Najbolja rukometašica Irana nestala je tokom Svetskog prvenstva u Španiji i zatražila politički azil.

Sve češće se dešava da tokom velikih sportskih događaja nestaju sportisti iz siromašnih zemalja. Tako je tokom Svetskog prvenstva za rukometašice u Španiji nestalo nekoliko sportistkinja.

Ni traga ni glasa nema od pet rukometašica Kameruna, ali i najbolje igračice Irana.

U pitanju je Šagajeg Bapiri (30) koja je blistala u dresu Irana, međutim njena reprezentacija je turnir završila na pretposlednjem mestu, a ona je odlučila da se ne vrati kući. Odlazak na Svetsko prvenstvo u Španiju bio joj je samo način kako bi zatražila azil pošto je u Iranu “nevidljiva”.

Tako nijedna TV stanica iz Irana nije emitovala nastup rukometašica, pošto i inače ne prenose sportska takmičenja kod dama, dok Bapiri ističe i da su ih pred polazak ismevali.

– Samo ćete nas brukati, bolje da ne idete… – navodno su joj rekli navijači, prenosi Mondo.

Nakon što je Bapiri “nestala” u Španiji, zatražila je politički azil, a potom se oglasila za “Glas Amerike”. Ispričala je potresne detalje koje svet do sada možda nije znao, kao i sa kakvim sve problemima se nosila pošto je odlučila da se bavi rukometom u Iranu.

– Naša noćna mora počela je i pre odlaska na Svetsko prvenstvo. Kada je objavljen spisak pozvanih igračica, nedostajale su dve najbolje rukometašice koje imamo u Iranu. Bila sam šokirana. U početku sam mislila da je to samo greška Saveza. Konačno, kasnije se na ovu temu pojavio i tekst u kojem se opravdano kritikovao izostanak dve devojke. Ovaj tekst je podeljen na društvenim mrežama i ja sam se složila sa onim što je napisano, zbog čega sam isti tekst “lajkovala”, kao i neke druge rukometašice. Sledećeg dana predstavnik našeg Saveza je počeo da nas napada i da viče. Pretili su nam da ni mi nećemo otići u Španiju na Svetsko prvenstvo i da će nas obrisati sa spiska. Na kraju sam ja počela da govorim. Rekla sam da ne mogu tako da nas tretiraju zbog jednog lajka i zbog našeg mišljenja – rekla je rukometašica Irana.

Nakon toga su joj tražili da se izvini, što je odbila.

– Onda je počeo još jedan skandal. Jedan od naših trenera htio je da sve rukometašice koje su lajkovale tekst budu smaknute sa spiska. Nakon dugih rasprava, vraćene smo na treninge, ali smo bile uznemirene. Lično sam se osećala nemoćno, pogotovo jer mi je rečeno da imam dva dana da im pokažem da zaslužujem da idem na Svetsko prvenstvo. Na kraju sam se spasila, ostala sam na spisku.

Bapiri ne želi da se vrati u Iran jer kaže da se tamo “događa nešto loše što ne može da prihvati”, pošto je za 30 godina života u ovoj zemlji videla svašta.

– Toliko je ograničenja za žene u Iranu… Ne znam ni kako da vam to objasnim. Mnogo patimo u Iranu. U iranskom društvu postoji ogromna razlika između muškaraca i žena. Da vam navedem jedan primer koji nema veze sa sportom. Moju košminicu u Iranu redovno je tukao muž. Kad je konačno podnela tužbu protiv njega, sudija joj je rekao: “Gospođo, u Iranu muž ima pravo da vas tuče jednom godišnje”. Nakon tog odgovora ta žena je odustala od razvoda, adsvokata, svega. Bila je tako šokirana – ispričala je rukometašica Irana.

Njoj se na Svetskom prvenstvu desila i velika neprijatnost.

– Na našoj prvoj utakmici na Svetskom prvenstvu protivnik mi je nesvesno skinuo “veo” sa glave. Ne možete ni da zamislite kako me je nakon toga nagrdio selektor, iako se kasnije događalo to i drugim igračicama. Druge je mirno upozoravao da paze na to da im ne padne veo s glave, a na mene je vikao. Kad su mi “izašla” dva pramena kose, on je počeo da vrišti. Rekla sam mu da mi u Iranu na silu moramo da prihvatimo hidžab, iako se ne slažemo s njim, ali ovde, tokom utakmica, nisam bila kriva. Slučajno me protivnik povukao i veo mi je spao. Sve u svemu, ne mogu da prihvatim da me tako tretiraju, zato sam zatražila azil i odlučila da ostanem u Španiji.

Izvor: blic.rs

Dr Branimir Nestorović pedijatar, pulmolog i alergolog je u emisiji “Glas duše” u kojoj je gostovao prošle srede priznao da plače svaki drugi dan pa je ispričao detalje iz svog života i situaciju zbog koje mu uvek krenu suze.

– Uvek imam suze u očima kad ovo pričam. Bio sam sam u kući, jer je moja majka bila u bolnici. Imala je probleme sa srcem. Neko kuca na vratima. To je bio moj nastavnik filozofije iz gimnazije, koji je bio prilično neomiljen u Obrenovcu zato što je bio Bugarin. On nije bio prihvaćen u ono vreme u tom malom mestu sa puno predrasuda. Ljudi ga nisu voleli svašta su pričali o njemu, a on je bio jedan jako pametan čovek, ali je teško mogao da se uklopi – kazao je prof. dr Nestorović i dodao:

– Kažem mu ja: “Sedite, profesore”. Nije mi više bio profesor, jer sam tada već bio na prvoj godini fakulteta. Hteo da ga poslužim kafom, nemam kafu. Nemam ništa… Kažem: “Hoćete vodu?”. Bila je smešna situacija.

On kaže i da ga je taj profesor obučavao i vožnju jer je imao i auto-školu. – Bio je malo ispred svog vremena. Prepodne predavao filozofiju, sociologiju i logiku, a popodne držao časove vožnje i imao je novca. Tada je izvaduio novac i rekao: “Znam kako ti je. Bio sam u sličnoj situaciji. Vratićeš kad budeš bio u prilici” – pričao je prof. dr Nestorović:

– Moram da priznam da sam novac odbio. Nisam hteo da uzmem, ali sam plakao kao kiša kad je on otišao. To je neki gest koji te uveri da su ljudi dobri. Ljudi su plašljivi, naučeni su da ne budu dobri. Ja to stalno pričam.

Izvor: kurir.rs

Srpska pravoslavna crkva i mi vernici danas obeležavamo Detinjce,  koji uvek padaju u treću nedelju pred Božić, i za ovaj dan vezuje se jedan običaj.

Običaj je da toga dana rano ujutro, ili po dolasku iz crkve sa bogosluženja, roditelji vežu svoju decu najčešće za ruke ili noge, i obično za stolicu na kojoj sede. Za vezivanje se koriste kaiš ili običan kanap, odnosno deblji konac. Neretko se dešava da roditelji vežu decu dok su još u krevetu.

Vezivanje za Detinjce, Materice i Oce, ima višestruku simboliku.

Prvo simbolizuje čvrste porodične veze, slogu, mir, poštovanje i međusobno pomaganje u svim prilikama. Drugo, upućuje ukućane na štedljivost i istrajnost u vrlinama, jer onaj ko poseduje pošteno zarađenu imovinu i dobra dela, lako će sebe otkupiti u svim sporovima pred zemaljskim sudovima, a posebno na poslednjem Strašnom sudu, gde će se samo vrednovati ono šta je u svom životu čovek dobro učinio. Dobra i štedljiva deca prikupe nešto novca štednjom, pa za taj dan nabave neku čast i dreše se onima koji ih vežu. Najčešće danima unapred skupljaju novac od kusura iz prodavnice.

Kako bi “platili otkup”, deca pripremaju simbolične sitne poklone, poput jabuka, bombona, čokolade, kafe, ili pak čarapa. Dovoljno je pokazati pažnju.

Simbolično se vezuju čak i deca koja su još u kolevci, ali i odrasla “deca” koja još nemaju svoju porodicu. Nakon što se deca “otkupe” poklonima, roditelji ih odvežu, a poklone po pravilu otvore da se svi zajedno počaste.

Decu mogu vezivati i drugi članovi porodice, komšije, prijatelji…

Vezivanje ima predivnu simboliku jer te veze simbolišu slogu, mir i međusobno poštovanje. Takođe, ovaj ritual vezivanja služi i tome da se demonima pokaže da je sve u toj kući na svom mestu, odnosno “vezano” i da tu nema mesta za nečastivog.

Zato, roditelji, danas vežite nožice svojoj deci i uživajte sa njima u današnjem prazniku!

O ovom svecu mnogo je legendi koje ga predstavljaju kao dobričinitelja i čudotvorca, zaštitnika ribara i putnika, gospodara vode, a veruje se i da on prevodi upokojene duše u svet mrtvih… Ova je, ipak, malo drugačija.

Počinje od vremena kada je Nikola već postao ugledni sveštenik, smenivši svog strica na mestu episkopa. U to vreme, njegovi roditelji su umrli, a Nikola je počeo da deli imanje svojih roditelja siromašnima.

U to vreme u Patri je živeo jedan ugledan i bogat čovek, koji je kasnije izgubio svoju službu i sav svoj imetak. Taj čovek je imao tri ćerke, koje su bile veoma lepe, ali oskudica je bila toliko velika da on nikako nije mogao da ih uda, jer nije imao miraz da im da, pa je odlučio da, zbog strašne nemaštine, svoju kuću pretvori u bludilište, a svoje ćerke u bludnice. Sveti Nikola je nekako saznao za tu odluku nesavesnog oca, pa je uzeo vrećicu, napunio je zlatnicima, umotao je u platno i prišunjavši se noću kući ovog čoveka, ubacio je zamotuljak kroz prozor. Otac devojaka jako se začudio kada je ujutru našao toliki novac, i pripisavši to milost Božijoj, odlučio je da ga da u miraz najstarijoj ćerki. To isto ponovilo se i sa drugom njegovom ćerkom.

Odavde legenda ima dva kraja. Po prvoj verziji, čovek je naslutio da će se njegov dobrotvor pojaviti i treći put, kako bi mu ostavio novac da i treću ćerku uda, pa ga je u zasedi čekao nekoliko noći. Kada je Sveti Nikola došao da i po treći put ostavi svoj dar, čovek je iskočio iz svoje zasede i u svom dobrotvorcu prepoznao je svetog Nikolu. Tada ga je svetitelj zakleo da o njegovom dobročinstvu ništa ne govori i uz to mu je dao i mnoge pouke korisne po dušu.

Drugi kraj ove priče je malo drugačiji.

Naime, Nikola je video da ga otac devojaka čeka u zasedi, pa se tako dosetio, da ne bi bio otkriven, da se popne na krov i zlatnike ubaci kroz dimnjak, a pošto su se čarape sušile na otvorenom ognjištu, zlatnici su padali pravo u njih. Iz ovog drugog kraja priče će se, mnogo vekova kasnije, kod nas razviti kult Božić Bate, a u zapadnoj kulturi kult Deda Mraza.

Malo je onih koji znaju da se Sveti Nikola na svom dugom putu od gotovo 15 vekova pretvorio u Deda Mraza, a u toj transformaciji su najviše učestvovali Amerikanci davši tom prazniku novu dimenziju. Duh pomaganja i darivanja siromašnih, koji je bio smisao i životno opredeljenje svetog Nikole, pretvorio se u potrošački praznik kojem je cilj kupovanje…

Izvor: Opanak

Dugo su na Pirinejima izbegavali da javno hvale najboljeg tenisera sveta kako se ne bi zamerili svom Rafaelu Nadalu, ali više nisu imali kuda.

Srbin je naterao i najveće rivale da priznaju da je bez premca kada je u pitanju i tenis, ali i kompletan sport. “Bik sa Majorke” sigurno nije sa oduševljenjem primio ovu vest, ali i on tužna srca mora da kaže: Novak Đoković je najbolji.

– Srpski genije je sa 34 godine osvojio ove sezone tri grend slema: Australijan open, Rolan Garos i Vimbldon i izjednačio se sa Rafaelom Nadalom i Rodžerom Federerom po broju slemova – imaju po 20. Takođe, rekorder je sa 37 masters trofeja, i sedmi put je  godinu završio na prvoj poziciji, što niko još nije uradio. Pretekao je idola Pita Samprasa koji je šest puta sezonu završio na tronu. Pored toga, počeo je 351. nedelju na prvom mestu na ATP listi – divi se španski magazin As Novaku Đokoviću.

I za kraj morali su Španci da pomenu svog Rafu…

– Zbog impresivnih rezultata zaslužuje posebno priznanje i zbog njegovog rivalstva sa Rafaelom Nadalom, jedan drugog čine boljim.

Đoković neće biti na dodeli nagrada, pa mu je zato priznanje uručeno za vreme Dejvis kupa u Madridu.

– Ponosan sam, srećan i zahvalan, nadam se da ću nastaviti ovako – poručio je Nole na španskom, prenosi As.

Svaka čast, Španci, svaka čast, Nole, pa da i u 2022. godini nastaviš tako.

Izvor: novosti.rs