hrane, spavaju i imaju fizičku aktivnost, a da ne treba očekivati čuda od suplemenata.

Šta kažu lekari?

Infektolog Dragan Delić navodi da je za obuzdavanje pandemije korona virusa najvažnija vakcinacija, što ne znači da lekovi nisu važni.

Kako kaže, vakcinacija i lekovi imaju potpuno različite zadatke.

Vakcinacija pre svega sprečava da se osoba zarazi, a lekovi su deo „posfestum” medicine – ulaze u upotrebu kada se infekcija već desi i njihov cilj je da smanje teške kliničke forme i smrtnost zaraženih.

„Lekovi ne mogu da budu zamena za vakcinaciju”, izjavio je Delić za novinsku agenciju Beta.

„Za mene je težište na vakcinaciji, to je primarno, da ne dođemo u situaciju da koristimo skupe lekove čija efikasnost nije sto odsto”, naveo je.

Kada je reč o ceni Delić kaže da je uobičajeno da ona bude ogromna kada se lek tek pojavi na tržištu.

Radan Stojanović, farmakolog, kaže za Radio-televiziju Srbije da se idealni lek protiv korona virusa uzima oralno, što znači da bi ljudi mogli da ga piju kod kuće, pa bi bolnicama bilo lakše.

Šta kažu nadležni?

Da aktivno rade na nabavci lekova protiv korona virusa.

„Pričamo sa Evropskom unijom, farmaceutskim kompanijama iz SAD, Kinom, Japanom”, izjavila je nedavno premijerka Brnabić.

Međutim, kako kaže, problem je što su ti lekovi „katastrofalno skupi”, ali da je posao države da nađe novac.

Predsednik Vučić izjavio je da je Srbija nabavila 500 doza „najboljeg leka protiv korona virusa”.

„Verujem da ćemo od tih doza uspeti da spasemo 100-200 života”, rekao je Vučić, dodajući da jedna doza košta 5.000 dolara.

Nije rekao odakle je nabavljen, piše dnevni list Danas.

Mogu li lekovi za HIV i malariju da izleče od virusa korona?

Na početku pandemije, dosta se pričalo tome da bi lopinavir i ritonavir – lekovi protiv HIV virusa – bili efikasni u lečenju Kovida-19.

Međutim, za to ima malo dokaza.

Ti lekovi nisu pospešili oporavak, smanjili broj smrti, niti umanjili stepen virusa u pacijentima sa ozbiljnim simptomima Kovida-19.

A tu su i lekovi protiv malarije – hlorokin i hidroksihlorokin, o kojima je najviše pričao bivši američki predsednik Donald Tramp.

Na samoinicijativno uzimanje hlorokina upozoravala je i Sanja Radojević Škondrić, ističući da se to nikako ne radi.

„To je lek koji se koristi i za lečenje malarije, reumatidnog artritisa, lupusa i doziranje nije isto za te bolesti i za infekciju Kovid-19″, rekla je Škodrić.

Ona je upozorila da preterana količina tog leka može da izazove slepilo, oštećenje bubrega i drugih organa.

Potpis ispod videa,

Srbija, studiranje i korona virus: „Nedostaje nam fakultet”

Slučaj ivermektin

Veliku buru širom sveta, pa i u Srbiji, izaziva slučaj ivermektin.

On se koristi za lečenje ljudi i životinja, pojedini su ga nazivali „čudotvornim protiv korona virusa”, a posebno ga zagovaraju protivnici vakcina.

Pomama za ivermektinom – zasnovana na snazi verovanja u istraživanja – navela je veliki broj ljudi širom sveta da ga uzimaju.

Manija za ovim „čudom” od leka nastanila je i Vajber grupe u Srbiji koje trenutno broje više hiljada članova, piše Istinomer.

U njima se iz minuta u minut razmenjuju poruke o tome gde se može nabaviti ivermektin, u kom obliku i u kojoj dozi je preporučeno da se uzima.

Međutim, lekari apeluju da se on ne uzima.

• „Ne koristite Ivermektin za lečenje Kovida-19″, apeluje lekar

Doktor Stefan Mandić-Rajčević, asistent na Medicinskom fakultetu u Beogradu, izjavio je za Istinomer da neverovatna popularnost ovog leka šteti celokupnom odgovoru na pandemiju.

„Kada osoba misli da je ivermektin odgovarajuća prevencija, najčešće odustaje od drugih vidova dokazano efikasne prevencije kao što su vakcinacija, upotreba maski i održavanje fizičke distance”, naveo je Mandić-Rajčević.

„Zbog toga ima veću šansu da oboli, a kada već oboli i nastavi da koristi ivermektin, rizikuje da se mnogo kasnije javi lekaru, misleći da će ivermektin rešiti problem, a tada će već imati težu kliničku sliku.”

On ističe i da je ivermektin izaziva različite nuspojave, kao što su vrtoglavica, muka, dijareja, pad krvnog pritiska, različite vrste napada, pa i smrt, kao i da može imati nepredvidive interakcije sa drugim lekovima koje ljudi inače uzimaju.

BBC je takođe otkrio da postoje ozbiljne greške u velikom broju ključnih studija na koje se pozivaju zagovornici ovog leka.

Od ukupno 26 proučenih studija, pet je sadržalo podatke koji su verovatno lažirani – na primer, pojavljivale su se bukvalno nemoguće brojke ili nizovi identičnih pacijenata koji su samo kopirani.

U narednih pet nađeni su krupni znakovi da nešto nije u redu.

Brojke nisu davale pravilan zbir, procenti su bili pogrešno izračunati ili lokalne zdravstvene vlasti nisu ni znale da su studije uopšte sprovedene.

Uz sva ova problematična ispitivanja, 14 autora studija na molbu nije ponovo poslalo njihove podatke.

Doktor Kajl Šeldrik, član grupe koja je istraživala ove studije, izjavio je da nisu pronašli „nijedno kliničko ispitivanje” koje tvrdi da ivermektin sprečava smrt od kovida.

Takođe, on ističe da je ono sadržalo „ili očigledne znakove fabrikacije ili toliko krupne greške da se dovodi u pitanje čitava studija”.

U krupne probleme spadaju:

• Podaci o istim pacijentima korišćeni su u više navrata da bi predstavili neke navodno druge ljude

• Dokazi da izbor pacijenata za grupe za testiranje nije bio nasumičan

• Brojevi se ne javljaju u prirodnom nizu

• Netačno su izračunati procenti

• Lokalne zdravstvene vlasti ne znaju da su vršene te studije

Zdravstvene vlasti u SAD, Britaniji i Evropskoj uniji takođe su otkrile da nema dovoljno dokaza za upotrebu ovog leka protiv kovida.

Kako je u svetu?

Brojne države su tokom 2020. odobrile upotrebu leka remdesivir, barem za najteže slučajeve oboljevanja.

Lek remdesivir je odobren za upotrebu u borbi protiv korone u više zemalja, navodi novinska agencija Rojters, pozivajući se na podatke proizvođača, kompanije Gilead.

Američka Agencija za hranu i lekove (FDA) odobrila ga je početkom maja za hitnu upotrebu, a otprilike u isto vreme to su uradile i japanske vlasti.

Krajem maja, nadležni u Velikoj Britaniji su krajem maja odobrili upotrebu remdesivira kod određenih grupa kovid pacijenata.

Na Tajvanu je ovaj lek odobren za korišćenje kod težih slučajeva virusa, a u junu je sličnu odluku donela i južnokorejska vlada.

Tokom leta prošle godine, Indija, Singapur i Izrael su takođe odobrile upotrebu leka kod teških kliničih slučajeva.

U julu 2020, Evropska unija je odobrila remdesivir za korišćenje u lečenju Kovida-19, a godinu dana kasnije zahtev za odobrenje drugog leka, ronapreva, koji predstavlja koktel antitela, podnela je švajcarska kompanije Roše.

Australijske vlasti su pre godinu dana odobrile remdesivir za punoletne pacijente koji imaju ozbiljne simptome.

Izvor: bbc.com

Na društvenim mrežama, pa čak i na fasadama zgrada, osvanule su pretnjnje dr Konu sa sve dr pod navodnicima, jer je kao kobajagi doktor, i da ga treba nabiti na kolac.

Takođe, navodi se i da je plaćenik Rokfelera i “Jevrejčina koji odmah treba da završi kao Đinđić”, da ga treba likvidirati.

Podsetimo, Kon je rekao je da je dobio policijsko obezbeđenje nakon protesta antivaksera ispred njegovog stana.

– Nikada neću zaboraviti to što su demonstranti protiv kovid propusnica ispred moje zgrade uzvikivali “Mengele, Mengele”. To su zabludeli ljudi koji su naopakih doživljaja svega – rekao je dr Predrag Kon govoreći još jednom o pretnjama s društvenih mreža i dolasku antivaksera ispred njegovog stana.

– Mimoišao sam se s njima. Da li bih izašao? Sve zavisi, ja moram da računam i na svoje zdravlje. Teško da bih se uzdržao da ne izađem, a još veća patnja bi to bila za moju porodicu. Mislim da je policija odradila svoj posao i ja im zahvaljujem. Odmah idemo u neku politizaciju, zašto neko nije uhapšen – nije to pitanje za mene. Nije ovo počelo od juče, nije od tog dana – rekao je dr Kon u emisiji “Persona non grata”, pokazavši pretnje koje su mu upućene putem društvenih mreža.

Navodi i da se u medijima mesecima govori protiv Kriznog štaba.

– Uvek je dobra kritika, postavlja se tu pitanje načina i korišćenja određenih termina. I zašto se dešava ovaj krešendo ispred moje kuće i kuće profesora Tiodorovića. Postoji jedna fama – kontradiktorne izjave. Šta je kontradiktorno? Da li vi mislite da ja radim dobar posao? Ja sam svoj život predao, moje zdravstveno stanje je fragilno, ja sam sve dao što sam mogao, spreman sam da se žrtvujem. Dobio sam obezbeđenje, s tim da mi niko nije javio, nego mi je porodica rekla da je ispred marica – rekao je dr Kon.

O zahtevima za svoju smenu, rekao je:

– Ja ne mogu da siđem s tog broda ukoliko mi neko ne kaže. Sa njim tonem i ja. Ja se ne udaljavam od toga. Kako da izađem, na koji način da pogledam u ljude posle?! Svi zdravstveni radnici su poniženi u ovakvoj situaciji, to sam rekao javno i to govorim na Kriznom štabu. Ovo je krajnje ozbiljna borba – rekao je on.

Izvor: .espreso.co