Svi znaju na koga Sergej misli dok peva stihove “Prije tebe, znaj, ja nikad nisam znao voljeti”, ali je Kristina sve vreme krila “poglede u tami”. Nikada nije želela da se javno eksponira zato što smatra da je pažnja usmerena na Sergeja dovoljna. Nedavno je otvorila svoj Jutjub kanal “Remek jelo” gde sa ljuidma deli svoje kulinarsko umeće i recepte za jela koje najviše vole njene ćerkice Lola i Mila, ali i suprug Sergej.

Priprema slatkiša je Kristini omiljena zanimacija u kuhinji. Tu su i specijaliteti italijanske kuhinje, koji su Sergejeva najveća draž za nepca, dok ćerke vole sve što im mama spremi.

– Sergej voli italijanske specijalitete, deca većinom sve, a ja najviše volim kada su njihove reakcije onakve kakve sam očekivala. Svi smo uključeni, zabavno je, a nekada se desi da pojedu ono što sam spremila za kanal, pre nego što to slikam i postavim, pa sve kreće ispočetka.

Kuvanje joj je, kaže, postalo inspirativnije nakon što je postala mama. Mnoga jela nije volela dok nije počela da ih priprema svojim ćerkama, a uz njihovu pomoć je sada svaki specijalitet lepši i ukusniji, prenosi Blicžena.

– Njih dve su pune ideja, obožavaju da budu sa mnom dok spremam, pomažu, igraju se i kad vidim koliko uživaju u tome, trudim se da ispunim svaku njihovu želju.

Suprug me osvaja iz dana u dan

Sergej ju je osvojio svojim vrlinama i duhovitošću. Kaže da je srećna žena što tako divnog i plemenitog čoveka ima pored sebe, a on nastavlja da je osvaja iz dana u dan.

– On me svakoga dana zasmejava raznim doskočicama. Mi se poznajemo od kada smo bili deca i uvek sam se osećala posebno u njegovoj blizini, što mi je tada bilo neobjašnjivo. Kasnije se pokazalo zašto je bilo tako. Jedno drugom smo u svemu podrška, a i dan-danas me osvaja svojim vrlinama zbog kojih ga, pored ostalog, toliko volim – ističe Kristina koja je u braku sa Sergejem pune 22 godine.

Jedna se samo smejala, druga je bila nemirna

Ona i Sergej su 2010. godine usvojili devojčicu Lolu, a dve godine kasnije u njihov dom je stigla četvoromesečna Mila. Kristina dolazak ćerkica u njihov dom, ali i srce pamti kao najlepše trenutke u svom životu. Lola je bila ljupka i mirna, dok je Mila odmah odlučila da ih razgali svojom buntovnošću.

– Lola je bila jedna predivna, mirna beba, samo se smejala. Njen dolazak pamtim kao jedan od najlepsih trenutaka u životu. Nije bilo straha tada, odmah smo se uklopili kao da smo celog života bili zajedno. Mila je bila jako nemirna kao beba i sada se stalno šalim da je Mila bila prva, ne bismo poželeli da imamo drugo dete – seća se Kristina.

Dok su malene bebe polako rasle, Kristina se priseća da je bila veoma nestrpljiva da čuje koju će reč prvo izgovoriti, da vidi kada će prohodati. Sa trenutne vremenske distance smatra da su takve stvari marginalne, već da je u srcu fabule velika međusobna ljubav.

– Baš sam pre neki dan pričala sa prijateljicom u vezi sa tim. Koliko je to dok su bile bebe bilo važno, koju će reč prvu izgovoriti, sa koliko meseci ce početi da hodaju, a sada mi je to smešno. Pravo da vam kažem, zaboravila sam da li su prvo rekle tata ili mama, ne sećam se. Znam samo da se tu rodila jedna ogromna bezrezervna ljubav, i da je to ono sto je najvažnije u našem odnosu.

Lola i Mila su se rodile za nas

Kristina i Sergej kažu da su se Lola i Mila rodile za njih, ali da će im pomoći da upoznaju i svoje biološke roditelje ukoliko ikada budu poželele.

Kristina I Sergej nikada od svojih naslednica nisu krili das u usvojene. Stalno bi im predočavali da su ih oni “rodili iz srca” i da su one suđene da budu baš njihove ćerke. Na kraju se samo računa ljubav, podrška, atmosfera podrodice i porodičnog doma. Ipak, ukoliko Lola i Mila ikada budu poželele da upoznaju svoje biološke roditelje, Kristina i Sergej će se potruditi da im i tu želju ispune.

– Njih dve odavno znaju da su usvojene i to je ono najvažnije. Nema nikakvih zabranjenih tema ili laži u našem odnosu. Nikada nismo ni pomislili da im sakrijemo nešto. One sve znaju i ako budu želele da upoznaju svoje biološke roditelje, bićemo tu da uradimo sve sto je u našoj moći da se to desi. To su normalne stvari, nemam nikakav strah od toga, jer im niko ne može biti više majka ili otac od nas dvoje, bez obzira na to sto ih nismo rodili. Mi smo im bili suđeni, za nas su se rodile, kao što smo se i mi rodili da njima budemo roditelji. Bog je za nas imao takav plan i hvala mu na tome.

Kada je odgajanje dece u današnjim okolnostima u pitanju, Kristina smatra da su izazovi mnogo veći nego što je bilo u periodu kada je ona bila devojčica u osnovnoj školi.

– Danas je mnogo teže nego kada smo mi bili deca. Sve im je lako dostupno. Najviše me nervira sto je telefon postao centar sveta. Da ne pričam o drugim opasnostima koje prete. Zato mislim da im stalno trebamo pričati, pričati, pričati. Biti stalno tu, uključeni i zainteresovani za sve što im se dešava. Trudimo se da im usadimo one prave porodične vrednosti, da budu dobre i da čine dobro i da se onda samo dobru i nadaju – navodi Kristina za kraj.

Izvor: Kurir.rs/Blicžena/Viktor Veličković

Gostujući na TV Hepi, dr Branimir Nestorović  je objasnio zbog čega je kao mali morao da poseti lokalnu vračaru, ali i kako je obrenovački pop sprečio njegovo drugo krštenje.

– Bio sam nemoguć. Ja bih danas bio lečeno hiperaktivno dete. Do 13-14 godine sam se mnogo tukao. Bio sam toliko nemiran da nisu znali šta će sa mnom. Onda je baba smislila da me odvedu kod vračare. Išli smo kod neke vračare u selo između Obrenovca i Uba. Sećam se dobro da je to bila vračara koja je bacala neko ugljevlje i dobro se sećam da je rekla da, ako preživim 12 godina, sve će biti u redu – ispričao je dr Nestorović.

PAD SA DUDA

Nažalost, nedugo posle toga, prema Nestorovićevoj priči, on je pao sa duda visokog pet metara. Tada su njegova mama i baka mislile da gatanje nije bilo uspešno, čak se govorilo i o tome da odu kod gatare kako bi povratili novac.

Ta njegova hiperaktivnost, kaže, dovodila ga je u probleme kroz adolescentsko doba. Kada alternativne metode nisu urodile plodom, baba Vidosavi je palo na pamet da ga drugi put krste.

– Baba je smislila da krštenje nije uspelo, budući da sam bio strašno nemiran – priča doktor.

Nestorović ističe da je verovala da nešto nije bilo dobro izgovoreno, budući da je moralo tri puta da se kaže da se odriče sotone.

– Baba je pomislila da nije uspelo krštenje i da nije isteran đavo iz mene, zato je odlučila da me ponovo krsti. Otišli smo na Ub. Međutim, desilo se da je obrenovački pop došao u posetu ubskom i tada je poludeo pošto u pravoslavlju ne može da se krsti više puta. Prekinuto je krštenje i opet nije bilo sigurno da sam se odrekao sotone. U haosu koji je nastupio u jedno vreme izgubljena mi je crkvena krštenica, pa kad sam bio kum kasnije, onda je pop na Voždovcu insistirao da se krstim i ja sam se treći put krstio. Tako da sam ja jedini Srbin koji je dva i po puta kršten – zaključuje Nestorović.

Izvor: republika.rs

Ovo proročanstvo opisuje 21. vek na najjeziviji nacin, nazivajuci ga najizopačenijim od svih. U njemu se govori i o maloj zemlji na jugu Evrope, koja je preživela dva rata, ali će postati hram Božji u ovom veku.

Nemački sveštenik ostavio je iza sebe proročanstvo o zemlji koja će doživeti dva strašna rata. On je 20. i 21. vek opisao kao “doba straha i velike bede”. Prorok nadalje ističe kako će se u ovom periodu dogoditi “veliko zlo”.

Ovo proročanstvo nastalo je još u 17. veku. Što je najzanimljivije, stvari koje je monah predvideo tada uopšte nisu postojale!

“Dvadeseti i 21. vek biće doba straha i velike bede. U ovom periodu dogodiće se sve što je zlo. U većini zemalja deca će se podići protiv svojih roditelja, građani protiv vlasti, vernici protiv Boga, čitavo čovečanstvo boriće se protiv uspostavljenog poretka. Doći će do velikog rata u kojem će smrtonosno oružje padati s neba, na način koji još nije viđen. Doći će do privremenog zastoja, a zatim do još žešćeg produžetka tog rata, kada će se čitav svet preokrenuti naglavačke.

Doći će do velikih novčanih slomova i do uništavanja dobara. Ljudi će biti kao bez razuma i malo poštovanja čak i prema najbližima.

Otrovna isparenja i zraci koji mogu da progore jače od ekvatorijalnog sunca; marširaće gvozdene armije, nebom će leteti lađe pune strašnih bombi i strela. Fatalne leteće zvezde i sumporna vatra uništiće mnoge gradove.Taj vek najizopačeniji od svih, zbog toga što će ljudi koji se budu izdigli iznad ostalih misliti da su bogovi, ali narod će se dići protiv njih u svim zemljama. Istovremeno, oni će se i međusobno uništavati jer će želeti da svaki od njih bude vladar.”

Najznačajniji deo proročanstva odnosi se na zemlju koja tada, u 17. veku, uopšte nije postojala, niti je iko i pomislio da će takva zemlja i u tom obliku ikada postojati u Evropi:

“Jednu sjajnu zemlju, zvanu Slavija, koja će se nalaziti ili na jugu Evrope ili na Bliskom istoku, pokušaće mnogi da unište. Ta će zemlja pred kraj vremena biti jedna od najvažnijih i preko nje će se lomiti mnoga koplja. Zbog te zemlje mnogi narodi će ratovati, a narod koji naseljava tu zemlju biće u nekoliko navrata pred totalnim uništenjem. Stvoriće se iz jednog strašnog rata, a ponovo će se roditi posle još većeg rata. Kad bude prošao taj rat iz kog će se Slavija nanovo roditi, vodiće je jedan kralj koji će prvo biti najomraženiji čovek a posle će ga svi toliko voleti da će mu, kad bude umro, svi kraljevi i carevi doći na poklonjenje.

Tu zemlju mnogi neće voleti, jer se zna da je Bog u njoj stvorio Adama i tu je u davna vremena bio Rajski vrt. Đavo će pokušati da tu zemlju uništi na više načina, ali nikada to neće biti uz pomoć oružja! Uvek će koristiti zlato. Ljudi su tamo jako pohlepni i zbog zlata će mnogo krvi biti proliveno. U toj zemlji već su se dogodila dva najveća rata u davnoj prošlosti i oba puta ti ljudi su preživeli. Neprijatelji koji ih budu napadali uvek će biti nošeni na krilima orlova, ali uvek će biti uništeni od strane krsta koji štiti tu zemlju.

Kad dođe Poslednje vreme, i kada svi narodi budu ratovali jedan protiv drugog, u tu zemlju spustiće se sa neba Božiji hram. Od tada će ta zemlja biti najpoštovanija na svetu zato što će u njoj živeti sam Bog. To će pokušavati da kaže Devica, ali niko je neće slušati jer će u to vreme biti okupirani borbom za vlast.”

Izvor: duhovnaizgradnja.com