ZAŠTO JE DOBRO BITI NAPOLJU SA DECOM- Koliko vremena dnevno dete treba da provede napolju?
Nedavno sam u novinama naišla na rezultate najnovijih istraživanja koja su vrlo obeshrabrujuća. Većina dece provede više od 4 sata boraveći ispred ekrana, a svega 30 minuta u prirodi. Ovakvi bombastični naslovi navode nas da se zapitamo da li su istraživanja utemeljena ili se novinar poveo tiražom? Možda je to najbolje proveriti u praksi…
Jedan sasvim običan dan gradskog deteta
Uzmimo za primer jedan regularni dan gradskog deteta školskog uzrasta. Čim se probudi, proverava društvene mreže na svom telefonu u krevetu. Zatim, odlazi do kuhinje i doručkuje uz TV, sluša muziku na slušalicama dok se vozi u prevozu i lista online novine na putu do škole. Sledi nastava – nove lekcije, video zapisi i zadaci za koje se često koriste školski računar i projektor. Tek na velikom odmoru usledi 20-ak minuta pauze tokom koje će dete možda izaći napolje. Nakon škole, opet seda za svoj kompjuter i radi domaći. Uveče gleda omiljenu emisiju na TV, dopisuje se sa prijateljima, igra igricu ili lista mreže… I tako će zaspati.
Ili u slučaju predškolskog deteta – buđenje, spremanje za vrtić, vožnja do vrtića, boravak od 8 sati u zatvorenom prostoru. Zatim – odlazak kući, ponovna vožnja automobilom, dolazak kući, gledanje crtanih filmova, spavanje.
Pretočeno u brojeve: svega 30 minuta na otvorenom u toku dana za dete školskog, odnosno oko 20 minuta za dete predškolskog uzrasta.
Posledice
Dokazano je da boravak u zatvorenom prostoru i preterano izlaganje digitalnim medijima može uticati na razvoj različitih zdravstvenih problema – na povećanu stopu depresije, veću socijalnu izolaciju, povećani deficit u učenju kod dece predškolskog uzrasta, nedostatak vitamina D. Ričard Luv, autor knjige „Poslednje dete u šumi: Spasimo našu decu poremećaja deficita prirode“ još 2005. godine pisao je o ovoj problematici i uveo termin deficit prirode. A koliko se samo savremeni život promenio u prethodnih 15 godina…
Jasno je da se prigradska naselja šire, zelene površine pretvaraju u stambene objekte/ parkinge/ poslovne zgrade… Priroda se sve više udaljava od nas. I kad je to već tako i deca izgledaju manje sklona da provode vreme u dvorištu, igralištu ili šetnji šumom, deluje lakše i bezbednije biti sa njima u zatvorenom prostoru. Ne retko, tamo nisu uz nas, već uz crtaće, kompjuterske igre i naloge na društvenim mrežama.
Istovremeno, istraživanja i studije ukazuju na nužnost provođenja vremena napolju, iako je kontekst življenja za to sve nepogodniji. Ipak, neophodno je iskoristiti svaki zeleni resurs koji nam je na raspolaganju. Zašto? Zato što su deca (ali i odrasli!) koja provode i sasvim kratko vreme na otvorenom srećnija, bezbrižnija, spremnija za učenje i rad.
Fokus svakako ne treba da nam bude na tome šta možemo izgubiti neodlaskom u prirodu, već šta možemo dobiti boravkom na otvorenom.
Benefiti boravka na otvorenom
Promoviše kreativnost i maštu
Slobodni stil igre na otvorenom omogućava deci da smisleno komuniciraju sa okolinom. Van zidova, deca dobijaju dodatni prostor da slobodnije razmišljaju, osmišljavaju soptvene aktivnosti i pristupaju svetu na inventivan način, blizak dečjoj prirodi. U svakodnevnoj praksi vidimo da način na koji se deca Povratka igraju napolju ima mnogo manje strukture od većine igranja u zatvorenom. Manjak strukture – višak kreativnosti.
Uči decu odgovornosti i empatiji
Kada detetu ukažemo poverenje da se brine o živom svetu i svom okruženju, dali smo mu priliku da iskustveno nauči šta se dešava kada zaboravi da zalije biljku, izvuče cvet iz korena ili nemarno nagazi puža. Odgovornost koja se od dece očekuje ne javlja se sama po sebi sa sazrevanjem, već se gradi od ranog uzrasta. Sloboda istraživanja i rizične igre u koju deca često ulaze imaju neprocenjiv značaj upravo za razvoj odgovornosti, samosvesti, poverenja (više o tome: https://povratakprirodi.rs/rizik-u-decijoj-igri-zasto-ga-deca-vole-i-zasto-im-je-potreban/)
Podstiče razmišljanje
Priroda stvara jedinstveni osećaj čuđenja koji nijedno drugo okruženje ne pruža. Pojave koje se svakodnevno sreću u prirodi čine da deca postavljaju pitanja o zemlji i životu koji ona podržava.
Omogućava različitu stimulaciju
Priroda možda deluje manje uzbudljivo od jedne video igre, ali u stvarnosti aktivira više čula. Dete može videti, čuti, okusiti, namirisati, dodirnuti spoljašnje okruženje.
U zdravom telu – zdrav duh
Interakcija sa prirodom automatski znači vežbanje i aktivnost. Već i sama šetnja pruža brojne benefite za zdravo držanje deteta. A gde je tek razvoj motorike i spretnosti pri penjanju na drvo, skakanju, vožnji bicikla, provlačenju, kopanju… Uporedimo 15 minuta kvalitetno provedenog vremena u dvorištu sa troduplo više vremena sedenja na kauču. Zaključci su jasni.
Smanjuje stres i umor
Gradsko okruženje zahteva usmerenu pažnju, što nas prisiljava da ignorišemo distrakcije (buku, gužvu, haos) i iscrpimo mozak. U prirodnim okruženjima, spontano praktikujemo pažnju bez napora, a takva vrsta pažnje stvara osećaj zadovoljstva, a ne umora.
Šta kažu naučnici?
Studije su pokazale da duži boravak napolju stimuliše određene delove dečijeg mozga. Naučnici iz Barselone su još 2008. godine dokazali da boravak u prirodi utiče na pažnju i povećanje radne memorije.
Nedavno sprovedenim istraživanjem u Finskoj došlo se do zaključka da fizička aktivnost može pozitivno uticati na razvoj moždanih sinapsi dečaka. Otkrivena je korelacija između slobodnih fizičkih aktivnosti i postizanja boljih rezultata u čitanju i matematici. Dečaci koji su tokom dana imali više slobodne igre napolju pokazali su bolje rezultate, dok kod devojčica nisu ustanovljene razlike u rezultatima. Kineski naučnici su objavili studiju rađenu na uzorku od 60000 dece, koja je dokazala da deca koja idu u škole i vrtiće koji praktikuju duži boravak napolju imaju bolje socijalne kompentencije, koje direktno utiču na uspešnost i na srećniji život.
A šta kaže naša praksa?
Kod nas u Povratku prirodi, deca svakodnevno provode vreme napolju (osim kad nas u tome spreči veliko zagađenje vazduha ili iznenadna vremenska nepogoda). Bilo da smo u dvorištu ili u komšilucima, boravak napolju uvek iznova pruža mogućnosti za učenje i igru. Otvoreni prostor je najbolja pozornica za „luftiranje“ glava i trošenje energije. Deca trče, skaču, preskaču, pentraju se gde se popeti mogu, igraju fudbal, voze gume, grade, vrte obruče… svako prema svom raspoloženju.
Ukoliko je boravak organizovan u edukativne svrhe, učitelj vešto usmerava pažnju dece i koristi nesagledive stimuluse i mogućnosti koje priroda pruža. Učionice bez zidova nastaju tamo gde se zaustavi dečje oko i iznedri novo pitanje. Znanja koja se stiču iskustveno, direktnim posmatranjem i učenjem u prirodi, ostaju trajnije urezana u svest deteta i čine zdravu bazu za sva dalja učenja o sebi i svetu oko nas. Do učionica bez zidova često dolazimo nakon šetnje po gradu, koja za cilj ima učenje pravila ponašanja u saobraćaju, ponašanja na ulici, odnosa prema komšijama, nepoznatim i poznatim osobama.
Svesni smo brzine življenja i manjka vremena, bolesti koja je zahvatila sve nas. Ipak, imajući u vidu sve gore rečeno, važno je da ugrabimo makar 30 minuta u toku dana za boravak na otvorenom sa decom, ma koliko umorni bili. Šetnja, vožnja trotineta, bicikla, odlazak sa decom na pijacu… način se uvek može naći. Iako je vreme uz ekrane mnogo lakši i popularniji izbor, neophodno je uložiti napor i pružiti detetu mogućnost razvoja u prirodnom okruženju. A kada dete od ranog uzrasta razvije identitet istraživača i ljubitelja prirode, kroz odrastanje će biti značajno lakše odvojiti ga od ekrana.
Tijana Stamenković, vaspitač Povratka prirodi, spec. prirodne pedagogije/dramskog vaspitanja
