Dr Nestorović: Zdravlje dolazi iz tanjira

3547

Navike u ishrani koje je dete steklo kod kuće do polaska u školu su najvažnije. Roditelj može da utiče na izbor školske užine kada je dete nosi od kuće, ali teško da može da utiče na izbor ručka u školi.

U zaključcima Svetske zdravstvene organizacije naglašeno je da se navike u ishrani stiču u kući, napominje profesor dr Branimir Nestorović.

„Prošle godine su izdate smernice za prevenciju gojaznosti kod dece i u tački tri, posebno se naglašava da je jedan od uzroka gojaznosti nedostatak obroka spremljenih kod kuće. Današnjim tempom života dolazi do toga da zaposlene majke ne stižu da kuvaju i deca se hrane po pekarama, uglavnom. Znači, loša ishrana ili, još gore, brza hrana“, navodi profesor Nestorović.

Takvim načinom ishrane, dodaje profesor, unose se masne kiseline koje su loše po zdravlje i koje predisponiraju za nastanak gojaznosti. Zatim, unosi se puno šećera, a voća i provrća praktično nema.

Danas medicina zna da je gojaznost bolest koja nastaje u detinjstvu i da u kasnijoj životnoj dobi gojazno dete ima male šanse da smanji težinu, posebno kada se ima u vidu potpuno odsustvo fizičke aktivnosti.

Profesor Nestorović, takođe, već više godina apeluje da se domaćinstvo, vrati u škole kao predmet, jer bi i to omogućilo da se deca osposobe i nauče na zdraviju ishranu. Pored toga, moglo bi se razmisliti i o vraćanju školskih kuhinja koje bi imale balansiranu ishranu.

Uprkos mnogim nutricionističkim „modama“, kako ih naziva profesor Nestorović, medicina smatra da nam je neophodna balansirana ishrana. Profesor naglašava da doručak treba da bude jak, proteinski i da bi trebalo da bude sačinjen od tvrdo kuvanog jajeta, sira, integralnog hleba ili običnog i obavezno, uz to, neki paradaiz ili neko povrće.

Povrće je izuzetno važno, naglašava porfesor, to je najkvalitetnija hrana na svetu koju imamo, ali moramo da uzimamo i druge namirnice.

„Sada smo saznali iz ove histerije koja se zvala snižavanje holesterola sve negativne efekte koji su jezivi i mnogo gori od posledica do kojih dovodi povišeni holesterol. Holesterol je važan za sve. Od njega nastaju polni hormoni, vitamin De, on je deo ćelijske membrane. Pedeset odsto težine mozga je mast, prema tome kada izostavite holesterol, napravili ste ozbiljne probleme, zato je taj jutarnji obrok u školi jako značajan“..

Ukoliko dete pojede proteinski obrok sa cerealijama ono će uspeti da izdrži bez jela do dolaska kući. Kod kuće bi onda trebalo da ga sačeka pristojan i izbalansiran obrok. Dete mora da jede belančevine zato što raste, mora da unosi masti, ali mora da unosi i kalorije, što su uglavnom ugljeni hidrati, napominje profesor Nestorović.

Ugljeni hidrati za doručak

„Ukoliko dete doručkuje pekarske proizvode onda se oko 11 sati događa taj fenomen da njima padne šećer u krvi, zato što se ugljeni hidrati po svojoj prirodi brzo metabolišu, potroše se, i posle toga deca su strahovito gladna, a tu glad zadovoljavaju na najgori mogući način – šećerom“, objašnjava profesor Nestorović.

Ko može da vari alge?

„Alge su nutritivno gotovo potpuno besmislene jer sem nešto malo joda i magnezijuma koje sadrže u sebi, alge generalno, su nesvarljive za nas. Međutim, Japanci da ih vare jer su njihove bakterije razvile enzime kojima mogu da ih prerade, što dokazuje da moramo unositi hranu na koju je naš organizam navikao“.

Primarno, svi ljudi su bili netolerantni na laktozu jer se nije mleko koristilo za ishranu. Onda su postepeno pijući mleko došlo do toga da sada polovina populacije može da pije mleko. Uspeli smo da indukujemo toleranciju na tu namirnicu.

„To je najbolji dokaz šta hrana oko nas čini nama. Pored toga i naša crevna flora, koevoluira s nama, prilagođava se onome što mi uzimamo. Zato je veom važno koristiti hranu koja raste oko nas, posebno što smo mi još uvek u prednosti jer nam je dostupna organski uzgajana hrana“, zaključuje profesor Branimir Nestorović.

Izvor: rts.rs

PODELI