Mateja, sine moj, molim te nemoj da me izbacuješ iz stana, star sam, bolestan i nemam gde… Neću ja još dugo, možda još godinu ili dve i posle toga sve će ovo ionako biti tvoje…

Ovim očajničkim vapajem poznati srpski psihijatar Jovan Marić (81) u ispovesti za naš list moli svoga sina Mateju (20) da mu ne oduzima jedini krov nad glavom. Sporni stan od 120 kvadrata u blizini Palate pravde Marić je prepisao svom sinu još kada je ovaj imao samo sedam meseci kako bi ga obezbedio u slučaju da se njemu nešto dogodi, pošto ga je dobio već u poznim godinama iz trećeg braka sa psihijatrom Danijelom Tiosavljević.

Jovan Marić ‘preko novina’ moli sina da dođe u njegov stan i da se o svemu dogovore bez tužbi, sudova i izvršitelja.

Ugovor o poklonu

– Sam sam kriv što u ugovoru o poklonu nisam dodao da mogu da ostanem u stanu do kraja života. Iskreno, nisam mogao ni da sanjam da ovako nešto može da mi se dogodi. U svakom slučaju molim sina ovako javno, preko novina, da dođe u naš stan da se vidimo i ispričamo… Boli me što ga sedam godina nisam video iako sam želeo i što zapravo i ne znam kako on danas izgleda! Molim ga da me ne izbacuje sada iz kuće na ulicu jer nemam gde. Star sam i jako bolestan, jedva sam preživeo ovu koronu i sada osećam ogromne posledice. Potpuno sam malaksao, pola dana prespavam i samo gledam gde je stolica da sednem. Uz to imam jake bolove, imam rak prostate, koji i ide uz moje godine. Tako da, sine moj, neću ja dugo, možda još godinu ili dve, a posle će sve biti tvoje – priča Jovan Marić suznih očiju i kaže bi, uprkos svemu, voleo da sinu Matiji prepiše i porodičnu kuću u Bijeljini…

– Sve sam mu to napisao u jednom pismu i poslao na adresu gde sam dobio informaciju da živi sa majkom. Otišao bih tamo i kucao im na vrata, ali ne želim da se slučajno desi neka neprijatna scena – priča doktor.

Tri braka, tri razvoda

Prema njegovim rečima, nije mogao ni da sanja da će jednog dana, kada bude star i nemoćan, rođeno dete hteti da ga izbaci na ulicu.

– Moj emotivni život je bio veoma buran, imao sam tri braka, tri razvoda, i troje dece, iz svakog po jedno. Iz prvog braka mi je najstarija ćerka Vojna (47), koja je slikarka i živi u Njujorku, iz drugog ćerka Joana (37), koja je psihijatar u KBC ‘Dragiša Mišović’, i iz trećeg sin Mateja (20)… Tokom drugog braka, žena, ćerka i ja smo živeli u tastovoj kući na Senjaku, a ja sam imao svoj stan na Novom Beogradu, koji sam dobio od klinike i koji mi je služio da pišem knjige, a iskreno da priznam i za švaleraciju… Iz jednog takvog odnosa sa Danijelom, koja je tada bila moja studentkinja, dobio sam sina Mateju 2001. godine. Pošto sam tada imao novca jer sam pisao knjige i bio na raznim direktorskim funkcijama, prodao sam taj stan na Novom Beogradu i sa Danijelom se uselio u novi stan… S obzirom na to da sam novac dao ja, stan se vodio na moje ime i Danijela me je stalno napinjala da moram da obezbedim sina jer imam dosta godina. Zbog toga sam mu 2002. godine, kada je imao samo sedam meseci, prepisao taj stan, i ne pomišljajući da on to može bilo kako da zloupotrebi. Moja druga žena se nije bunila jer je bila iz bogate porodice, a ubrzo, već 2003, mi smo se i razveli i ja sam se i zvanično oženio Danijelom… – objašnjava Marić.

Strah od izvršitelja

Brak je tih desetak godina, kako kaže, bio lep. Marić se ubrzo penzionisao i imao je dosta vremena za sina Mateju, igrao se sa njim, vodio ga u šetnju, na plivanje…
– Bio sam i ambasador u Južnoafričkoj Republici, što je Danijeli jako godilo. Međutim, kada se sve to završilo i kada je ona postala asistent na fakultetu, naravno preko mojih veza, naš brak se raspao i ona mi je rekla da izađem iz stana, što ja nisam hteo jer je to tekovina iz mog prethodnog braka koju sam praktično sam stekao. Alimentaciju sam uredno plaćao i sa malim Matejom sam se viđao svakog drugog vikenda, kako i propisuje Centar za socijalni rad. To je trajalo od njegove devete do 13. godine i zaista smo se fenomenalno slagali. Tada sam otišao da budem ambasador u Nigeriji i te dve godine sam mu slao rekordnu alimentaciju od 1.860 evra mesečno, što je bilo 40 odsto moje ambasadorske plate. Kada sam se vratio, nisam nikako mogao da stupim u kontakt sa njim. Na klinici gde Danijela radi nisu hteli da mi kažu gde oni žive… – prepričava naš sagovornik i priseća se kako je započela njegova životna drama.

– U Centru za socijalni rad su mi rekli da se sa 15 godina dete samo pita da li želi da viđa oca i da se Mateja izjasnio da ne želi! Rekli su mi da, pošto plaćam alimentaciju, oni mogu da ga prisile na jednosatno viđanje u centru uz prisustvo policije. Nisam želeo da ga prisiljavam da se viđamo pred policijom. Nije mi bilo jasno zbog čega ne želi da me vidi, ali sam ubrzo saznao da mu Danijela to brani, da mu priča sve i svašta o meni… Poveo se i sudski postupak za stan, koji su izgubili, i presuđeno je da mogu da ostanem u njemu, ali je apelacija vratila na ponovno suđenje i tada je sudija presudila u njihovu korist. Samo se bojim da mi ne dođu izvršitelji i izbace me na ulicu. Advokati mi kažu da ipak postoji zakonski osnov da ostanem u stanu – kaže Marić.

Nažalost, nismo uspeli da stupimo u kontakt i sa doktorkom Danijelom i Matejom.

Šta kaže zakon

Doktor Marić kaže i da je od velikog broja advokata dobio savet da pokrene spor na osnovu ‘neblagodarnosti poklonoprimca’, čime bi bio opozvan ugovor o poklonu.
– Ako mi ništa drugo ne preostane, moraću to da uradim. I činjenica da mi se nije javio, niti bilo kako kontaktirao sa mnom sedam godina, i činjenica da želi starog i bolesnog oca koji je pred smrću da izbaci na ulicu spadaju u neblagodarnost poklonoprimca, a ona poništava ugovor o poklonu. Ne želim da to uradim na taj način i to će mi zaista biti poslednje rešenje – jasan je Marić.

Mateja ne krije da je moj sin

Marić kaže da informacije o svom sinu saznaje slučajno od nekih poznanika, pa čak i nepoznatih ljudi na ulici. Drago mu je što ne krije da je njegov sin i što nosi sat koji mu je poklonio.
– Pre neku godinu čekao sam red u banci da primim penziju i prišla mi je žena i pitala me: “Da li ste vi Jovan Marić?” Kada sam odgovorio potvrdno, rekla mi je da njena ćerka ide sa mojim sinom u srednju školu, da su upravo tada na ekskurziji u Italiji i da sede zajedno u autobusu. Čak joj je pokazao i sat koji sam mu kupio i rekao da mu je to poklon od tate. Očigledno je da se ne stidi što je moj sin i drago mi je što sam bar tada nakratko mogao da vidim njegove slike – kroz suze priča doktor Marić.

Izvor: informer.rs

Ima loših ljudi, ali je većina dobra, samo nisu sigurni u to. O njima pričaju loše, a pokazalo se da nismo loši.

Koliko je iskrenost vrlina?

Ja sve što mislim kažem odmah, a oni koji vole da su neutralni i politički korektni nikad ništa na kraju i ne kažu. Sve zavisi od toga kako posmatraš život.

S jedne strane, iskrenost nosi rizik, ali i poštovanje, hrabrost da kažeš šta ti je u glavi. Mislim da to jeste moja misija i dužnost. Ja ne zavisim ni od koga.

Ima onih koji se plaše da će izgubiti pozicije pa ne govore iskreno, dok ja “ubodem prstom u oko”. Ako su reagovali znači da sam pogodio suštinu.

Smeta mi kad neko propagira paniku.

Ja sam mator da bih se menjao.

Da je moj deda rekao da ga bole krsta i pokrio se po glavi, neke bi bitke bile izgubljene.

Postoji trenutak kad treba da odlučiš da li ćeš kuckati na tviteru ili učiniti nešto. Uradi nešto. Pokreni se – poručuje dr Nestorović

Izvor: bgonline.rs

Iz spomen-česme koju su na ulazu u naselje Krivača kod Golupca podigli Tomislav (81) i Anđelija (85) Dragomirović, u spomen na svog desetogodišnjeg sina Slobodana, preminulog 1969. godine, ponovo je potekla voda iz presušenog izvora.

Ovo čudesno “vaskrsnuće” izvora dogodilo se prilikom postavljanja mozaika sa likovima Hrista i Bogorodice, koje je izradio master primenjeni umetnik iz Kučeva, Bojan Veljković, uz pomoć prijatelja i kolege dr Miloša Đurana iz Beograda.

– Za ove mlade umetnike dobio sam preporuke iz manastira Tumane. Znao sam da će lepo da urade ikone, ali, kad su ih doneli iz Beograda, bio sam iskreno zadivljen. Toliko me je sve to pogodilo, da sam tad i zaplakao. U tim trenucima ponovo je potekla izvorska voda sa česme, koja je jedno vreme bila presušila. Ne znam kako bih to objasnio, samo znam da je voda baš tad krenula, što je sve nas prisutne iznenadilo i obradovalo – priča Tomislav za “Novosti”.

Dragomirovići imaju još jednog sina i ćerku, ali malog Slobodana, preminulog od dijabetesa, nikad nisu prežalili. U spomen na njega, odlučili su da podignu česmu-zadužbinu na ulazu u njegovo rodno selo.

– Dugo smo supruga i ja šparali od penzije, da bismo 2009. godine započeli gradnju česme.

Radovi su završeni 2013. godine, a sada je, uz ove ikone, sve lepo kompletirano – kaže Tomislav.

Oni koji kreću u posetu manastiru Tumane, mogu da produže do “čudesne” česme, jer je ona samo kilometar udaljena od njega.

ZASTAVE

U BRANIČEVSKOM okrugu, možda i šire, nema ovako lepo uređenog i održavanog prostora oko neke česme. Tu su nadstrešnice kao zaštita od kiše i sunca, klupe za odmor, žardinjere sa zelenilom i po jedna zastava Srbije sa obe strane česme.

POSVETA

IZNAD česme je slika Tomislava i supruge, a ispod nje natpis “Slobodanova česma”, uz dečakovu fotografiju i poruku od porodice: “Da tvoj kratak život večno traje, podižemo ovu spomen-česmu, dragi sine i brate. Nedostaješ nam do kraja naših života”.

Izvor: novosti.rs

Rezultati naučne studije sa Univerziteta Harvard pokazali su da je česta ejakulacija direktno povezana sa smanjenim rizikom od raka prostate.

Naučnici sa Univerziteta Harvard su došli do zaključka da bi muškarci trebalo da ejakuliraju najmanje 21 put mesečno kako bi smanjili rizik od nastanka ove vrste raka.

Za potrebe studije koja je objavljena u časopisu European Urology, 31.925 muškaraca je otkrilo koliko puta mesečno u proseku ejakuliraju.

Ispitivali smo da li je učestalost ejakulacije povezana sa rizikom od raka prostate, rekli su autori studije otkrivajući da su rezultati istraživanja pokazali direktnu vezu između česte ejakulacije i manjeg rizika od raka prostate.

Izvor: novosti.rs

U naučnom časopisu “Lanset” objavljena je studija švedskih naučnika sa Univerziteta Umea o efikasnosti vakcine protiv korone tokom vremena. Studija još uvek nije prošla recenziju struke.

U studiji pod nazivom “Efikanosnost vakcina protiv kovida-19 protiv rizika od simptomatske infekcije, hospitalizacije i smrti do devet meseci: Švedska kohortna studija ukupne populacije” analizirano je kako se vremenom smanjuje efikasnost cepiva.

Studija je sprovedena na čak 842.974 para vakcinisanih i nevakcinisanih (ukupno više od 1.6 miliona ljudi), uključujući pojedince vakcinisane dvema dozama cepiva ChAdOx1 nCoV-19 (AstraZeneca), mRNA-1273 (Moderna) ili BNT162b2 (Fajzer) i nevakcinisane osobe. Podaci su prikupljeni od 12. januara do 4. novembra 2021. godine, kako je objavljeno.

Šta je otkriveno?

Efikasnost Fajzerove vakcine protiv infekcije progresivno je opadala s 92 odsto između 15 i 30 dana nakon imunizacije na 47 odsto između 121. i 180. dana nakon vakcinacije, a od 211. dana nadalje nije se mogla utvrditi učinkovitost u odnosu na nevakcinisane.

Efikasnost je slabila nešto sporije za Modernu i procenjena je na 59 odsto od 181. dana nakon vakcinacije nadalje.

Nasuprot tome, efikasnost AstraZenece uopšteno je bila niža i brže je slabila, a od 121. dana nakon vakcinacije nije se mogla detektovati efikasnost protiv zaraze u odnosu na nevakcinisane.

Uopšteno, efikasnost svih vakcina potiv zaraze bila je niža i brže je slabila među muškarcima, starijim osobama i osobama s komorbiditetima.

I dalje velika zaštita od teških ishoda bolesti

“Efikasnost cepiva protiv simptomatske infekcije kovidom-19 progresivno pada tokom vremena u svim podskupinama, ali različitom brzinom u zavisnosti od vrste cepiva i brže za muškarce i starije slabe osobe.

Učinkovitost protiv teških formi bolesti ostaje visoka kroz devet meseci iako brže opada za muškarce, starije slabe osobe i osobe s komorbiditetom.

To jača obrazloženje utemeljeno na dokazima za primenu treće doze”, objavili su naučnici.

Šta kažu ostale studije

Podsetimo, u novembru su objavljena dva zasebna naučna istraživanja, sprovedena u Izraelu i Kataru, koja su pokazala da imunitet stvoren Fajzerovim cepivom jako pada nekoliko meseci nakon ubrizgavanja druge doze cepiva. Rezultati istraživanja, objavljeni u “Nju ingland džurnal of medisin”, zaključuju da ljudi koji se vakcinišu moraju da nastave da se pridržavaju svih mera, te podvlače važnost treće doze cepiva.

Istraživanje u Izraelu, sprovedeno nad 4.800 vakcinisanih zdravstvenih radnika u Zdravstvenom centru Šeba, dokazalo je da jačina imuniteta među vakcinisanih osobama opada već nakon dva meseca, a naročito među muškarcima, osobama starijim od 65 godina, kao i ljudima s imunosupresivnim bolestima.

“Nivo antitela ostalih cepiva, poput onih protiv ospica, zaušaka ili rubeole, godišnje obično opada od pet do deseto odsto nakon što se osoba vakciniše, dok je u slučaju Fajzera taj pad puno brži i značajniji, i to već nekoliko meseci nakon primanja druge doze”, napisali su u studiji dr. Džili Regev-Jočej i njegove kolege, te naveli i kako je pad antitela puno manji u slučaju vakcinisanih osoba koje su ranije preležale kovid.

Vakcinisani su zaštićeni od težeg oblika i hospitalizacije

Do sličnih se zaključaka došlo i u Kataru, gde je testiranje sprovedeno nad vakcinisanim ljudima u toj zemlji.

“Imunitet stvoren cepivom naglo raste nakon prve doze, dostiže najviši nivo u prvom mesecu nakon primanja druge doze, a zatim se postepeno snižava narednih meseci. Opadanje antitela ubrzava se u četvrtom mesecu od primanja druge doze, te dostiže nivo od otprilike 20 odsto narednih meseci”, napisali su Let Abu-Raddad iz medicinskog centra “Vajl-Kornel medisin – Katar” i njegove kolege.

Ipak, istraživanja zaključuju i da zaštita od težeg oboljenja i hospitalizacije ostaje na visokih 90 odsto.

Rezultati istraživanja daju naslutiti da će većina vakcinisanih ljudi prolaskom vremena izgubiti stečeni imunitet, te će morati da prime i treću dozu. U Izraelu se potpuno vakcinisanim već smatraju ljudi koji su primili i treću dozu, a takva je praksa već ustaljena i u SAD-u, gde je treću dozu cepiva primilo šest miliona ljudi.

I istraživanje u Južnoj Karolini potvrdilo da zaštita opada

I istraživanje sprovedeno u Južnoj Kaliforniji potvrdilo je da zaštita od korona virusa jako opada kada prođe nekoliko meseci od vakcinacije Fajzerom.

Nova studija, jedna od najvećih i vremenski najdužih, o efikasnosti cepiva kod Amerikanaca, utvrdila je da je zaštita od infekcije 88 odsto u prvom mesecu nakon imunizacije cepivom Fajzer, ali pet meseci nakon njega tek 47 odsto.

Međutim, iako je delta varijanta postala dominantna, učinkovitost cepiva u sprečavanju hospitalizacije je šest meseci nakon cepljenja i dalje skoro 90 odsto, i to se odnosi na sve starosne grupe.

Studija koju je finansirao Fajzer, a objavljena je u ponedeljak u časopisu “Lanset”, takođe daje snažne nove dokaze da bi do slabljenja efekta cepiva došlo nezavisno od delta varijante.

Naučnici predvođeni epidemiologom Sarom Tartof iz centra Kajser Permanent u Kaliforniji došli su do zaključka da delta varijanta nije glavni razlog slabljenja efikasnosti cepiva, već je ključan protok vremena.

Još jedna ranija studija potvrđuje isto

Druga nedavna studija, koju su sproveli naučnici sa Univerziteta Ejmori i Stanford, zaključila je da šest meseci nakon cepljenja Fajzerovom vakcinom, oko 56 odsto odraslih mlađeg i srednjeg starosnog doba nema više neutralizujućih antitela na virus SARS-CoV-2 koja se mogu detektovati. Smanjena imunost pogotovo se odnosi na varijante korona virusa, poput delte ili bete.

Ta studija je postavljena prošle nedelje na BioRxiv, stranicu na kojoj naučnici dele preliminarne radove koji još nisu prošli recenzije. Ali zaključci o “značajnom smanjenju antitela” – kao i o padu imuniteta koji daju T ćelije – sugeriše da bi treća, buster doza mogla biti opravdana, pišu autori.

Studija objavljena u “Lansetu” obuhvatila je veliki broj stanovnika Kalifornije koji se i dalje prate. Tako bi ta studija mogla dati vlastima uvid u to kome treba buster doza i kada.

Tartof je kazala da njen tim u saradnji s Fajzerom nastavlja da analizira podatke na nedeljnom nivou. Tim je spreman da upozori zaposlene u javnozdravstvenom sistemu ako hospitalizacije počnu da rastu u bilo kojem delu populacije, dodala je.

Izvor: alo.rs