Psihijatar i psihoanalitički psihoterapeut dr Ljubomir Erić, dugogodišnji profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, autor je više od sto pedeset stručnih i naučnih radova, među kojima svakako najvažnije mesto zauzimaju radovi i knjige o strahu, obratio se svima nama preko svoje stranice na facebook-u, ovim tekstom, koji prenosimo u celosti:

“Kao jedan od najstarijih živih lekara, profesora Medicinskog fakulteta, doživljavam kao obavezu da se kritički osvrnem na one kolege profesore Medicinskog fakulteta koji su kardinalno prekršili Hipokratovu zakletvu i narušili ugled lekarske profesije.

Pored prof. dr Darije Kisić Tepavčević, koja je svojim ČINJENJEM nanela veliku štetu ugledu lekara i profesora Medicinskog fakulteta, drugi jedan profesor Medicinskog fakulteta, Zoran Radojčić, gradonačelnik Beograda, naneo je još veću štetu svojim NEČINJENJEM.

Prvo što je uradio, a za svaku je osudu, je to što je svoj ugled, ime i zvanje ponudio za trgovinu sa partijom na vlasti.

SVAKO NORMALNO DRUŠTVO MORALO JE DA IZGRADI NOVU DEČJU KLINIKU!

Normalno je bilo da takva osoba od poverenja i talenata, dobije izbore i pomogne svojoj partiji da osvoji vlast u Beogradu.

Šta se posle desilo?

Izabrani gradonačelnik je sve svoje prerogative vlasti ustupio svome zameniku, osobi čiji kvaliteti ne dosežu ni približno onome što se od profesora, kao istaknutog lekara i očekivalo.

Pitam se kako je to mogao da učini sa moralnog stanovišta?

Kako je mirno gledao kako neko u njegovo ime devastira grad i menja mu fizionomiju, a da ni prstom ne makne i kaže – to više ne mogu da dopustim, prekinite sa tim ili ću dati ostavku. To nije učinio.

Da sada ne nabrajam šta je sve prećutao, sramota za jednog kvalitetnog lekara, koji i dalje uživa stručni ugled kod svojih kolega.

Ali, vrhunac je to što je dopustio svome zameniku da organizuje doček Nove 2022. godine pred zgradom skupštine koja je odslikala dušu i um zamenika, a Beograd srozala na samo dno psihologije zabave”.

Izvor: prof dr Ljubomir Erić

O zdravlju, značaju prevencije, pravilnoj i nepravilnoj ishrani, jačanju imuniteta, zabludama koje se promovišu kao istine, se mnogo pisalo i govorilo poslednjih godina..

U skladu sa tim pozvali smo na razgovor neke od vodećih stručnjaka u našoj zemlji koji se bave hirurgijom, onkologijom, biohemijom, pedijatrijom, kardilogijom… kako bi naši čitaoci imali tačne informacije i odgovore na ona najčešća pitanja koja se tiču njihovog zdravlja.

Zato smo rešili da vam na jednom mestu predstavimo najvažnije od onoga što su ti vrsni stručnjaci rekli u intervjuima za naš portal i da vam ponudimo razrešenje svih onih najčešćih nedoumica koje imate a koje se tiču pravilne ishrane, jačanja imuniteta, preventivnih pregleda, lečenja….

1. PROF. DR BRANIMIR NESTOROVIĆ

Sa profesorom Nestorovićem, jednim od najboljih i najomiljenijih lekara u Srbiji, razgovarali smo o lečenju astme, alergijama, placebo efektu…

Da li je tačno da sei dalje ne zna tačan uzrok nastanka astme?

Ne znamo. Čim nemate uzročnu terapiju to znači da ne znate uzrok. Ono što mi danas radimo sa lečenjem je suzbijanje onoga što vidimo. Više od 50 odsto pacijenata ima zapaljenje disajnih puteva i mi im dajemo lekove da suzbiju zapaljenje. Kad suzbijete zapaljenje ne suzbijate bolest nego simptome – imaće manje napada. Vrlo je interesantno da pacijenti koji npr 10 godina nemaju napad astme kad im uradite plućne funkcije više od polovine i dalje ima problem kao što su imali i kad su postojali napadi. I mi ne znamo zašto nemaju napade. Ali njihovo stanje bronhija je isto kao i kad su imali napade.

Mi danas shvatamo da je ono što vidimo sada kod astme posledica promena našeg načina života.

O čemu je zapravo reč?

Dokaz za to je čuvena higijenska teorija koja uči da kad nemate prirodne stimulanse imuniteta – parazite, određene vrste bakterija – onda se organizam okreće prema nečemu što mu je slično a ustvari za njega nije štetno i reaguje na njega kao da je u pitanju parazit. Vi ste imali jednu imunološku reakciju na parazite… To je bio glavni problem čovečanstva pre par hiljada godina. Ljudi su živeli u deltama velikih reka i imali su veliki broj parazitoza i infekcija. Organizam je morao da napravi neki mehanizam da se odbrani od toga. Sad ste se vi preselili, tuširate se 6 puta dnevno, koristite ove antibakterijske sapune koji ubijaju 99 odsto bakterija a to je prilično štetno za organizam.

Šta je sa uticajem aerozagađenja na astmu?

Teorija zagađenja je uglavnom pala u vodu. I to je pala u vodu sa ujedinjenjem Nemačke. Kad se Nemačka ujedinila napravljena je velika studija u kojoj se pokazalo da je istočna Nemačka koja je imala tešku industriju imala 10 puta manje astme nego u Zapadnoj Nemačkoj gde je kao vazduh bio čistiji. Naravno da aerozagađenje ima svoje neke negativne efekte u drugom smislu. Inače sve te bolesti su bile prilično raritetne, poput alergije.

Da utešimo roditelje i da im kažemo da većina dece koja šišti zapravo nema pravu astmu.

Jedno vreme, u početku, se govorilo da astma nije dovoljni dijagnostikovana i dovoljno lečena. E sad se zadnjih godina priča da je astma prekomerno dijagnostifikovana i prekomerno lečena. Zašto? Zato što u mlađem uzrastu otprilike 80 odsto onih koji šište nemaju astmu. To su sva ona deca koja nemaju alergiju. Da bi dete imalo astmu oni moraju da imaju bar neku alergijsku karakteristiku – ili roditelje sa astmom, ili veliki ekcem ili da imaju neke pozitivne probe na alergiju. Onih 80 odsto koji nemaju alergiju šište kad se prehlade. Što više vremena prolazi, intenzitet se smanjuje. I to na kraju prođe. Oni prođu tamo negde šesta ili sedma godina života. To prođe lečili ih mi ili ne. Do 20 godine svi prođu, mali samo broj posle ima neke blage opstrukcije.

Nemože se astma lečiti samo lekovima. Nekada pomaže i neortodoksna medicina, o čemu se slabo uči na fakultetu.

Na šta konkretno mislite?

Mi smo čini mi se uočili ograničenja farmakoterapije i ljudi sad traže alternativu. Mi npr nekad govorimo pežorativno o placebo efektu a on je fascinantan. Ne koristite lek a izlečite se. Pa šta je bolje od toga. Oni koji su protivnici homeopatije kažu – pa to je placebo. Pa to je fenomenalno. Ako imam lek koji košta dvesta i nešto dinara, nema nijedno neželjeno desjtvo i pomogne 60 odsto pacijenata ja ću ga prepisati. Placebo je ozbiljna stvar. To je ustvari delovanje naše sugestije.

Mi danas imamo egzaktne dokaze da možemo pozitivnim razmišljanjem da stimulišemo svoj imunitet. Jedan američki citogenetičar otkrio je da stimulacijem membrane ćelije menjate strukturu DNK. Dakle ishranom, raspoloženjem itd možete da promenite način na koji funckioniše vaša ćelija.

Ono o čemu se nekad malo govorilo su psihički problemi sa kojima se sreću oni koji pate od alergija.

Mi znamo danas da pacijenti u sezoni cvetanja imaju nesanice, popuštaju u školi, ekstremno su nervozni… Pacijenti koji imaju hronične bolesti su uvek psihički izmenjeni. Ako pogledate pacijenta koji ima bajpas, on uvek ima tipično ponašanje – pipa puls ima strah da će ponovo imati napad. Ista je priča i sa asmatičarima. Ima ta jedna knjiga koju je napisao jedna poznati psihijatar Entoni Stor koji je imao tešku astmu. Tu on opisuje svoje simptome.

On kaže da je lako dočarati kako to izgleda – treba da udahneš vazduh punim plućima, da izdahneš do pola, da ponovo udahneš punim plućima… Nećeš to moći da uradiš više od tri puta. E onda treba da zadržiš vazduh u jednom trenutku. To je kažu osećaj onda kao da ti je neko naduvao pluća a onda ih okovao.

To je strašan osećaj. Osećaj straha i želja da se to ne ponovi.

2. PROF. DR RADAN DŽODIĆ

Nemoguće je nabrojati sve što je profesor Džodić postigao u svojoj višedecenijskoj karijeri ali treba istaći da je do sada uradio više od 10.000 operacija i postao jedan od vodećih svetskih stručnjaka iz oblasti onkološke hirurgije.

Profesore Džodiću kakva je sada situacija u Srbiji kada je u pitanju obolevanje od raka?

Situacija se menja na bolje. Smrtnost opada, posebno kod raka dojke, koji je kod žena najčešći zloćudni tumor i u Evropi i kod nas. Daju rezultate i kampanje u borbi protiv pušenja. Borba protiv pušenja, alkoholizma, gojaznosti i zdrav model življenja bi mogle da dovedu do pada borja obolelih za više od 30 odsto. Tačnije, zdrav model življenja bi mogao da ozdravi naciju. Decu treba edukovati još u obdaništu. Edukacija je jedan od prioriteta svake normalne zemlje.

Prevencija je počela da daje dobre rezultate?

Da i to nas raduje. Rak dojke se sve češće otkriva u početnom stadijumu. Treba naglasiti da smo mi od 2013. sem te primarne prevencije koja podrazumeva izbegavanje faktora rizika – pušenje, alkoholizam, štetne materije – uveli tzv sekundarnu prevencija gde se najčešće zloćudne bolesti mogu otkriti skriningom. Od 16. avgusta 2013. godine imamo uredbu Vlade Srbije da su skrining, odnosno rano otkrivanje raka dojke, raka grlića materice i raka debelog creva obavezni.

Trebalo bi skrenuti pažnju ženama da se i dobroćudne promene u dojkama operišu kao što je npr fibroadenom.

Velika je zabluda da se fibroadenomi ne operišu. Na hiljadu fibroadenoma jedan će biti zloćudan. Opipljive fibroadenome, ili one koji rastu treba odstraniti.

Profesore Džodiću da jednom zauvek rešimo to večito pitanje oko izlečenja. Da li je rak stopostotno izlečiv i u kojoj fazi?

Rak dojke i rak štitaste žlezde, ili drugi zloćudi tumori, su praktično stopostotno izlečivi u prvom stadijumu bolesti. Ako vi npr dijagnostikujete početni rak dojke koji se nigde ne širi, tzv in situ, i snimkom odstranjenog dela dojke dokažete da je u potpunosti otklonjen, ili pronađete mikroinvazivni od par milimetara koji nije zahvatio limfne čvorove vi možete i da očuvate dojku i da postignete stopostotno izlečenje.

Naravno, ima karcinoma in situ koji zahvataju veći deo dojke pa dojka mora da se ukloni ali se onda rekonstruiše. Što se konkretno tiče raka štitaste žlezde vi za par sati, samo operacijom možete da izlečite pacijenta u početnom stadijumu bolesti. Pa čak i u drugom i trećem stadijumu. Potom sledi permanentno praćenje jer pacijent posle 20 godina može da dobije neki drugi karcinom.

E to je tzv tercijalna prevencija.

Dakle, priča o raku nije priča o smrti?

Naravno da nije. Radi se o čestoj bolesti, koja će se javljati sve češće, ali je potencijalno izlečiva. Ja se obradujem kad sretnem nekoga ko mi kaže – vi ste mene operisali pre toliko i toliko godina, ili nečijeg oca, majku… Znate svaki treći evropljanin ima neki rak ili je bolovao od raka. Rak prepoznat na vreme je izlečiv.

Koliko ima istine u onoj narodnoj – Ko se čuva i Bog ga čuva. Ima li Bog zaista poslednju reč?

Tako je. Svako od nas ima svoju genetsku šifru, baš kao i svaka ćelija. S druge strane, ja sam vernik i svaku operaciju počnen rečima – “Bože pomozi da ovo dobro uradimo”.

3. PROF. DR BRANISLAV MILOVANOVIĆ

Profesor Milovanović je svetski poznat i priznat vrhunski stručnjak i smatra se pionirom u oblasti neurokardiologije a svo svoje višedecenijsko stečeno znanje iz medicine usmerio na lečenje pacijenata kojima niko do tada nije mogao da pomogne.

Suština onoga čime se neurokardiologija bavi je analiza signala.

Da, suština je u signalu. Signal je od srca, tj EKG, i signal je pritisak. istočnjačka medicina se upravo zasniva na tom signalu. Stari narodi su signal uzimali preko pulsa. Tibetanci su imali doktore koji su mogli da prepoznaju razne kvalitete pulsa i da prema tome postave dijagnozu.

Drugi važan čovek je profesor Geošmit iz Minhena. On radi sa fizičarima sa Institutu za fiziku iz Minhena. On se bavio nelienearnom dinamikom u svojoj laboratoriji. To je vezano za teoriju haosa koja je već poznata u nauci. Tu se traži veza između malog impulsa koji može da dovede do katastrofe.

Ono čime se Vi posebno bavite su upravo krize svesti. Ljudi bi trebalo da znaju da je 10 odsto to kardiološki problem, 10 odsto neurološki a da je za 80 odsto slučajeva kriza svesti potrebno ispitivanje koje samo Vi sprovodite.

Vidite, neko izgubi svest ode kod neurologa on konstatuje da nemate tumor, da niste imali moždani udar, pošto vam je EEG normalan najverovatnije nemate epilepsiju. I onda odete kod kardiologa. Kardiolog uradi holter, EKG, utvrdi da nemate poremećaj strukture srca, nema aritmija… I onda kardiolog kaže da niste ni za njega.

Pacijent se onda vraća kod lekara opšte prakse koji je sada u problemu jer su i neurolog i kardiolog rekli da to nije slučaj za njih. E to je tih 80 odsto.

I tu onda pacijenti lutaju, obišli silne doktore i onda dođu kod mene da im pomognem.

Vi i Vaš tim se bavite i izvesnim predviđanjima od čega neki čovek može da oboli u životu.

Simpatički deo diže pritisak i puls, dok parasipatički deluje kontra. I simpatički nervni sistem i parasimpatički nervni sistem deluju na određeni organ.

To je genetski veoma jako određeno.

Mi se svi rađamo kao biološki pejsmejker, prosto smo naštelovani na određenu frekvenciju. Svako od nas se rađa sa predispozicijom za određene bolesti. Ako postoji dominacija simpatičkog nervnog sistema onda imate predispozicije za visok pristisak, šlog, infarkt…

Ako je dominantan parasipatički onda imate predispoziciju za autoimune bolesti, niži pritisak, krize svetsi, češće obolevanje od kancera.

Objasnite našim čitaocima kako izgleda pregled kod Vas u ordinaciji?

Kada pregledam pacijenta onda vidim kakav program treba primeniti. Ako je hitno stanje odmah reagujem. Moje sestre su najbolje edukovane u svetu.

Mi pacijenta prvo izlečimo ako je hitno stanje, a onda dobije termin za kompletno testiranje. To testiranje je potpuno neinvazivno. Testiranje traje od sat do sat i po. pacijenta potpuno skeniramo.

Uradimo sve što je nauka izmislila. Posle toga idu analize.

Ponekad se osećam povlašćeno što pacijent dođe kod vas jer samo vi možete da mu pomognete.

Imao sam pacijentknju sa Brača koja je padala 14 meseci skoro svakog dana. Bila je u Zagrebu prvo. Ta pacijentkinja je dobila od tamošnjeg lekara informaciju da treba da dođe da se testira kod mene. Našao sam uzrok a to je bila jaka akutna infekcija. To sam uspeo da rešim i to je bio bum tamo u Dalmaciji. I onda su počeli da šalju pacijente odande.

4. PROF. DR PREDRAG MINIĆ

“Ima tri stvari koje se ne daju sakriti, govorili su Osmanlije, a to su: ljubav, kašalj i siromaštvo”, zapisao je Ivo Andrić u romanu “Na Drini ćuprija”.

Moj sagovornik se može opisati na tragu ove misli slavnog nobelovca.

Kašalj kao simptom mnogih bolesti koje leče pulmolozi – a on je danas jedan od najboljih srpskih i evropskih pulmologa.

Zbog ljubavi prema pacijentima i nesebične borbe za njihovo zdravlje postao je jedan od omiljenih pedijatara u ovoj zemlji.

A priča o siromaštvu je priča o njegovoj borbi da tokom godina sankcija i NATO bombardovanja, kada lekova nije bilo, obezbedi negu i lečenje svojim pacijentima.

Profesor Minić je uspeo da uradi što do sada nijednom lekaru u Srbiji nije pošlo za rukom – organizovao je Evropski kongres o cističnoj fibrozi u Srbiji, što je prvi put da se ovaj veliki događaj odigrava u zemlji koja nije članica EU.

“Kongres je bio pun uspeh. Po vokaciji je bio evropski ali je po formatu imao sve elemente svetskog kongresa. Bilo je ljudi od Novog Zelanda do Kanade, Severne Amerike… Presedan je u tome što je ovo prvi put organizovano van zemalja EU. Kongres je izgledao svetski. Nikada u našoj zemlji nisam prisustvovao kongresu sa takvom sadržinom, organizacijom, logistikom. To nije samo moje mišljenje već je to utisak i onih koji su bili najkritičniji prema nama.

Nekada je bilo čudo da dete doživi drugi rođendan sa ovom bolešću.

“Da, bilo je pravo čudo da doživi da pođe u školu, a danas mi imamo bolsnike koji su pozavršavali fakultete, aktivni su članovi zajednice i to je glavna promena. Sve to zbog toga što su se metodi lečenja vrlo usavršili. Agresivno lečenje infekcija takođe se usavršilo, a i bolesnici se prate u specijalizovanim centrima za lečenje ove bolesti. Kod nas 31 odsto bolesnika je u odraslom uzrastu. U najrazvijenijim zemljama sveta kakve su Danska i Švedska tih bolesnika je dvostruko više, tako da cistična fibroza koja je nekad bila isključivo bolest dece, sada postaje bolest pretežno odraslih. Kod nas je to za sada najviše i dalje bolest dece. Predviđanja su da će do 2025. godine u Srbiji biti 68 odsto bolesnika odraslih više

Cistična fibroza, moramo reći, je zapravo sistemska bolest a ne bolest samo jednog organa.

“Vi očigledno ovome znate više od naših brojnih doktora. Tačno, cistična fibroza nije bolest jednog sistema organa već je ona višestistemska. Ali najveći broj komplikacija posebno onih opasnih su vezane za pluća. Tačnije 94 odsto bolesnika umire zbog posledica plućnih komplikacija. To je razlog zbog čega se ovom bolešću bave pulmolozi. Ova bolest zahteva sve od glave pa do, ne baš do pete, ali blizu. Postoji bolest sinusa, pluća, srca koje popušta kada se razvije teška plućna bolest, bolest jetre, pankreasa. Čovek da bi se bavio cističnom fibrozom pored velikog poznavanja poremećaja transporta elektrolita kroz membranu, biohemisjkih poremećaja mora da zna mnogo medicine.Mi smo na ovom polju napravili zaista pravi preporod što se tiče lečenja pacijenata sa cističnom fibrozom. Jer posle rata, posle sankcija, nas je zateklo jedno devastirajuće stanje.

Tih godina sankcija i bombardovanja kreće Vaša i Vašeg tima da se oboleloj deci pomogne na što bolji način.

“Ja sam ovaj posao izabrao da se borim za bolesnike. A naši bolesnici su zbog nedostatka lekova bili u najgorem stanju. Bili su najmanje uhranjeni, sa najnižom funkcijom pluća, puni bakterija koje su veoma opasne kod ove bolesti. Sankcije i bombardovanje je naše apoteke ostavilo prazne. Cistična fibroza je bolest koja se mora lečiti skupim lekovima. Tako da ta deca nisu ni lečena. Kada su sankcije ukinute mi smo imali izdvajanje po glavi stanovnika 82 dolara. Iz tog potpuno katastrofalnog stanja mi smo morali da se izvučemo. Trebalo je vratiti te bolesnike u normalan život. I to je i najveće dostignuće mene i mog tima jer smo u tome u najvećoj meri uspeli.

Ova beolest za razliku od mnogih drugih okuplja porodicu, zar ne?

Ta deca su neverovatnog šarma, neverovatno pametna i draga deca. Kad Bog uzme na jednoj on da na drugoj strani.”

Vi ste davne 1989. godinu otišli Harvard na usavršavanje ali ste ipak odlučili da se vratite u Srbiju.

Činilo mi se da je to patriotska odluka. Smatrao sam da mi je mesto među mojim narodom. Cilj mi je da karijeru završim tako da, bez stida, mogu svojim potomcima da ispričam šta sam radio.

5. PROF. DR ZORAN VUJČIĆ

O hrani se polemiše više nego ikad. Ni sami nutricionisti nisu u svemu složni. Postoje mnoge zablude koje se usvajaju kao istine a plasiraju ih često oni koji nisu stručni. Odgovore smo potražili kod profesora Vujčića.

Šta je zapravo zdrava ishrana?

Biću objekativan – nema je. Kako bi i mogla da se pravi zdrava hrana kada su i voda i vazduh zagađeni. Tu i tamo nešto što se proizvede na Zlataru ili nekom selu u Srbiji do koga ne stiže saobraćaj je sigurno zdravo. Čim se umeša industriska proizvodnja hrane, menja se sve. Hemija zaštite bilja daje veće prinose, prskanje sprečava gubitke. Na umanjeni kvalitet utiče i ranije branje i voća i povrća, upotreba plastenika.

Ko proizvodi zdravu hranu? Niko, jer je to danas prosto nemoguće. Sada možemo da pređemo na realnost. Ko pravi manje zagađenu hranu od ostalih? Pre svega seljaci.

A šta je danas uopšte zdrava namirnica?

Morano da razgraničimo ove stvari. Prskanje ako se radi po stručnim savetima ne mora da bude (ozbiljan) problem. Više puta sam čuo seljake kako pričaju da to oni – onako…jer nije za njih, dobro isprskaju. Postoji tu još mnogo drugih problema, kao što je preuranjeno branje. Voće i povrće se beru pre fiziološke zrelosti što im menja hemiju sazrevanja, a to znači i kvalitet.

Kada neka žena kupi kremu za lice ne bi sigurno volela da joj neko kaže kako će moći da je koristi 10 dana ako je čuva u frižideru. Želi da traje. To isto očekuje i od hrane. Zato su tu potrebni ti E brojevi. Neki od njih označavaju toksične hemikalije, pa se pazi na dozu, kao npr. nitriti, a neki kao vitamin C su savim bezopasni. Pri tome oba su prirodni sastojci. Nitrita ima u povrću, celeru, a vitamina C u paprikama i u svemu ostalom u manjim količinama.

Zdrava namirnica je ona koja ne može da nam nanese štetu kratkoročno ili dugoročno.

Žitarice su danas na udaru. Doduše ne sve, ali je najomraženija pšenica. Koliko u tome ima istine i da li je hajka na žitarice opravdana?

To je tako moderno. Recimo Novak je alergičan na gluten, ja sam alergičan na gluten, dakle slični smo. Poistovećivanje, želja da se bude moderan i slično navodi nas da menjamo navike. (Ja sam se šalio za sebe i gluten. Obožavam ga.)

Najnovija istraživanja kažu da je smanjeno unošenje glutena povezano s većim unosom arsena i žive. Pa birajte. Ako nemate celijakiju ne provocirajte evoluciju. I da napomenem spelta ima glutena. Nešto manje od pšenice, ali onima kojima smeta ta razlika nije bitna.

Da razjasnimo konačno – Može li se ishranom menjati PH vrednost u organizmu?

Može da se menja pH organizma. U širokim granicama.

Npr. kada pojedemo limun ili popijemo limunadu promenili smo pH usta s pH 7,3 na 3 ili niže. Pri tome se pH krvi promenilo s pH 7,4 na 7,399. Slično je i s mokraćom. Ona može da se „zakiseli“ od sokova. I dalje je pH u tkivu bešike vrlo blizu 7,4.

Lekari su odavno pokazali da pijenje ili kiseline ili baze može da dovede do smrti. Takođe razne bolesti dovode do acidoze ili aklaloze. Ako se pređe vrednost od 0,2 sledi teško stanej, a ne retko i smrt.

Zato su tekstovi o kiselom organizmu glupost.

Šta bi trebalo da izbacimo iz ishrane?

Komercijalna gazirana pića, čips, komercijalni krekeri, keks, slatkiši iz kesica, hamburgeri i pljeskavice. Gotove supe i druga gotova jela konzervirana. Friteza generiše najveće zlo, bez obzira da li je Karađorđeva šnicla ili čips.

Vredi li dati više para za ovseno, raženo, speltino? Koristi li nam da beli šećer zamenimo žutim ili smeđim?

Vredi svako brašno uneti u ishranu, da malo promeni ukuse i navike. Cena je previsoka, ali svaka škola se plaća.

Naši preci su kao simbol kvaliteta života imali belo brašno, jer nije bilo bolesti (gljiva) koje se zadržavaju na mekinjama. Danas svi jedu mekinje iako su na njima iste gljive, bakterije, teški metali i pesticidi. Integralni hlebovi koji se jedu svakodnevno zato mogu da oštete zdravlje. Još su tu i gubitak cinka, kalcijuma i gvožđa zbog prisutnih fitata.

Zbog svih nedostataka koje ima integralno brašno radim sa svojom ekipom na razvoju dijetetskih vlakana, koja bi imala sve prednosti integralnog brašna, a zahvaljujući inovativnoj tehnologiji uklanjaju se sve rezidue, pa čak i gluten s vlakana.

Beli šećer je zdraviji od žutog. Žuti (braon, smeđi) je veštački napravljen šećer kada se preko kristala belog (rafinisanog) šećera sipa melasa. Melasa daje drugačiju aromu, ali nije hranjivija, naprotiv. Kao ilustracija, pčele uginu kada se hrane melasom.

Moram da Vas pitam i za “čudotvorne” supstance poput – sode bikarbone (samo da je bez aluminijuma), B17, petroleja…

Nema čudesne alternative, niti leka koji ne bi farmakomafija već iskoristila da zaradi. B17 nije lekovit generalno, a NIJE ni vitamin.

Ako se pojede može zavisno od količine da izazove i smrt.

Soda bikarbona odlično riba zagorelu hranu. I smanjuje gorušicu. Njeno regularno povišeno unošenje izaziva krvni pritisak. Pri tome nije ni preventiva. Petrolej je za lampe i kao hemijska sirovina. Lek nije ni za kožu.

Ovde moramo da pravimo razliku alternativnog (prevarantskog) lečenja u koje ubrajam i homeopatiju od lečenja lekovitim biljkama. Većina značajnih lekova, pa i onih koji se koriste za tretman kancera su poreklom iz biljaka.

Zato je to farmakognozija, nauka za razliku od zelene gline, zeolita i veštičjeg krila.

Da li je zapravo poluznanje opasnije od neznanja i koliko su nam poluinformacije danas u vezi sa ishranom donele lošeg?

Nije to poluznanje. To je neznanje. Problem je što je hemija, fizika i biologija hrane, baš kao i agronomske mere, čuvanje, procesovanje toliko kompleksno da ljudi koji nisu obrazovani, niti stručni lako prihvataju analoške činjenice. Kao „lečenje“ homeopatijom. Zašto se niko ne hrani homeopatski?

Šalu na stranu mnogo ljudi deli saveta šta, kad i kako jesti. Posebno me ljuti kad čujem pušača kako priča o hronodijeti. Ili kada neko opravdava svoje postupke moranjima. Morao je zbog gazde, da ne ostane bez posla, zbog Mesija, zbog Noleta.

Zapravo najviše me ljuti kada poznati ljudi kao Novak i njegova nepoznata žena (nepoznata po delima, poznata po udaji) daju savete kako spremati hranu i šta jesti, jer oni ne kuvaju.

Oni muljaju. Mogu oni da muljaju skupe sastojke. Kako će to sirotinja u Srbiji koje ima bar 80 odsto populacije?

6. PROF. DR DANICA GRUJIČIĆ

Ona je naš najbolji neurohirurg. Život je posvetila medicini. Celu sebe daje, kako svojim pacijentima, tako i svojim studentima kojima nesebično prenosi svoje ogromno znanje.

Kako je bilo biti hirurg devedesetih sa platom koja je tada iznosila tri maraka? Kako je bilo biti lekar onda kada nije bilo osnovnih stvari u bolnici…?

… A šta da radite? Da pustite da pacijent umre? Mir i beg sam nalazila upravo u sali. To je nečiji sin, brat, majka… I onda zamislite – a šta da je neko moj sad tu. Kad uđete u salu, privatni problemi i brige ostaju napolju. Ako niste u stanju da se potpuno posvetite pacijentu kada uđete u salu onda ne treba da budete hirurg. Pacijent zaslužuje vaš maksimum u tom trenutku. Nemate prava da mu date manje…”

Posvećenost radu i pacijentima prenosite i na ljude sa kojima radite.

Imam kamere na odeljenju, na hodnicima. Premotavala sam recimo sinoć od 11 uveče do 7 ujutru. Moji tehničari i sestre koji su bili dežurni bili su bukvalno na hodniku sve vreme. To znači da su na svakih 10-15 minuta obilazili pacijente. Bez toga ja bih bila nula hirurg. Tim je taj koji mene omogućava da ja budem slavna i uspešna.

Prema pacijentima ste uvek i do kraja otvoreni?

Pacijent vam ili veruje ili ne veruje. Ja uvek otvoreno govorim šta pacijentu može da se desi od komplikacija. Znači bukvalno od toga da pacijent može da umre od svake operacije do toga da može sve da bude super. Jedino štedim pacijente, posebno one sa malignim tumorom, sa pričom o prognozi. To im ne govorim. Inače, znate li koje porodice vam prave najveće probleme – one porodice koje dovedu pacijenta u veoma lošem stanju. One u kojima brat i sestra ne mogu da se dogovore ko će da dođe po majku po pet dana… E takvi koji nisu gledali i brinuli o svojim najbližim vas kritikuju, tužakaju… A takvi od nas lekara očekuju čudo.”

Izvor:Kurir.rs/ Foto: Kurir

Uoči Božića, na Badnje veče vernici na porodičnu trpezu stavljaju posna jela, a interesantno je to što su naši preci ostavili verovanje da se za večeru priprema neparan broj posnih jela zbog toga što ima veze sa kultom predaka.

Trpeza se spuštala na pod jer se smatralo da će tako biti najbliža dušama pokojnika. Zato je večera proticala u miru i tišini, a ako je ko i bio zavađen, Badnjeg dana se morao obavezno izmiriti. Međutim, ovaj običaj se vremenom pomerio pa je tako danas večera na stolu ispod kojeg se stavlja slama.

Jelovnik za Badnje veče ponavlja se iz godine u godinu i gotovo nikada se ne menja. Od spremljenih jela, na stolu, pored hleba i soli, treba da se nađe i pržena riba na ulju, presan kiseo kupus preliven uljem, rezanci s orasima, turšija, med, vino i pasulj. Svaki deo praznične trpeze ima svoju simboliku. Tako badnjačka pogača simbolizuje samog Gospoda Isusa Hrista (“Ja sam hleb živ, koji siđe sa neba; koji jede od ovog hleba živeće va vijek; i hleb koji ću ja dati za život svijeta” – Jovan 6,51).

Riba takođe simboliše Gospoda Isusa Hrista, jer na grčkom jeziku, preko koga su naši preci primili hrišćanstvo, riba je IHTHIS, a to je skup inicijala Isusa Hrista.

So simbolizuje silu božansku, koja čuva delo Božje, kao što so čuva hleb i ribu od plesni i truleži.

Vino predstavlja krv Spasiteljevu kojom je On na Golgoti dao otkup Bogu za grehe ljudske, dok med simboliše sladost večnog života.

Pored toga, na sto se postavlja božićna sveća i sito ili tepsija u koju domaćica stavlja četiri velike rumene jabuke, žito, kukuruz, novac, suve šljive i orahe. Sve to simbolično predstavlja želju za berićetom i dobrim životom u kući.

Izvor:Kurir.rs

Doktor Milanko Šekler, virusolog i mikrobiolog Veterinarskog specijalističkog instituta u Kraljevu, izjavio je da ne zna koja je uloga Kriznog štaba u Srbiji i da za mišljenje o povećanju broja zaraženih koronavirusom “treba pitati politički deo tog štaba”.

Šekler je za TV Prva rekao da je još od juna na snazi zabrana okupljanja na javnom mestu više od 500 ljudi, kao i da u merama piše da ako hoćete da prisustvuje više od tog broja morate da tražite mišljenje Kriznog štaba.

„Pitajte politički deo Kriznog štaba ako dođe do porasta novozaraženih, oni bolje znaju nego lekari za koje nisam siguran koja im je funkcija u Kriznom štabu i šta treba da rade“, rekao je Šekler.

Televizijama je preporučio da ako žele da tačno informišu javnost, kada za par dana ili nedelja drastično bude porastao broj zaraženih, “treba da miksuju deset sekundi koncerta, deset sekundi iz bolnice”. Šekler je na pitanje o organizaciji dočeka Nove godine na trgovima rekao da je najopasnije kad neko “misli da sve zna” i poveruje da sve može.

“Dakle, u Evropi su svi bili glupi i zabranili su proslave, jer nisu znali da mogu da proslavljaju, a mi smo videli šansu da pružimo Evropi ono što ona neće, jer kod nas nema koronavirusa i sve je super”, rekao je doktor.

Govoreći o omikron soju koronavirusa, ocenio je da se u Srbiji i okruženju gde broj vakcinisanih nije prešao 50 odsto ukupne populacije, može se očekivati veliki broj zaraženih, kao i da se očekuje manje hospitalizovanih nego pre, ali da će ih biti “dovoljno da napune ceo sistem”.

Prognozu da je omikron poslednji soj, nazvao je previše optimističnom, jer još postoji i delta soj koji je jako prenosiv, ali da veliki broj mutacija daje nadu da neće svaka biti “u korist virusa”.

Izvor: .n1info.com

Na pitanje šta je sreća i kako da budemo srećni, dr Nestorović u velikom intervjuu za Telegraf.rs:

“Pre desetak godina sam organizovao jedan sastanak i pozvao sam profesorku psihologije iz Zagreba. Ona je imala jedan fantastičan primer o tome šta je sreća. Uzela je istinit primer jednog čoveka iz Zagreba koji je imao lokdaun sindrom. Potpuno svestan ali ne može da pokrene nijedan mišić. Potpuno oduzet. On je rekao da je sreća kada je tu pored njega neko da mu otera muvu koja mu sleti na čelo, ulazi mu u oči, nos… To je jezivo.

Inače, mislim, život ima svoje uspone i padove… Bilo bi jako dosadno kada ne bi bilo tako”, rekao je dr Nestorović.

Dr Nestorović je rano ostao bez majke, a kako kaže – to je ljudski život.

– Ja kad pomislim moju situaciju tragično, kažem zamisli da si sirijski građanin u Alepu tokom rata. Navalili su moji fanovi da napišem neku svoju biografiju. Ja sam sve to stavio na papir i ispalo je nekih 50-ak strana sa nekim fotografijama. I, ono što je interesantno, praktično od 2000. godine, kada je moj život krenuo dobro, ja nema šta da napišem. Suštinski, sve ono što je interesantno i ono što te formira su, u stvari, te neke situacije, ne tragedije, već situacije iskušenja. Kad ti život teče monotono, šta tu ima da se dogodi.

Često citiram Orsona Velsa iz filma “Treći čovek”, koji kaže da se u Italiji bila renesansa, ubijali se, trovali, ratovali, pa su napravili  najveća svetska umetnička dela, a Švajcarska je imala 300 godina mira i napravili su od Švajcarca kukavicu. Izgleda da treba nešto da te žulja, da moraš da imaš neki kamičak, neki motiv da radiš. Ako ti je sve potaman, onda radi princip lenjosti. Kada je sve udobno nemaš potrebu ništa da radiš. U suštini, život su iskušenja – istakao je u razgovoru.

Na pitanje šta se desilo 2000. godine, rekao je da su tada sami od sebe životni problemi počeli da se rešavaju.

–  Moj život se promenio kada sam prestao da tražim. Kada sam se prepustio toku. Verujem da postoji ta neka sudbinska karma, ali suštinski moraš da pratiš taj neki svoj unutrašnji imperativ koji te vodi. Ljudi ne treba da rade stvari koje im nameću drugi. Ja sam kao mlad lekar bio jako ambiciozan. Došao iz provincije, željan uspeha, novca, društvenog prestiža… Strašno sam bio ambiciozan i puno sam radio. 1994. i 1995. godine sam pukao totalno. Onda sam odjednom shvatio da je to bezveze. Shvatio sam to kada sam bio loše i kada sam ostao na svojima, sa porodicom i prijateljima koji me vole. Svi ti ljudi koji te kao vole su nestali, jer kad si uspešan i kad imaš ugled, svi te hoće…

Od tog trenutka sam ja odučio da radim šta ja mislim da treba. I, interesantno, sve je krenulo da se slaže. Kao kockice. Kao da je neko odozgo rekao: “Dobro, sad si se opametio, sad ću da ti pomognem da krene u drugom pravcu”. Radio sam kao i do tada ali ništa nisam jurio. Tako i treba u životu. Mlad čovek treba da bude ambiciozan ali da ne preteruje. Ljudima često život prođe u jurenju nečega a onda kada se osvrnu vide da to što su postigli nije ništa. 

Suštinski, najveće bogatstvo su slobodno vreme prijatelji i drage osobe. To ljudi ne shvataju. Taj mobilni koji je trenutno jako skup, fensi, sledeće godine će biti star. Za pet godina je neupotrebljiv. Materijalne stvari su prolazne. Što kažu moja baka i mama za kuću “čija nije bila, čija biti neće”. To je prolazna stvar nije to suština života. Kada si mlad to ne primećuješ, jer si opsednut drugim stvarima. Hormoni te teraju da budeš brz,  sviđa ti se da te svi doživljavaju kao frajera, onda vidiš da je to bezveze jer na prvoj krivini neke krize ljudi otpadaju.

Ja sam imao dve, tri takve krize u životu i video sam izbiliza da ti ostane mali broj ljudi.  A ti koji ostanu, njih moraš da čuvaš.

Koliko ih imate sad?

Jedno tri, četiri. To je izuzetno puno. Mislim da većina ljudi nema skoro nikoga. Ljudi nažalost, ne cene ni tog bračnog druga sa kojim su, a to je najbliža osoba na svetu. Kad se razboliš, kome ćeš da pokažeš hemoroide. Nećeš ni ocu, ni majci, ni bratu, ni sestri. Nego ženi i doktoru. 

Danas se ljudi lako venčavaju, lako razvode. Brak je mnogo ozbiljna stvar, naročiti kada postoje deca. Ljudi ne treba da odustaju… Dolaze mi mladi roditelji pa imaju nesuglasice oko male dece. Kažem im da ne prave problem oko svega, moraju da nauče da budu kompatabilni. Stalno ima konflikata, svi smo različiti, niko nam ne odgovara 100 odsto, ali na kraju se izbrusite, naučite se kako da živite. Tolerancija je jako važna stvar i u braku i u životu. Ne volim te gnevne ljude pune negativne energije. Gnev i mržnja su baš negativne emocije. Prvo su negativne za one koje imaju, pa tek za one prema kojima su usmerene. Tesla je govorio da svaka negativna emocija koju uputiš ka nekome će se vratiti tom koji ju je uputio. Kad te neko mrzi, vrati mu se pojačano. Ono što je najgore, ne mora da se vrati tebi, nego tvojoj deci.

Eto, danas su svi uzbuđeni oko te korone. Za 5 godina je niko neće pominjati. Ako je i budu pominjali, pominjaće je što je nekom propao posao. Ja sam bio u poplavi 2014. godine u Obrenovcu. Kod mene u kući je bilo dva metra vode. To niko više ne pominje. Život teče dalje i to je lepota života. Ne treba se vraćati. Ja ne volim da se vraćam i analiziram zašto, kako…

Treba da uživate u životu. Sad je taj trenutak, takav kakav je. Ali, imaš neka svoja zadovoljstva. Imaš dete, osobu koju voliš, ne mora da bude muž (smeh)... Pričao sam  ljudima dok su bili zaključani. Učite jezike, uzmite neki instrument. Kada sam otišao da kupim gitaru, zahvalili su mi se što sam to rekao na televiziji. Kaže, naprodavali smo se gitara kao ludi. Tako i jeste, ako sediš kući zatvoren, buljiš u TV, ludiš. Uči nešto.

Izvor: telegraf.rs

Dr Predrag Kon je izjavio da je došlo do proboja imuniteta kod vakcinisanih, znači da vakcina ne drži imunitet, a dr Kisić Tepavčević da i vakcinisani mogu prenositi virus, rekao je pulomolog dr Delić i nastavio:

Prošlog puta tema je bila o virusima, bakterijama, vakcinaciji, kovidu… Pa da se usresredimo na dve teme koje mene najviše bole. Jedna je bila da li vakcinisati one koji su već imuni. A imuni su oni, kako sam to već utvrdio, ne samo ja, koji su već preležali kovid sa iole prepoznatljivim kliničkim simptomima i sa dokazom da imaju u krvi makar mali nivo antitela, koje većina država ne priznaje. Ja sam to malo, da bih prekratio priču, utvrdio. Pošto me je pogodio, na Jutjub snimku, jedan negativan komentar. Tamo su me čak nazvali nadrilekarom i savetovali da me neko prijavi Ministarstvu zdravlja. E pa ja se izvinjavam toj osobi, ja sam prijavljen Ministarstvu zdravlja, pre 35 godina. Svake godine imamo licencu i ja i moja ordinacija i moja specijalizacija. Imam tri licence.

Što se tiče imunizacije odraslih, to je inače svetska tema. Čak je neki dan u Americi, u Kongresu američkom, doktor Pol, a inače kongresmen, bukvalno ispitivao ove što stavljaju vakcine u promet i savetuju, zašto vakcinišete ljude koji su preležali kovid. Oko 100 miliona ljudi, nije to baš mala količina.

Pre godinu dana sam, na dve televizije, objasnio da je švedska studija, a to je zemlja sa najverovatnije najrazvijenijim zdravstvom na svetu, već tada utvrdila da će humoralni imunitet od kovida trajati najmanje od 4 do 5 godina, a ćelijski od 15 do 17 godina. Što je potpuno jasno utvrđeno na osnovu SARS-KoV-1. To je nešto što je u nauci čvrsto i niko nije pokušao da ospori. Iza toga je izašla irska studija, koja je do nedavno dosta bila prikrivana. Ona je posmatrala zdravstvene radnike, doktore i sestre, koji su radili direktno sa kovid pacijentima. Nakon 8 meseci rada, nijedan zdravstveni radnik, koji je ranije imao kovid, nije bio pozitivan na antigenski tekst. Znate koliko je ljudi ponovo obolelo od korone? Nula. Ko je prirodno preležao i dobio prirodni imunitet, njegova šansa, po toj studiji, da ponovo oboli, u periodu od 8 meseci je nula.

Klivlendska studija, zbog nje je smenjen onaj dekan Medicinskog fakulteta u Puli, u Hrvatskoj, kad je to isto izgovorio naglas. Klivlendska studija, najveća klinika na svetu za grudne bolesti, srce, pluća, rak pluća… Oni su studiju radili na 5000 zaposlenih. Koliko je posle godinu dana obolelo tih što su imali prirodni imunitet? Nula.

Da im bude ovo glogov kolac u srce. Pre mesec i po dana, izašla je izraelska studija. Svi znaju da je Izrael najvakcinisanija zemlja. Oni su pokušali da uporede ljude koji su vakcinisani Fajzerovom vakcinom, pošto oni samo tom vakcinom vakcinišu, ljude koji su preležali kovid i one koji su nevakcinisani. Napravili su još jednu grupu, ljude koji su preležali kovid pa se vakcinisali jednom dozom. Da li će ovom prirodnom imunitetu vakcinisanje jednom dozom pojačati imunitet? Ovako je Izraelska studija utvrdila: da je imunitet u njihovoj studiji, navodno se pojavilo par slučajeva koji su preležali kovid da su bili pozitivni, da su slučajnim testiranjima bili kovid pozitivni, ali se nisu razboleli. Druga grupa su oni koji su se i navodno razboleli. Osobe koje su prirodno preležale koronu, 13 puta je manja šansa da postanu pozitivne na kovid u odnosu na vakcinisane i revakcinisane Fajzerovom vakcinom. Kad su poredili ko se razboleo, kasnije, 27 puta je manja šansa da imaju simptome oni koji imaju prirodan imunitet, odnosno nevakcinisani. Ja da vam kažem kao iskusan doktor, toliko naša beseda nije odgovarala nekim nadlekarima. Sad ću da pokušam malo da se našalim. Pošto nas proglašavaju antivakserima, sad da vam kažem ko su glavni antivakseri u Srbiji. To je izjava: došlo je do proboja imuniteta kod vakcinisanih, znači da vakcina ne drži imunitet. Šta mislite ko je izjavio? Doktor Kon, koji zavodi sve one žive i nežive mere i do besvesti bi nas vakcinisao. Prema tome, nisam to ja izmislio. I vakcinisani mogu da prenose virus, znate ko je to prozborio? Doktorka Darija Kisić Tepavčević. Deltu prenose vakcinisani, to sam ja rekao. Da ne preskočim još dve stvari, da potvrdim ovo šta smo mi pričali. Vakcine su eksperimentalne, stoji u članku Ministarstva zdravlja. Zlatibor Lončar je rekao: mi smo prvi dobili vakcinu i mi smo u procesu ispitivanja.

Mi smo lepo ovde rekli, i ranije sam to govorio, da su vakcine dobile privremene upotrebne dozvole, da još ne znamo kakvi će biti rezultati.

Drugi deo od prošlog puta, o vakcinisanju dece i omladine. Imate medicinsku granicu gde su do 12 godina deca, a kasnije nisu, praktično se posmatraju kao odrasli, a tu je i zakonska granica gde su deca do 18 godina, nekada je bilo i do 27. Ja sam tada tvrdio da ni pod kakvim uslovima ne treba decu vakcinisati, ne sistematski i ne masovno, posebno ne zbog novog virusa. Nisam ja pričao o drugim vakcinama, to je posebna priča. Od prošlog puta kad smo imali besedu, ima 15 dana, toliko se pojavilo objava na televizijama, onim mejnstrim medijima. Počinju tamo negde u svetu, a kod nas lobiraju tamo neki veterinari koji se predstavljaju kao doktori na državnim televizijama i slični ljudi. Ne poništavam veterinare, ali nije isto lečiti ljude i stoku. To je ogromna razlika. Oni savetuju da se vakcinišu sva deca od 3 do 11 godina, da se vakcinišu trudnice bez obzira je l’ su u prva tri meseca ili ostalo. Jedna od najvećih klinika u Beranima, imali su 6000 porođaja ove ili prošle godine, 200 trudnica je bilo pozitivno na kovid i nisu imale nijedan problem niti komplikaciju. Sad bi trebalo sve trudnice vakcinisati, pa da vidimo šta će im pomoći. Ja znam, ako se trudnica zarazi, virus ne prolazi kroz placentu, neće pipnuti bebu, niti kroz mleko prolazi virus. Može da doji dete iako majka ima kovid. Da vidimo šta će genetski modifikovane RNA vakcine uraditi eventualno dečijem fetusu neka njima bude na čast. Eto, to je drugi deo pojašnjenja od prošlog puta.

Jutros, kako poranim, prvo pretražim šta ima u Americi. Gledao sam emisiju jednu Si-En-En-a, Ej-Bi-Es-a i Njujork tajms. To su tri najjače svetske TV stanice. Oni su, naravno, lobirali da treba sve i svakoga vakcinisati. Ulaze u tamo neku bolnicu, gde leže jedva živi pacijenti od korone i naslov 100% svi nevakcinisani. Baš sam bio užasnut koliko tu ima laži i prevare. Oni su ulazili u crvenu zonu, obučeni u skafandere, pri tome pored njega šeta doktorica koja ga uvodi tamo i ima običnu papirnu masku i raskopčan mantil jer joj tako lepše stoji. U toj zoni su svi pacijenti bili crnci. Taj prilog je pravljen u Luizijani, to je najugroženiji deo Amerike, ima najveći broj debelih ljudi. Kad kažem debelih ljudi, to su oni koji imaju 50-60 kilograma viška i više. Bio je tamo jedan pacijent, koji je imao masku, ali ne i respirator i lepo je pričao sa spikerom o tome. Dakle, Amerika, koja je jedna od najvakcinisanijih zemalja na svetu, sad ima najveći broj trenutno zaraženih u svetu na milion stanovnika.

Nažalost te priče kako su vakcine efikasne 98, 96, 94 pa 92%, pa je to došlo negde da su efikasne od 47% do 54%, da mogu da zaštite od zaražavanja ili razvoja ozbiljnije bolesti. To je kao najefikasnija vakcina.

Sve studije, desetine i desetine njih, pokazuju da obična ona pilula D vitamina od 5000 vas štiti sa 54% verovatnoće da nećete dobiti kovid. Ne samo kovid nego i bilo koju drugu virusnu bolest. Vakcine vas štite samo od jedne viroze, a smanjuju za oko 50% mogućnost razvoja težih oblika kovida. Onda su izrečene one rečenice koje sam malopre čitao: vakcina propušta i kovid, vakcinisani mogu da prenose ili raznose koronu. Ništa mi nismo pogrešno rekli u toj priči, ništa. Ništa mi ne govorimo protiv vakcinacija, nego samo pokušavamo ovde da kažemo realan stav o vakcinaciji. Jer oni su iz te vakcinacije našli kao rešenje – još vakcina. Ušli smo u današnji naslov – revakcina.

Koja je svrha revakcine? Ako je napravljena vakcina, data vakcina, data revakcina i osoba ne stvara dovoljan broj antitela ni imunitet ne odgovara tom virusu, ne može da ga spreči. To vam je kao da dođete pred vrata, stavite ključ u bravu ili do pola uđe, ali ne može da uđe a kamoli otključa. Vi onda odete kod majstora i naručite još 50 ili 100 tih ključeva i onda sa njima pokušate da otključate bravu. Svaki će biti pogrešan. Oni pokušavaju da uvedu da se uradi treća (buster) doza, znači to je rerevakcinacija.

Još u Americi, u CDC-u, nisu odobrili tu treću buster dozu ili su je odobrili samo za ekstremno retke grupe. Znači za one koji su na imunim terapijama, posle raka, autoimunih bolesti. A kod nas je stiglo kao da je to odobreno u Americi i da treba da se krene u masovnu drugu revakcinaciju. Već je to urađeno. Znam da tu nema nikakve naučne osnove, jer većina ozbiljnih imunologa kaže: kakva je svrha? Ja ću to izgovoriti: mora da se pravi potpuno nova vakcina. Jasno je da ova vakcina nije efikasna ili je samo delimično efikasna. Još nisam pričao o štetnim efektima vakcine za koje postoje čitave liste. Viđam te štetne efekte u praksi, ne one kao što su bol u ruci, temperatura. Zvaničan broj umrlih posle vakcinisanja je 10.000 ljudi. Ovo ništa nije izmišljotina, ovo je sa zvaničnih američkih sajtova. Oni smatraju da to nije mnogo u poređenju sa brojem vakcinisanih. Ovo prelazi svaku meru.

Odgovarajući na pitanja prisutnih, dr Delić je rekao:

Snimke koje ste gledali to su namontirani snimci. Ti ljudi koji su umirali, nisu umirali od korone nego su to oni jadni migranti koji su se potopili u nekom brodu. Ja prosto moram da znam ove stvari, iako je moj posao da lečim obolele. Ja moram da preuzimam posao i epidemiologa i infektologa i edukatora naroda. Ja sam privatni doktor, meni odgovara da ste što više bolesni, sad imam i više nego što mi treba. Evo ovi što su me komentarisali neka vide da li sam sad nadrilekar.

Prvo ja nisam kompetentna osoba da objasnim ovo, jer nisam virusolog. Ja sam klinički doktor. Doktor koji pravi dijagnoze i leči ljude. Virusolozi su doktori koji uglavnom sede po laboratorijama i gledaju u mikroskope i slične stvari. Šta je korona virus? Evo iz dubine duše, ne znam. Ne znam ni ja, ne zna niko. Taj virus još niko nije uživo video. To je činjenica i niko to još nije objavio ni potvrdio na svetu. Da se radi o virusu, ja mogu da pretpostavim kao klinički doktor po tome što infekcija ili zaraza i napad tim agensom izazivaju simptome vrlo slične virusnim infekcijama. Ti simptomi su: povišena temperatura, glavobolja, kostobolja, bolovi u mišićima, grčevi u crevima, dijareja, gubitak čula mirisa i ukusa… U toj priči treba razlikovati taj virus ili virusnu infekciju, odnosno taj SARS-KoV-2, a onda imate kovid-19. To su dve bolesti. Ova prva bi trebalo da je navodno uzrokovana virusima, a druga, kovid-19, je bolest koja je uzrokovana posledicama tog virusa. Dakle od tog prvog virusa imate one klasične simptome gripe, neko ima lakše, neko teže simptome. Ja sam lečio par stotina pacijenata od toga. Ovi mlađi ljudi, nekad i sredovečni i stariji, nisu ni imali u početku simptome.

Dr Dragiša Delić, pulmolog, specijalista za bolesti pluća, akupunkturolog sa iskustvom u pulmologiji više od 30 godina i akupunkturi 27 godina.

Diplomirao na medicinskom fakultetu u Novom Sadu 1983. godine. Završio školu akupunkture i refleksoterapije na VMA 1988. godine. Specijalizovao iz pneumofiziologije u Beogradu 1992. godine.

Izvor: stanjestvari.com

Iza nas je teška godina, mnogi kažu izgubljena zbog COVIDa.

Možda je to godina koja nam je dala šansu da se preispitamo da ne gledamo predaleko neko da pogledamo u sebe, u svoju kuću i dvorište.

Svaka prepreka i problem stvaraju novu šansu trudite se da tako shvatite i ove teške godine koje su nas zadesile.

Pre svega svima vam želim da budete zdravi a svim bolesnima da ozdrave, mojim kolegama da napreduju u nauci i da postižu što bolje rezultate i da sve intervencije koje imaju u budu uspešne.

Posebno želim mladjim kolegama koji stasavaju da se posvete nauci i radu, morate razumeti da ako hoćete da budete najbolji ne postoje prečice i brzi putevi, samo radi i odricanje i ponovo rad, rad i rad.

Volite ono što radite i budite uporni u tome i rezultat neće izostati.

Koliko god vam delovalo da je nešto nemoguće ili nedostižno radite na tome uporno i vredno ne postoji drugi pu

Čuvajte svoje porodice, nijedan rezultat nema vrednost ako ste zaboravili svoje bližnje.

Želim da svi zajedno stvaramo zdravo I normalno društvo u kome ćemo živeti. Zdravu zemlju punu dece u kome će se vrednovati nauka i znanje, a zabava biti kultura i umetnost.Da nas bude još vise i da budemo što bolji.

Moja misija je za 2022 je početak izgradnje nove zgrade Instituta i da omogućimo našim najtežim onkološkim pacijentima da se leče u najsavremenijem Institut u ovo delu Evrope.

Svako mora da ima pravo na dostojanstveno lečenje i svi moramo da radimo na tome, ja ću prva.

Dr Danica Grujičić

Izvor: facebook.com/danicagrujicickcs

Ukoliko ste rođeni baš u prvom mesecu godine, onda ćete pobediti u svakoj raspravi koja se povede na temu ko je najpametniji pošto su sada i naučnici na vašoj strani.

Na inteligenciju utiče veliki broj faktora, a jedan od njih jeste i mesec u kom ste rođeni. O tome ne pišemo napamet, već na osnovu sprovedenih istraživanja. Jedna od takvih studija objavljena je u časopisu “Journal of Social Sciences” i u kojoj se navodi da je veliki broj slavnih ličnosti rođeno u znaku Vodolije.

Dakle, ukoliko dobijete dete tokom januara velika je verovatnoća da će ono biti poznato, zaključak je britanske Nacionalne kancelarije za statistiku.

– U pitanju su mali uzorci, ali su vrlo jasni. Ne zagovaram astrologiju, to je smešno, ali ljudi nisu imuni na uticaje različitih godišnjih doba – rekao je Rasel Foster, neuronaučnik sa Univerziteta Oksford.

Takođe, bebe rođene zimi su krupnije i do polaska u školu ta deca su uglavnom teža, viša i sa većim obimom glave od vršnjaka. Prema zajedničkom američkom i australijskom istraživanju, u kojem su naučnici proučavali razvoj 21.000 dečaka i devojčica, došlo se do zaključka da su zimska deca imala bolje rezultate na testovima inteligencije od vršnjaka.

Nažalost, postoji i negativna strana cele priče. Neka istraživanja potvrdila su da je većina dece sa jakim alergijskim reakcijama na hranu rođena baš tokom zimskih meseci.

Iako se ne zna tačan razlog, stručnjaci pretpostavljaju da je za to kriva manja majčina izloženost suncu i D vitaminu u poslednjim mesecima trudnoće.

To je i razlog zašto zimske bebe imaju manju koštanu masu i slabije kosti nego letnje bebe. Nedostatak sunčeve svetlosti utiče i na razvoj depresije, čemu su skloniji, kao i razvoju neuroloških poremećaja, poput šizofrenije. Imaju i deset posto veće šanse nego ostali da se rode ranije, a kao značajan faktor naučnici uzimaju sezonu gripa.

Evo koje bi bile osnovne karakteristike osoba rođenih u januaru

1. Iako rođeni u najhladnijem delu godine, osobe rođene u januaru su tople, brižne i saosećajne.

2. Januar, kalendarski, označava novi početak, pa ne čudi što su ljudi rođeni u ovom mesecu prirodne vođe. Ljudi se na njih vole da se oslone u stresnim situacijama.

3. 3. Ambiciozni su i ozbiljni. Pred sebe postavljaju visoke ciljeve i retko kada će dopustiti da im nešto stane na put.

4. Vredni su i marljivi, pa uspevaju da ostvare većinu zacrtanih ciljeva. Uvek se trude kako bi u životu postigli nešto više za sebe i svoju porodicu, a najsrećniji su kada nauče nešto novo.

5. Odlični su organizatori – kako svog posla, tako i slobodnog vremena. Promišljeni su, detaljni i snalažljivi, a retko kada će doneti lošu odluku.

6. Ne očekuju da im nešto „padne s neba“. Strpljivi su.

7. Poznati su po svojoj energičnosti kojom obavljaju zadatke. Ponekad da njihova poletnost drugima ide na živce.

8. Lako stiču društvo, ali tek nekoliko osoba  iz svog najbližeg okruženja nazivaju pravim prijateljima. Prijateljstvo im je važno, a oni koji ih ne poznaju smatraju da su rezervisani.

9. Cene iskrenost i dobrotu kod drugih i vrlo su lojalni.

10. Prednost daju udobnosti, a ne otmenosti. Ponekad im je teško da se opuste.

Izvor: klix.ba