Kada je Nikola Tesla početkom dvadesetog veka bio na vrhuncu slave i kada su američke i svetske novine pisale da je on najveći svetski naučnik, Teslin dobri prijatelj, američki pesnik Džonson, ga je zamolio da sažeto izloži svoju životnu filosofiju, u kojoj se osvrnuo i na molitvu Oče naš.

Tesla je prihvatio ponudu i napisao divan esej o tome kako je celog života, od najranijeg detinjstva, tragao za pitanjem povećanja ljudske energije.

On navodi kako je bio duboko začuđen i oduševljen kada je posle mnogo godina i decenija traganja konačno našao odgovor, koji se sve vreme nalazio tu pored njega – u hrišćanstvu i to baš u molitvi Oče naš kao najboljem generatoru ljudske energije.

Molitva Oče naš predstavlja izvanrednu lekovitu i razvojnu energetsku seansu koja se sastoji od 10 različitih energetskih delovanja. Naime, svaki stih u ovoj molitvi predstavlja zasebno energetsko delovanje koje mogu osetiti energetski senzibilnije osobe.

U pogledu lekovitih mogućnosti ove molitve, ona deluje vrlo složeno i jako. U seansi koju proizvodi učestvuje veliki broj energija, uključujući i sve četiri globalne koje joj upravo i daju maksimalnu jačinu i lekoviti efekat.

Molitva deluje istovremeno na poboljšanje funkcionisanja živčanog sistema, izlečenje hroničnih bolesti, čišćenje aure, razvoj duhovnosti, i što je najvažnije, ispravlja način mišljenja ljudi i usklađuje ga sa voljom Stvoritelja. To znači da ova molitva pomaže u svim navedenim aspektima svakom ko je izgovori, ali su efekti ove molitve kod osoba koje su na višem nivou duhovnog razvoja srazmerno veći.

Ovakav način delovanja energija je u korelaciji sa poznatim principom u kosmosu da je reakcija na molbe ljudi srazmerna nivou njihovog duhovnog razvoja. Ipak, ovo ne treba da obeshrabri ljude koji tek počinju sa svojim duhovnim razvojem, jer svaka molitva ponavljanjem postepeno pojačava svoj efekat.

Oče naš ima i psiho-somatske efekte.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Donosi unutarnju katarzu, a u konstatnoj svakodnevnoj primeni i energetski balans jer primarno, Oče naš deluje na Yetzirah nivou, odnosno na nivou Ruacha u ljudskoj suptilnoj anatomiji (analogno astralnom nivou duše), a to je nivo čakri i energetskih meridijana.

I da, „Oče naš“ nije eksluzivno hršćanska molitva. Ako se zagledamo dublje u njeno značenje, videćemo da pokriva sve ljudske potrebe duha, duše i tela bez obzira na to da li je čovek hršćanin ili nije.

Iz tog razloga, kao i na temelju mnoštva pozitivnih efekata koje ova molitva proizvodi, preporučuje se da se radi bar jednom dnevno, bez obzira na religijska uverenja jer je namenjena svim ljudima.

Pored lekovitog i razvojnog delovanja, Oče naš deluje i na promene u auri Zemlje, tako što za nijansu poboljšava njeno stanje. Takođe, postoji još jedan poznati pozitivan efekt koji se sastoji u jakom čišćenju aure i pripremu njenog stanja za dalji duhovni rad. To znači da pre izvođenja nekih drugih značajnih molitvi i molbi, potrebno uraditi molitvu Oče naš kako bi efekt tih molitvi bio maksimalan.

Izvor: Ninicninic.com

Marija Milošević, ćerka bivšeg predsednika Srbije i Jugoslavije Slobodana Miloševića,  u velikom intervjuu govori o vremenu vlasti bračnog para Milošević-Marković, smrti svog oca, navodnom bogatstvu, te bivšim prijateljima, devedesetim godinama, 5. oktobru.

Intervju prenosimo u celosti:

Od 2001. godine ste u Crnoj Gori. Kako živite, čime se bavite?

“Meni je, u stvari, strašno žao što sam se uopšte rodila u Beogradu 1965. godine i tamo provela svojih prvih 36 godina.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Stalno maštam o tome kako bi bilo divno da tatini roditelji nikada nisu otišli odavde i da je tata bio na moru te godine kad je upoznao mamu, a da je mama došla na letovanje i da su se oni zaljubili i da je mama ostala ovde s tatom. Isto bismo se rodili Marko i ja, i svi bismo bili danas srećni i zajedno”.

Jednom ste kazali da nikada više nećete doći u Srbiju. Da li ostajete pri tome?

“Da”.

Jeste li vi to ogorčeni na Srbiju?

“E, na ovo pitanje treba da objavim knjigu ‘Zašto sam ogorčena na Srbiju'”.

Govorili ste svojevremeno, tačnije 2001. godine, da je neko davao pet miliona dolara da vaš otac, bivši predsednik Srbije i Jugoslavije Slobodan Milošević, bude uhapšen i izručen Hagu…

“Nisam to ja rekla. O tome se pisalo mnogo. O tome je tadašnji američki ambasador Vilijam Montgomeri napisao i knjigu. Ukucajte u Gugl ‘pet miliona dolara za Slobodana Miloševića’ i izaći će vam mnogo rezultata, kao ‘hapšenje Miloševića DOS naplatio pet miliona dolara’, ‘za hapšenje Slobe uzeli 30 miliona dolara’, ‘zemunci hteli da Slobu prodaju za pet miliona dolara“’…”

Mislite da Milošević nije trebalo da se preda?

“Pa on nije uopšte uhapšen zbog Haga. Navodno je uhapšen zato što je novac od carine dao tekstilnim i metalskim radnicima, prema optužbama tadašnjeg upravnika carine Mihalja Kertesa. A tata je dobio garancije od Vojislava Koštunice, Zorana Đinđića i Milana Milutinovića da neće biti izručen nijednom stranom sudu. To je tako bilo. A onda je, negde u junu 2001, dobio optužnicu od haškog suda, koju nikada nije uzeo. Ostala je tamo da visi u beogradskom zatvoru kad su ga tog popodneva na srpski verski praznik Srbi kidnapovali i neustavno izručili haškom sudu.

Kada ste ga poslednji put videli, čuli? Šta vam je tada rekao?

“U petak uveče, 10. marta 2006. godine, čuli smo se. Rekao mi je: ‘Sutra ću ti se javiti ranije, jer je subota’. Nije se javio (Milošević je umro 11. marta 2006.).

Da li i vi, kao i neki drugi, sumnjate u zvanične podatke o uzroku njegove smrti?

“Da”.

Zašto?

“Sve u vezi s tim je vrlo sumnjivo, počev od toga da njegov tanjir nije smeo da se pomeša s drugim, iako je u svim tanjirima bila ista hrana, pa do toga da ‘te večeri nisu radile kamere’. Pre dve godine je objavljena knjiga ‘Anatomija sudskog ubistva’, koju je napisao profesor Vukašin Andrić. On je bio na čelu međunarodnog konzilijuma sastavljenog od lekara iz Srbije, Rusije i Francuske koji su 2005. godine pregledali tatu.

Tu se tvrdi da je Milošević otrovan…

“Profesor Andrić u toj knjizi tvrdi da je tata otrovan droperidolom, lekom koji je anestetik i koji ‘može izazvati ozbiljan rizik od tahikardije i smrti. Droperidol se može dati pacijentu intravenozno, ali kako dolazi u ampulama, može se ukloniti vrh ampule i sipati u hranu. Droperidol vrlo brzo prodire kroz čitavo telo, treba mu manje od dva sata po nekim izveštajima’, piše u knjizi. Takođe, ‘ako se tome doda neobjašnjivo dugo odlaganje dolaska mrtvozornika (šest sati čekanja) i još četiri sata do prebacivanja do mesta gde će biti sledećeg dana obavljena autopsija – kada se, dakle, sve te okolnosti uzmu u obzir, svaka razumna osoba bi se zapitala da li je ovakvo kašnjenje unapred smišljeno kako bi se inkriminisane supstance degradirale i nestale iz tela’, piše profesor Andrić. A francuski vojni lekar, pukovnik Patrik Bario, kog Andrić citira u svojoj knjizi, između ostalog kaže: ‘Ovo je nesumnjivo sudsko ubistvo uz pomoć lekara, odnosno – medicinski potpomognuto sudsko ubistvo’. A da je droperidol bio prisutan, potvrđeno je tokom toksikoloških analiza urađenih u Institutu za sudsku medicinu Univerzitetske klinike u Bonu, a rezultat analiza je stigao tek dva meseca kasnije – 11. maja 2006. godine”.

Vi niste bili za to da on bude sahranjen u dvorištu kuće u Požarevcu?

“Nisam. Mislim da niko od nas, ni živ ni mrtav, ne treba da bude u Srbiji. Ima latinska poslovica koja kaže: ‘Nezahvalna domovino – ne zaslužuješ ni kosti moje!'”

Javnost je duboko podeljena kada je reč o vašem ocu. Dok je on za jedne heroj, za druge je zločinac…

“Naravno. Javnost je uvek i oko svega podeljena. A gde nije tako? Svuda ima i jednih i drugih. I ne samo u politici nego baš u svemu. A što je neko poznatiji i uspešniji u svom poslu, to ima više i onih koji ga vole i onih koji ga mrze. Dajte mi ime nekog vrlo popularnog i uspešnog a da ga pritom svi vole.

Gde je, prema vašoj oceni, on grešio?

“Pogrešio je što je uopšte bio predsednik te zemlje. Biti predsednik Srbije je posao iz pakla. Koji procenat ljudi koji su u nekom trenutku vodili Srbiju je doživeo duboku starost ili koji procenat uopšte umre prirodnom smrću?”

Jednom ste rekli da su Miloševićevi prijatelji i saradnici zapravo uglavnom bili „kukavice, koristoljubivi, nepošteni, dvolični, beskrupulozni prevaranti“, te da posle 5. oktobra 2000. nisu ni promenili ram na zidu, već su samo ugurali drugu sliku i ogradili se od njega govoreći da su ga jedva poznavali. Na koga tu mislite?

“Ne sećam se da sam to rekla, ali očito da jesam, jer liči na mene, a tako i mislim. Takvi su ljudi. Rade takve stvari. Sećam se kad krajem osamdesetih godina nije moglo da se hoda od pobacanih slika druga Tita, ramova i stakla svuda po hodnicima i stepeništu u zgradi ‘Politike’, gde sam tada radila. To mi je bilo potresno. Dakle, ljudi su, nažalost, mahom takvi”.

Kako ste doživeli 5. oktobar 2000. i pad vlasti Slobodana Miloševića?

“Pa bilo je, najblaže rečeno, neobično da gori Savezna skupština. I u njoj izborni rezultati. A demonstracije ko demonstracije. Toliko ih je bilo. A to je bio državni udar. Države treba da nauče da se brane od udara na sebe. Neke to odlično znaju. Ona nije”.

Ostale su nedorečene i priče o tome gde ste vi bili tokom bombardovanja Srbije 1999. Je li tačno da ste bili u Africi?

“Klub se zvao ‘Košava’, a ne ‘Afrika’. Nalazio se u zgradi Bitefa. Sve vreme sam bila tamo sa ostalima s Košave koji su tamo želeli da budu od kada smo se iselili iz zgrade, koja je kasnije i bombardovana, a program smo emitovali s druge lokacije. A što se Afrike kao kontinenta tiče, tamo nikad nisam bila.

Na kraju, s ove distance, možete li reći ko vas je, posle svega, najviše razočarao?

“Nikola Antić. Moj bivši najbolji drug, kum, podstanar, po zanimanju ginekolog. Prevarant. Doduše, nije nikakva posebna umetnost prevariti najboljeg prijatelja, nekog bliskog, nekog ko ti veruje, ali jeste posebna prljavština. A trebalo je da mi bude neki znak upozorenja to što se posle 5. oktobra nije javljao dve godine. Uplašio se. I brzo se zbližio s nekim ljudima iz DOS. Posle DOS, opet se brzo zbližio s ljudima iz SNS. Njemu je, u stvari, potpuno svejedno ko je na vlasti, samo mu je važno da je blizu vlasti. Doduše, ima takvih ljudi, ali ja nisam na vreme znala da je on takav. Niti se bori za neku vlast, niti ga interesuje neka ideologija. Samo će se priključiti onima koji su se čvrsto ustalili na vlasti. Drug Tito je na Osmom kongresu Partije lepo rekao: ‘Nama u Partiji ne trebaju oni koji su u Partiju ušli iz nekih svojih interesa'”.

Imali ste problema sa stanom u Beogradu – prijatelj vam ga je takoreći ukrao. Kako se završio taj slučaj?

“Nije ga ‘takoreći ukrao’, nego ga je ukrao. I nije mi prijatelj. Prijatelji to ne rade. To je ona osoba o kojoj pričam odgovarajući na pitanje ko me je najviše razočarao – Nikola Antić, koji je u mom stanu držao ginekološku bolnicu i koji me je molio da mu prodam svoj stan da bi ga spojio sa svojim, koji se nalazi tačno iznad mog stana, da bi proširio bolnicu koja je već radila na toj adresi. A posle toga mi je mahinacijama sa svojim ljudima taj stan ukrao.

I dalje se govori o tome da se vaša porodica enormno obogatila devedesetih. Šta je istina?

“Ti što to govore bi se verovatno obogatili da su bili na našem mestu zato što projektuju sebe i pretpostavljaju da i mi radimo ono što bi oni uradili. U psihologiji se to zove projekcija, a narodna mudrost jednostavno kaže: ‘Lopov za svakog misli da je lopov'”.

Izvor: mondo.rs

Stara legenda govori o tome šta se događa kada naše molitve ponekad ni sam Bog ne čuje. Legenda o nemoj crkvi poučava nas kada molitve prolaze bez uslišenja i zbog čega one nekada ne mogu dopreti do Svevišnjeg.

 Davno, davno, živeo je neki starac koji se mnogo i stalno u molitvi pitao:

– Gospode, da li Ti odgovaraš na naše molitve? Evo, ljudi se neprestano mole da bi živeli u miru i pokajanju, a nikako ne uspevaju. Nije li možda sujetna njihova molitva?

Jednom je sa tim mislima utonuo u san. Utom se sav u sjaju javi Anđeo, obavi ga krilom i ponese ga uvis.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Što su više leteli, sve slabije su se čuli zvuci sa Zemlje. Nisu se čuli ljudski glasovi, utihnuo je žamor ljudskog života. Samo su se, s vremena na vreme, odnekud čuli skladni i nežni zvuci, kao od daleke laute.

– Šta je to? – upita starac.

– To su svete molitve – odgovori Anđeo – samo se one ovde čuju!

– Zašto su tako tihe? Zašto je malo tih zvukova?

Anđeo ga tužno pogleda.

– Želiš da znaš? Gledaj…

Daleko dole, video se veliki hram. Voljom Božjom, starac je mogao da vidi šta se dešava unutra. Hram je bio pun ljudi. Tekla je služba! Kakva služba – nisu znali, jer se nijedan zvuk nije čuo. Videlo se kako neko brzo-brzo čita, ali reči gore nisu dopirale. Na balkonu crkve hor se spremao da peva.

– Aha, hor ću sigurno čuti… – pomisli starac.

Dirigent je podigao ruke i dao znak za početak, ali – carovala je potpuna tišina. Bilo je to zaista čudno gledati: dirigent je mahao, basovi su se zacrveneli od naprezanja, tenori zapinjali visoko podižući glavu, svi su otvarali usta, ali, pesme nije bilo.

– Šta je ovo? – čudio se starac.

Pogledao je ljude koji su se molili. Bilo ih je veoma mnogo, raznih uzrasta i položaja: muškaraca i žena, starih i mladih, bogatih i siromašnih. Svi su se krstili, klanjali, mnogi su šaputali, ali se ništa nije čulo. Čitava je crkva bila nema.

– Zašto je tako? – pitao je starac.

– Spustimo se i onda ćeš videti i razumeti – reče Anđeo.

Nevidljivi za sve ljude, spustili su se u hram. Jednostavno odevena žena stajala je pored soleje i izgledalo je da se usrdno moli. Anđeo joj se približi i dodirnu je rukom… Odjednom, starac vide njeno srce i njene misli.

– Ta prokleta ženetina! – razmišljala je ona.

– Opet ima novu haljinu! Muž pijanica, deca nevaspitana, a ona ne obraća pažnju! Samo se licka!

Lepo obučeni gospodin je zamišljeno gledao ikonostas. Anđeo je dodirnuo njegove grudi i pred starcem se otvoriše njegove tajne misli:

– Teška dosada! Loše sam trgovao… Izgubio sam hiljadu, a možda i hiljadu i po…

Pored njega je stajao mladić. On se nije molio, sve vreme je gledao levo gde su stajale žene. Anđeo ga dodirnu i starac pročita njegove misli.

– Kako je dobra Dunja! Lepa je i ima dobar posao… Takva žena meni treba! Da li bi me htela?

Mnoge je dodirivao Anđeo i svi su imali slične misli, prazne, svetovne. Pred Bogom su stajali, ali o Bogu nisu mislili. Samo je izgledalo kao da se mole.

– Razumeš li sada? – upitao je Anđeo.

– Takve molitve do nas ne dolaze. Zato su u ovoj crkvi svi nemi.

Tog trenutka začu se zvonki dečji glasić koji je jasno govorio:

– Gospode, Ti si blag i milostiv… Spasi i pomiluj, isceli moju sirotu mamu!

U uglu, uza zid, klečao je dečačić. U očima su mu blistale suze. Molio se za svoju bolesnu majku.

Anđeo ga je dotakao i starac je video čisto dečje srce u kojem su bile ljubav, briga i molitva.

– Evo molitve, koja do nas dopire! Molitve izrečene bez iskrenog osećanja do Boga ne dolaze i plod ne donose – rekao je Anđeo.

Zapisao episkop Vasilij Kinešemski

Doktor Branimir Nestorović, specijalista je pedijatrije sa subspecijalizacijom iz pulmologije i alergologije rekao je da je šetnja na svežem vazduhu najbolje sredstvo za jačanje imuniteta.

Dr Branimir Nestorović kaže da su i kopriva i beli luk idealni za imunitet

– Ima mnogo načina za podizanje imuniteta, jedan je šetnja na hladnom vazduhu, u trajnju do sat vremena. Drugi je boravak u sauni, takođe do sat vremena. U ishrani korisiti hranu bogatu vlaknima, povrće, najmanje dva puta nedeljno morska riba, po mogućnosti pečena – rekao je poznati doktor.

On je naveo i tri narodna leka koja su idealna za odbranu od raznih bolesti:

– Na prvom mestu je list koprive, na drugom bih uvek stavio beli luk, a treće mesto orah. Kopriva sadrži brojne imunostimulatorne i antikarcinogene supstance, a beli luk i brokoli sumporna jedinjenja koja su izraziti antioksidansi. Orah je namirnica sa puno korisnih materija, neke od njih, junglan na primer su jedinstvene samo za njega – kazao je Nestorović.

Izvor: republika.rs

 

 

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

 

 

Šta je to što je “lekovito” u belom luku? Kako se pravilno konzumira? Da li beli luk može da bude altenrativa kako bi se izbegli antibiotici? Na sva ova pitanja dr Branimir Nestorović ima odgovor:

“Alicin je supstanca koja se nalazi u belom luku, je najjači mogući antibiotik. Naprimer, žene koje imaju problema sa mokraćnim putevima, ili muškarci, ja sam im savetovao da konzumiraju beli luk u svrhu lečenja. Beli luk i origano su kombinacija koja leči Ešerihiju E-koli, koje se veoma teško leči antibioticima”, rekao je dr Nestorović.

Beli luk nema efektno dejstvo kada se samo proguta. Doktor je jasno objasnio kako beli luk treba da se konzumira da bi bio efektan i lekovit:

“Zbarušeni ili osušeni čen nema nikakvu svrhu i ne treba da se koristi. Kada se sažvaće, tek tada izlazi iz luka enzim koji se zove “malinaza”, i on je delotvoran.

Ako ga samo progutate, beli luk će imati jako slabo dejstvo. Uvek treba imati na umu da sve što “smrdi” na sumpor je fantastično korisno za naš organizam: kupus, karfiol, brokoli. Jer ta sumporna jedinjenja su antibakterijska i antivirusna” ispričao je doktor Nestorović za Prvu.rs.

 

 

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Prof. dr Branimir Nestorović gostovao je u emisiji kod Milomira Marića i napravio je šalu na svoj račun.

Naime, Nestorović je ispričao i da mu više ni novčanik ne treba, te da zbog toga sebe doživljava kao novog Tita.

– Ja sam kao Tito, kažu Tito je bez novčanika bio.

Pojavim se na pijaci u Obrenovcu, oni kažu: “Evo pokloniću vam maline”, ja kažem: “Nema šta da mi poklanjate maline, imam pare”, ali insistiraju, ljudi mi poklanjaju krompir, paradajz…

Čovek se javio iz Amerike, želeo je da mi pokloni motor harli dejvidson.

Ipak, opasno je to za starije koji mogu slomiti kuk.

Ima ih i dosta koji bi voleli da se ja skršim – ispričao je Nestorović.

 

 

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

 

 

Četrdesetjednogodišnji doktor Opšte medicine Edis Mašović radi fizičke poslove, umesto da leči ljude, jer u državi posla za njega nema. Mašović kaže, da se ne stidi nijednog posla, koji je častan i pošten, ali da bi mnogo veći doprinos dao kao lekar. On dodaje da glad ne pita da li je mantil ili grabulja.

– Morao sam da radim razne poslove. Evo čistim dvorišta, kratim drva, radio sam i na građevini, sve što se mora da bi se preživelo. Zbog majčine bolesti nisam u stanju da napustim Sjenicu – istakao je dr Mašović za medije.

Edis se ne stidi onoga što trenutno radi, jer kako ističe, svaki pošten posao je za čoveka.

– Svaki pošten posao je za čoveka i od ovog posla ne bežim, radim i ovo, ali mnogo više bih mogao da pružim svom gradu kao doktor, taj humani posao je nešto zašto sam želeo da postanem doktor.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Mislim da bih u tom pogledu mogao mnogo više da postignem i za Sjenicu i za sebe, nego što radim ove poslove – ističe on.

– Kada je krenula epidemija koronavirusa prijavio sam se da volontiram u Domu zdravlja u Sjenici, da pomognem jer je bilo puno obolelih, ali nisu me pozvali. U Novom Pazaru su nakon izbijanja epidemije zaposlili 16 lekara, ali mene nisu, iako sam sa najdužim “stažom” na birou za zapošljavanje – ističe Mašović.

Edis dodaje da nije imao ovakva očekivanja tokom studija.

– Dok sam studirao, mislio sam da je to glavna muka. Učio sam i nadao se boljem životu kad završim fakultet. Na žalost, moja očekivanja se nisu ostvarila – kazao je on.

Neverovatno je da lokalna vlast u Sjenici nema sluha i da dopušta da doktore zadesi ovakva sudbina. Umesto da nam leče ljude, doktori rade teške fizičke poslove, a posle se čudimo što na stotine njih godišnje ode u zemlje gde se njihovo znanje i rad cene….

Izvor: direktno.rs

Dr Branimir Nestorović je prilikom jednog gostovanja u jutarnjem programu TV Pink govorio o snazi podsvesti:

– Samo se treba usrestrediti na pozitivno, lepe vesti, kako biste sačuvali zdravlje.

Jednom davno jedan lekar, tamo negde u 12. veku, uradio je čuveni eksperiment sa dve ovce.

Jednu je postavio da samo gleda u vuka, a drugu je pustio da normalno živi.

Ova što je gledala u vuka, od stresa je uginula posle dva meseca, iako joj vuk ništa nije uradio, druga je ostala živa i zdrava.

Imamo i čuveni Hitlerov eksperiment sa otrovom, kad su njegovim protivnicima davali čistu vodu, a tvrdili da je otrov. Ljudi su umirali..

Moć podsvesti je neverovatna – objasnio je poznati doktor.

 

 

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

 

 

Dr Branimir Nestorović odlučio je da osnuje pokret “Vitezovi reda zmaja”. Da li sa ovim pokretom Nestorović ima političke ambicije znaće se već u sredu, 22. decembra, za kada je zakazano javno predstavljanje.

Prema agendi koju su objavili sami Nestorovićevi “vitezovi”, pokret će se, između ostalog, baviti i “unapređenjem položaja dece”. Potpredsednik pokreta biće Saša Borojević.

Podsetimo da je dr Nestorovića početkom godine čak 28 odsto građana Srbije označilo kao javnu ličnost koja im uliva poverenje, a da se ne bavi politikom.

Kao formalni korak u politiku moglo bi da posluži osnivanje ovog pokreta, odnosno “viteškog reda zmaja”?

Viteški red zmaja- Priča o jednom veoma moćnom redu…

Jedan od najznačajnijih ljudi iz Viteškog reda zmaja bio je Srbin i sin kneza Lazara i knjeginje Milice, Despot Stefan Lazarević a vlastela iz Evrope hitala je u Srbiju da ih za vitezove proglasi baš on.

Viteški red Zmaja (nem. Drachenorden; lat.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Societas Draconistrarum) nastao je prema ugledu na burgundijski viteški red Sv. Đorđa.

Red je prvobitno bio zadužen za zaštitu kraljevske porodice cara Svetog rimskog carstva Žigmunda (u vreme dok je još uvek bio kralj Ugarske). Članovi reda nazivali su se drakonima. U hrvatskim stručnim tekstovima koristi se i naziv zmajonosci

Despot Stefan Lazarević, bio je sjajan diplomata i vojskovođa, vešt igrač u političkim igrama, čovek koji posle bitke kod Ankare 1402. godine, ponovo osamostaljuje srpsku državu, visok, lep, fizički izuzetno snažan, ekskluzivno obrazovan, imao je svoju školu borilačkih veština.

Borilački autoritet nije stekao pričama već bitkama, a osnovni princip mu je bio postići pobedu sa što manje poginulih i ranjenih.

Čak i u bici protiv Tamerlana, koju njegov zet Bajazit gubi, Stefan Lazarević dobija. Dobija poraženu bitku, jer sa svojim oklopnicima pravi lom po tatarskoj vojsci i sa minimalnim gubicima se vraća kući.

Posebnu pažnju posvećuje borilačkim veštinama, i reformisanju vojske.

Da nekog vlastelina Despot Stefan rukopoloži u viteza, već u startu to je značilo slavu ali i ogromnu obavezu da mora da se ponaša prema pravilima despotove škole, u kojoj je diplomirao, da bude human, da čuva ljudske živote, da voli ljude i da se bori protiv zla.

Despot Stefan je čuvao kulturna dostignuća Nemanjića, a vojska ga je posebno interesovala, tako da je napravio radikalno korigovanje vojnog sastava.

Ukinuo je feudalne odrede i uveo regularnu, stajaću vojsku. Vojne obaveze niko nije bio oslobođen, čak i ako je to pokušavao zidajući manastire i pomažući ih u najlepšoj tradiciji Nemanjića. Prvi zavodi porez manastirima, da bi imao novac za izdržavanje i naoružavanje svoje stajaće, odlično naoružane, navežbane i dobro motivisane vojske.

Despot Stefan Lazarević je bio pripadnik čuvenog viteškog reda „Zmaja“ koji je 1408. godine ustanovio ugarski kralje Žigmund Luksemburški.

Bila su dvadeset i četiri člana prvog reda ordena „Zmaja“ a na prvom mestu je bio Despot Stefan Lazarević.

Pripadnici ovog reda imali su pravo da na svom grbu prikažu zelenog zmaja, koji repom drži vrat a na sklopljenim krilima ima crveni krst.

Viteški red Zmaja ili Ordo Dragonis u svetu je osnovan 12. decembra 1408. godine, a među osnivačima pored ugarskog kralja Žigmunda Luksembruškog i njegove supruge Barbare nalazila su se i dvadeset dva najuglednija vlastelina iz Ugarske i njoj susednih zemalja. Red je navodno stvoren s ciljem da se povede borba protiv šizmatika i jeretika.

Nakon bitke kod Nikopolja u kojoj je kao osmanski vazal učestvovao i knez Stefan Lazarević došlo je do promena u ugarskoj politici na njenim južnim granicama.

Krajem 1403. ili početkom 1404. godine došlo je do pomirenja između ugarskog kralja i srpskog despota. Ugarski kralj postao je sizeren srpskog despota, a Stefan Lazarević je dobio i Mačvu sa Beogradom. Time on nije postao samo Žigmundov vazal već i ugarski magnat koji je u tom svojstvu bio obavezan da učestvuje u radu Sabora.

Verovatno je tada uvršćen i među barone ugarskog kraljevstva pa je dobio pravo da nosi titulu magnificus. U to vreme napeti politički odnosi u Ugarskoj doveli su do grupisanja magnata u međusobno suprostavljene skupine. Grupa magnata okupljenih oko palatina Ugarske Nikole II Gorjanskog (1403—1433) bila je čvrsto povezana rodbinskim vezama i zajedničkim političkim interesima i podržavala je kralja Žigmunda na položaju ugarskog kralja. Iz ove grupe nastao je Zmajev red.

U drugoj polovini 14. veka osnovan je veliki broj viteških redova. Za razliku od ranijih vremena kada su oni bili osnivani kao monaški viteški redovi a pod uticajem krstaških ratova, redovi iz druge polovine 14. sa početka 15. veka bili su elitističke organizacije najuglednije vlastele koja se na taj način okupljala da bi zaštitila vlastite političke interese. Glavni interes kralja Žigmunda bila je odbrana Ugarske. Jedna od mera učvršćivanja odbrane bilo je i formiranje Reda, zapravo političkog saveza, ugarskih i stranih magnata koji su imali posede na granicama Ugarske ka Nemačkoj, preko Srbije i Erdelja do Galicije. Članovi Zmajevog reda su potpisivali osnivačku povelju onim redom koji je istovremeno odražavao unutrašnju hijerarhijsku strukturu reda ali i značaj pojedinih oblasti za odbranu Ugarske. Zato se na prvom mestu nalazio despot Stefan Lazarević.

Članstvo u Redu donosilo je i neke privilegije, poput prava da se izvestan broj ličnosti proizvede u vitezove Reda, a poznato je da je despot Stefan ovo pravo i koristio. Smatra se da je despot Stefan koristio i obeležja Reda u vidu heraldičkih simbola, ali kako je izgledao njegov grb i da li su u njega bili uključeni simboli Reda nije poznato.

Članovi Reda su takođe imali i određen način ponašanja, odevanja i obavezu davanja milostinje. Pored simbola zmaja koji se nosio oko vrata, članovi reda nosili su plavi plašt od somota sa zlatnom insurekcijom plamenog krsta u kome je bila ispisana deviza reda. Simboli reda nalazili su se i na drugim odličjima viteškog staleža, na primer mačevima.

SIMBOL REDA!

Simbol reda je zmaj sa repom obavijenim oko vrata. Na leđima zmaja, od vrata pa sve do repa, nalazio se crveni krst Svetog Đorđa, dok je čitav simbol bio na srebrnoj pozadini.

Zmaj je predstavljao zver iz Knjige otkrovenja, dok je crveni krst simbolizovao pobedu Hrista nad zlim silama. Od članova reda očekivalo se da stalno nose simbol, najčešće u obliku medaljona oko vrata i često su sahranjivani sa njim.

Predstavnici Univerziteta u Bukureštu smatraju da je originalni naziv povelje o osnivanju reda ‘O Quam Misericors est Deus, Pius et Justus’ najverovatnije bio deo amblema.

MODERNO DOBA!

Iako je simbol reda prisvojen od strane mnogobrojnih plemićkih porodica u Evropi, do danas je očuvano malo istorijskih artefakata reda.

Kopija povelje o osnivanju reda iz 1707. godine, koja se čuva u univerzitetu u Bukureštu, predstavlja najstariji sačuvani istorijski artefakt reda.

Danas „Imperijalni i kraljevski sud i red zmaja“ predstavlja nedavno nezvanično obnovljeni red Zmaja. Iako se ne smatra viteškim redom, stekao je veliki broj sledbenika.

Jedan od njegovih najistaknutijih članova je Majkl Stjuart od Olbanija, poznatiji pod titulom „Princ Majkl od Olbanija“, koju je sam sebi nadenuo.

Olbani tvrdi da je direktan potomak Čarlsa Edvarda Stjuarta, poslednjeg predstavnika kraljevske kuće Stjuarta. 28.Juna 2011 godine Knez Aleksandar Karađođević kao pripadnik kraljevske porodice iz Srbije, države čiji je vladar Despot Stefan Lazarević bio jedan od osnivača starog Reda Zmaja, pokreće ponovo Red. Nakon njegove smrti prvi čovek reda je Princ Vladimir Karađorđević.