Skup podrške najboljem teniseru sveta Novaku Đokoviću, koji se nalazi u hotelskom karantinu u Australiji pošto mu je odbijena viza za ulazak u zemlju, održan je i danas na platou ispred Skupštine Srbije, gde se okupilo više stotina građana

Okupljeni su nosili zastave Srbije, uzvikivali Novakovo ime, aplaudirali, a čule su se i rodoljubive pesme.

Pojedini su poneli loptice i rekete i na platou igrali tenis. Skup je miran, a saobraćaj ispred Skupštine nije bio obustavljen.

Među okupljenima su Đokovićevi otac i majka, Srđan i Dijana, kao i Novakov brat Đorđe.

Srđan Đoković je rekao da Novak nijednim postupkom nije zaslužio ono što mu vlasti Australije rade već treći dan.

Zahvalio je svima koji su njegovom sinu pružil podršku, te čestitao Božić.

“Ne interesuje me ništa sem mog sina, ovde je cela njegova porodica. Nismo ovde da bismo napadali bilo koga, ovde smo da branimo Novaka”, rekao je Srđan Đoković.

Podsetimo, protest je održan i juče, pošto su se građani odazvali pozivu Srđana Đokovića, koji nije štedeo optužbe na račun australijske vlade.

Novak Đoković je zahvalio u objavi na Instagramu svima koji su mu poslali podršku.

“Mir Božji. Hristos se rodi. Srećan Božić. Neka vas Božja ljubav okrepi i ispuni. Hvala mojoj porodici, familiji, Srbiji i svim dobrim ljudima širom sveta koji mi šalju podršku. Hvala Bogu dragom na zdravlju”, napisao je Đoković.

izvor: rs.n1info.com

Отац Новака Ђоковића је потписао ове пророчке речи које у себи сажимају томове и томове порука на тему “битке са великим злом”.

За разлику од еколошких, помодних фраза и упорних покушаја организовања обојене револуције на улицама и путевима Србије, овде имамо поглед у лице истинског противника (многоструко већег од фамозног “Рио Тинта”). Сусрет са лицем оног Злога из најважније хришћанске молитве (из “Оченаша”).

И зато на тој страни нема медијске подршке из западног света, зато што је овде реч о целокупном злу једног ђаволског поретка, а не само о помодном бацању магле и лицемерном жртвовању пијуна (да би се “на фору” матирао жилави српски противник). Јер је овде, са нашим Нолетом, распет, у ствари, најславнији представник непобедивости српског народа, а не само “својеглави тенисер”.

У Аустралији се подиже крст на коме – кроз Новака Ђоковића – видимо све оно што неће да клечи пред глобалном Империјом чистог зла (и најпрљавијих лажи).

Зато је ово “тамо далеко” толико важно и у директној вези са сваким међу нама ко се не покори змијоликим (и само условно човеколиким) гмизавцима из елитних кругова планетарне моћи.

Срђан Ђоковић зато пише овај језгровити проглас аутентичне побуне из дубине душе нашег, српског рода и народа:

Мој син се ноћас налази у аустралијском заробљеништву, али никада није био слободнији. Од овог тренутка, Новак је постао симбол и вођа слободног света, света сиромашних и потлачених земаља и народа. Мој син Новак Ђоковић је показао да и мала, али херојска земља као што је Србија може имати најбољег тенисера и спортисту свих времена и та истина више не може да се сакрије.

Ноћас га могу утамничити, сутра га могу ставити у ланце, али истина је као вода и она увек проналази свој пут. Новак је Спартак новог света који не трпи неправду, колонијализам и лицемерје, већ се бори за равноправност свих људи на планети, без обзира на њихову боју коже, без обзира на то ком се Богу моле и колико новца имају. Новак је показао да се може достићи било који циљ ако имате своје снове, а тај сан, заједно са њим, деле и милијирде људи и деце који у њему виде свог узора.

Можда богати свет неће дозволити Нолету да и даље игра тенис, али ће тиме открити своје право лице и тиме ће почети далеко озбиљнија игра. На једној страни ће бити похлепни и охоли припадници светске олигархије, а на другој читав слободарски и поносан свет који још верује у правду, истину, фер плеј и снове своје деце.”

СРЕЋАН ВАМ БОЖИЋ, ДРАГА БРАЋО И СЕСТРЕ, ПО 2022 ПУТ!

Драгослав Бокан

https://www.facebook.com/groups/dragoslavbokan/A

Novak Đoković, krstić oko vrata, guru, spiritualnost, Pravoslavlje… Termini koji su često spajani zajedno, pa izazivali polemiku. Odgovori na pitanje “U šta, zapravo, veruje Nole?” izgleda da su dobili najprecizniji odgovor. Od njega samog.

Intervju Novaka Đokovića za “Šortlist”, koji je obavio Met Blejk, prenosimo u delovima:

Ali, dajte da na momenat probamo da sagledamo Novaka Đokovića: ‘Smej se dokle god dišeš, voli dokle god živiš!’.

-“Verujem da je naša misija da dostignemo više frekvencije kroz brigu o sebi i to istražujući i poštujući sopstveni ‘avatar’, svoje telo, a radeći to – da podižemo vibraciju cele planete”, smeje se dok je istovremeno mrtav ozbiljan.

Ako nemate predstavu o čemu on to priča, onda vam on o tome – priča: “Treba da razumemo da smo spojeni na više nivoa, ne samo na fizičkom”, objašnjava. “Povezani smo jedni sa drugima, sa prirodom, sa Zemljom, sa univerzumom… To je enrgetski smisao, visoko vibracioni. Kako god da ga shvatite, mislim da postoji viša stvar koja je stvorila sve ovo, i sve nas, a mi samo dobijamo pomoć (da živimo)”.

-“Imate ove stvari koje zovete telepatijom, zar ne?”, kaže. “Ili, ono što zovu telekinezom, ili instikt, intuicija. Osećam da su to darovi više sile, izvora, Boga, kako god ga nazvali, koji nam omogućavaju da razumemo tu višu silu i viši poredak u nama samima. Imamo moć da programiramo našu podsvest. Za mene, reč transcedentnost je upravo transcedencija (prelazak) iz stanja niže fizičke vibracije u višu vibraciju razumevanja ko smo, zapravo”.

Sasvim je bezbedno reći da niko ne zna ko je Novak Đoković, zapravo, bolje od samog Novaka Đokovića. Njemu se sviđa sopstveni ‘avatar’.

Spiritualizam nije nova stvar za Đokovića – igra se s njim od 2010, kada ga je sramota od ubedljivih poraza dovela do dijagnoze da mu, kada je o intoleranciji hrane reč, brašno, gluten i rafinisani šećer smetaju. Nezadovoljan popularnom medicinom, potražio je savet od kvantum-lakara, osobe koja koristi formu medicine koja se oslanja na kvantnu fiziku ne bi li utvrdila šta je to što izaziva nesklad, a onda je dobio jelovnik u kome nije bilo ničeg životinjskog porekla, ali ni glukoze i glutena. Urodilo je plodom (uz sijaset drugih lekovitih sredstava, poput hiperbarične komore). Njegov veganizam je poznat. Ali, molim vas, ne zovite ga samo tako.

“Ne volim da kažem ‘vegan’ jer onda ljudi mogu da kažu ‘O, ti si aktivista’. Živimo u društvu u kome se ektiketiranje ljudi stalno odvija, a te etikete dolaze sa teretom. Ne volim da propovedam, jer nikada nisam voleo da to rade ni meni. Ono što znam je da je prelazak na čistu ishranu, zasnovanu na bilju, jeste promenilo moj život”.

Sada, pored drugih ‘hakerskih’ trikova za duhovno stanje, pije čist sok od celera svakog jutra, meditira oko sat dnevno i vodi dnevnik zahvalnosti. “Zahvalan sam za mnoge stvari”, kaže, “ali, najviše za ovu priliku da se nastavi evolucija mog ljudskog bića na ovoj planeti. Zahvalan sam za sve emocije i iskustva koja sam imao, dobra i loša, jer je sve to deo ovog putovanja”.

Dodaje i da želi da “nastavi da istražuje mogućnosti svog bivstvovanja na Zemlji”, kao teniser i kao ljudsko biće. “Verujem da postoji čitav svet koji nije fizički, svet o kome ne znamo mnogo toga. Ne znamo za šta smo sve sposobni, a ja stvarno verujem da svi možemo da izvedemo telepatiju ili telekinezu”.

Lako je odbaciti Đokovićevu priču o moćima mozga kao blesavu praznovericu. Ali, nemoguće je da se ne primeti da postoji nešto nadljudsko u onome što on radi reketom i lopticom. I onaj nivo instikta koji prevaizlazi svesne misli.

“Tenis je moja ljubav”, kaže. “Ali, želim da ga koristim kao platformu da napravim pozitivnu razliku. Znam da će neki ljudi možda reći ‘On je teniser, šta on zna o hrani, ili ljubavi, ili meditaciji, ili duhovnosti, ili nauci?’. Ali, mene sve to privlači. I, volim da delim mnoge stvari. Voleo bih da ohrabrim ljude da delaju, da pogledaju kako mogu da se oslobode, da istraže te svoje supermoći. Nije važno da li ste uspešni u očima drugih ljudi, celog društva, ili niste: moć je u vama“.

Nema sumnje, Đoković danas – potpuno je drugačiji čovek od one izgubljene duše koja je jecala posle eliminacije sa Olimpijskih igara.

“Na mnoge načine ja sam drugačiji čovek sada. Volim tenis celim svojim srce, ali ne možete poneti trofeje u grob”, zaključuje se citiranjem najboljeg igrača sveta ovaj tekst o razgovoru Novaka Đokovića za “Šortlist”.

Izvor: sport.blic.rs

Podsetimo šta se dešavalo pre dve godine. Australiju su tada zadesili brojni požari, jedni od najvećih u istoriji. A među prvima koji je reagovao bio je Novak Đoković, koji je poslao nemalu sumu novca za pomoć u sanaciji.

Đoković je uz donaciju poslao i poruku “Australijo uz tebe smo”.

Najbolji teniser na svetu, Novak Đoković nalazi se u imigracionom pritvoru, nakon što mu je odbijena viza za ulazak na tlo Australije. Čeka se na rasplet drame koja traje.

Nole je poslao poruku:

– Bog vidi sve, moralna etika kao najveći ideali su zvezda vodilja ka uzdizanju duhovnom. Moja je blagodat duhovna, a njihova materijalno bogatstvo.

Srpska pravoslavna crkva i mi vernici danas slavimo Božić, najradosniji hrišćanski praznik, ujedno praznik rođenja spasitelja Isusa Hrista.

Svi običaji i obredi vezani za proslavljanje Božića imaju jedan osnovni smisao, a to je zamoliti Boga da sačuva i uveća porodicu i imanje domaćina, što je izraženo i u kratkoj narodnoj zdravici i molitvi za Božić: “Daj, Bože, zdravlja i veselja u ovom domu, neka nam se rađaju zdrava dečica, neka nam rađa žito i lozica, neka nam se uvećava imovina u polju, toru i oboru!”.

Proslava Božića počinje pre svitanja zvonima na pravoslavnim hramovima. Domaćin i svi ukućani oblače najsvečanije odelo i odlaze u crkvu na Božićnu Liturgiju i Sveto Pričešće nakon čega se pozdravljaju do Bogojavljenja tradicionalnim pozdravom “Hristos se rodi! Vaistinu se rodi”.

Rano pre podne, u kuću dolazi specijalni gost – položajnik, koji se posebno dočekuje. Položajnik pozdravi dom Božićnim pozdravom, ljubi se sa ukućanima i odlazi kod šporeta ili peći gde džara vatru i govori zdravicu: “Koliko varnica, toliko parica”. Položajnik simboliše Mudrace koji su pratili zvezdu sa Istoka i došli novorođenom Hristu na poklonjenje.

Pored SPC, Božić 7. januara proslavljaju Ruska pravoslavna crkva, Gruzijska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija, Sveta Gora, starokalendarci u Grčkoj i egipatski Kopti.

Redakcija portala “ordinacija.tv” želi vam mir, blagostanje i da najradosniji hrišćanski praznik provedete u krugu najmilijih u zdravlju i veselju.

Srđan Đoković vrlo emotivno je govorio o situaciji u kojoj se nalazi Novak u Australiji. Đoković je zadržan prilikom dolaska u Melburn, trenutno se nalazi u hotelu za migrante i čeka odluku suda da li će biti deportovan jer po mišljenju lokalnih vlasi nema “uredne” papire za ulazak.

„Drže ga u zatočeništvu. Novak je Srbija i Srbija je Novak, oni gaze Novaka, pa gaze i Srbiju i srpski narod. Taj prvi čovek Australije, Skot Morison, drznuo se da napada Novaka i da ga proteruje, a da Novak nije ni ušao u njihovu zemlju. Hteli su da ga bace na kolena, i ne samo njega nego i našu Srbiju. Mi smo ponosan, civilizovan narod, uvek smo se branili nikada nismo napadali. To sada radi i naš Novak, ponos i dika slobodarskog sveta. On pokazuje iz kakve zemlje dolazi. Ovo nema veze sa sportom ovo je politička borba. On je ispunio sve uslove da uđe i osvoji još jedan Australijan open. I on bi ga osvojio“, rekao je Srđan Đoković.

I tu se nije zaustavio:

“Isusa su razapinjali na krst i svašta mu radili, ali on je živ i među nama. I Novaka hoće da razapinju i bace na kolena. Moja pokojna baba Sara Jauković iz Šavnika, iz naše ponosne Crne Gore, govorila je “sram vas bilo od guzice kada obraza nemate”… I ja to isto kažem onima koji su utakmičili Novaka. Drže ga u zatvoru, uzeli su mu stvari, ostavili su mu samo mobilni telefon. Nema šta da presvuče, nema gde da se umije. On je zatočenih tih skotova”.

Srđan je obraćanje završio rečima:

“Sloboda, Novače, svi smo uz tebe”.

Izvor: nova.rs

Vlasti Australije su donele odluku:

– Novak Đoković ne može da bude deportovan iz Australije do ponedeljka u 16 časova – glasi konačna odluka suda, u saopštenju se i dodaje:

– Do tada će sve strane preduzeti maksimalne napore da konačno ročište bude održano na efikasan i blagovremen način.

 Poruku Noletu je poslao dr Branimir Nestorović preko tvitera:

“Nole, spakuj se dostojanstveno i nazad za Srbiju da te narod zagrli. Anglosaksonci te nikada nisu voleli i poštovali. Srbija te čeka!”

Badnji dan je poslednji dan četrdesetodnevnog posta i to je uvod u jedan od najvećih hrišćanskih praznika – Božić. Evo koji običaji se vezuju za jedan od najsrećnijih dana u godini…

Običaje oko Badnjeg dana su Srbi nasledili od svojih predaka i dalje ih održavaju. Za badnjak, badnje drvo, seče se, najčešće, stabaoce ili, samo, grana hrasta koji je kod Slovena oduvek bio sveto drvo.

Badnji dan je pun rituala i simbolike, živopisnih radnji i sve su povezane s porodičnim kultom ognjišta.

Opraštanje 

Oni koji su se sa nekim tokom godine zavadili, na Badnji dan praštaju i mire se.

Narodni običaji, tako lepi i slikoviti, oko Badnjeg dana su veoma stari, ali se mnogo običaja promenilo, izgubilo ili, čak, sasvim zaboravilo. U različitim krajevima, običaji se umeju razlikovati u nekim elementima. Kombinacije donose velike razlike u običajima od kraja do kraja. Ali, i pored tolike raznovrsnosti, ipak postoji i mnogo zajedničkih običaja.

Paljenje badnjaka je u vezi s ognjem i ognjištem. To je središnji element simbolike rađanja novog Sunca, jer je i Badnji dan odmah posle kratkodnevnice. Mladi hrast je spaljivanjem davan ognju radi nove godine, a pregršti varnica bacanih u nebo su najavljivale mnogo roda i prinosa.

Sečenje badnjaka

Već u ranu zoru pucanjem iz pušaka i treštanjem iz prangija, objavljuje se opšti, često i zajednički, komšijski, rođački ili drugi odlazak u šumu po badnjak. Badnjak seku isključivo muškarci, najčešće domaćin i najstariji sin, u rano jutro, pre izlaska Sunca. Zavisno od krajeva, birani su različiti badnjaci. U istočnoj Srbiji, biran je cer; na zapadu, zavisno od kraja, to su hrast ili bukva; u smedrevskim selima, na primer, seče se samo hrastova grana.

Broj badnjaka takođe varira zavisno od kraja. Negde se seče jedan badnjak, negde dva, tri, devet, a ponegde onoliko badnjaka koliko ima muškaraca u kući. Uglavnom je to značilo da se odseče jedna grana drveta, koja bi se tako cela nosila kući, ili se prvo kresala na više jednakih ili nejednakih delova.

Pre sečenja se drvetu nazove “dobro jutro”, čestita mu se praznik i moli se da donese zdravlje i sreću porodici. Zatim se drvo posipa žitom, a u nekim krajevima mu se daruje kolač posebno umešen za tu priliku. Drvo se ne sme dodirnuti golim rukama, pa čovek koji ga seče navlači rukavice.

Drvo se uvek zasecalo s istočne strane jer je trebalo da padne upravo na istok. Onaj ko je sekao badnjak, trudio se “da se drvo ne muči”, tj., da se obori iz jednog udarca ili, najviše, s tri. Ako drvo ne padne ni posle trećeg udarca, mora se kidati rukama jer više udaraca nije dozvoljeno.

Prvi iver koji se odvaja od badnjaka ima takođe magičnu moć. Pazilo se da ovaj iver ne padne na zemlju, pa je s onime ko seče badnjak išao još jedan muškarac da uhvata prvi iver. Stavljanjem prvog ivera od badnjaka u karlicu verovalo se da će pomoći da se u njoj skuplja kajmak debeo kao iver, ili, ako se stavi na košnice, onda niko neće moći pčelama da naudi, a verovalo se i u lekovitost vode u kojoj je prvi iver potopljen pa su je oboleli pili radi ozdravljenja. Negde, opet, taj iver stavljaju u kokošarnik da živina bude uvek na okupu, a negde pod kvasac sa željom da u kući sve raste kao kvasac, itd.

Kad se domaćin vrati iz šume i donese badnjak, odnosno badnjake, prislanja ih na kućni zid, a tek s prvim mrakom se badnjak unosi u kuću i stavlja na ognjište.

Dok su badnjačari još u šumi, iz kuće se posakrivaju tronožne stolice, metle, kudelje, vretena i igle.

Božićna pečenica

Posle donošenja badnjaka se kolje pečenica. Obično je to prase, retko jagnje (u vreme Božića nema jaganjaca), a ponegde ćurka ili guska. Pečenica je žrtva za Novo leto, a ponegde se zove i Veselica ili Božićnjar. To je ostatak starog kulta prinošenja žrtve za rađanje novog Boga.

Obilaženje kuća

U Vojvodini se deca okupljaju, predveče, pre večere, prazne đačke torbe i idu u korinđanje. Ovaj običaj je veoma sličan koledarskim običajima kod drugih naroda. Mali korinđaši obilaze u kuće u komšiluku i pevaju (korinđaju) pesmice kojima najavljuju radostan dolazak Božića, a od domaćina očekuju da ih daruje nekom prigodnom sitnicom. Domaćini kuće daruju decu jabukama, slatkišima, kolačima, suvim voćem, orasima, a ređe novcem.

Unošenje badnjaka i slame

U toku dana, domaćica u jedno sito stavi sve vrste žitarica, suvih šljiva, oraha i jabuka i to sve stoji u vrhu stola gde se večera. Ponegde sito stave pod sto, a ponegde kod ognjišta. Tim žitom posipa se badnjak, slama i polažajnik.

Pred veče domaćin unosi badnjak i slamu u kuću. Kuca na vrata, a kada ukućani pitaju Ko je? odgovara Badnjak vam dolazi u kuću. Potom mu domaćica otvara i obraćajući se badnjaku govori Dobro veče badnjače. Domaćin stupajući desnom nogom preko praga unosi badnjak u kuću, i pozdravlja ukućane rečima Srećno vam Badnje veče, na šta ga ukućani otpozdravljaju sa Bog ti dobro dao i sreće imao, dok ga domaćica dočekuje sipajući po njemu žito iz sita.

Noseći badnjak domaćin obilazi kuću kvocajući kao kvočka, a domaćica i sva deca idu za njim pijučući kao pilići. Domaćin obilazi sve uglove doma bacajući po jedan orah u svaki ugao, što se smatra žrtvom precima. Ostali orasi i lešnici se ostavljaju i u slami ispod stola i najčešće se jedu sa medom. Orasi koji su u uglovima niko ne uzima.

Po unošenju badnjaka, domaćin ili domaćica, unosi slamu i raznosi je po celoj kući, a posebno na mesto gde će biti postavljena večera. Pri tome onaj ko nosi slamu kvoca, a ostali pijuču. Preko slame se postavlja stolnjak jer se služi i jede na podu. Stolice su iznete iz kuće i sedi se na slami.

Posle Božića, tačnije na treći dan Božića (Sveti Stefan), ova slama se nosi u obor, štalu ili ambar, a njome su i obavijali voćke da bi bolje rodile.

Loženje badnjaka

Badnjak se celiva, maže medom i stavlja na ognjište. Kada je badnjak stavljen na ognjište, prema njemu se moralo ponašati kao prema živom biću: kitili su ga zelenim granama, ljubili, ali i prelivali vinom, posipali žitom, itd.

Deca „džaraju“ vatru odnosno grančicama raspaljuju i čačkaju vatru izazivajući pregršti varnica i iskri govoreći Koliko iskrica toliko parica, pilića, košnica… nabrajajući svu stoku i živež čije se blagostanje priželjkuje.

Negde se uz badnjak u kuću unosi i pečenica i govori „Dobro veče, čestiti vi i badnje veče“ a ukućani odgovaraju „Dobro veče, čestiti vi i vaša pečenica“.

Posle završetka ovoga domaćin okadi ceo dom i večeru, zapali sveću i pristupa se badnjoj večeri.

Badnja večera

Badnja večera je raznovrsna i obilna, ali posna. Na njoj, pre svega, mora učestvovati sva čeljad. Jede se, ne sa stola, već s poda, po kojem je prostrta slama, ili s prostrte velike vreće u koju je stavljena slama, tanak sloj… Badnjački kolač se ne seče nožem već se lomi rukom. Ne sme se pojesti sve jelo ni popiti sve piće nego se ponešto ostavlja da prenoći, na onom mestu s koga se večeralo. Na Badnje veče, isto tako ni na prvi ni na drugi dan Božića, trpeza se ne diže, ne sklanja, čak se ni đubre ne izbacuje iz kuće. Od ovog pravila koje navodi dr Veselin Čajkanović, danas se odstupa, naročito u gradu gde se Badnjačka večera jede sa stola ispod kog je prostrta slama ili samo čak zavežljajčić slame s drenovom grančicom.

Za večeru na Badnje veče, dok domaćini idu po Badnjak, naše domaćice umese Badnjački kolač koji je obična Badnjačka pogača bez kvasca što se, za vreme večere lomi, a ne seče, kao što je već navedeno. Za jelo na podu, tj., na slami, domaćica je spremila pored hleba (pogače) i soli, ribu prženu na zejtinu, med, vino i pasulj (obično „prebranac” ili „meljanac”). U situ, kojim je sačekala Badnjačara i badnjak, pored žita, spremljeno je svakovrsno voće: orasi, jabuke, kruške, suve šljive, urme, kajsije, suvo grožđe, badem, lešnik. Pred tako pripremljenom badnjačkom večerom, domaćin se prekrsti, pripali sveću, okadi trpezu i svu čeljad, otpeva „Roždestvo Tvoje…” (“Rođenje Tvoje”), pročita molitvu Gospodnju (“Oče, naš…”) razlomi Badnjački kolač — pogaču i svu čeljad ponudi večerom u kojoj se uz čašu vina dižu zdravice, kako je gde običaj ili kako ko ume da nazdravi. Uglavnom zdravice se dižu za:

„Pomozi Bože i u dobri čas…”, „U slavu zakona i u bolji čas…”, „Za Svetu Trojicu i u slavu Božju…”, „Za četiri stupa jevanđelista…”, „Za petozarne mučenike…”, „Za čestitost zbora i sabora…”, „Za sedmočislinke…” (Za domaćina, domaćicu; za kumove i prijatelje; za goste i namernike; za omladinu…).

I Badnjačka večera kao, uostalom i sva dosadašnja priprema za doček Božića, puna je osmišljene hrišćanske simbolike:

Pogača badnjačka (hleb) označava Spasitelja našeg Gospoda Isusa Hrista. On je sam za sebe rekao: „Ja sam hleb živi (hleb života) koji siđe s neba; koji jede od ovog hleba živeće va vek; i hleb koji ću ja dati za život sveta” (Jn 6,51).

Riba, kao i hleb, označava Spasitelja našeg Gospoda Isusa Hrista. Na grčkom jeziku, riba je IHTIS (IHΘΙΣ), a to je skup inicijala od reči Isus Hristos Božji Sin Spasitelj: I = Isus; X = Hristos; O = Božji, U = Sin; S = Spasitelj. Dakle, IHTIS znači RIBA. Zato je u prvim vremenima Hrišćanstva, riba bila znak raspoznavanja za hrišćane i crtala se po katakombama u kojima su prvi hrišćani obavljali svoja zajednička bogosluženja i učestvovali u „lomljenju hleba” i „večerama ljubavi”.

So označava silu, Božansku, blagodat Božju, koja čuva delo Božje kao što so čuva hleb i ribu od plesni i truleži.

Vino predstavlja krv Spasiteljevu kojom je On na Golgoti dao otkup Bogu za grehe ljudske.

Med – proizvod najčistijeg stvorenja pod nebom – pčele. Znači sladost večnog života, onog koji nam je osigurao Gospod Isus Hristos svojim rođenjem, u pećini vitlejemskoj, slava Mu.

Sveća koja se pali na Badnje veče i na Božić, u mnogim domaćinstvima, naročito na selu, dvokraka je ili trokraka. Ona je spremljena od čistog voska. Sveća svojom svetlošću predstavlja svetlost carstva Božjeg. Sam Hristos za sebe kaže: „Ja sam svetlost svetu!” (Jn 8, 12) „Dok imate svetlosti, verujte u svetlost, da budete sinovi svetlosti.” (Jn 12, 36)

Posle večere, spava se na slami, a izjutra, rano, po rasporedu, dok jedni idu u crkvu u svečanoj odeći (obično domaćin kuće), drugi za vodu na izvor, kladenac, bunar, česmu, vrelo, treći u štalu, kod stoke, svako za svojim poslom. A domaćica sačeka najmilijeg Božićnjeg gosta „Polažajnika”.

Bdenje

U badnjedanskoj noći se peče božićna pečenica, namenjena sutrašnjem danu – Božiću.

Tokom noći se pazilo kad će badnjak da pregori. Onom ko prvi spazi, pripadala je nagrada od domaćina, a sam trenutak pregorevanja, domaćin je oglašavao pucnjem iz oružja. Znalo se da, kad pucnji počnu da se razležu, badnjaci prispevaju.

Nekad su svi ukućani ostajali budni dok badnjak ne pregori, a kasnije je samo jedan muškarac ostajao da bdi.

Zahvatanje vode

Vodi koja se zahvati u badnjedanskoj noći, pre izlaska Sunca, takođe se pridaje magijsko značenje. U nekim krajevima se ona zove “jakova voda”.

Pre zahvatanja vode, izvor, reka ili bunar, daruju se žitom, novcem ili voćem. Vodu pozdravljaju s “Dobro jutro, vodice i srećan ti Božić!”

Po pravilu je zahvataju devojke a njom se umivaju svi članovi domaćinstva po starešinstvu i svako daruje devojku koja im poliva.

Ovom vodom se mesi česnica i nad njom se moli domaćin za zdravlje porodice, a devojka koja nosi vodu moli se da u njoj vidi lik momka za kog će se udati. To se uvek i obistini.

Izvor: yumama.mondo.rs