Zbog sve češćeg nasilništva koje ostavlja posledice i na pojedinca i na porodicu, sve više pažnje se skreće mladim devojkama kako da prepoznaju agresivnog muškarca.Na ovu temu smo razgovarali sa psihologom i psihoterapeutom mr Anom Vlajković. Ona je, naime, otkrila kako da na samom početku odnosa prepoznate agresivnog muškarca.
– Pravila ne postoje. Međutim, na početku veze sve deluje idilično i žene na pojedine stvari gledaju naivno. Ali, osobe za koje se na kraju ispostavi da su agresivci imaju drugo lice – započinje razgovor za Ona.rs psiholog Ana Vlajković.
Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Kako kaže, često se tek s ulaskom u brak otkriva prava priroda osobe.
– Ono na šta bi devojke trebalo da obrate pažnju svakako su ljubomora i posesivnost. Često se dešava da devojke poruke na koje glase “gde si, s kim si, kada ćeš kući…”, gledaju kao na zabrinutost i zainteresovanost muškarca za njih. Međutim, to je njihova potreba da kontrolišu partnerku – naglašava naša sagovornica.
“Crvene zastavice”
Naša sagovornica ističe da jedan normalan odnos odlikuje to da svaka osoba ima svoje obaveze, svoje vreme, društvo i da za to vreme nije obavezna da ikome polaže račune.
– Ono što je takođe prisutno u današnjim vezama je “kopanje” po privatnosti. Osobe u vezama sve češće traže da znaju partnerovu lozinku za telefon, šifre od društvenih mreža i tako dalje. To sve spada u takozvane crvene zastavice koje pokazuju da je to opsesivna vrsta ponašanja u smislu kontrolisanja. Ukoliko bi on izgubio tu kontrolu, to onda može da pređe u fizičko nasilje – kaže psiholog.
“Nasilje retko kad počinje udarcem”
Psiholog Ana Vlajković kaže da ono što bi na početku moglo da bude simpatično je tepanje poput “moja buca”, “moja plavušica”, aludirajući na inteligenciju svoje partnerke i njen fizički izgled.
– To pokazuje pasivno-agresivno ponašanje koje narušava samopouzdanje žene i ona polako gubi sliku o sebi i počinje da veruje da je manje vredna. Kasnije te rečenice prerastaju u “ti ne vrediš ništa”, “niko te drugi ne bi želeo osim mene”, “nisi dovoljno dobra”. To je nešto što, nažalost, zadržava žene u takvim odnosima – objašnjava psiholog.
Kako kaže, osobe koje žele kontrolu insistiraju na tome da partner slobodno vreme koje ima provede isključivo s njima.
– To znači da ne provodimo vreme sa porodicom, prijateljima, drugaricama, nego samo s njim. Ovo je način odvajanja od porodice i smanjivanja kruga prijatelja i ovako se gubi sistem podrške i jedna zaštitna mreža koju mi svi imamo. Ona podrazumeva da u situaciji nevolje možemo nekome da se obratimo. Kada dođe do eskalacije u tom odnosu i kada osoba više ne može da izdrži, ona više nema kome da se obrati. I to je zapravo emocionalno zlostavljanje. Tada mislimo da smo potpuno same, ali zapravo svi ljudi iz našeg bliskog okruženja su i dalje tu – objašanjava mr Ana Vlajković.
Fizičko zlostavljanje dolazi mnogo kasnije
Kako kaže, ako se u vezi osećamo frustrirano, zbunjeno, da nas partner ne razume, ako smo tužni i osećamo se depresivno ili anksiozno, to je siguran znak da se nalazimo u vezi u kojoj je prisutno emocionalno zlostavljanje.
Prema rečima naše sagovornice, fizičko zlostavljanje dolazi mnogo kasnije, odnosno onda kada svi ovi suptilniji znaci prestanu da daju rezultate. Zato je, kaže naša sagovornica, važno da ne umanjujemo ono što nam druga osoba govori, kako se ponaša i da ne treba da nalazimo opravdanja za takve stvari.
– Svaka osoba zaslužuje ljubaznost i poštovanje. Ovo saznanje bi moglo da pomogne mnogima da prekinu ciklus emocionalnog zlostavljanja. Takođe postoji i emocionalno ucenjivanje. To je kada partner kontroliše drugu osobu putem manipulacije i to na taj način da osećamo krivicu. On koristi naše strahove, vrednosti u koje verujemo i druge stvari kako bi nas kontrolisao. Takve osobe se ne libe da partnera ponižavaju u društvu i neretko preuveličavaju naše mane, a to rade da bi umanjili svoju odgovornost za postupke, loše izbore i greške. Tu spada i negiranje i laganje da se nešto dogodilo. Takođe se dešava i kažnjavanje partnera tako što mu uskraćuje svoju pažnju i servira mu tretman ćutanjem – kaže psiholog.
Psiholog navodi da takve osobe partnera krive za sopstvene greške, propuste, nedostatke, “bacaju” sumnju na sve što vi kažete, prave neukusne šale na vaš račun, govore da su vaše ideje nevažne i nelogične…
– Kada se osoba pobuni i reši da je dosta, onda dolazi do fizičkog nasilja. Međutim, veoma dugo mogu da se zanemaruju signali i znakovi koji upućuju na agresiju – naglašava ona.
Naša sagovornica ukazuje i na “gaslajtovanje”, odnosno, kada partner drugu osobu “pravi ludom”.
– To su situacije kada osoba stvarno pomisli da se nešto dogodilo ili pak nije. Ona poveruje u to da su njena percepcija i realnost neispravne i da je partnerovo viđenje tačno – objašnjava ona.
Posledice po mentalno zdravlje
Psiholog naglašava koliko je važno govoriti o posledicama po mentalno zdravlje osoba koje su u vezama i odnosima u kojima trpe nasilje.
– Posledice su veoma duboke i nekada čak trajnije od fizičkog zlostavljanja. Emocionalno zlostavljanje je nevidljivo i skriveno od očiju drugih. Brojni su zdravstveni problemi koji se javljaju kod žrtava koje su emocionalno zlostavljane. Tu su uključeni: anksioznost, depresija, poremećaji ishrane, utiče na fizičko zdravlje izazivajući čir, poremećaje srčanog ritma i nesanicu – detaljno objašnjava psiholog i psihoterapeut Ana Vlajković.
U ovakvim odnosima često dolazi do sukoba zbog finansija, partnera zanima koliko i na šta trošimo novac. Takođe se dešava da partner ima zamerke na odeću koju nosimo, ali u početku je sve suptilno.
– Prvo će reći da vam lepše stoji druga majica, haljina ili nešto drugo, a onda to prelazi u zabranu. To su uglavnom izuzetno nesigurni muškarci koji sopstveno nezadovoljstvo ispoljavaju kroz agresiju – kaže Vlajković.
Psiholog takođe naglašava da ovakve osobe imaju potrebu da umanjuju vaš uspeh. Ona kao primer navodi to da ste položili ispit, dobili desetku, te ste srećni došli kući da to saopštite svom partneru. Umesto podrške i hvale, dobijate umanjivanje vašeg uspeha, na primer, rečenicom: “Ma, kod njega svi mogu da polože”.
– To je umanjivanje vrednosti. On čini sve da postanete manji i manji. To neće stati dok vaše samopouzdanje i autentičnost ne budu potpuno izbrisani. Kada autentičnost nestane, onda ste ostavljeni na milost i nemilost toj osobi – priča za Ona psiholog Ana Vlajković.
Psiholog kaže da devojke ne prijavljuju zlostavljača, niti se požale ljudima iz svog bliskog okruženja, a sve to zbog osećaja stida.
– Stid ih je šta su dopustile, a učene su da poštaju sebe – kaže sagovornica portala Ona.rs.
Izlaz postoji
Način na koji može da se izađe iz takvog odnosa ili da se, još bolje, isti zaobiđe u početku, na sreću, postoji.
– Važno je da u toku života razvijamo zdrave granice, da znamo dokle smo mi, a odakle kreću drugi. Treba da naučimo da naše granice nisu previše propustiljive, ali da nisu ni krute, odnosno da određene stvari dozvoljavamo ljudima, ali da ih isto tako držimo na distanci. Na ovaj način mi imamo vremena da procenimo kakva je neko osoba. To je takođe nešto što nosimo iz porodice – zaključuje psiholog i psihijatar mr Ana Vlajković.
Ona dodaje da osobe koje su odrasle u porodici gde je jedan od roditelja zlostavljao drugog ili decu, nemaju jasne granice kada postanu odrasli ljudi, jer ne prepoznaju emocionalno zlostavljanje: to im je od ranije poznato.
Ukoliko ste u toku ili nakon čitanja ovog teksta primetili iste ili slične osobine i karakteristike kod vašeg partnera, razmislite o tome da se posavetujete sa stručnim licem.
Izvor: telegraf.rs
