Darinka Grujić Radović, žena koja je od 1915 spasila i udomila na hiljade ratne siročadi.

Dva rata koja su zahvatila kako Srbiju, tako i ostatak sveta ubedljivo su donela najviše stradanja. A najtežu sudbinu doživelo je na stotine hiljada mališana ostavljenih bez roditelja, čitavih porodica, domova i – detinjstva. Da nije u ondašnjoj Srbiji bilo dame sa nadimkom “Mama Grujić”, ubedljivo bi ih bilo i mnogo više.

Jer, ko god bi odlučio usvojiti na stotine i hiljade mališana bez roditelja, taj bi na sebe preuzeo i posebnu roditeljsku ulogu. Tako je i gđa Darinka Grujić-Radović (1878 – 1958) svojevremeno prepoznala da će njena “porodica” biti od onih sa mnoštvom članova – iako nijednog od njih ne spajaju krvne veze, piše portal 011 info.

Ta porodica nosila je ime “Srpsko-američki dečji dom”. Njena glava bila je upravo Mama Grujić, iako valja pomenuti da je imala i nesebičnu pomoć “sa strane”. Njena priča, iako vezana za decu iz Srbije, počinje hiljadama kilometara daleko od naše zemlje.

Osnivanje porodice za decu unesrećenu ratom

Još pre no što će se posvetiti zbrinjavanju ratne siročadi, Darinka Grujić-Radović već je gradila svoj humanitarni “staž”. Njena misija započinje u trenutku kada se pre Prvog svetskog rata kao srpski emigrant obrela u Sjedinjenim Američkim Državama. Ovde postaje predsednica udruženja “Srpska žena”, i ta je organizacija blisko sarađivala sa američkim Crvenim krstom. Tokom ove saradnje Darinka upoznaje Džona Frotingema, Amerikanca koji će narednih godina odigrati značajnu ulogu u misiji pomaganja deci koja su se našla u vrtlogu rata.

Predratni period Darinka je mahom provela sakupljajući novčana sredstva namenjena za pomoć Srbiji. Među njima je bila i Frotingemova donacija u visini od 10 hiljada dolara, ujedno i najveća do tada suma poklonjena Darinkinoj organizaciji. Gđa Grujić-Radović u međuvremenu je provela mnogo vremena pričajući mu o teškim uslovima života srpske ratne siročadi. Njena svedočenja potakla su Frotingema da po tom pitanju učini i nešto konkretno, čime se rađa ideja o tome da iz Amerike put Srbije krene čitav kontingent bolničke opreme.

Zahvaljujući Frotingemovoj donaciji, Darinka najpre uspeva da u Sremskoj Kamenici osnuje “Dom za ratnu siročad”. Sklonište je odmah pronašlo 2.200 mališana, dok istovremeno deo poklonjene medicinske opreme biva upućen u Beograd. Džon Frotingem ubrzo poklanja još jednu donaciju: ukupno 200 hiljada dolara, uz 200 bolničkih kreveta, nekoliko lekara i pratećeg medicinskog osoblja, iz Amerike je dopremljeno u Srbiju.

Krajem 1914. godine, u tada već ratom zahvaćenu Kraljevinu Darinka stiže sa namerom da se u potpunosti posveti brizi o ugroženoj deci. Iznova se udruživši sa Frotingemom, najpre osniva dve bolnice na samom jugu zemlje, u Đevđeliji i Skopju. Naredna destinacija biće grad Šabac, gde pod svoje uzima decu koja su ostala bez roditelja nakon austrougarskih zločina. Tamošnji utisci definitivno će je opredeliti da odlučno nastavi sa humanitarnim radom.

Ratne neprilike, pritom, nimalo joj nisu išle na ruku. Dom za ratnu siročad u Sremskoj Kamenici već tada je zbrinjavao veliki broj dece, a Darinka je mališane pronalazila na svakom koraku – po gradovima, varošima, spaljenim i uništenim selima, kraj puteva gde su završavala nakon pogibije roditelja… Koliko god je bilo moguće pokušala ih je skloniti na sigurno, te se i njena “porodica” iz dana u dan nastavila uvećavati.

S obzirom na ratne okolnosti, uslovi za tako nešto u Srbiji svakako nisu bili idealni. Od tada pa tokom narednih godina, “Dom za ratnu siročad” otpočeće neobično putovanje po čitavoj zemlji.

“Ekspedicija” Mame Grujić po ratom zahvaćenom Balkanu

Pre no što će započeti nesvakidašnju “turneju”, Darinka svoju sve veću porodicu najpre zbrinjava u beogradskoj opštini Mladenovac. Nakon toga se upućuje u Niš, da bi do kraja 1915. godine ratne prilike primorale srpsku vojsku na povlačenje preko Albanije. U istom periodu, Grujić-Radović kreće put Skopja, gde uspeva smestiti decu u prostorije jedne škole. Potom nastavlja ka Bitolju i Đevđeliji, ali sticajem okolnosti, ubrzo biva prinuđena da pređe u susednu Grčku – najpre u Solun, a nakon toga u Atinu.

Za sve ovo vreme, ovom putujućem Domu prirdružuje se i sve više dece. Rat je tek zašao u drugu godinu, a ogroman broj njih već je ostao bez roditelja. I Mama Grujić, pritom, morala se snalaziti iz dan u dan: tako su, primera radi, tokom boravka u Solunu utočište našli pod američkim šatorima, dok su ih u Atini tamošnji vojnici razmestili u obližnje vile i školske prostorije.

Privremeno nastanivši mališane u grčku prestonicu, Darinka na kratko odlazi u Ameriku kako bi sa Džonom Frotingemom dogovorila dalje aktivnosti vezane za Dom. Ovde će steći i zavidan publicitet, i to nakon što je američka štampa prenela priču o njenim nepokolebljivim nastojanjima da, uprkos svim poteškoćama, što više dece dobije toliko potrebnu sigurnost. Uz neskriveno oduševljenje dočekala ju je i tamošnja delegacija, te se Darinka u Grčku vraća sa velikom količinom donirane odeće i hrane.

Uprkos tome, okolnosti i dalje nisu bile ružičaste. Grčka u međuvremenu objavljuje rat Nemačkoj i Bugarskoj, a zaoštrena politička situacija ponovo je ugrozila opstanak “Doma za ratnu siročad”. Za Mamu Grujić i njene mališane to je značilo iznova put pod noge i potragu za novim prebivalištem. Srećom, ovoga puta dobijaju pomoć francuskih saveznika, koji će ih svojim brodom “Devon” prevesti na sigurno.

Francuski raj za srpske mališane

Tog decembra 1916., ogroman broj ljudi okupio se u luci francuskog grada Tulona, poželevši dobrodošlicu – kako ih je tamošnja štampa nazvala – “deci mučenicima”. Mnogočlana porodica se iz Tulona upućuje u Nicu, i to je bio trenutak kada napokon, nakon dugog lutanja, uspeva pronaći mir i sigurnost. U vili “Alhambri” dobila je krov nad glavom i sve uslove za iole pristojan život, a mališanima se ubrzo otvaraju i vrata osnovne škole. Mlađi su sada mogli boraviti u zabavištu, dok su deca školskog uzrasta pohađala časove francuskog i engleskog jezika.

Time otpočinje i novo poglavlje za “Dom za ratnu siročad”. U čast Darinkinog humanog saborca ustanova je ponela novo ime: “Dom za siročad Džona Frotingema”. Uskoro, međutim, na njegovo insistiranje, preimenovan je u “Srpsko-američki dečji dom”, piše portal 011 info.

Kao direktor je na njegovo čelo stala Darinka Grujić-Radović. Osposobiti ratnu siročad za samostalan život, te im pružiti priliku da se školuju i postanu “svoji ljudi” – ovo je za nju bila nova misija. Uz novostečenu sigurnost, aktivnosti Doma više se nisu ograničavale isključivo na privremeno zbrinjavanje dece od hladnoće i gladi. U narednom periodu, jedna grupa mališana poslata je i na školovanje u Englesku, a dečje utočište u vili “Alhambri” bilo je otvoreno sve do okončanja rata.

Godine 1919., Mama Grujić se sa mališanima napokon mogla vratiti u Srbiju. Kao privremeno rešenje, njihovom boravku su poslužili paviljoni “Letnjikovca za slabunjavu decu” na beogradskom Košutnjaku. Ubrzo potom vraćaju se u Sremsku Kamenicu u dvorac mađarskog grofa Karačonjija, dok Darinka u međuvremenu ne odustaje od namere da pronađe trajno rešenje za Dom. Više puta upućivala je zahtev da se zgrada novog Doma izgradi na Topčideru. On, međutim, nikada nije ispunjen, te “Srpsko-američki dečji dom” u Sremskoj Kamenici ostaje sve do zatvaranja godine 1933. Usledela je još jedna selidba u Beograd, ovoga puta u Krunsku ulicu br. 14 i prostorije Doma “Čarls Dikens”.

Dve godine kasnije, u Americi umire dugogodišnji Darinkin saborac Džon Frotingem. Što se pak, Mame Grujić tiče, s početkom Drugog svetskog rata lagano se gube tragovi o njenom daljem životu i delovanju. Ono što se zna jeste da je sremskokamenički dom, nakon preseljenja u prestonicu, pretvoren u Domaćičku školu, a uoči rata Darinka nastavlja sa radom kao članica organizacije “Beogradsko žensko društvo”.

Zna se i toliko da je umrla 1958. godine, te da je sahranjena na beogradskom Novom Groblju. Ipak, lokacija njenog groba do danas nije pronađena, budući da njenog imena nema u evidenciji sahranjenih. Uprkos tome, Darinka Grujić-Radović ostaće upamćena kao jedna od najaktivnijih humanitarki u Srbiji tokom Prvog svetskog rata, ali i kao žena koja je značajno doprinela učvršćivanju američko-srpskog prijateljstva.

Izvor: .blic.rs

Koliko je ovo zdrava biljka govori činjenica da mnogi kupus upoređuju s magnetom, jer “izvlači” bolesti iz organizma. Ukoliko imate neke od ovih problema, stavite par listova kupusa na problematično mesto i rešićete se muka.

Respiratorne infekcije, astma, bronhitis…

Ukoliko imate problem sa čestim respiratornim infekcijama, astmu ili bronhitis, obloga od kupusa i meda svakako će pomoći u lečenju.

Iako ne može da zameni lečenje propisanom terapijom lekovima, pomoći će u otklonjanju tegoba sa suvim kašljem i bolovima i pomoći bržem ozdravljenju.

Ova obloga od kupusa ublažiće nadražajni suvi kašalj i pomoći kod izbacivanja šlajma.

Sastojci:

2 lista svežeg kupusa

med

ključala voda

plastična kesa (uska pamučna majica)

peškir ili šal

Priprema:

Odvojite dva ili tri lista sa spoljne strane zelenog kupusa, dovoljno velika da pokriju vaše grudi (i leđa ako je kašalj zaista jak). Listove u posudi prelijte ključalom vodom i pustite da se zagreju nekoliko minuta.

Izvadite listove, osušite ih i namažite medom. Stavite na gole grudi i leđa pokrijte ih ili obmotajte plastičnom kesom (ili plastificiranom folijom) ili još bolje obucite usku majicu, a zatim ponovo obmotajte peškirom ili šalom kako biste zadržali toplotu tela.

Oblogu je najbolje da stavljate pred spavanje i držite do jutra. Uklonite listove kupusa sa grudi i očistite kožu. Ponovite ovaj tretman sa svežim listovima i medom, tri do sedam noći zaredom, u zavisnosti od jačine kašlja.

Savet: Osim ovih obloga, da biste izbacili šlajm iz pluća, veruje se da je neophodno da pijete puno vode, ali i da jedete hranu kao što su beli luk, crni luk, đumbir, špargle, lisnato povrće (kupus, karfiol, brokoli, rotkvica, kelj, zelenilo, repa, rukola), kurkuma.

Izbegavajte hranu kao što su slatkiši, pržena hrana, testenine, konzerviranu hranu, alkohol, odnosno namirnice koje izazivaju upale i otežavaju oporavak.

Otoci na rukama i nogama

Ako imate problema s natečenim udovima, samo ih obmotajte listom kupusa i pričvrstite zavojem. Preporučuje se da prespavate s listom kupusa na sebi.

Štitna žlezda

Ako želite da poboljšate rad štitne žlezde, pre spavanje stavite list kupusa na vrat i ogrnite se šalom. Uklonite ga ujutro.

Glavobolje

Stavite list kupusa na bolni deo glave i čekajte da nesnosne glavobolje prestanu.

Bol tokom dojenja

Slično uradite i kada vas bole grudi. Kupus će ublažiti bol.

Upala pluća

Ukoliko imate jaku groznicu koju ne uspevate da skinete lekovima, prekrijte kupusom grudi, a čim se list sasuši, stavite novi.

Posledice injekcija

Nakon primanja penicilina, na zadnjici često mogu da se jave bolni i tvrdi čvorovi. Listovi kupusa će umnogome ublažiti i skratiti bol.

Izvor: ordinacija.tv/espreso.co.rs/magicnobilje.com

Pored zdravstvenog, penzijskog i osiguranja vozila, svetski trend osiguranja kućnih ljubimaca polako stiže i u Srbiju. Samo prošle godine je ovakvo osiguranje zaključilo oko 200 ljudi, a osiguranje od 12 meseci u proseku će vas koštati oko 15.000 dinara.

Za sada se u Srbiji mogu osigurati samo psi i mačke. Da biste ih osigurali morate da imate potvrdu veterinara da je ljubimac zdrav, vakcinisan protiv besnila, očišćen od parazita, mikročipovan.U zavsinosti od toga kojom visinom finasija raspolažete, možete da platite različite pakete.

– Basic paket pokriva troškove lečenja, hirurške intervencije.

– Standard paket pokriva osim lečenja i uginuće ili eutanaziju

– Premium paket je najskuplji, uključuje sve iz prva dva paketa plus štetu koju ljubimac učini prema trećim licima

Cenu osiguranja određuje i to da li ćete svog ljubimca osigurati na 3, 6 ili 12 meseci. Takođe, rasa i godine starosti mogu odrediti cenu polise osiguranja. Interesantno je da je osigurati mačku skuplje, nego psa.

Za osiguranje mačaka od 5.000 do 15.000 dinara

Svaki treći stanovnik u Srbiji ima bar po jednog kućnog ljubimca. Tanka je linija u popularnosti između psa i mačaka. Jedino što ih razlikuje je to se mačke najčešće udomljuju dok se psi uglavnom kupuju. Ali, ipak je osigurati mačku skuplje.

Osiguranje mačke u Basic paketu na tri meseca koštaće vas 4.630, za šest meseci 7.938, a za dvanaest meseci 13.230 dinara.

Standard paket je nešto skuplji, pa osiguranje na tri meseca košta 5.350 dinara, na šest meseci 9.172, a za godinu dana 15.288.

Premium paket je najskuplji je i njegova cena za godinu dana iznosi 15.692, za šest meseci 9.415, dok je za tri meseca cena 5.492.

Osiguranje pasa nešto jeftinije od mačaka

Psi po mnogim anketama prednjače kao kućni ljubimci. Ako želite da spavate mirno u slučaju bolesti povreda ili napada vašeg psa, to će vas i koštati, a dosimo vam informacije i koliko.

Osnovni paket za pse u periodu od tri meseca iznosi 3.850, od šest meseci 6.615, a u periodu od godinu dana 11.025 dinara.

Standardni paket za tri meseca koštaće vas 4.784, za šest 8.202, a za dvanaest 13.671 dinar.

Cena premium paketa za tri meseca iznosi 4.926, za šest 8.445, dok je za dvanaest meseci 14.075 dinara.

Šta ako vaš pas ujede nekog?

Ako vaš pas napadne ili ujede neku osobu na teritoriji Srbije, štetu koju vaš ljubimac nanese drugima naplaćujue osiguranje, ali za to morate kupiti premium paket koji vas godišnje košta oko 14. 000 dinara.

Osiguravajuća kuća je u obavezi da nadoknadi štetu nastalu zbog povrede tela, narušavanja zdravlja i oštećenja ili uništenja stvari trećih lica koju je pas načinio ujedom.

Kao oštećena strana od napada psa ne možete naplatiti štetu

– za pretrpljen fizički bol iduševni bol, smrti bliskog lica i za pretrpljen strah.

– za gubitak zarade prilikom izostanka sa posla,

– ako je do događaja došlo tokom organizovanih borbi pasa

– zbog oštećenja, uništenja ili gubljenja novca, čekova ili hartija od vrednosti ili njihovih posledica

Takođe, treba znati da se ovakvo osiguranje odnosi samo na situacije nastale u Srbiji i da se ne mogu osigurati bolseni kućni ljubimci i ljubimci sa invaliditetom. Starosno doba i rasa su bitni za osiguranje jer se mogu osigurati manje i srednje rase pasa i mačaka od 3 meseca do 8 godina, dok je kod velikih rasa ograničeno na 5 godina.

Izvor:.kurir.rs

Srpska pravoslavna crkva i mi vernici 21. novembra slavimo Aranđelovdan, jednu od tri najučestalije slave među Srbima.

Arhanđel Mihailo smatra se vojvodom svih anđela a mnoge je spasao od propasti. On predstavlja nebesku silu i zaštitu na zemlji, a Sabor Svetog arhangela Mihaila — Aranđelovdan — proslavlja 21. novembra. Na ovaj dan se, zapravo, proslavlja sabor svih devet anđeoskih činova.

Molitve počinju već u dan uoči praznika. Verni se mole na ovaj način:

 Molitva Svetom Arhangelu Mihailu

Gospode Bože, veliki Caru Bespočetni, pošalji, Gospode, Arhangela Tvog Mihaila na pomoć slugama Tvojim (imena), izbavi nas od neprijatelja naših, vidivih i nevidivih.

O Gospodnji Veliki Arhangele Mihailo, izlij mir i blagostinje na rabe Tvoje (imena). O Gospodnji Veliki Arhangele Mihailo, što demone uništavaš, zapreti svim neprijateljima našim koji se bore protiv nas, učini ih kao ovce i uništi ih kao prah pred licem vetra.

O Gospodnji Veliki Arhangele Mihailo, šestokrilni Prvi Knjaže i Vojvodo Nebeskih Sila, Heruvima i Serafima i Svih Svetih! O Predivni Arhangele Mihailo, čuvaru neizrečenih Tajni Božijih, budi nam Veliki pomoćnik u svemu: u uvredama, u žalostima, u tuzi, u pustinjama i na raspućima, na rekama i na morima tiho pristanište.

Izbavi nas, Veliki Arhangele Mihailo, od svih laži đavolskih, uvek usliši nas grešne sluge Tvoje (imena), moleći Tebe i prizivajući ime Tvoje Sveto, pohitaj u pomoć i usliši molitvu našu.

O, Veliki Arhangele Mihailo! Pobedi sve protivnike naše Silom Časnog Životvornog Krsta Gospodnjeg, Molitvama Presvete Vladičice Bogorodice i Svetih Apostola, i Svetitelja Nikolaja Čudotvorca, Svetog Proroka Božijeg Ilije, Svetog Andrije jurodivog, Svetih Velikomučenika Nikite i Evstatija, i Svetih Svetitelja, Prepodobnih, Mučenika i Svih Svetih i svih Nebeskih Sila. Amin.

O, Veliki Arhangele Mihailo, pomozi nama grešnim slugama Tvojim (imena), izbavi nas od zemljotresa, potopa, ognja, mača, od iznenadne smrti i od svakoga zla i od svakakvog vraga lažljivog, kojeg bura nanosi i od lukavog izbavi nas, Veliki Mihaile Arhangele Gospodnji, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Na dan 21. novembra svi verni odlaze u crkvu da zapale sveću. Ko nije u mogućnosti, neka okadi sobu sa ikonom i zapali sveću moleći se svom anđelu.

U narodu se kaže da nebo prima molitvu celog dana, važno je da otvorite dušu i srce. Mislite na svoje vredne, važne i duboke želje, ne na sitnice ovoga sveta.

Jedno narodno verovanje kaže da se prema vremenskim uslovima na ovaj dan, može odrediti kakva će biti godina.

Kaže se: kakvo je vreme na Aranđelovdan, tako će biti tokom cele zime i proleća! U nekim krajevima Srbije, ovaj anđeo se slavi i kao zaštitnik stočara jer se veruje da samo on može oterati vukove.

Narod veruje da je Arhangel Mihailo kao nagradu od Boga dobio mogućnost da se dva puta godišnje spusti u pakao i oslobodi duše grešnika pružajući im počinak u nebeskom carstvu.

Zato i dan posle Aranđelovdana ne prestaju molitve, a verni traže podršku u onome što im zadaje najviše teškoća. Ne valja se ovih dana ljutiti ni srditi na bilo koga, duša se polako priprema za post, valja oprostiti svima.

Svetog Arhangela kao svog zaštitnika slavi i beogradska Saborna crkva, osveštana na Aranđelovdan 1845. godine, čiji je ktitor bio srpski knez Miloš Obrenović (1780-1860). Arhangela Mihaila je kao porodičnog zaštitnika poštovala srpska vladarska dinastija Nemanjića.

Pravoslavni Srbi slave i “letnji Aranđelovdan”, 26. jula, ali radi se o drugom svecu – tada se proslavlja Sabor arhangela Gavrila, jednog od sedam velikih anđela serafima koji su učestvovali u stvaranju sveta.

RUSKA milionerka Valentina Mihailovna Nesvatova (86), koja je zbog višestrukih preloma nogu završila u invalidskim kolicima, prohodala je nakon samo nekoliko tretmana lekovitom vodom u Pribojskoj banji.

Jedna od najuspešnijih poslovnih žena u Ruskoj Federaciji kaže da se godinama bezuspešno lečila u najeminentnijim klinikama širom sveta, ali da bi sigurno i dalje bila nepokretna da nije spas potražila u poznatoj banji na jugozapadu Srbije, a 20.000 evra poklonila tamošnjem manastiru Sveti Nikola.

Nesvatova je pre nekoliko godina pala i slomila nogu na više mesta, da bi zatim polomila i drugu nogu.

Prema njenim rečima, tada joj je u Rusiji “loše urađena operacija”, posle čega više nije mogla samostalno da se kreće.

Izvor:INFORMER 

“Danas sam venčao mladence na Cetinju”

Nepriznata crnogorska crkva pod okriljem raspopa Miraša Dedeića venčala je gej par.

Naime, na Fejsbuk profilu raspopa Miraša Dedeića objavljena je fotografija venčanja gej para.

U opisu te fotografije stoji “Danas sam venčao mladencena Cetinju.. Želim sve najlepše u zajedničkom životu Cetinjanima Rajku i Žarku”

U kanonskim priznatim pravoslavim crkvama brak kao sveta tajna je suživot muškarca i žene, stoga je praksa koju CPC uvodi protivna svim kanonima.

Podsetimo, prvi brak istog pola u Crnoj Gori sklopljen je između dve žene, koje su poreklom sa Balkana, ali žive i rade u inostranstvu.

Miraš Dedeić, koji važi za vođu kanonski nepriznate Crnogorske pravoslavne crkve, ima burnu prošlost, a ima onih i koji ga povezuju sa mnogim nečasnim radnjama.

Raspop Miraš je sa svojim “komitama” koje su pristalice režima Mila Đukanovića (DPS), pravio mnoge incidente.

Poslednji incidenti su bili u vreme dolaska patrijarha srpskog Porfirija i ustoličenja mitropolita Joanikija. Tada je Dedeić zajedno sa Milom Đukanovićem pravio nasilne demonstracije.

Dedeić je poznat po negativnim komentarima o Srbiji, koji se zalagao za sramni zakon o slobodi i veroispovesti u Crnoj Gori, želeći da zaposedne imovinu SPC.

Izvor : 24sedam.rs

Stroža pravila za nevakcinisane povećavaju pritisak na ljude ili da se vakcinišu, ili da obezbede lažnu potvrdu o vakcinaciji protiv korone. A to izgleda uopšte nije teško. Jer, slaba karika je – čovek.

Evropske policijske službe već su otkrile nekoliko mreža koje falsifikuju potvrde o cepljenju. One u vakcinacionu knjižicu upisuju da je osoba navodno dobila vakcinu protiv kovida 19 i izdaju digitalni sertifikat. Sertifikat važi kao dokaz da je njegov vlasnik vakcinisan, da je preležao koronu ili da je na nedavnom testu bio negatvian.

Bizarno falsifikovani sertifikati u oktobru su u Evropi osvanuli na naslovnicama. Na primer, izdati su na imena: Adolf Hitler, rođen 1. januara 1990, Sunđer Bob i Miki Maus.

„Ove sertifikate su verovatno uradili falsifikatori, kako bi mušterijama dokazali da mogu da ih urade“, kaže novinar Hano Bek, koji o ovom slučaju istražuje za portal golem.de, koji se bavi vestima iz digitalnog sveta.

Digitalni sertifikati nisu rešenje

Digitalni sertifikati važe u EU, kao i u zemljama poput Švajcarske i Norveške, a većina zemalja EU priznaje i one iz Srbije. Njihovo uvođenje je trebalo da eliminiše jednostavno falsifikovanje poznatih „žutih knjižica“ o vakcinaciji. Ali, sertifikati na imena Mikija Mausa, Hitlera i drugih izmišljanih i mrtvih likova očigledno pokazuju da poduhvat ima manjkavost.

Za Matijasa Marksa je to bilo predvidljivo. „Iznenađen sam više iznenađenjem koje ovaj slučaj izaziva“, kazao je on za DW. Marks je član Haos kompjuterskog kluba (CCC) i koautor stručnog izveštaja na tu temu, koji je hakersko udruženje sredinom maja uradilo za Odbor za zdravstvo Bundestaga.

Još tada je CCC ukazao poslanicima da čak ni šifrovana zaštita od falsifikovanja ne može da spreči falsifikovanje pojedinačnih sertifikata. Na primer, ako sistem nije pažljivo zaštićen od neovlašćenog pristupa.

IT sistemi nisu sigurniji od njihovih korisnika

Prema Beksovim istraživanjima za golem.de, najveći broj kovid-propusnica za Mikija Mausa i slične izdalo je Ministarstvo zdravlja Severne Makedonije, čije propusnice takođe važe u EU. Ali, u opticaju su i lažni sertifikati koji potiču iz zemalja EU poput Nemačke, Francuske i Poljske.

Stoga je većina kodova kreirana putem onlajn-interfejsa, dakle internet stranica preko kojih ovlašćeni korisnici – farmaceuti ili zaposleni u bolnicama – izrađuju vakcinacione sertifikate i pasoše. Interfejsima u Njemačkoj upravlja vladin Institut „Robert Koh“.

Prema Bekovim informacijama, pojedine stranice čak nisu zaštićene ni običnom lozinkom. „Jutros sam još jedanput proveravao“, rekao je za DW u sredu. „Ovo se još uvek odnosi na dve zemlje, koje nisu članice EU – ostale su u međuvremenu izvršile poboljšanja.“

Bek ne želi da otkrije koje su zemlje u pitanju, kako ne bi podstakao nove zloupotrebe. „Onaj ko pronađe stranicu, može jednostavno da klikne i izda sertifikat.“

Falsifikovanje od strane ovlašćenog personala

Još jedan problem dolazi zbog samog ovlašćenog osoblja. Prema policiji u Nemačkoj, najveći broj upozorenja na falsifikovane papirne vakcinacione pasoše dolazi upravo iz apoteka, jer mušterije donose lažne papire kako bi dobili digitalni sertifikat. S druge strane, dobro urađene falsifikate je teško prepoznati, tako da je zamislivo da farmaceuti nesvesno pomažu u izdavanju digitalnih vakcinacionih pasoša.

Marks takođe pretpostavlja da nisu sva ovlašćena lica jednako motivisana za proveru potvrda. „Među farmaceutima i lekarima ima kritičara vakcinacije, i neki od njih očigledno smatraju legitiminim krivotvorenje evidenicije i ostvarivanje dodatne zarade.”

Bavarska policija je krajem oktobra pretražila jednu apoteku kako bi ušla u trag mogućim falsifikatima.

Raste podstrek za falsifikovanjem

Marks i drugi iz CCC su sve to već predvideli: „Što budu bila stroža pravila za nevakcinisane, sve veći će biti podstrek da pribave falsifikat. A onda postoji i ponuda.“

A podstrek vidljivo raste: od kraja avgusta brzi test u Nemačkoj važi još samo 24 sata umesto 48. On je obavezan u mnogim situacijama: u restoranu, bioskopu, na koncertima ili prilikom posete bolnicama ili staračkim domovima. Testove od oktobra građanstvo plaća iz svog džepa, u proseku 15 evra.

Pojedine radnje i organizatori manifestacija čak ne dopuštaju ulazak nevakcinisanim osobama ni sa testom. Ovo je teoretski moguće i u prodavnicama prehrambenih proizvoda u pokrajinama Hesen i Donja Saksonija.

U nekim zemljama Evropske unije život bez vakcine protiv kovida 19 ili potvrde o preležanoj koroni ima još više ograničenja. U Italiji bez zelenog pasoša niko više ne može da traži posao. U Francuskoj u određenim zanimanjima mogu da rade još samo vakcinisani, među njima su zdravstveni radnici, vatrogasci i policajci. Nevakcinisani su suspendovani i ne primaju plate.

Sve sertifikate o vakcinaciji poništiti?

Ministarstvo zdravlja Nemačke smatra da bi lažni sertifikati mogli da budu poništeni. Zašto se to do sada nije dogodilo? Ministarstvo nije htelo da odgovori na upit DW.

Ali kako je teško dokazati koliko je lažnih sertifikata, Ridiger Trost iz firme za bezbednost „F-Secure“ je izjavio: „Postoji samo jedno čisto rešenje: Svi sertifikati moraju da se povuku.“

Otprilike se to dogodilo i sa ključem na kojem su bili zasnovani lažni sertifikati koji su izdavani u Severnoj Makedoniji. „Ali, to takođe znači da su i svi regularni sertifikati nevažeći, koji su izdati po istom ključu“, objašnjava novinar Bek.

U Nemačkoj ili Francuskoj bi takav korak mogao da znači da bi milioni ljudi, koji imaju ispravnu kovid-propusnicu, morali da dobiju novi sertifikat. Onda bi procedura morala da krene ispočetka – a nanovo bi krenuli i falsifikatori.

Posebno ako nadležne službe i ovlašćena lica ne promene ništa u ponašanju. Jer, prema stručnjacima za bezbednost, nije ključ sertifikata razlog zašto je u opticaju toliko falsifikata. Već čovek.

Izvor: dw.com