Omikron, novi soj korona virusa koji je otkriven na jugu Afrike stigao je u Evropu, a po poslednjim informacijama Velika Britanija je pored Nemačke i Češke treća zemlja u kojoj je registrovan. Svetska zdravstvena organizacija hitno se sastala zbog novog soja korone, a broj njegovih mutacija veći je od bilo kog prethodnog soja, što izaziva strah u naučnom svetu.

SZO je u petak objavila da omikron ima 32 mutacije na spajk proteinu što ga čini veoma zaraznim i opasnijim. Međutim, po poslednjim informacijama koje stižu iz epicentra zaraze ovim novim sojem, postoji mogućnost da je omikron zapravo “bezazleniji” od ostalih mutacija.

Anđelika Kece, predsednica Udruženja lekara Južnoafričke republike izjavila je da omikron izaziva blago oboljenje bez najčešćih simptoma koji se vezuju za ovu infekciju.

“Radi se o blagoj bolesti sa simptomima kao što su bol u mišićima ili umor, koji traju dan ili dva dok se oboleli ne oseća dobro. Do sada, otkrili smo da zaraženi nisu gubili miris i ukus. Mogu da imaju blag kašalj. Nema izraženih simptoma. Od onih koji su inficirani, neki se trenutno leče kod kuće”, izjavila je Kece.

Dobra vest je i da omikron nije utvrđen kod vakcinisanih osoba, kao i da bolnice nisu preopterećene pacijentima zaraženim ovom varijantom korone. A da li je omikron opasniji za nevakcinisane, Kece kaže:

“Znaćemo to za dve nedelje. Omikron je prenosiv, ali za sada, kao lekari, ne znamo zbog čega se digla tolika buka oko njega, jer ga i dalje proučavamo. Znaćemo više za dve, tri nedelje, jer imamo nekoliko pacijenata u bolnici i radi se o mladim ljudima, mlađim od 40 godina”, objasnila je doktorka.

Izvor: mondo.rs

Kada čovek poseduje širinu kao Novak Đoković, nove teme i drugačiji uglovi uvek se nameću, pa može da se razgovara unedogled – u intervjuu za B92 prvi teniser sveta govorio je o snovima i košmarima, dodatnoj nervozi kada igra za Srbiju, odnosu sa Bogom, meditaciji…

Đokovićeva satnica, pogotovo u toku turnira, strogo je definisana, ali i van njih teniski život pun je obaveza. Međutim, i Novak ponekad sebi dâ oduška, pa smo počeli pitanjem koji je najduži period u poslednjih pet-šest godina u kojem prvi teniser sveta nije uzeo reket u ruke.

“To je bilo 2011. godine, pauzirao sam posle polufinala Dejvis kupa sa Argentinom. Doživeo sam povredu na US openu, uspeo sam to da završim, a onda sam je pogoršao u Beogradu i sigurno pet nedelja nisam pipnuo reket zbog pokidanog mišića. Kada je reč o odmoru, znao sam da vežem i dve nedelje, uglavnom kada se završi sezona – u toku sezone u letnjem periodu pauziram deset do dvanaest dana. Jedan sam od retkih igrača koji toliko odmara, imam najmanji broj odigranih turnira, ali uzimajući u obzir rezultate koje postižem na najvećim turnirima, dajem sebi luksuz da mogu da se odmorim, a smatram i da je to jako važno za dalju karijeru“, počinje Novak razgovor za B92.

U snove nam često dolazi svakodnevica ili naše misli uobličene na neobičan način. Tenis je ogroman deo Novakovog života, pa je logično da je prisutan i tokom spavanja.

“Bilo je dosta snova, veličanstvenih i prelepih, u kojima sam zamišljao sebe sa najvećim trofejima, pogotovo sa onim sa Rolan Garosa, a taj san se i ostvario. To su samo ’fleševi’, neki inserti – koliko god da je san slikovit, čovek se seća samo nekih kratkih delova. Priznajem, bilo je i noćnih mora, ali to bih zadržao za sebe“.

Novak je postavio nove standarde profesonalizma, mnogi kažu da je Đoković učinio da naporan rad izgleda kao ’kul’ stvar i nešto čemu ostali teže, a to neki prethodni uzori nisu uspevali da postignu.

“Više nego ’kul’, smatram da je neminovnost i neophodnost da budeš profesionalan i posvećen ukoliko želiš da ostvariš najviše ciljeve u najzahtevnijim sportovima. To je sada realnost i svakodnevica – teren, teretana, razvijanje psihofizičkih mogućnosti, izgradnja karaktera, rad na sopstvenoj duhovnosti, sazrevanje u svakom smilu… Rečju, moraš da budeš kompletna osoba kako bi do kraja realizovao svoj potencijal, koliki god on bio“.

Igrao je Đoković u puno finala, ali svejedno se čini da je nervozniji kada nastupa za Srbiju, na OI ili u Dejvis kupu, kao da se susreće sa novom dimenzijom pritiska.

“Istina, drugačiji je osećaj, iako imam dosta iskustva i, hvala Bogu, doživeo sam najveće mečeve koje teniser može da doživi. S druge strane, posebne su senzacije kada predstavljaš svoju zemlju, naročito pred domaćom publikom – mnogo pozitivnih misli ide u mom pravcu, ali i dosta nervoze i napetosti jer je svima jako stalo, pa i meni. Tu je i činjenica da postoji selektor, na šta nisam navikao, kao i saigrači koji me bodre u Dejvis kupu – verovatno doživljaj cele te situacije kreira u meni dodatnu tenziju, što je u krajnjem slučaju normalno jer je i ulog mnogo veći, ne igraš samo za sebe“.

Posle najvećih titula Đoković se uvek zahvali svojoj porodici i timu, a naročito na tome što su ga “trpeli“ tih prethodnih dana. Pitali smo ga šta im to radi, a Novak se nasmejao i rekao:

“Verovatno nije momentat da ulazim u detalje, ali u principu se dosta toleriše moj svakodnevni ritam i navike koje mi služe da bih se što bolje pripremio. Oni su tu da mi pruže podršku koja mi izuzetno znači – bilo bi mi barem duplo teže bez nje. Iako na terenu jesam sâm, oni se staraju o svim stvarima koje me okružuju – satnica kada jedem i šta jedem, nabavka, organizacija reketa, oporavka, psihičke pripreme… Apsolutno sve, brinu do najsitnijih detalja kako bismo zajedno postigli cilj“.

U najtežim trenucima na terenu nije retko da Novak pogleda u nebo – u finalu Australijan opena 2012. godine obratio se Bogu rečima ’još samo jedan’, a i na nedavnom Rolan Garosu bilo je komunukacije sa višom silom. Njegova majka Dijana nedavno je u jednoj emisiji prokometarisala upravo Novakovu reakciju sa finala u Parizu – objasnila je situaciju koju je malo ko primetio, Novakov pogled prema nebu i rečenicu: “Evo me, tu sam“.

“To je vrlo subjektivno, svako ima svoj način na koji pokušava da se usredsredi – neko to pokušava molitvom, neko jednostavno pravilnim disanjem ili pomišlju na određene situacije iz života koje unose mir i pozitivnu energiju. Nemam specifično samo jednu stvar na koju se fokusiram kada zatvorim oči, nekoliko ih je, ali se svode na disanje i pokušaj da se sve misli usmere ka sadašnjem trenutku. Univerzum funkcioniše tako da staloženom umu postaje potpuno otvoren i daje svoju podršku, pa se trudim da budem zahvalan na tom trenutku i da molim za prisustvo sveprožimajuće energije“.

Na tragu tog pitanja došli smo do sledeće teme – meditacije, koja ima svoje mesto u načinu životu prvog tenisera sveta. Negativne misli u različitim životnim segmentima svakodnevno pokušavaju da nas poljuljaju, ali način na koji se sa njima borimo ključ je svega. Upravo je to ono što Đokovića razlikuje od njegovih kolega.

“Kao i svaki čovek, prolazim kroz oscilacije i u toku svakog dana imam misli koje nisu poželjne i koje mi štete više nego što koriste. Mogu da vam kažem ono što u mom slučaju deluje – ne pokušavam da takve misli i emocije potisnem, već da ih prihvatim, da tražim način da se suočim sa njima i da pronađem rešenje kako bih svu tu energiju preusmerio u svoju korist. To je neko osnovno objašnjenje, ali ponavljam, svako na svoj način to radi“, kaže Novak i dodaje:

“Ponekad možda deluje neprirodno da u određenim situacijama daješ sebi neke pozitivne afirmacije i da izgovaraš pozitivne reči, ali to je nešto što jako pomaže jer svet energije oko nas funkcioniše na taj način – svi mi imamo elektromagnento polje i ono što emituješ, to i dobijaš nazad. Zato se trudim da uvek budem vedar u svojim mislima, ali i da takvi budu ljudi kojima se okružujem, vesti koje čitam, situacije sa kojima se susrećem… Kada si okružen takvom energijom i kada na takav način urediš život, onda dobijaš pozitivne rezultate“.

Za kraj, zamolili smo Novaka da pošalje kratku poruku svim navijačima u Srbiji.

“Velika ljubav i veliki pozdrav. Nikada neću zaboraviti ono što su mi ljudi u Srbiji priredili, doček 2011. godine posle osvajanja Vimbldona kada sam postao prvi na svetu. Rekao sam tada i opet kažem da sam večni dužnik tom narodu na prelepom događaju i nezaboravnom danu – šaljem im ljubav i pozitivnu energiju da ih nosi kroz njihove živote“, zaključio je Đoković za B92.

Izvor: b92.net

Novak Đoković često inspiraciju pronalazi u Nikoli Tesli, kog je citirao:

„Bolest dolazi zbog mislenog pada.

Čovek treba da bude sam svoj lekar.

Ako nije tih iznutra, onda mu uzalud svi lekovi i najbolji lekari.

Podsvest modernog čoveka je uzburkana kao nemirni okean sa velikim olujnim talasima. Podsvest prepuna utisaka čini da duša bude nemirna. Emocije tada ključaju poput erupcije vulkana.

Bez rada na emocijama, duhovnost je samo kula od karata.

A šta je čovek bez mira u duši?

Odvojen od božije blagodati, pokušava da uzaludno pronađe utehu u materijalnim stvarima. Tamo utehe nema, to je rupa bez dna. Još, još, daj još i na kraju ponovo praznina.

Kada duša postane mirno more, bonaca, tada počinje isceljenje.

Zapamtite to, to je zlatno pravilo.

Izvor većina bolesti je u duhu, zato duh može da pobedi većinu bolesti“, napisao je Đoković.

Bojan Jovančić je ratni vojni veteran i invalid, koji živi u strogom centru Niša u bedi. Ovaj Nišlija, koji se dobrovoljno javio za odbranu Kosova i Metohije pre 22 godine, razboleo se i trajno je nesposoban za rad usled povreda zadobijenih tokom bombardovanja.

Bojan dane provodi na lečenju i živi sa bolesnom majkom Mirjanom, u kući bez struje.

– Ne mogu ni da se okupam i odem kod lekara kao čovek na pregled, jer nemamo struju. Poslednjih godina veoma teško održavamo higijenu, jer bez struje to je u našim uslovima nemoguće. Imamo plinsku bocu, tu grejemo vodu, ispržimo nešto za ručak i to je to. Sa prvim mrakom, bauljamo po kući, snalazeći se teško, jedva preživljavajući – kaže Bojan.

– Invalid sam sa preko 70 odsto nesposobnosti, preživljavam sa majkom u stanu punom vlage i bez mogućnosti da išta po tom pitanju promenimo i pored silnih pokušaja – dodaje.

On dodaje i da je bio tenkista i pripadnik 211. oklopne brigrade iz Niša, koja je sve vreme rata bila raspoređena na Kosovu i Metohiji.

U jednom od naleta NATO aviona, projektil su pali blizu tenka gde je Bojan stajao. Kamenje i geleri pogađaju ga u leđa, a zbog neadekvatne medicinske pomoći koja mu je tada pružena, veoma brzo posle završetka rata počeće Bojanova borba za život, koja i danas traje zbog bolesti koje su mu dijagnostifikovane.

– Imam emboliju pluća, ožiljak na plućnom krilu 5 cm, na drugom 1,5. Čitav stomak mi je rasečen, jer mi je pukla vena u stomaku, imao sam dva ugruška krvi, operaciju. Stalno moram da idem kod lekara, jer imam trombofiliju, tj.veliku sklonost ka zgrušavanju krvi – kaže Bojan.

Majka je stara, bolesna, polomila je nogu, ruku, boluje od osteoporoze, otežano se kreće, uz pomoć štaka.

– Prošle zime, majku je zahvatio plamen sveće, te je zadobila i opekotine – kaže Bojan.

Svi koji žele da pomognu mogu to da urade na sledeći način.

Post net uplate 062 175 52 36
Dinarski račun 200-124455049-97
Devizni račun 200-124454832-69
Iban RS: 35200000012445483269

Od kada se u Rusiji pojavila navodna informacija da ljudi koji primaju vakcinu Sputnjik skoro dva meseca ne bi trebalo da konzumiraju alkohol, mnogi se i u Srbiji pitaju – da li će čašica rakije uz ručak ili krigla piva morati da pričekaju dok traje imunizacija?

„Meni to niko nije pomenuo kada sam došao da primim vakcinu. Samo mi je rečeno da tog dana ne dižem ništa teško, bez fizičkog napora i da odmorim”, kaže Aleksandar Lapaducović iz Zaječara za BBC na srpskom.

Mišljenja lekara su po ovom pitanju podeljena.

Pojedini smatraju da se treba uzdržati od konzumiranja alkohola tokom vakcinisanja, drugi govore da ga je dozvoljeno piti, ali u razumnim, umerenim količinama.

Dakle, alkohol nije potpuno zabranjen, međutim njegovo unošenje u organizam, saglasni su stručnjaci, može da smanji imuni odgovor na korona virus.

„Žestoka količina alkohola može da utiče na mogućnost imunskog sistema da odgovori.

„To se ne odnosi na jednu čašicu dnevno, već se verovatno misli na neke veće doze, ali da Rusi nisu hteli sada da preciziraju šta je velika, a šta mala doza, pa su tako formulisali”, objašnjava za BBC na srpskom imunološkinja i docentkinja na Medicinskom fakultetu u Beogradu Emina Milošević.

Milošević kaže da prilikom vakcinisanja do sada „nije bilo striktnih preporuka”, osim da ne treba „ekscesivno da se pije” (pijenje 60 grama alkohola u jednoj prilici).

Ipak, dodaje da bi i kod RNK vakcina veća količina alkohola dovela do toga da se lipidne partikule – čestice koje štite RNK i omogućavaju mu da uđe u našu ćeliju – „ponašaju drugačije”.

„Odnosno da se zbog alkohola iz njih oslobodi RNK”, kaže doktorka.

Profesorka Medicinskog fakulteta u Beogradu i članica Kriznog štaba – doktorka Tanja Jovanović izjavila je za Blic da ako su u pitanju „alkoholičari s oštećenjem jetre, umesno je da se u periodu imunizacije uzdržavaju od alkohola.

„U svim ostalim slučajevima dozvoljena je umerena upotreba alkohola”, dodala je virusološkinja.

Mišljenje sa koleginicama deli i doktor Sergej Boljević, specijalista patofiziologije i pulmologije, šef katedre patologije čoveka na Sečenovskom univerzitetu u Moskvi, koji je među prvima primio rusku vakcinu Sputnjik.

„Velike količine alkoholnih pića smanjuju imunitet i mogu negativno da utiču na stvaranje antitela.

„Ali nije problem kada je reč o manjim količinama, da se popije čaša ili dve vina dnevno. To niko ne brani”, izjavio je doktor Boljević za Novosti.

Ipak, dodaje da je poslednja preporuka da se oni koji nameravaju da se vakcinišu, uzdrže od unošenja alkohola tri dana pre i tri dana posle vakcinacije.

Šta kažu vakcinisani?

Aleksandar Lapaducović je u petak, u Domu zdravlja, u Zaječaru, primio vakcinu kineske kompanije Sinofarm.

Posle popunjavanja prijave, kontrole kod lekara opšte prakse i primanja vakcine u ruku kojem ne piše, otišao je kući zadovoljan, ali bez informacije o tome da li mu je zabranjeno da u narednim danima konzumira alkoholna pića.

„Dvojica mojih kolega iz kancelarije je takođe vakcinisano, ali ni njima to niko nije pominjao”, kaže on.

Ipak, rešio je da, „iako mu ništa nije rečeno”, ne pije alkohol dok ne primi drugu dozu.

„Zbog epidemiološke situacije trenutno izbegavam da se viđam sa ljudima, a i nemam neku naviku da pijem, tako da ću bez velike muke da izdržim još dvadesetak dana do druge vakcine”, osmehujući se zaključuje Aleksandar.

Alkohol i ruska vakcina

Potpredsednica Vlade Rusije Tatjana Golikova, zadužena za zdravstvenu zaštitu, prva je izjavila da pijenje može negativno da utiče na razvoj imuniteta na Kovid.

Golikova je, međutim, savetovala da se „ograniči” upotreba alkohola, što mnoge medije nije sprečilo da ovaj savet pojačaju rečima „potpuna zabrana”.

Prema rečima zamenice premijera, vakcinisani ruskom vakcinom trebalo bi da ograniče konzumaciju alkohola u u roku od 42 dana.

Ana Popova, šefica Rospotrebnadzora, otišla je dalje u upozorenjima.

„Ako želimo da imamo zdravlje i zaštitnu reakciju, moramo dati telu priliku da ga formira. I zato, ni pre, ni posle, ni umesto, ni tokom… ništa”, – mirno je rekla Popova na pitanje radija „Komsomolskaja Pravda”.

Ona je povećala period apstinencije na 56 dana, uzimajući u obzir dve runde vakcinacije.

Stepen zabrinutosti ublažio je šef istraživačkog tima koji je stvorio vakcinu Sputnjik.

„Naravno, ne dolazi u obzir bilo kakva potpuna zabrana alkohola tokom vakcinacije.

„To je samo razumno ograničenje konzumiranja dok telo ne formira vlastiti imunološki odgovor na infekciju korona virusom”, rekao je novinarima akademik Aleksandar Ginzburg, direktor Centra Gamalei.

Ipak, „toplo je preporučio” uzdržavanje od alkohola tri dana posle svake injekcije.

Lekari i stručnjaci sa kojima je BBC razgovarao nisu se saglasili oko toga koliko su opravdane zabrane pijenja tokom perioda vakcinacije.

„Obično etilni alkohol utiče na efikasnost vakcinacije na bilo koga.

„Veruje se da može uticati na proizvodnju specifičnog imuniteta, antitela i ćelija protiv odgovarajućih antigena u vakcinama”, rekao je Nikolaj Krjučkov, imunolog i generalni direktor organizacije za istraživanje ugovora Clinical Excellence Group.

Naglasio je da ovaj efekat nije specifično povezan sa vakcinom protiv kovida, već je tipičan za druge lekove za imunoformiranje.

Prema Krjučkovu, neophodno je da se uzdržite od konzumiranja alkohola najmanje mesec i po dana.

„Bolje je da ga uopšte ne koristite tokom ovog perioda. Ali ako ga koristite, onda za muškarce – do 30 grama (čistog) alkohola nedeljno, za žene – manje, 25 ili 27″, dodao je.

„Unos alkohola tokom vakcinacije nije zabranjen”, usprotivila se Antonina Oblasova, šefica nevladine organizacije za kolektivni imunitet, koja promoviše vakcinaciju među Rusima.

Oblasova naglašava da nigde u svetu ne postoje preporuke koje ograničavaju ljude u razumnoj konzumaciji alkohola posle vakcinacije.

„Alkohol zaista ima imunosupresivni efekat i ne treba puno piti na dan vakcinacije i neko vreme nakon što ste je primili, jer može, doduše neznatno, ali smanjiti efikasnost.

„Jedna čaša vina (dnevno) neće uticati ni na šta”, objašnjava Oblasova.

Alkohol i druge vakcine

Iako je konzumacija u velikim i nekontrolisanim količinama alkohola štetna po zdravlje uopšte, od ljudi se ne traži da se uzdrže od pijenja umerenih količina alkohola pre vakcinacije, kaže dr Hana El Sali, vanredna profesorka molekularne virologije i mikrobiologije i medicine na Bejlor koledžu i jedna od nacionalnih kopredsednika ispitivanja vakcine Moderna.

„Konzumacija alkohola nije procenjena kao promenljiva u velikom kliničkom ispitivanju faze 3″, rekla je za Heltlajn.

„Ne očekujemo da će povremena ili umerena konzumacija alkohola imati negativan uticaj na vakcinu.

„I ne tražimo od ljudi da se uzdrže od alkohola u periodu vakcinacije”, rekla je ona.

Dr Kristofer Tompson, vanredni profesor na Odeljenju za biologiju Univerziteta u Merilandu, koji se bavi imunologijom i mikrobiologijom, upozorava da treba izbegavati prekomernu upotrebu alkohola tokom vakcinacije.

Iako još nema konkretnih podataka o alkoholu i vakcini protiv korona virusa, „većina dostupnih podataka o tome kako alkohol utiče na imuni sistem i odgovori vakcina sugerišu da ljudi, uopšte, treba da izbegavaju prekomerno pijenje i obilno pijenje u vreme vakcinacije “, rekao je.

„U idealnom slučaju, alkohol u velikim količinama treba izbegavati najmanje nedelju dana pre prve doze i mesec dana posle druge doze.”

Neke studije, međutim, sugerišu da umerena konzumacija alkohola (do jednog pića dnevno za žene i do dva pića dnevno za muškarce) poboljšava odgovor na vakcine.

„Oni koji umereno uživaju u alkoholu imaju tendenciju da pokazuju bolju proizvodnju antitela i citotoksični (CD8) odgovor T-ćelija”, rekao je Kristofer Tompson.

„Pored toga, umerena konzumacija alkohola može povećati količinu antivirusnih citoksina ili malih hemijskih prenosnika koji pomažu u koordinaciji imunološkog odgovora.”

Međutim, primetio je da istraživači ne znaju da li su ta neznatna poboljšanja kratkoročna ili dugotrajna.

Zaključak je, rekao je Tompson, da za ljude koji retko piju ili piju umereno, nema potrebe – iz imunološke perspektive – da promene veliki deo onoga što rade kada dobiju vakcinu protiv Kovida-19.

„Čaša vina ili pivo ne bi trebalo da naruši odgovor na vakcinu i, zapravo, može malo da poboljša odgovor tela”, rekao je.

Alkohol i vakcinisanje u Velikoj Britaniji

U Velikoj Britaniji su upotrebnu dozvolu dobile vakcine američkih kompanija Fajzer/Biontek i Moderna, kao i domaća AstraZeneka.

Profesorka Šina Krukšank sa Univerziteta u Mančesteru je izjavila da „moraš imati imuni sistem koji radi tip-top da bi imao dobar odgovor na vakcinu, te ako piješ noć pre ili odmah potom, to nimalo neće pomoći”.

Takođe je rekla da bi ljudi koji primaju vakcine trebalo da izbegavaju alkohol jer njegovim konzumiranjem menjaju sastav mikroorganizama u crevima koji mogu da zaustave nadiranje bakterije i virusa.

Doktor Ronks Ikaria dokazao je na eksperimentu u BBC emisiji The Truth About… Boosting Your Immune System da je samo tri čaše vina dovoljno da smanji nivo limfocita, odnosno belih krvnih zrnaca koje učestvuju u borbi protiv zaraze i do 50 odsto.

Međutim ima i onih koji su nešto blaži po tom pitanju.

„Nema dokaza da će, ukoliko popijete jedno pivo ili čašu vina nekoliko dana posle vakcinisanja, to omesti vaš imunološki odgovor ili zaštitu usled vakcine”, rekao je Vilijam Mos, izvršni direktor Međunarodnog centra za pristup vakcinama pri Univezitetu Džons Hopkins, za američki Insajder.

„Kada se tako nešto izloži na jedan takav ekstreman način, po mom mišljenju to zapravo šteti javnom zdravlju”, dodao je Mos.

Izvor: bbc.com

Jesi l’ živa, staričice moja?
Sin tvoj živi i pozdrav ti šalje.
Nek uvečer nad kolibom tvojom
Ona čudna svjetlost sja i dalje.

Pišu mi da viđaju te često
zbog mene veoma zabrinutu
i da ideš svaki čas na cestu
u svom trošnom starinskom kaputu.

U sutonu plavom da te često
uvijek isto priviđenje muči:
kako su u krčmi finski nož
u srce mi zaboli u tuči.

Nemaj straha! Umiri se, draga!
Od utvare to ti srce zebe.
Tako ipak propio se nisam
da bih umro ne vidjevši tebe.

Kao nekad, i sada sam nježan,
i srce mi živi samo snom,
da što prije pobjegnem od jada
i vratim se u naš niski dom.

Vratit ću se kad u našem vrtu
rašire se grane pune cvijeta.
Samo nemoj da u ranu zoru
budiš me ko prije osam ljeta.

Nemoj budit odsanjane snove,
nek miruje ono čega ne bi:
odveć rano zamoren životom,
samo čemer osjećam u sebi.

I ne uči da se molim. Pusti!
Nema više vraćanja ka starom.
Ti jedina utjeha si moja,
svjetlo što mi sija istim žarom.

Umiri se! Nemoj da te često
viđaju onako zabrinutu,
i ne idi svaki čas na cestu
u svom trošnom starinskom kaputu.

Korona virus ste imali pre nekoliko meseci, a i dalje otežano dišete? Ili vam se javila tahikardija pošto ste pobedili virus?

Svetska istraživanja pokazuju da niste jedini i da je broj ljudi koji imaju dugoročne posledice korona virusa značajan, naročito kod pacijenata koji su imali teži oblik bolesti.

„Više od 80 odsto ljudi koji su bili u bolnici ima makar jedan preostali simptom šest meseci kasnije”, kaže za BBC na srpskom Miloš Babić*, molekularni biolog i neurobiolog koji trenutno radi na testovima za praćenje širenja Kovid-19 u Americi i Velikoj Britaniji.

„Moja procena, imajte u vidu da je ovo vrlo grubo, iz vrlo preliminarnih podataka, je da će dva do pet odsto ljudi koji su preležali simptomatičnu bolest imati ozbiljne probleme u daljem životu, kao direktnu posledicu Kovida-19″.

Na sva potencijalna pitanja i nedoumice oko dugoročnih posledica koje korona virus može imati na organizam odgovara za čitaoce.

1. Koje su to dugoročne posledice korona virusa?

Možemo govoriti o dve generalne kategorije simptoma.

U prvoj su oni koji su viđeni i kod drugih teških respiratornih bolesti: zamor, otežano disanje, bolovi u grudima i zglobovima.

Ovi problemi se polako povlače vremenom kod velike većine konvalescenata, mada mogu povremeno da ostanu trajni i da vrlo negativno utiču na kvalitet života.

U drugoj kategoriji stoje problemi koji često nisu očigledni, ali su dugoročno mnogo ozbiljniji: oštećenja pluća, srca, bubrega, i mozga.

Kod ljudi koji su već imali slabosti u nekom od ovih sistema, ove dodatne povrede vode u vidljivu bolest, i to su priče koje možete da čujete od ljudi koji sada ne mogu da uhvate dah ili koji dobijaju napade ubrzanog kucanja srca (tahikardije) mesecima pošto su pobedili virus.

Ali kod većine, ovakva oštećenja većim delom ostaju nevidljiva u prvo vreme, ili imaju samo relativno blage simptome – dok se ne desi nešto drugo što takav oslabljeni sistem zatim dovede do daljeg kolapsa.

2. Koliko traju posledice korona virusa?

Kapacitet za oporavak pluća, bubrega, i samog krvotoka varira od osobe do osobe, i još nema dovoljno podataka da se kaže šta se u proseku može očekivati.

Srčana oštećenja su većinom doživotna. Moždana su takođe doživotna, ali mozak je plastičan organ koji može da se reorganizuje i da funkcioniše oko mnogih blažih oštećenja.

Ozbiljnost strahovito varira, od jedva primetnih problema pa sve do katastrofalnih, i teško ih je predvideti.

Najveća studija koju do sada imamo (skoro 50.000 pacijenata iz Velike Britanije) je izmerila dosta teške razlike između konvalescenata i ljudi koji su izbegli virus.

U toku prvih šest meseci posle oporavka, broj srčanih udara je dva i po puta veći; broj progresija u teške bubrežne bolesti je udvostručen.

Druge studije su primetile povećanje neuroloških oboljenja, moždanih udara, pa i neuropsihijatrijskih oboljenja u post-kovid populaciji.

Svi ti podaci su do sada skupljeni od pacijenata koji su oboleli u samom početku epidemije, pre nego što smo imali dobre protokole (steroide i antikoagulanse) kojima se tretiraju sadašnji bolesnici.

Tako da se možemo nadati da će posledice biti manje izražene kod onih koji su dobili bolju negu.

3. Bubrežni sam bolesnik i imao sam koronu. Da li sam u većem riziku od dugoročnih posledica?

To je pitanje na koje je teško dati kratak odgovor.

Generalno, da: osobe sa predispozicijama (starost, velika telesna težina, prethodni kardiovaskularni problemi, prethodno postojeće bubrežne bolesti i slično) u proseku imaju težu bolest i ostaju sa težim sekundarnim oštećenjima.

Takođe, ljudi bez predispozicija koji su imali nesreću da ih pogodi teži oblik bolesti takođe, u proseku, imaju veću verovatnoću težih nusefekata.

Ali s druge strane, imamo i studije koje pokazuju oštećenja kod ljudi koji su imali blage oblike bolesti.

Recimo, studija Državnog univerziteta Ohaja je našla subakutna oštećenja srca kod više od 15 odsto mladih sportista (prosečno 19 godina starosti) koji su preležali kovid sa blagim simptomima ili čak bez simptoma.

Za sada, dok ne prođe više vremena i ne skupimo još podataka, sve populacije moraju da budu pažljive, čak i one kojima je sama bolest skoro uvek vrlo blaga.

4. Koji procenat pacijenata ima dugoročne posledice?

Zavisi od toga šta računate u posledice.

Više od 20 odsto ljudi koji su imali kašalj i gušenje (čak i oni koji nisu morali da budu bolnički lečeni) ima tragove plućnih embolizama, i fibrozne ožiljke u plućnom tkivu; ali je teško reći koji od njih će zbog toga imati posledice koje su kasnije bitne.

U zavisnosti od toga kako izaberete šta merite, možete dobiti vrlo različite brojeve, i možete naći studije koje pod istim pojmom – ozbiljnih durogočnih efekata – barataju ciframa u rasponu od dva do skoro 50 odsto.

Možemo očekivati da će, pored dva do pet odsto ljudi koji će imati teške posledice, još dodatnih pet do 10 odsto imati manje ali merljive posledice.

Recimo, ljudi koji bi u svakom slučaju dobili srčane bolesti će ih dobiti ranije u životu, i morati ranije da počnu sa lečenjem.

Drugo, čak i ako virus jeste ostavio oštećenja, to samo osnažuje potrebu za nečim što bi i onako trebalo da se radi: fizička vežba i dobra ishrana.

Naime, dugoročno najveći potencijalni problem su tiha oštećenja koja čine organizam slabijim i osetljivijim na buduće napade i bolesti; osnažiti organizam, pogotovo kardiovaskularni sistem, i izbeći rizike poput gojaznosti otud postaje još važnije za dugoročno zdrav život.

5. Da li postoje neke mere predostrožnosti kako do komplikacija ne bi došlo?

Apsolutno najbolje što se može uraditi je pridržavati se mera zaštite, izbeći virus, i vakcinisati se.

Ali za one koji su već preležali virus, mogu se pomenuti dve stvari.

Prvo, većina konvalescenata nema trajne posledice, tako da ne treba paničiti unapred.

Ako ste preležali, držite oko na zdravstvenom stanju, nemojte ignorisati simptome, pogotovo ne srčane.

I nadajte se najboljem.

* Doktor Miloš Babić je interdisciplinarni naučnik sa diplomama informatike, hemije, molekularne biofizike i doktoratom iz neurobiologije. Ima objavljene naučne radove u poljima neurometabolizma, degenerativnih bolesti, onkologije, toksikologije, i osnovne molekularne biologije.

Tehnologija koju je razvio sa doktorkom Džoan Jekli trenutno se koristi u testovima za praćenje širenja korona virusa u Americi i Velikoj Britaniji.

Izvor: bbc.com

Ustanovljavanje Božićnog posta, kao i drugih višednevnih postova se odnosi na drevna vremena hrišćanstva. Već od IV veka sv.Amvrosije Milanski, Filistrije, blaženi Avgustin pominju u svojim delima Božićni post. U V veku je o Božićnom postu pisao Lav Veliki.

Prvobitno je Božićni post trajao za jedne hrišćane sedam dana, a za druge – malo duže. Na saboru 1166 godine koji je održan u vreme konstantinopoljskog patrijarha Luke i vizantijskog cara Manuila svim hrišćanima je bilo naredjeno da poštuju 40 – dnevni post uoči velikog praznika Hristovog Rodjenja.

Antiohijski patrijarh Valsamon je pisao, da “je sam svjatiješi patrijarh rekao da iako dani tih postova (Uspenjskog i Božićnog) nisu odredjeni pravilom, potrudimo se medjutim da sledimo nepisano crkveno predanje i dužni smo da postimo …od 15 dana novembra”.

Božićni post je poslednji višednevni post u godini. Počinje 15 (28 po novom) novembra i traje do 25 decembra (7 januara), traje četrdeset dana i zbog toga se u Crkvenom ustavu naziva Četrdesetnicom, kao i Veliki post. Pošto post hranom počinje na dan praznika sv.apostola Filipa (14 novembra po starom), onda se još naziva i Filipovim.

Zbog čega je ustanovljen Božićni post

Božićni post je zimski post, i služi nam za osvećenje poslednjeg dela godine tajanstvenim obnovljenjem duhovnog sjedinjenja sa Bogom i pripremom za praznovanje Hristovog Rodjenja.

Lav Veliki piše: “Samo poštovanje uzdržanja je odredjeno u četiri vremenska perioda, kako bismo u toku godine spoznali da nam je neprestano neophodno očišćenje i da pri rasejanosti života uvek treba da se trudimo da postom i milostinjom čistimo greh, koji se umnožava zbog telesnih slabosti i nečistote želja”.

Prema rečima Lava Velikog, Božićni post je žrtva Bogu za sakupljene plodove.

“Kao što je nama Gospod podario ovozemaljske plodove, – piše svetitelj – tako i mi u vreme tog posta treba da budemo darežljivi prema siromašnima”.

Prema rečima Simeona Solunskog, “post Božićne Četrdesetnice izobražava post Mojsija, koji je postivši četrdeset dana i četrdeset noći dobio na kamenim tablicama Božije zapovesti. A mi, posteći četrdeset dana, sozercavamo i primamo živu Reč od Djeve, ne nacrtanu na kamenu, već ovaploćenu i rodjenu, i prisajedinjujemo se Njegovoj Božanskoj ploti”.

Božićni post je ustanovljen radi toga da bismo se pre dana Hristovog Rodjenja očistili pokajanjem, molitvom i postom, kako bismo čista srca, duše i tela mogli sa strahopoštovanjem da dočekamo Sina Božijeg Koji se javio svetu, i da bi Mu pored običnih darova i žrtvi, prineli naše čisto srce i želju da sledimo Njegovo učenje.

Kako se počelo sa praznovanjem Hristovog Rodjenja

Početak ovog praznika se odnosi na apostolska vremena. U Apostolskim postavkama se kaže: “Poštujte bratijo dane praznične, a najpre dan Hristovog Rodjenja, koji treba da praznujete u 25-i dan desetog meseca” (decembra). Tamo je još rečeno: “Dan Hristovog Rodjenja da se praznuje jer je ljudima data blagodat rodjenjem Božije Reči od Marije Djeve na spasenje svetu”.

U II veku na dan Hristovog Rodjenja, 25 decembar (po julijanskom kalendaru) ukazuje Kliment Aleksandrijski.
U III veku na praznik Hristovog Rodjenja napominje sv.Ipolit.

U vreme gonjenja hrišćana od strane Dioklecijana, početkom IV veka, 303 godine, 20 000 nikodimijskih hrišćana je bilo spaljeno u hramu na sam praznik Hristovog Rodjenja.
Od tog vremena kada je Crkva dobila slobodu, i postala vladajuća u Rimskoj imperiji, praznik Hristovog Rodjenja nalazimo rasprostranjenim u celoj Vaseljenskoj Crkvi, kako se to može videti iz pouka sv.Jefrema Sirina, sv.Vasilja Velikog, Grigorija Bogoslova, Grigorija Niskog, sv.Amvrosija, Jovana Zlatoustog i drugih Otaca Crkve IV veka, na praznik Hristovog Rodjenja.

Nikifor Kalist, pisac iz XVII veka, u svojoj crkvenoj istoriji piše da je car Justinijan u VI veku ustanovio praznovanje Hristovog Rodjenja po celoj zemlji.
U V veku je to bio Patrijarh Konstantinopoljski Anatolije, u VII Sofornije i Andrej Jerusalimski, u VIII sv.Jovan Damaskin, Kozma Maumski i German, Patrjarh Carigradski, u iX prepodobna Kasija i drugi, imena koja nam nisu poznata, a koji su za praznik Hristovog Rodjenja napisali mnoge sveštene pesme, koje se i danas čuju u crkvama pri proslavljanju svetlog Hristovog praznika.

Kako se hraniti u toku Božićnog posta

Ustav Crkve uči od čega se treba uzdržavati u vreme postova – “svi koji blagočestivo poste strogo treba da poštuju ustave o vrsti hrane, to jest da se u postu uzdržavaju od neke hrane, ne kao od skverne, već kao neprilične postu i zabranjene od strane Crkve. Hrana, od koje se treba uzdržavati u vreme posta je sledeća: meso, sir, buter, mleko, jaja, a ponekad i riba, u nekim postovima”.

Pravila uzdržanja koje je Crkva propisala za Božićni post su isto toliko stroga koliko i za Petrovski post. Pored toga u ponedeljak, sredu i petak Božićnog posta ustavom je zabranjena roba, vino i ulje, i dozvoljena je samo hrana bez ulja (suhojedenje) samo posle večernje. Ostalim danima – u utorak, četvrtak, subotu i nedelju – je razrešeno da se uzima hrana sa biljnim uljem. Riba je u toku Božićnog posta razrešena subotom i nedeljom i na velike praznike, naprimer na praznik Vavedenja u hram Presvete Bogorodice, na hramovne praznike i na praznike velikih svetitelja, ukoliko ti dani padaju u utorak ili četvrtak. Ukoliko ti praznici padaju u sredu ili petak, onda je razrešenje samo na vino i ulje.

Od 20 do 25 decembra (po starom kalendaru) post se pojačava, i u tim danima čak ni subotom ni nedeljom nije dozvoljena riba. Medjutim upravo u te dane pada proslava gradjanske Nove godine, i mi hrišćani treba da budemo posebno trezveni kako veseljem, pijenjem vina i uzimanjem hrane ne bismo narušili strogost posta.

Posteći telesno, istovremeno je potrebno da postimo i duhovno. “Posteći bratijo telesno, postimo i duhovno, i raskinimo sve veze sa svakom nepravdom”, – zapoveda Sveta Crkva.

Telesni post bez duhovnog ne doprinosi ništa za spasenje duše, već nasuprot tome može da bude i duhovno štetan, jer čovek uzudržavajuči se od hrane, ispunjava se svešću o sopstvenom preimućstvu zbog toga što posti. Istinski post je povezan sa molitvom, pokajanjem, uzdržanjem od strasti i poroka, iskorenjenjem zlih dela, opraštanjem uvreda, uzdržanjem od supružničkog života, sa izbegavanjem zabava i gledanja televizora. Post nije cilj, već sredstvo – sredstvo za smirivanje svog tela i očišćenje od grehova. Bez molitve i pokajanja post je samo obična dijeta.

Suština posta je izražena u sledećoj crkvenoj pesmi: “Posteći od hrane, dušo moja, a ne čisteći se od strasti, – uzalud se tešimo nadanjem: jer ukoliko ti post ne donese ispravljenje, biće mrska Bogu, kao lažna, i upodobiće se zlim demonima, koji nikada ne jedu”.
Neki smatraju da u današnjoj siromašnoj situaciji u Rusiji, kada se plate ne isplaćuju, kada mnogi nemaju novca, post nije tema za razgovor. Setimo se reči Optinskih staraca: “Oni koji ne žele da poste dobrovoljno – postiće nedobrovoljno…”

Šta treba jesti na Badnji dan

Poslednji dan Božićnog posta se naziva Badnji dan (sočeljnik), jer ustav nalaže da se tog dana jede žito. Žito se sprema od zrna pšenice. Ono je prihvaćeno radi podražavanja postu Danila i trojice dečaka, koji se spominju uoči praznika Hristovog Rodjenja, koji su se hranili zrnevljem, kako se ne bi oskvernili od paganske trpeze (Dan. 1, 8), – i saglasno rečima Jevandjelja: “Carstvo nebesko je kao zrno gorušično koje uzme čovjek i posije na njivi svojoj. Ono je, istina, najmanje od sviju semena, ali kad uzraste, veće je od svega povrća, i bude drvo da ptice nebeske dolaze i nastanjuju se na granama njegovim” (Mt. 13, 31-32).

Kod pravoslavnih hrišćana se na Badnji dan sačuvao blagočestivi običaj da se ništa ne jede do prve večernje zvezde, koja podseća na pojavu zvezde na istoku, koja je objavila Rodjenje Gospoda našega Isusa Hrista.

Na Badnji dan je propisano da se jede samo jednom dnevno posle Božanske Liturgije. Za trpezom po pravilu Crkve ustanovljeno da se jede “sa uljem. Sir, i tome slično, kao i ribu nikako ne smemo da se drznemo da jedemo”.

Izvor: manastir-lepavina.org