Niske temperature mogu biti veoma opasne i zatoje važno da znate kako da prepoznate promrzline i kako da reagujete ako vam medicinska pomoć nije dostupna.

Veoma niske temperature izuzetno su opasne i nose rizik od promrzlina. Prvo se smrzavaju prsti i noge, nos, brada i ušne školjke.

Ukoliko ste pored hladnoće izloženi i vetru ili je neki deo tela vlažan ili mokar, promrzline su još verovatnije.

Kako prepoznati promrzline

Prvi stepen: Blediilo kože, vazodilatacija (širenje krvnih sudova) praćena modrilom i otokom kože, svrabom, osećajem pečenja u trajanju od nekoliko sati.

Drugi stepen: Karakteriše se pojavom vezikula i bula (većih i manjih mehura)

Treći stepen: Nekroza kože i potkožnog tkiva sa jakim bolovima, pridodatom sekundarnim infekcijom i mogućim drugim komplikacijama.

Četvrti stepen: Gangrenozne promene svih tkiva zahvaćenog dela tela.

Rovovsko stopalo: Smrzotine na stopalima nastale pri dugotrajnom boravku u vlažnoj sredini, pri temperaturi od oko 0°C, pa i nešto višim. Za njihov nastanak je od posebnog značaja prisustvo precipitirajućih faktora: usporena cirkulacija izazvana dugotrajnim stajanjem ili ograničenoim kretanjem u tesnoj i vlažnoj obući (vojnik u rovu).

Kako da reagujete ukoliko vam nije dostupna medicinska pomoć

Ako medicinska pomoć nije dostupna, možete dati prvu pomoć zagrevanjem smrzotine. Ne smete da tuširate povređenog vrelom vodom, niti da pokrivate te delove termoforom.

Takođe, zabranjeno je trljanje smrznutog dela tela snegom ili rukama, ili izlaganje izvoru toplote, jer takav postupak može da uzrokuje još veća oštećenja i stvara povoljne uslove za infekciju. Za vreme zagrevanja dati lekove protiv bolova, s obzirom da je zagrejavanje smrzotine veoma bolno, piše sajt stetoskop.info.

Smrznuti delovi tela moraju potpuno mirovati – mora se izvršiti imobilizacija priručnim ili standardnim sredstvima. Pre imobilizacije smrznuti deo se mora obmotati mekanom, po mogućnosti vunenom tkaninom.

Ponovo smrzavanje odmrznutih delova tela može uzrokovati još veća oštećenja nego prvobitna smrzotina. Da bi se to sprečilo, treba zahvaćene delove tela labavo omotati mekanom, po mogućnosti vunenom tkaninom i držati bolesnika u toplom.

Dajte bolesniku tople, zašećerene napitke da bi nadoknadili izgubljenu tečnost.

Prema mogućnostima, prenesite ga u toplu prostoriju, skinite vlažnu odeću kao i sve što steže: čarape, čizme, cipele, rukavice, prsten. Mehuri se ne smeju otvarati, samo se pokriju sterilnom gazom. Prsti na rukama i nogama drže se odvojeni umetnutom mekanom i suvom tkaninom.

Fiksacija uz imobilizaciono sredstvo mora biti labava. Smrznuti donji ekstremiteti moraju biti u povišenom položaju, a položaj povređenog je ležeći.

Posle podizanja temperature treba započeti zagrejavanje smrznutih delova tela u vodi početne temperature 10 do 15°C. Temperatura vode postupno se povećava, svakih 5 minuta za 5°C, do maksimalne temperature od 40°C.

Kako da reagujete ukoliko je dostupna medicinska pomoć

Ako je dostupna medicinska pomoć, bolje je na zahvaćena područja staviti suvu sterilnu gazu, smrznuti ekstremiteti moraju se imobilizovati, povređenog transportovati u medicinsku ustanovu.

Izvor: yumama.mondo.rs

Nekada su se ušećerene jabuke prodavale na vašarima koji su bili jedini događaj u manjim sredinama i očekivani su mesecima. Ti vašari su se uglavnom održavali krajem leta i početkom jeseni, kada se završavala žetva i kada je poljskih poslova bilo sve manje. Nekako u to vreme brale su se i jabuke. Deca bi trčala okolo, ušećerene jabuke bi padale u prašinu, ali ko bi ostavio takav slatkiš, samo bi je podigli, dunuli malo i nastavili da je jedu zajedno sa prašinom koja se zalepila za šećer.

Ušećerene jabuke su simbol cirkusa, mame i tate su, pre nego što uvedu dete u cirkuski šator, kupovali i ovaj čarobni slatkiš, i dok su ih lizala, kako bi doprla do jabuke, deca su maštala o dalekim putovanjem sa cirkusima, egozotičnim životinjama i veselom cirkuskom životu. Kakav je to doživljaj bio!

Sastojci:

• 7 jabuka

• 550 g šećera

• 180 ml vode

• 80 g glukoznog/bombonskog sirupa

• štapići

Priprema:

Jabuke dobro operite, pogotovu ako su voskirane. Skinite peteljke i ubrusom obrišite. Na mesto peteljki zabodite drveni štapić.

U sud sipajte šećer, vodu i glukozni/bombonski sirup. Promešajte i stavite da se kuva. Neka umereno vri oko 15-18 minuta i za to vreme nemojte da mešate. Šećer treba blago da požuti, a u videu možete da vidite sam process kuvanja. Sklonite sa vatre, dodajte prehrambenu crvenu boju i promešajte. Uronite jabuke držeći za štapić, a onda prebacite na papir za pečenje i ostavite par minuta da se ohlade. Kada se smesa prohladi i stegne (a brzo se steže), ponovo stavite par sekunti na vatru da biste mogli sledeće jabuke da ušećerite.

Uvijte u celofan, stavite mašnicu i obradujte svoje najmilije.

Napomena:

• Koristite što sitnije jabuke. Možete koristiti i zelene, čak je lepši kontrast s njima.

• Umesto sirupa možete koristiti med ali je svakako preporuka da to bude ovaj bombonski sirup.

Izvor: srbijadanas.com

Kod nas se smatra da je najbolje koristiti mast koja se dobija od gusana. Na jesen, kada se kolju gusani, treba vaditi mast, zbog toga što je ta mast prirodnim mehanizmima pripremljena za zimu i zimsko preživljavanje gusana. Hemijski sastav guščije masti deluje mukolitički i spazmolitički. On razgrađuje lepljiv i gust sekret koji se stvara u plućima nakon infekcija. Može se pomešati sa medom i uzimati dva puta dnevno.

Kako se guščija mast koristila u prošlosti

Guščija i pačija mast bile su od velike pomoći kada su u pitanju mnoge bolesti. U nekim zemljama se guščija mast koristi sve do danas: za oslobađanje od tuberkuloze i u borbi protiv lezija na koži. Guske se uzgajaju i zbog mesa koje se može grilovati, sušiti… Perje se sakuplja za posteljinu, a topljena mast se čuva u posebnim teglama i koristi kasnije za kuvanje i lečenje.

Sudeći po informacijama do kojih smo mogli da dođemo, guščija mast se nekada smatrala najvažnijim afrodizijakom. Za mladence su se pripremali posebni kolači od guščije masti i heljde kako bi se obezbedila plodnost u prvoj nedelji braka. Muškarci su lečili prostatu, stavljajući obloge od guščije masti na perineum.

Ljubitelji hrane su odavno otkrili prednosti kuvanja sa guščijom mašću i to ne samo za pravljenje najboljeg pečenog krompira, nego i domaće supe. Ipak, neki ljudi ne znaju da je pored odličnog ukusa, guščija mast dobra i za zdravlje čoveka, u poređenju sa ostalim životinjskim mastima. Ima puno mononezasićenih masti koje su odlične za zdravlje našeg srca jer je poznato da takve masti smanjuju nivo holesterola u krvi.

Kao što je slučaj sa svim mastima i guščija mast je dobar izvor energije; 1 g masti obezbeđuje 9 Kcal. Smernice nutricionista preporučuju da masti treba da čine trećinu naše ishrane. Žena bi u proseku trebalo da unese oko 76 g dnevno, a muškarac oko 100 g.

Mast je suštinski deo bilo koje izbalansirane ishrane. Daje organizmu vitamine D, A, K i E koji su rastvorljivi u mastima. Oni su osnovni za rast i razvoj. Takođe, masti, poput guščije, sadrže esencijalne masne kiseline koje su važne u održavanju normalnog zdravlja i telesnih funkcija.

Iako se životinjske masti često smatraju lošim mastima, guščija mast je jedna od boljih i sadrži mnogo manje zasićenih masti nego, na primer, puter. Guščija mast sadrži 32.7 g zasićenih masti na 100 g u poređenju sa 54 g što je slučaj kod putera.

Guščija mast ima dosta mononezasićenih i polinezasićenih masti koje su zdrave za srce. Ona sadrži 55 g mononezasićenih masti, dok puter sadrži 19.8 g. Takođe sadrži 10.8 g polinezasićenih masti, dok puter sadrži svega 2.6 g.

U guščijoj masti ima dosta oleinske kiseline C18.1 (to je specifičan tip mononezasićene masne kiseline) za koju se zna da može da snizi nivoe holesterola u krvi. Guščija mast sadrži u proseku 58 % oleinske kiseline C18.1 što je u poređenju sa drugim životinjskim mastima mnogo više.

Da li je guščija mast zaista korisna?

U principu, možete i sami proveriti. Na kraju krajeva i lekari govore da umerene doze ne mogu škoditi. Naprotiv, pokazalo se da oni koji žele da imaju zdravu kožu, kosu, mogu da koriste guščiju mast, naročito tokom zime.

Guščija mast se oduvek koristila i to u različitim delovima sveta. Jedinstvena svojstva guščije masti opisali su još Hipokrit i Avicena. Kreme i obloge od guščije masti koristile su se i u drevnom Egiptu. U Aziji je guščija mast davana bolesnim i hendikepiranim ljudima.

U poslednjim decenijama, američki naučnici su sprovodili istraživanja i ustanovili da guščija mast može imati pozitivan efekat na imuni sistem. Ako se pravilno koristi, može imati sledeće efekte:

• tokom prolećne i jesenje melanholije i slabosti, guščija mast može podići raspoloženje i delovati kao antidepresant, aktivirati telesnu odbranu, pobediti hronični zamor, poboljšati san;

• za starije, guščija mast može značiti kod senilnosti, slabosti, gubitka pamćenja; ateroskleroze, srčanih napada i moždanih udara;

• specijalne karakteristike guščije masti ogledaju se u ubrzanom lečenju rana, opekotina i promrzlina, pa nije slučajno što je guščija mast deo mnogih kozmetičkih proizvoda; topikalna aplikacija pomaže u oslobađanju od akni.

Ova jedinstvena namirnica je uvek uživala veliku popularnosti u Koreji, Japanu i Kini. Naravno, orijentalna medicina je oduvek bila jedna od najboljih i u njoj se verovalo da guščija mast može uklanjati toksine i otrove, prečišćavati žuč, ublažavati efekte stresa, dovoditi do balansa hormona i uspešno štititi od raka.

Upotreba guščije masti

Nažalost, u doba antibiotika i antiseptika, čovečanstvo je izgubilo mnoga znanja koja su pomogla našim precima da prežive. Konkretno, misli se na tradicionalne lekove koji su dokazivali svoju efikasnost već nekoliko hiljada godina zaredom. Sada, oni nam se čine kao nešto beskorisno. Ali ne tako davno, pre samo stotinu godina, oni su nas čuvali od mnogih ozbiljnih problema. Ovo se odnosi ne samo na lekovito bilje, već i na popularnu guščiju mast.

Ono što je najinteresantnije jeste da su ove ptice spašavale ljude još u drevnim vremenima. Negde su ih gotovo obožavali. Setite se Rima, koji su spasile guske, koje su živele u hramu boginje Junone. Čak i pod opsadom, kada su umirali od gladi, Rimljani nisu hteli da ih ubijaju i jedu. A guske su im uzvratile time što su gakale kada se neprijatelj približavao.

Ipak, religiozna uverenja su jedno, a gastronomija i medicina – drugo. Malo je verovatno da ćete koristiti guske kao alarm, ali njihova mast je upravo ono što vam može koristiti.

Pneumonija, tuberkuloza, bronhitis

Kod bolesti pluća, mnogo mogu pomoći mešavine od guščije masti, aloje i meda. Svi sastojci se pomešaju u porculanskoj posudi u jednakim proporcijama. Kasnije se mešavina čuva u staklenoj posudi. Uveče se jedna kašika ove mešavine popije sa čašom vrućeg mleka. Kome ne odgovara ovakav način uzimanja, može istopiti mešavinu, pa je popiti sa mlekom ili čajem.

Ako pacijent ima veliki kašalj, onda je dobro trljati leđa i grudi guščijom mašću, a potom se dobro utopliti. Nakon toga, bolest odlazi kroz znojenje.

Guščija mast protiv hemoroida

Ljudi koji imaju poremećaje u digestivnom traktu, popiju uveče malo rastopljene guščije masti i time sprečavaju gorušicu, konstipaciju i hemoroide.

Promrzline

Ako se koža koja je oštećena promrzlinama dobro namaže guščijom mašću, i redovno maže na pogođene ruke i lice tokom noći, mnogo može pomoći! Čak je i Suvorov govorio da bi prelazak njegove vojske preko Alpa bio nemoguć bez guščije masti jer su samo vojnici koji su bili namazani ovom mašću preživeli i izdržali posledice zimske hladnoće.

Zbog toga, ako idete na planinarenje u zimu, obavezno ponesite teglicu ovog magičnog sredstva. Takođe, nežniji pol može dodati guščiju mast u kreme i time mazati ruke i lice kako bi zaštitio nežnu kožu od vetra i hladnoće.

Pelenski osip i ekcem

Ako se guščija mast primenjuje za lečenje dekubitisa, pelenskog osipa i mokrog ekcema, onda se maže tako što se pomešaju 2 kašike masti i 1 kašičica borovog ulja. Ova mešavina se stavlja na obloge ili se utrljava na upaljena područja uz pomoć pamučnog tufera.

Opekotine

Kod opekotina, guščija mast se koristi da bi podmazala kožu. To pomaže da bi se izbeglo pojavljivanje ožiljaka.

Guščija mast i mamurluk

Pre nekog velikog slavlja, slavljenici bi uzimali kašičicu guščije masti i time bi osigurali da neće u krevet otići potpuno pijani, a ujedno bi osigurali da neće imati glavobolju i mamurluk ujutru kad se probude

Izvor: prirodnoizdravo.com

Naslov ovog teksta je preuzet iz pregleda medicinske literature časopisa Japanske Akadamije Nauka iz 2011. Sedamdesetih godina prošlog veka mikrobiolog Satoshi Ōmura, sa Instituta Kitasako u Tokiju je izučavao stotine uzoraka zemlje, u pokušaju pronalaženja novog antibiotika. Sakupljene uzorke je slao u Merck u Nju Džersiju, gde ih je testirao njegov suradnik William Campbell. U jednoj od bakterija, Streptomyces avermictilis, je pronađena aktivna supstanca koja je izvranredno delovala na parazite. Nazvana je avermektin, a u promet je puštena za veterinarsku primenu 1981 modifikovana, kao ivermektin (dihidroavermektin). Od tada je u svetu upotrebljeno preko 3,7 milijardi doza leka u lečenju onihocerkoze (“rečno slepilo“, bolest koja hara Afrikom) i filarijaze (crva koji zapušava limfne sudove, izazivajući elefantijazu). Za ovo otkriće su Omura i Campbell dobili Nobelovu nagradu 2015 godine.

Neobičnost ivermektina je njegova selektivnost za parazita i neverovatno dobar bezbednosti profil za ljude. Razlog je da on blokira kanal za jedan transmiter (GABA) kod insekata i parazita, a pošto ne prolazi krvnomoždanu barijeru kod ljudi (ni kod dece), prakitčno nema neželjena dejstva. Ni posle 30 godina primene, nije uočeno da nastaje rezistencija na njega, što je neverovatno u eri bakterijske rezistencije na antibiotike. Kasnije je pokazano da skraćuje život komarcima, pa se koristi u pokušaju eradikacije malarije. U projeku čudnog imena  BOHEMIA, daje se komletnoj populaciji krava u nekom odručju da eliminiše malarične komarce. On je tipičan lek za siromašne, cena leka je na nivou od jedan do dva evra po jednoj kuri lečenja.

Poluživot u serumu mu je do 1,5 dan, a metaboliti se nalaze do tri dana u krvotoku. Neverovatno dobar bezbednosti profil je omogućio da se u nerazvijenim zemljama može prepisivati čak i od strane nemedikcinskog osoblja. Međutim, ivermektin nije prestao da iznenađuje i dalje. U članku iz 2017 iz Journal of Antibiotics se opisuju neverovatna dejstva ovog leka.

U ispitivanju iz 2011 je pokazan dobar efekat na astmu kod miševa, u dozi od 2 mg/kg (deset puta veća od one koja se koristi kod ljudi). On je smajivao sintezu IgE antitela koja izazivaju alergijsku reakciju, sekreciju mukus u disajnim putevima. Pokazan je njegov dobar efekat na bolesti kože posredovane imunološkim mehanizmima.

Obzirom na delovanje jednu vrstu receptora za neurotransmitere (P2X4 receptori) ivermektin je potencijalno zanimljiv za oboljenja motornog neurona. U 2007. grupa naučnika iz Belgije  je prijavila patent  pod nazivom „Use of ivermectin and derivates thereof for the treatment of amyotrophic lateral sclerosis’(Publication No.: WO/2008/034202A3)“. Dakle, primena ivermektina je poboljšavala motornu funkciju kod obolelih od amiotrofične lateralne skleroze. Pokazan je efekat i na poboljšavanje kognitivnih funkcija i pamćenja kod obolelih od neurodegenerativnih bolesti. Nemam saznanja da li je kasnije rađeno sa ovim lekom u lečenju ovakvih pacijenata.

Poslednjih godina se nagomilalo puno radova o antitumorskim efektima ivermektina.  Posebno je zanimljivo njegovo dejstvo na matične ćelije karcinoma, na koje standardna hemoterapija ima slab efekat. Pokazan je odličan efekat u zaustavljanju rasta ćelija tumora jajnika (među najmalignijim tumorima uopšte). On inhibira PAK1 (faktor neophodan za rast 70% karciunoma ćoveka . uključujući najčešće dojke, prostate, pankreasa, debelog creva, želuca, pluća, grlića materice, ali i glioma, melanoma. Hepatoma i tumora kod neurofiromatoze). Kod tumora dojke dovodi do cistostake autofagije ćelija, posebno kod trostruko negativnog karcinoma (koji ima najlošiju prognozu). On vraća senzitivnost ćalija tumpora na tamoksifen kod rezistentnih oblika Pokazano je da kod eksperimentlnih životinja inhibira nastajanje matičnih ćelija karcinoma dojke i sprečava nastajanje  metastaza.

U leukemiji dovodi do hiperpolarizacije membrane leukemijskih ćelija, sa njihovom smrću.Sličan efekat je pokazan kod karcinoma cerviksa. Inhibicijom proteina tubulina sprečava replikaciju malignih ćelija. Obzirom da je lek registrovan za upotrebu kod ljudi, ne vidim razloga da se ne počne njegovo korišćenje u lečenju karcinoma (osim ekonomskih motiva).

Ali, iznenađenja vezana za ivermektin ne prestaju. Još odavno je pokazan njegov antivitusni efekat (posebno na dengu i virusna zapaljenja mozga). Ima veoma izražen efekat na replikaciju virusa HIVa.

I na kraju, ima inhibitorni efekat na Chlamydia trachomatis, seksualno prenosivu bolest, ali i na različute mikobakterije (uzročnike tuberkuloze i nekih drugih infekcija. Efekti na novi koronavirus (CoV-SARS2) su jasno dokazani.

 (zainteresovani mogu da pronađu članak na https://doi.org/10.1038/s41429-021-00430-5 (zanimljivo je da u zaglavlju članka stoji napomena od 22 juna 2021 godine izdavača da zaključci u radu mogu biti predmet kritike , nikada nisam video ovakvu napomenu za druge radove u karijeri). U metaanalizi iz juna 2021 u devet studija sa  1788 pacijenata  ivermektin je značajno smanjivao smrtnost obolelih od Covida19. Najslabiji rezultati su dobiveni u grupi sa teškom kliničkom slikom. Jedna druga metaanaliza 18 studija u Americ Journal of Therapy iz juna 2021 je pokazala jesne pozitivne efekte ovog preparata, kako u profiulaksi tako i u lečenju. U radu iz januara 2021 pokazana je jasna profilaktička vrednost leka.

Najzanimljiviji je nalaz rada iz 2020 indijskih naučnika (originalni link ka radu je  doi: 10.1016/j.nmni.2020.100684. ) je sinergizam efekata ivermektina, azitromicina i hidroksihlorokina. Juna 2020 su italijanski naučnici predložili profilaksu  ivermektinom i hidroksihlorokinom Covida19, obzirom na nepostojanje interakcije dva leka, a sinergistički efekat. Ovaj predlog nije izazvao nikakvu reakciju naučne zajednice.

Četvrti deo ove kombinacije je cink, jer su i ivermektin i hidroksihlorokin jonofore (to jest unacuju cink u ćelije).

Dakle, ivermektin je stvarno čudotvoran lek, koji se i dalje ignoriše i ne koristi. Advkatska komora Indije je pokrenula tužnu poriv svoje predstavnice u SZO, jer ne promoviše uotrebu ivermektina, koji je obuzdao epidemiju u Indiji u junu 2021.

Autor: prof. dr Branimir Nestorović

Izvor: banenestorovic.blogspot.com

Donosimo vam super ideje za igre na snegu koje će i vas roditelje zadržati u višesatnom uživanju, tako da nećete ni primetiti koliko dugo ste napolju…

Nema zime bez snega, ni snega bez zabave, ali, priznajemo, hladno je i vrlo se brzo zasitimo zabave kada nam promrznu ruke, a klincima se ispod skafandera uvuče gomila snega.

Kada vam sankanje dosadi posegnite za ovakvom vrstom zabave. Verujte, nećete ni primetiti da ste toliko dugo napolju.

1. Duvanje balona od sapunice 

Ova letnja zabava i više je nego dobrodošla zimi jer će deca tako imati priliku da trče i skaču za balončićima padajući pritom na meko snežno tlo, a posebno će im veselje stvarati balončići koji će se smrzavati na hladnom vazduhu.

2. Napravite drugačijeg Sneška

Mnogima je najzabavniji deo pravljenja Sneška valjanje velike kugle za telo i glavu, ali je kuglu ponekad teško dignuti pa zašto stoga ne bi pokušali da napravite veliku gusenicu od pet-šest-sedam-koliko god kugli spojenih u vijugavo telo. Tako će snežne kugle ostati dovoljno niske da ih čak i malo dete  može samo urediti po svom.

3. Napravite snežnu kućicu za ptice

Kućica ne mora nužno da visi. Napravite je na zidu, ogradi, klupi… ukrasite je grančicama i obavezno napunite hranom za ptice.

4. Iznesite kalupe za pesak

Zašto bi se dvorci mogli praviti samo od peska kada je i sneg dovoljno dobar materijal za izgradnju svega i svačega. Potrebno je samo malo dobre volje i ravna površina gde ćete zajedno s decom slagati različite oblike.

5. Vežbe gađanja

Na ravnoj površini snega iscrtajte krug, dalje od nje postavite granicu s koje se gađa i jednostavno s decom vežbajte da gađate unutar kruga. Možete pribeći i boćarkism pravilima pa prvo ubaciti jednu malu grudvu, a potom je pokušavajte pogoditi drugim grudvama. Pobednik je onaj ko pogodi, ili baci svoju grudvu najbliže onoj maloj.

6. Snežni pikado

Ako vam je dosta grudvanja, iznesite napolje komad čvrstog kartona sa izrezanom dovoljno velikom rupom. Karton jednostavno prislonite na zimzeleno drvo pa iz daljine prilagođene detetu gađajte u rupu.

7. Izgradite zid

Jedan dan potrošite na izgradnju velikog zida nasred dvorišta ili livade gde se igrate, kako bi drugi dan (ukoliko zid ostane čitav) mogli iskoristiti za grudvanje – svako sa svoje stane utvrđenog zida.

8. Smeško zabava u šetnji

Gde god se okrenete oko sebe ćete naći automobile zatrpane snegom. Neka se svatko prihvati “svog”, pa im crtajte smešna lica.

9. Pravite mozaike u snegu

Umjesto snega kao glavnog materijala za igru, iskoristite netaknute površine snega kao podlogu za mozaik. Prikupite suve grančice i sve što nađete, a da nije zatrpano pahuljama pa njima radite svoje slike.

10. Iizgradite iglo

Ukoliko ste već stvorili veliku gomilu snega od čišćenja staza oko kuće ili zgrade, već imate sasvim pristojne temelje za jedan ogroman iglo. Sve što je potrebno jeste dobro utabati gomilu i polako početi sa kopanjem rupe kroz koju ćete se moći zavući čak i vi. A ukoliko imate još više volje, jednostavno prionite gradnji igla onako kako se oni prave u originalu. Od dobro nabijenih snežnih “cigli” – jedna po jedna i možete ceo dan da provedete na snegu gradeći super zabavno sklonište za igru.

Izvor: yumama.mondo.rs

Vremenski uslovi su oduvek bili osnova preživljavanja, a duge zime i sneg “preko krova” bili su do skoro sastavni deo zimskog miljea. I tada je bilo iznimnih poremećaja, pa su tako u našem narodu nastale i ove mudrosti, štampane u kalendarima sa početka 20. veka.

•  Ako je trave u januaru, neće biti u maju.

  •    Ako o Jefimiji cveta, biće o Cveti mraza.

  •    Bolje u februaru videti u polju gladnog vuka nego li u košulji u polju čoveka.

  •    Bolje da te zima upekne nego martovsko sunce ugreje.

Šta kažu bašte i oranice, voćnjaci i livade, zašto je njima važan sneg?

Za biljni svet sneg je važan jer se otapanjem zimskih padavina u proleće povećavaju zalihe vode u zemljištu. Potrebno je najmanje dva meseca padavina da bi se zemljište natopilo i biljke imale zalihe vlage u dubljim slojevima zemljišta.

Sneg je važan za rast i razvoj ozimih useva, naročito pšenice, a njemu se uvek i te kako obraduju voćari i vinogradari. Padavine i niže temperature zaustavljaju prerano buđenje voćki, naročito kajsije.
Suv i rastresit snežni pokrivač ima mnogo vazduha i slabo provodi toplotu štiteći ozime useve svih ratarskih kultura, ali i baštensko bilje od zimske hladnoće.

Snežni pokrivač u bašti smanjuje rashlađivanje same površine ali i dubljih slojeva zemljišta i ponaša se kao izolator. To je naročito važno za višegodišnje i ukrasne vrste koje ostaju napolju tokom zime. Merenjem parametara kao što su temperatura vazduha i temperatura zemljišta sa ili bez snega utvrđeno je da sloj snega debljine 70 cm, kada je spoljna temperatura vazduha -40 C, utiče na temperaturu na površini zemljišta pod snegom i ona ne bude niža od -3 C. U samom zemljištu pod snegom, na dubini od 20 cm temperatura zemljišta je -2 C. Kada se posmatra zemljište koje nema snežni pokrivač, temperature se spuštaju i do -23 C. Čak i biljke otporne na hladnoću, pri tako niskim temperaturama, mogu da izmrznu.
Zatim, niske temperature dovode do izmrzavanja mnogih patogenih organizama i zemljišnih štetočina.

Belina snega takođe odbija do tri puta više sunčevih zraka nego površina zemljišta bez snega, pa se sneg topi sporije. Zemljište ima više vremena da upije vodu koja nastaje topljenjem snežnog pokrivača. Time se prirodno sprečavaju poplave i bujice izazvane naglim otopljavanjem. Isto tako, sprečava se naglo zagrevanje zemljišta i prerano kretanje vegetacije.

Autor: – SnežanaOgnjenović.
izvor: organskabasta.rs

Zima može biti dobra za zdravlje. Sportske aktivnosti na snegu nisu samo zabavne već i korisne. Za početak, jačaju srčani mišić. Istrovremeno, tokom zime, organizam troši više kalorija jer su mu potrebne da bi se ugrejao. Čak i tokom noći, potrošnja kalorija može da skoči do 7% kad je prijatno hladno, odnosno, ako je temperatura u sobi ispod 18°C.

Ukoliko niste u prilici da intenzivnije vežbate, bar šetajte. To će Vam pomoći da, uz adekvatnu temperaturu sobe, lakše utonete u kvalitetan san. Lepše ćete spavati i ujedno štititi mozak od Alchajmerove bolesti.

Spavanje na nižim temperaturama pomaže produkciju melatonina (anti-aging hormon sa jakim antioksidativnim dejstvom). Ovo indirektno utiče na odbranu od mnogih bolesti, naspram kojih zimske prehlade deluju bezazleno. Ako dođe do prehlade, hladnoća pomaže aktiviranje imunog sistema, što uvećava sposobnost odbrane od infekcija.

Još ima faktora koji motivišu na aktivnost i održavanje pravilne težine (što je inače važan faktor za zdravlje u svako doba godine). Većina masnoća u telu je bela, dok ona braon boje pomaže sagorevanje masnoća i podizanje temperature tela. Ljudi sa manjim BMI (indeks telesne mase), imaju veći udeo braon masnoća. Dakle, do masnoće koja greje dolazi se vežbanjem, ne neadekvatnom ishranom koja rezultira taloženjem belih masnoća u ogranizmu.

Što se tiče boravka u zatvorenom, ukoliko je centralno grejanje takvo da ste u kratkim rukavima, držite otvoren prozor. Odlazak na pauzu u vidu šetnje napolju će pomoći da se um razbistri. Čak je i u istraživanjima potvrđeno da su ljudi produktivniji ako je temperatura prostorije u kojoj borave niža.

Hladnoća skuplja površinske krvne sudove, zbog čega ima manje znojenja i crvenila, kao i proizvodnje sebuma. Ujedno, ko ima problem sa izraženim venama na nogama, zna da je ovaj problem izraženiji leti.

Alergije uzrokovane polenom jenjavaju s dolaskom hladnijeg vremena. Međutim, ako je uzrok alergija u kući, stanje se zna pogoršati zimi. Stoga, opet je dobro izlaziti napolje, provetravati prostorije i obavezno izbegavati sušenje veša u stanu.

Naposletku, zima zbližava ljude, kao i praznici koji su u ovo doba godine. Nema te aktivnosti koja može zameniti benefite druženja sa najbližima, bilo da su tu kao rame za plakanje ili kao izvor smeha i radosti.

Izvor: apotekaplus.rs

Ako ste mislili da nije poželjno jesti samo onaj sneg koji je žut i malo neprijatno miriše, onda će vas razočarati činjenica da ne bi trebalo jesti sneg uopšte ako želite da očuvate zdravlje.

  Najnovija studija objavljenja u žurnalu “Enviromental Science: Processes & Impacts”, nagoveštava da ukoliko možete da izbegnete konzumiranje snega, bilo bi poželjno da to i uradite.

Otkriveno je da sneg efektivno reaguje kao materija koja privlači sitne čestice koje se mogu naći u automobilskim izduvnim gasovima, pa bi tako unošenje snega bilo jednako jedenju sladoleda sa ukusom zagađenja.

Zagađen vazduh ubije 3.3 miliona ljudi svake godine, pa je zato važno naučiti na koje sve načine on može da dospe u naš organizam i ako je uglavnom svuda oko nas, šta da uradimo kako bi sprečili dodatna zdravstvena oštećenja. U ovom slučaju – ne jesti sneg.

Tim istraživača na “McGill” Univerzitetu u Montrealu (Kanada) odlučio je da istraži sposobnost snega da apsorbuje zagađivače. To su uradili tako što su u određenoj komori simulirali razna stanja snega, a onda su ih mešali sa zagađivačima koji se mogu najčešće naći u automobilskim auspusima.

Na osnovu toga su uspeli da odrede koliko zagađivača je “pobeglo”, a koliko ostalo zarobljeno u snegu. Organski ugljenik, nivoi toskičnih zagađivača, uključujući benzin, toluen, etilbenzin, ksilens unutar snega su bili meren pre, tokom i nakon svakog pokušaja eksperimenta.

Otkrili su da samo sat vremena nakon spajanja snega i zagađivača, nivo istih se unutar snega drastično povećao, jer su toksične čestice ostale zarobljene u malim česticama snega ili su se razložile u okviru “džepova” istopljenog snega. To znači da je sneg izuzetno pogodan “domaćin” automobilskim izduvnim zagađivačima.

A, šta se dogodi kada se sneg istopi? Zagađivači ili ostanu u toj vodi, ili pobegnu nazad u vazduh, ali to je već neka druga priča.

Pouka ove je da koliko god vam sneg deluje belo i primamljivo, a vi možda u tom trenutku očajni od žeđi ili biste da se našalite sa prijateljima, naš savet je da ga nikako ne konzumirate, baš kao što ne biste prišli auspuhu i direktno udisali izduvne gasove. Takođe, važno je da ovo kažete vašoj deci, jer su ona ipak daleko podložnija konzumiranju snega, nego što ste vi.

Izvor: mondo.rs

Došlo je vreme da se podvuče crta i da Vi, naši dragi čitaoci, izaberete NAJ DR 2021. godine, koji je obeležio ovu godinu. Glasove šaljite na https://ordinacija.tv/kontakt do 12. januara 2022. godine. U poruci napišite za koga glasate. 13. januara 2022. ćemo objaviti ko je NAJ DR 2021. godine.

Mi smo izdvojili pet doktora za koje mislimo da su obeležili godinu, a vi izaberite jednog od njih:

Dr Zlatibor Lončar rođen je 3. avgusta 1971. godine u Beogradu. Osnovnu i srednju školu završio je u Beogradu sa odličnim uspehom. Po završetku srednje škole upisao je Medicinski fakultet u Beogradu, koji je završio u školskoj 1996/97. godini. Naredne godine je završio pripravnički staž u Kliničkom centru Srbije, nakon čega je za oblast specijalizacije na matičnom fakultetu odabrao opštu hirurgiju i položio je specijalistički ispit 2003. godine. Tokom studija, ali i po njihovom završetku, učestvovao je u izradi više naučnoistraživačkih radova kao autor i koautor.

Doktorske studije iz oblasti medicinske epidemiologije upisao je 2008. godine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a doktorsku disertaciju odbranio je 2015. godine.

Specijalistički kurs iz hepatobilijarne hirurgije završio je 2001. godine u Londonu u bolnici Hammersmith, gde se usavršavao i tokom 2006. godine. Na Univerzitetu King’s college u Londonu završio je specijalistički kurs iz transplantacione hirurgije 2011. godine, a tokom 2012/2013. godine usavršavao se u oblasti transplantacione hirurgije jetre u KBC Merkur u Zagrebu.

U zvanje kliničkog asistenta za predmet hirurgije, na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, izabran je 2012. godine a u zvanje docenta izabran je 2019. godine.

Zaposlen je na Klinici za Urgentnu hirurgiju, Urgentnog centra, Kliničkog centra Srbije, a od 2010. godine obavljao je funkciju načelnika Intenzivne nege, na odeljenju Hirurgije I. Funkciju direktora Urgentnog centra Kliničkog centra Srbije i pomoćnika direktora Kliničkog centra Srbije za medicinska pitanja, obavljao je od avgusta 2012. godine. Na mesto načelnika Odeljenja za transplantaciju postavljen je 2013. godine.

Tokom obavljanja funkcije direktora Urgentnog centra Kliničkog centra Srbije, formirao je Odeljenje za transplantaciju jetre i predvodio je tim koji je uradio prvu transplantaciju jetre u Urgentnom centru. Osnovao je multidisciplinarni onkološki konzilijum, formirao Odeljenje za dobrovoljno davanje krvi, kao i Trauma centar Urgentnog centra na Kopaoniku.

Dr Predrag Kon rođen je 1955. u Beogradu, a sa samo nekoliko meseci, zbog očeve službe, odlazi u Njujork gde je živeo do sedme godine.

Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1981. godine, a potom 1991. specijalizirao epidemiologiju na Vojnomedicinskoj akademiji. U toj instituciji radio je 15 godina, a bio je i ratni epidemiolog.

Kako se navodi u zvaničnoj biografiji, 1991. i 1992. bio je referent saniteta za preventivnu medicinsku zaštitu na području Krajine i Zapadnog Srema i načelnik odeljenja za medicinsku informatiku u 1. Armiji do 1995.

Načelnik jedinice za imunizaciju Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd bio je od 2001. do 2014. Od 2014. dolazi na poziciju savetnika Centra za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti u okviru Gradskog zavoda za javno zdravlje,

Trenutno je Načelnik je Jedinice za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti, Centra za kontrolu i prevenciju bolesti.

Kon je bio koordinator projekta “Jačanje nadzora nad zaraznim bolestima u Srbiji” Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, od 2005. do 2008. godine. U dva mandata, od 2002. do 2010. godine, bio je član Komisije za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti. U vreme epidemije SARS-a (2003), postavljen za šefa tima epidemiologa u sklopu iste radne grupe.

Učestvovao je u izradi Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti 2004. godine i izradi Pravilnika o imunizaciji i zaštiti lekovima 2006. i 2017. godine.

Bio je predsednik Posebne radne grupe za primenu Plana aktivnosti pre i u toku pandemije gripa od 2005. do 2010. godine i rukovodio preventivnim aktivnostima u toku pandemije gripa 2009. godine.

Nosilac je Medalje za vojne zasluge i Povelje Srpskog lekarskog društva.

Član je Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti Covid-19, koji je u martu 2020. formirala Vlada Srbije.

Dr Danica Grujičić rođena je u Užicu 1959.godine. Otac je po potrebi posla otišao u Rusiju, pa je srednju školu završila u Moskvi. Studije medicine je počela u Moskvi, a završila u Beogradu sa prosečnom ocenom 9,60.

Magistrirala je 1987. godine i doktorirala 1996. godine na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Zaposlena je na Institutu za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije od 1984. godine, gde je od 2007. načelnica Odeljenja za neuroonkologiju. Uporedo sa kliničkom praksom angažovana je kao profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Izabrana je za asistentkinju 1992. godine, docentkinju 1998. godine, a od 2009. je redovna  profesorka.

Objavila je kao autorka ili koautorka više od 250 naučnih radova, poglavlja u knjigama i monografija. Članica je Udruženja neurohirurga Srbije, Srpskog lekarskog društva i Evropske asocijacije neurohirurških društava.

Nosilac je ordena Karađorđeve zvezde.drugog stepena, od 2020. godine.

Dr Goran Stevanović rođen je 1972. godine u Beogradu. Osnovnu i srednju školu završio je u Beogradu, kako ističe u biografiji priloženoj uz doktorsku disertaciju, sa odličnim uspehom.

Medicinski fakultet u Beogradu upisao je školske 1990/91. i diplomirao 1. jula 1996. godine sa prosečnom ocenom 9,42. Tokom studija, navodi, objavio je nekoliko stručnih radova na studentskim kongresima i časopisu „Medicinski podmladak“.

Poslediplomske studije iz oblasti Imunologije upisao je školske 1996/97. godine i 20. juna 2002. sa uspehom odbranio magistarsku tezu pod nazivom “Neadekvatna sekrecija antidiuretskog hormona kod obolelih od gnojnog bakterijskog meningoencefalitisa”,

Prvu godinu specijalističkih studija na Medicinskom fakultetu u Beogradu iz oblasti Infektologije upisao je školske 1997/98. godine i specijalistički ispit položio sa odličnim uspehom 30. oktobra 2001. godine.

Od 2003. godine radi kao asistent na Medicinskom fakultetu u Beogradu, na predmetu Infektivne bolesti. Doktorirao 2012. sa tezom „Klinički značaj vanplućne tuberkuloze u diferencijalnoj dijagnozi nejasnog febrilnog stanja“. Mentor mu je bio dr Mijomir Pelemiš.

U zvanje docenta na katedri za infektivne bolesti izabran u julu 2013. godine.

Navodi da je objavio više stručno-naučnih radova kao autor ili koautor u časopisima sa recenzijom i na međunarodnim i domaćim kongresima.

Sekretar Srpskog udruženja za antimikrobnu hemoterapiju.

Zaposlen u Institutu za infektivne i tropske bolesti Kliničkog Centra Srbije od 24. avgusta 2000. godine, a sada je na funkciji direktora ustanove.

Na čelu je Komisije za unapređenje kvaliteta rada Kliničkog centra Srbije.

Član je Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19, koji je u martu 2020. formirala Vlada Srbije.

Dr Branimir Nestorović je rođen 1954. u Beogradu. Živi u Obrenovcu, gde je završio i gimnaziju, prirodno-matematički smer.

Diplomirao na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1979. godine. Na istom fakultetu je, kako ističe u biografiji, doktorirao 1985. godine sa temom: „Polenska alergija u dece“. Specijalijsta pedijatar, pulmolog i alergolog.

Za asistenta na Medicinskom fakultetu izabran je 1987, a potom 1991; za docenta 1995; vanrednog profesora 2000. godine, a za redovnog profesora na katedri za pedijatriju 2002. godine.

Bio je redovan profesor na katedri za pedijatriju i načelnik odeljenja pulmologije i alergologije na Univerzitetskoj dečjoj klinici Medicinskog fakulteta u Beogradu. Tiršova.

Radi u ordinaciji Zmaj.

Napisao knjige: Dete sa alergijom, ekcemom i astmom; Između dva sveta, Karcinom – kako sprečiti i lečiti karcinom.