Svi znaju na koga Sergej misli dok peva stihove “Prije tebe, znaj, ja nikad nisam znao voljeti”, ali je Kristina sve vreme krila “poglede u tami”. Nikada nije želela da se javno eksponira zato što smatra da je pažnja usmerena na Sergeja dovoljna. Nedavno je otvorila svoj Jutjub kanal “Remek jelo” gde sa ljuidma deli svoje kulinarsko umeće i recepte za jela koje najviše vole njene ćerkice Lola i Mila, ali i suprug Sergej.
Priprema slatkiša je Kristini omiljena zanimacija u kuhinji. Tu su i specijaliteti italijanske kuhinje, koji su Sergejeva najveća draž za nepca, dok ćerke vole sve što im mama spremi.
– Sergej voli italijanske specijalitete, deca većinom sve, a ja najviše volim kada su njihove reakcije onakve kakve sam očekivala. Svi smo uključeni, zabavno je, a nekada se desi da pojedu ono što sam spremila za kanal, pre nego što to slikam i postavim, pa sve kreće ispočetka.
Kuvanje joj je, kaže, postalo inspirativnije nakon što je postala mama. Mnoga jela nije volela dok nije počela da ih priprema svojim ćerkama, a uz njihovu pomoć je sada svaki specijalitet lepši i ukusniji, prenosi Blicžena.
– Njih dve su pune ideja, obožavaju da budu sa mnom dok spremam, pomažu, igraju se i kad vidim koliko uživaju u tome, trudim se da ispunim svaku njihovu želju.
Suprug me osvaja iz dana u dan
Sergej ju je osvojio svojim vrlinama i duhovitošću. Kaže da je srećna žena što tako divnog i plemenitog čoveka ima pored sebe, a on nastavlja da je osvaja iz dana u dan.
– On me svakoga dana zasmejava raznim doskočicama. Mi se poznajemo od kada smo bili deca i uvek sam se osećala posebno u njegovoj blizini, što mi je tada bilo neobjašnjivo. Kasnije se pokazalo zašto je bilo tako. Jedno drugom smo u svemu podrška, a i dan-danas me osvaja svojim vrlinama zbog kojih ga, pored ostalog, toliko volim – ističe Kristina koja je u braku sa Sergejem pune 22 godine.
Jedna se samo smejala, druga je bila nemirna
Ona i Sergej su 2010. godine usvojili devojčicu Lolu, a dve godine kasnije u njihov dom je stigla četvoromesečna Mila. Kristina dolazak ćerkica u njihov dom, ali i srce pamti kao najlepše trenutke u svom životu. Lola je bila ljupka i mirna, dok je Mila odmah odlučila da ih razgali svojom buntovnošću.
– Lola je bila jedna predivna, mirna beba, samo se smejala. Njen dolazak pamtim kao jedan od najlepsih trenutaka u životu. Nije bilo straha tada, odmah smo se uklopili kao da smo celog života bili zajedno. Mila je bila jako nemirna kao beba i sada se stalno šalim da je Mila bila prva, ne bismo poželeli da imamo drugo dete – seća se Kristina.
Dok su malene bebe polako rasle, Kristina se priseća da je bila veoma nestrpljiva da čuje koju će reč prvo izgovoriti, da vidi kada će prohodati. Sa trenutne vremenske distance smatra da su takve stvari marginalne, već da je u srcu fabule velika međusobna ljubav.
– Baš sam pre neki dan pričala sa prijateljicom u vezi sa tim. Koliko je to dok su bile bebe bilo važno, koju će reč prvu izgovoriti, sa koliko meseci ce početi da hodaju, a sada mi je to smešno. Pravo da vam kažem, zaboravila sam da li su prvo rekle tata ili mama, ne sećam se. Znam samo da se tu rodila jedna ogromna bezrezervna ljubav, i da je to ono sto je najvažnije u našem odnosu.
Lola i Mila su se rodile za nas
Kristina i Sergej kažu da su se Lola i Mila rodile za njih, ali da će im pomoći da upoznaju i svoje biološke roditelje ukoliko ikada budu poželele.
Kristina I Sergej nikada od svojih naslednica nisu krili das u usvojene. Stalno bi im predočavali da su ih oni “rodili iz srca” i da su one suđene da budu baš njihove ćerke. Na kraju se samo računa ljubav, podrška, atmosfera podrodice i porodičnog doma. Ipak, ukoliko Lola i Mila ikada budu poželele da upoznaju svoje biološke roditelje, Kristina i Sergej će se potruditi da im i tu želju ispune.
– Njih dve odavno znaju da su usvojene i to je ono najvažnije. Nema nikakvih zabranjenih tema ili laži u našem odnosu. Nikada nismo ni pomislili da im sakrijemo nešto. One sve znaju i ako budu želele da upoznaju svoje biološke roditelje, bićemo tu da uradimo sve sto je u našoj moći da se to desi. To su normalne stvari, nemam nikakav strah od toga, jer im niko ne može biti više majka ili otac od nas dvoje, bez obzira na to sto ih nismo rodili. Mi smo im bili suđeni, za nas su se rodile, kao što smo se i mi rodili da njima budemo roditelji. Bog je za nas imao takav plan i hvala mu na tome.
Kada je odgajanje dece u današnjim okolnostima u pitanju, Kristina smatra da su izazovi mnogo veći nego što je bilo u periodu kada je ona bila devojčica u osnovnoj školi.
– Danas je mnogo teže nego kada smo mi bili deca. Sve im je lako dostupno. Najviše me nervira sto je telefon postao centar sveta. Da ne pričam o drugim opasnostima koje prete. Zato mislim da im stalno trebamo pričati, pričati, pričati. Biti stalno tu, uključeni i zainteresovani za sve što im se dešava. Trudimo se da im usadimo one prave porodične vrednosti, da budu dobre i da čine dobro i da se onda samo dobru i nadaju – navodi Kristina za kraj.
Izvor: Kurir.rs/Blicžena/Viktor Veličković
