Životna priča- KAKO JE KLOŠAR SPASIO SLAVNOG SRPSKOG HIRURGA: U životu nikada ne znate ko vam može pomoći
Kako je jedan beskućnik u Briselu uspeo da promeni život lekaru koji nije uspevao da nostrifikuje diplomu i postigne sve ono što u Srbiji nikad nije mogao
Priču hirurga prenosimo u celosti:
“Mislio sam da ću sa završetkom Medicinskog fakulteta te davne 2000. godine biti presrećan jer ipak nije bilo lako u roku završiti fakultet tih 90 godina prošlog veka. Prevario sam se. Tek sam tada uvideo da je to tada bilo najveće razočarenje jer očekivanje da ću kao mladi lekar započeti usavršavanje i raditi ono za šta sam učio je bila zabluda.
Odlučujem da odem u Zapadnu Evropu i da pokušam u nekoj stranoj zemlji koja će mi možda dati šansu za rad i učenje. Da bar pokušam, da se ne bih kajao što nisam pokušao tada kada sam imao priliku. Uspevam da dobijem vizu i stižem u Belgiju bez znanja jezika. Bio sam presrećan kada sam uspeo naći jeftin i pristojan stan blizu centra Brisela ali mi nije trebalo puno vremena da ukapiram da u zapadnoj Evropi najjeftiniji stanovi i jesu u centru grada a da sve ono što vredi se nalazi na periferiji desetak kilometara od centra.
Počinje intenzivno učenje jezika i traženje mogućnosti da mi se prizna diploma Medicinsko fakulteta. Došla je i ta 2002. godina, jezik sam uspešno savladao ali nisam uspeo da savladam zid na koji sam nailazio prilikom traženja mogućnosti za priznavanjem diplome. Tada sam počeo da se lomim i razmišljao da se ponovo vratim u Srbiju jer ipak nisam toliko godina studirao da bih radio nešto drugo .
I upravo u to vreme u zgradi gde sam živeo, vlasnik izdaje jednu sobu osobi koja većinu svog vremena živi na ulici sa svojim psom u koga uglavnom svi zovu ,,klošar’’.
Pustio je dugu kosu i bradu i uglavnom je imao prljavu garderobu na sebi. Bio je krupan i visok sa izrazito plavim očima. Ja sam ga zvao po njegovim imenom Frank.
– Doktore možeš li mi dati dva evra za pivo, reče mi Frank jednom prilikom. Dao sam mu…
Sutra dan ponovo sretnem Franka: „Dobar dan Doktore, kako ste ?
Ja mu odgovaram: „Molim te nemoj da me zoveš doktore.
– Pa kako meni su rekli da si ti doktor.
– Jesam lekar ali čim nemam dozvolu jer mi ne priznaju diplomu onda nisam lekar odgovorio sam mu ko iz topa. Frank je samo ćutao.
Sutradan po povratku u stan vidim jednu ceduljicu: ,,Dragi doktore , povodom priznavanja vaše diplome sutra imate zakazano u 14 časova sa gospođom E.E. na dole naznačenu adresu”
I sada dok ovo pišem vidim taj list papira. Počnem nervozno da ga tražim, nema ga, čekam ga do 2 ujutru ne dolazi do njegove sobe.
Sutradan u 13 časova odlučujem da odem do E.E. Uz put ponavljam rečenice koje bih želeo reći. Dolazim do kuće naznačene na adresi, njeno ime stoji obeleženo na vratima. Zazvonim jednom veoma diskretno i jednim delom sebe možda i poželim da se vrata ne otvore jer kako je moguće da mi jedan ,,klošar’’ omogući sastanak sa E.E., jednim vrlo cenjenim hirurgom.
Vrata su se na sreću otvorila i osoba koja ih je otvorila tihim tonom je izgovorila: „Dobro došli, doktorka vas očekuje”.
Da je mogla zemlja da se otvori sigurno bih skočio.
Saslušala me je i već sutradan sam imao zakazano sa dekanom i predsednikom komisije za dodeljivanje specijalizacije iz Hirurgije. Nostrifikacija, tj. jedan ogroman ispit provere mog znanja zakazan za tri meseca, svake srede asistiram E.E. u privatnoj klinici za šta sam adekvatno plaćen. Da mi je rekla da joj ja plaćam, plaćao bih.
Život mi se izmenio iz korena. Ali mesecima nisam spavao više od pet sati jer Franka više nisam video. U slobodno vreme sam tumarao ulicama Brisela tražeći ga.
Posle tri meseca uspevam da nostifikujem diplomu i dobijam specijalizaciju iz Hirurgije. I tako posle 5 meseci, jedne srede, tokom jedne operacije sa E.E. uspevam da je upitam: „Meni je Frank pomogao.., pokušavam da ga nađem ali ne uspevam, ko je Frank ?”
E.E. mi je tihim tonom odgovorila: „ Frank, njegov otac, deda i pradeda potiču iz jedne vrlo ugledne belgijske porodice. Svi su po profesiji arhitekte. Frank je imao porodičnu nesreću i u udesu je izgubio svoju suprugu i dete, tada je uzeo svog psa i otišao iz kuće. Niko ga nije video pet godina. Kada se pojavio na vratima kod mene zamolio me je da vam pomognem kao ste moj sin. I iz ljubavi prema njegovoj porodici to nisam mogla da odbijem.
Prošlo je osam godina od tada, završio sam sa najboljim ocenama hirurgiju u Belgiji i Francuskoj.
Radio sam u najeminetnijim bolnicama specijalizovanim za transplataciju organa. Postavljen sa šefa urgentnog dela hirurgije. Sve ono što sigurno ne bih ostvario u Srbiji ostvario sam kao stranac u Evropu.
Franka nisam više video do 2012. godine. Prolazeći pored jedne vrlo prometne ulice u Anderlehtu krajičkom oko zapazim Franka sa dugom sedom kosom kako se niz stepenice spušta u metro. Zaustavljam auto na sred ulice i trčeći ulazim u metro. Čujem zvuk odlazećeg metroa i nadam se da je to metro iz suprotnog pravca. Prevario sam se, Frank je i tada uspeo da nestane.
U životu nikada ne znate ko je ko i ko vam može pomoći. Ako ne možete pomoći nemojte odmoći i nemojte nikada omalovažavati bilo koga pa onoga koji spava na ulicu.
Meni se život promenio kada mi je jednog takvog Bog sam poslao.
Frank hvala ti, neću te nikada zaboraviti”.
Izvor: politika.rs
Šta je to što nezavisnu ženu čini poželjnom?
Poznato je da svako ljudsko biće mrzi kada se na njega vrši bilo kakav pritisak, a činjenica je da mnoge žene imaju tendenciju da se za svoje izabranike vezuju patološki i da jedino takvu vezu priznaju kao ljubav. Zatim skaču iz veze u vezu u potrezi za onim pravim koji će ispuniti njihove nade i očekivanja… Skaču iz razočarenja u razočarenje.
Gledajući filmove i serije stekli smo nerealnu predstavu kako ljubav treba da izgleda. Prateći popularne obrasce ponašanja na pleća naših najbližih svaljujemo ogroman teret naših nerealnih očekivanja.
Prevelika očekivanja će oterati svakoga
Patološka vezanost za nekoga zvuči strašno, međutim još je strašnija činjenica da se ovakav način vezivanja za voljenu osobu smatra nečim najnormalnijim.
Kad god želimo nekoga jer ne možemo da živimo sami, kad god očekujemo od druge osobe da uvek bude uz nas, kad god tražimo od muškarca da se čitav njegov život vrti oko nas, da rešava naše probleme, da nam pomaže u svemu, da se ne odvaja od nas, da nam konstantno daje potvrdu svoje ljubavi, mi u stvari činimo sebi medveđu uslugu i predstavljamo lak plen onima koji od nas žele samo korist.
Pokušavamo da nateramo osobu koja treba da bude naš životni i seksualni partner da preuzme roditeljski stav prema nama. Naravno da u muškarcu svesno ne tražimo oca, ali podsvesno to činimo i tako vršimo ogroman pritisak.
Nemoj da ga jašeš
Jednostavno je – muškarce odbijaju žene koje večito izigravaju damu u nevolji i koje poput puzavice ne mogu ili ne umeju opsatati same, pa “jašu” svoje partnere za svaku sitnicu.
Verujte da muškarci na kilometar mogu da nanjuše očajnicu. To da ti je muškarac potreban – bilo zbog materijalne ili emotivne sigurnosti, je nešto što se i te kako vidi. I to je ono što muškarce izuzetno odbija.
Privlače ih žene koje ne pripadaju nikome – svoje, nezavisne i slobodneSvako pravo muško kraj sebe prvenstveno želi ravnopravnu partnerku, a ne klinku. Razlika nije u broju godina, već u samostalnosti i zrelosti. A to su odlike koje se već iz daleka vide, podjednako kao i očaj.
Biti odrasla, samostalna žena znači prvenstveno biti uzdignuta iznad sopstvenog pola i uopšte podele na polove. To znači biti odrastao, samostalan, sposoban čovek. To podjednako važi i za muškarce i za žene, međutim žene češće zauzimaju ulogu podređenih, zavisnih i nesposobnih jedinki. Žene čekaju princa, žene očekuju nekoga da ih spasi od sopstvenog života, a onim pravim smatraju muškarca koji razrešava njihove životne probleme.
Ne hvataj se za njega kao za slamku, već stani uspravno i zgrabi ga za đoku!Istina je da nikada nećeš biti srećna i da će kraj tebe svaki muškarac biti pogrešan sve dok od drugih budeš očekivala ono što sama ne možeš ili ne umeš.
Da bi ostvarila zrelu vezu potrebno je da uzmeš stvari u svoje ruke i prestaneš da izigravaš nemoćnu devojčicu kojoj je ljubav spas.
Svaki put kada pokušaš sebe muškarcu da nametneš kao prioritet, vezuješ mu ruke, sputavaš ga i oduzimaš mu priliku da te voli.
Ako želiš da se muškarac trudi oko tebe, pokaži mu da ti nije potreban
Ne, ovo nije savet kako da izmanipulišeš muškarca da te voli, ovo nije savet kako da se pretvaraš da bi zavela bilo koga. Radi se o tome da postaneš kvalitetna i potpuna osoba, bez obzira na to da li trenutno u tvom životu postoji neko značajan ili ne; da postaneš i ostaneš slobodna ili nezavisna – bilo da si u vezi ili ne; da ne pripadaš nikome drugome do samoj sebi – jer samo tada i možeš istinski nekoga voleti.
Tvoja nezavisnost, sposobnost, sloboda je ono što će muškarca naterati da i sam radi više na sebi i postane bolja osoba – upravo je to onaj pravi trud koji svako mora ulagati u vezu.
Tek kada mu jasno staviš do znanja da ćeš bez problema otići onog momenta kada te ne bude tretirao kako treba, jer je i bez njega tvoj život sjajan, imaš osnovu za pravu ljubav i vezu. Tek kad si kraj nekog zato što ga želiš, a ne zato što ti je potreban, oslobađaš i njega da ti pruži najbolje od sebe – zato što tako želi, a ne zato što mora da te ne bi izgubio.
Emotivne ucene te srozavaju u njegovim očima
Kada smo malo pre rekli da treba da mu staviš do znanja da uvek možeš da odeš – ovo nikako ne treba shvatiti u formi ucene. To treba da bude prosta činjenica tvog postojanja. Celokupan tvoj život i tvoje ponašanje treba da bude svedočanstvo tvoje slobode i nezavisnosti. A činenica da uvek možeš otići nije pretnja, već logična posledica tvoje slobode. Na kraju krajeva, to znači da isto može učiniti i on.
Ucenjujemo iz straha, ucenjujemo iz slabosti, zavisnosti, iz žeje da imamo, da posedujemo… razloga je mnogo, a svaki čini nesrećnima i nas i naše “žrtve”, jer ne ostavlja prostor da budemo ono što zaista jesmo.
Vi niste tu da jedno drugo držite za povodac, već da jedno u drugome uživate i da zajedničkim snagama gradite svoju budućnost. Vezanih ruku se malo toga može postići.
Ljubav s vezom i ljubav bez veze
Ljubav je takođe nešto što postoji nezavisno od veze i baš zato nas drži u vezi. Mnogo je veza u kojima je jako malo ili nimalo ljubavi, kao što i bez veze možemo biti ispunjeni ljubavlju. Činjenica da nekoga volite ne znači da sa tom osobom treba da provedete život. Ljubav je sila koja oplemenjuje naše postojanje, a ne sila koja nas sputava, porobljava i lancima vezuje.
Ljubav je ono što počinje od sebe i preliva se na svet oko nas. Možemo je deliti na vrste, ali u suštini ljubav je uvek jedna ista, duboka i suštinska, čista – bilo da njome volimo sebe, život, boga ili bližnjeg svoga. Ljubav je bezinteresna – ona ne zahteva ništa za uzvrat, ona je sama sebi dovoljna i ispunjujuća. Zato nema većeg blagoslova nego voleti.
Mi zaista možemo voleti one koji su kilometrima udaljeni od nas i biti srećni… podjednako kao što možemo i život provesti sa osobom koju samo mislimo da volimo i kraj koje nikako da postanemo srećni.
I upravo zato će muškarac samo istinski slobodnu ženu smatrati premijom u ovoj životnoj lutriji – jer u njoj prepoznaje ljubav. Ljubav ne pritiska, ljubav oslobađa. Onaj ko je ispunjen ljubavlju može biti sam, ali nikada neće biti usamljen. Kada jednom postaneš takva žena, svako će želeti parče tvog raja…
Izvor:besnopile.rs
Ko rano rani, dve sreće grabi: Razlozi zbog kojih treba biti ranoranilac!
Za mnoge od nas nema veće nagrade nego kada možemo dugo da spavamo. Ipak, postoje dobri razlozi zbog kojih treba biti ranoranilac.
Izreka kaže: “Ko rano rani, dve sreće grabi”, a oni koji to čine sigurno se slažu s tim. Ustajanje ujutro zaista može promeniti život, a ovo su neki od razloga zašto je to tako.
Imate vremena da se razbudite Istraživanja pokazuju da dobro poznata jutarnja usporenost traje između dva i četiri sata. Ukoliko se budite u 8.30 kako biste u devet bili na poslu, vrlo je moguće da nećete odmah biti spremni da počnete sa izvršavanjem svojih obaveza. Buđenjem ranije dajete svom telu šansu da se prirodno razbudi. Iako će vam u početku biti teže da ustanete ranije, kasnije, kada to postane deo vaše rutine, bićete zahvalni, a primetićete i da imate više energije i bistriji um.
Manji rizik od depresije Ova stavka naročito se, nažalost, odnosi na žene. Studija objavljena u jednom naučnom časopisu pokazala je da žene koje se bude ranije imaju manji rizik od razvijanja mentalnih bolesti, poput depresije, anksioznosti, poremećaja raspoloženja i drugih. Ovo ima smisla naročito ako se osvrnemo na činjenicu da san regeneriše naše zdravlje.
Optimističniji ste Prema studiji iz 2014, ranoranioci su manje skloni negativnim i teskobnim mislima od onih koji ostaju budni do kasno. Mnogi od nas suočavaju se sa stresnim mislima pred odlazak u krevet, zbog čega najčešće ne možemo dugo da zaspimo. Iako ne postoji dugme kojim bismo isključili misli, važno je poraditi na tome da razmišljamo o lepim stvarima.
Ranoranioci su uspešniji Kada je reč o poslovnom uspehu, jutarnji tip ljudi daleko je u prednosti. Istraživanje koje je obuhvatilo 367 studenata univerziteta pokazalo je da su oni koji su ustajali ranije dobijali bolje ocene, što ih je na kraju odvelo do sjajnih poslovnih prilika. Jutarnji tip ljudi skloniji je hvatanju ukoštac s problemima. Oni su proaktivniji, što im omogućuje bolji uspeh na području karijere.
Poboljšaćete kvalitet sna Oni koji ustaju rano imaju dosta kvalitetniji san, pokazala su brojna istraživanja. Noćne ptice imaju tendenciju da razviju poremećaje spavanja, pa samim tim spavaju manje od ljudi koji svoj dan započinju ranije. Stalno slušamo koliko je važno omogućiti telu osam sati sna i kako je upravo ono tajna zdravlja i lepote. Ali to vam neće poći od ruke ako ujutro stalno odlažete alarm. Oni koji ustaju ranije uveče će lakše zaspati i tako dobiti potrebno vreme za odmor.
Izvor: kurir.rs
DA LI STE MEĐU NJIMA: Anđeli sa slomljenim krilima koji lete samo kad su voljeni
Osetljivi ljudi su najautentičniji i najpošteniji ljudi koje ćete ikada susresti. Ne postoji ništa što vam neće reći o sebi, ako veruju u vašu dobrotu. Međutim, u trenutku kada ih izdate, odbacite ili obezvredite, oni će prekinuti prijateljstvo.
Oni žive s osećajem krivnje i stalnim bolovima oko nerešenih situacija i nesporazuma. Oni su izmučene duše koje nisu u stanju živeti ako nekoga mrze ili ako neko njih mrzi. Ovaj tip osobe treba najviše ljubavi koju im možete dati, jer su duše koje su stalno povređene od strane drugih.
Međutim, unatoč tragedijama kroz koje moraju proći u životu, oni su i dalje najmilostiviji ljudi koje je vredno poznavati i koji često postaju aktivisti za one slomljena srca, zaboravljene i neshvaćene. Oni su anđeli sa slomljenim krilima koji lete samo kad su voljeni.
Ljubica Komlenić: Nole jede SARME i ĆEVAPE! + Sve o VEGANSKOJ ishrani i recepti
Jelovnik bez mesa – Ljubica Komlenić, žena koja vodi računa o ishrani najboljeg tenisera sveta, priznala je da naš as ne jede ništa što je životinjskog porekla.
Mislili ste da Novak Đoković ne jede sarmu i ćevape. E pa jede! Istina, nije to čuvena sarma iz srpske kuhinje, niti su naši tradicionalni ćevapi, već – vegan sarma i vegan ćevapi.
O ovome, ali i mnogim drugim detaljima iz Noletova ishrane za Kurir.rs je govorila Ljubica Komlenić, žena koja vodi računa o ishrani našeg asa.
Ljubica je otkrila je i kako su se njih dvoje upoznali:
– Upoznali smo se na turniru u Rimu, gde sam bila odgovorna za celokupnu hranu svih učesnika. Tada smo pravili 66.000 obroka. Tamo sam se prvo upoznala sa porodicom Đoković, i to sasvim slučajno, jer je na pločici mantila pisalo moje srpsko ime i prezime. Pitali su me da li sam iz Srbije i od tada je počela naša saradnja.
Bez glutena i šećera
– Mi sarađujemo na prijateljskoj osnovi i naš susret nije nimalo slučajan. Mislim da mogu dosta da mu pomognem, a primećujem da i on tako smatra. Radim mu totalnu ishranu, a pošto je on vegan, sve koristi bez glutena i šećera. Pored toga, ne jede ništa što je životinjskog porekla, a to podrazumeva da u njegovoj ishrani nema čak ni ribe, iako svi misle da on jede ribu – istakla je Ljubica Komlenić.
Ali kako bez čuvenog roštilja sa skare – pitanje je svih pitanja.
– Novak ne poriče da voli miris naše tradicionalne hrane, ali ne jede je. On zapravo sve to jede, ali s korekcijama u sadržaju. Daću vam primer, Nole obožava veganske sarme sa kiselim kupusom sa naših prostora. Umesto običnih ćevapa, jede vegan ćevape. Isto tako, hamburger je zamenio vegburgerom.
Fizika i hemija u tanjiru
I posle svega mnoge zanima kako izgleda tanjir Novaka Đokovića.
– Kuhinja nije samo da se nešto napravi i stavi u tanjir. U tanjiru su matematika, fizika, hemija i medicina. Kad se sve to spoji u jedno, dobija se dobar rezultat – jasna je Ljubica.
A da Nole ima dobre rezultate, zna ceo svet. Dakle, i sa veganskom ishranom može se biti šampion.
– Može se biti šampion i sa takvom ishranom. Novak je najbolji primer, iako ne jede hranu životinjskog porekla. Bitna je tehnika pri spremanju obroka. Štaviše, preko veganske ishrane može se uneti mnogo više kvalitetnih sastojaka nego kad se ispeče jagnje na ražnju.
Sve o VEGANSKOJ ishrani i recepti
Veganska ishrana se neretko povezuje sa vegetarijanskom, ali, u suštini, ove dve ishrane se dosta razlikuju. Vegani se hrane isključivo biljem, dakle – voće, povrće, semenke, orašasti plodovi, žitarice… Dok vegetarijanci konzumiraju odredjene vrste proizvoda koje su životinjskog porekla, kao što su mleko, jaja, med, i tako dalje.
Mnogi misle da je veganska ishrana loša iz razloga što smatraju da samo biljem ne možemo da unesemo dovoljnu količinu energije i svega što nam je potrebno za zdrav organizam. Medjutim, istina je potpuno drugačija.
Veganskom ishranom u svoj organizam unosimo sve što je potrebno, i to na pravi način, jer se hrana biljnog porekla daleko lakše apsorbuje u našem organizmu i lakše usvajamo sve potrebne sastojke.
Sada ćemo vam detaljnije objasniti koja hrana čime obiluje, i kako da se pravilno hranite ukoliko ste odlučili da predjete na vegansku ishranu ili imate neke nedoumice:
Protein – Njega najviše ima u soji, koja je idealna zamena za meso, potom tofu sir koji se pravi od soje, zatim kikiriki, badem i ostali orašasti plodovi, mahunarke kao što su pasulj, grašak, boranija…leblebija, sočivo i razne vrste semenki – od suncokreta, bundeve, zatim laneno seme.
Kalcijum – Svi znamo da je kalcijum zadudžen za zdravlje naših kostiju i zuba, a namirnice koje oblijuju kalcijumom su: spanać, blitva, karfiol, zelena salata, kelj, brokoli – dakle sav zeleniš.
Gvoždje – Jedan od najbitnijih minerala za naš organizam koji je zadužen za transport kiseonika i očuvanje naših crvenih krvnih zrnaca, nalazi se najviše u zelenom povrću, zatim integralnim žitaricama, crvenom povrću i voću kao što su cvekla, paradajz, ribizla, malina, kupina…potom narandžastom povrću i voću kao što su šargarepa i bundeva. I što je najvažnije, za dobro vezivanje gvoždja zaslužni su svi citrusi, odnosno pomorandža, limun, grejpfrut, itd.
B12 – Uz gvoždje najbitniji mineral. Mnogi smatraju da se on može uneti isključivo uz meso, medjutim, ovaj mineral stvara se u našem organizmu, i neophodno je uzimati namirnice koje ga stvaraju. To ne mora biti samo meso, zapravo, prirodnije je da se stvori uz pomoć sojinih proizvoda, odnosno sojinog mleka i tofu sira, a takodje i uz pomoć jestivog kvasca i žitarica.
Omega 3 masne kiseline – Neophodne su za pravilan razvoj našeg srca i mozga, a najzastupljenije su u lanenom semenu, zatim soji i biljnim uljima.
Dakle, biljke itekako oblijuju svim potrebnim mineralima, vitaminima i proteinima koji su neophodni za rast i razvoj našeg organizma i za očuvanje našeg čitavog zdravlja. Osim što su namirnice biljnog porekla zaista predvidjene za ishranu čoveka, jer je čovek po svojoj prirodi biljojed, one su izuzetno ukusne i pružaju nam mogućnost da se igramo sa ukusima i bojama na razne načine.
Pritom, veganska ishrana ne zahteva puno vremena jer se hrana uglavnom jede u sirovom obliku, ili se pravi šejk, a najviše vremena vam može oduzeti kuvanje neke testenine.
Sada kada smo malo detaljnije objasnili vegansku ishranu, i kada smo, nadamo se, razrešili neke nedoumice, vreme je da vam predstavimo veganske recepte uz pomoć kojih ćete za sebe i vaše najdraže moći da napravite zdrave i brze obroke, gde god da se nalazite.
Najbolji saveznik veganima jesu blender, secko i sokovnik. S toga, bilo bi dobro da ih posedujete, njima ćete olakšati sebi pripremanje hrane. Takodje, ukoliko ste u mogućnosti dehidrator će vam dobro doći. Uz pomoć tih četiri, nazovimo sprava, ništa vam drugo neće biti potrebno.
Veganski recepti
Špageti od tikvica
Potrebni sastojci:
-
4 tikvice
-
2 šoljice suvih listova bosiljka
-
70 grama oraha (potopljenih u vodi oko 2-3 sata pre upotrebe)
-
1 čen belog luka
-
120 mililitara maslinovog ulja
-
1 kašika soka od limuna
-
3 kašike jestivog kvasca
-
4 kašike semenki po izboru (za dekoraciju)
-
Malo soli i bibera (po ukusu)
Način pripreme:
Potopljene orahe lepo iscedite, a beli luk iseckajte na sitno pa ih pomešajte u blenderu i dodajte bosiljak. Izblendirajte dobro da se fino usitne i sjedine. Potom dodajte ulje, kvasac, sok od limuna i začine. Izblendirajte kratko da smesa postane ujednačena i tečnija.
Za pripremu ovih špageta potreban vam je spirilizator, uz pomoć kojeg ćete napraviti oblik špageta. Ukoliko ga nemate možete tikvicu iseći na tanke prutiće. Najpre je samo dobro operite, a možete je i oljuštiti ukoliko je starija tikvica.
Sada pomešajte tikvice sa namazom, odozgo ukrasite semenkama i vaš ukusan obrok je spreman!
Pire od karfiola
Potrebni sastojci:
-
1 glavica karfiola
-
200 grama proso
-
So, biber i peršun po ukusu
-
1 kašika maslinovog ulja
Način pripreme:
Karfiol dobro operite, potom ga odvojite na komade. Vodu posolite i stavite da provri pa dodajte karfiol i ostavite da vri dok ne omekne, oko 10-15 minuta. Zatim karfiol izvadite, a vodu ne prosipajte već odvojite dve čaše pa u njoj skuvajte proso, kojeg ste prethodno oprali. Kuvajte otprilike 15 minuta, to jest dok ne omekša.
Sada gotov proso i karfiol pomešajte u blenderu ili secku pa izblendirajte dok se ne napravi kaša, odnosno pire. Dodajte so i biber pa još malo izblendirajte da se sve lepo sjedini. Preručite ga u činijicu i ukrasite peršunom. Pire možete jesti zasebno ili uz prepek, ukus je fantastičan!
Tofu sa povrćem
Potrebni sastojci:
Za mariniranje
-
250 grama tofu sira
-
2 kašike soja sosa
-
2 kašike maslinovog ulja
-
½ kašičice soka od limuna
Povrće
-
1 manja glavica crnog luka
-
2 šargarepe
-
2 paprike
-
1 manji tanjir izrendanog kupusa
-
½ čili paprike (po ukusu)
-
1 komadić djumbira (po ukusu)
-
2 kašike prženog susama
-
Soli i bibera po ukusu
-
Kari prah (po ukusu)
-
3 čaše pirinča (dugog zrna)
Način pripreme:
S obzirom da je tofu sir izuzetno blagog ukusa, ako ste ljubitelj jačih onda je neophodno da nešto napravite sa njim. Tofu sir može da se prži, pohuje, kuva, meša sa začinima, a mi smo odabrali mariniranje. Odličnog je ukusa i preporučujemo.
Marinadu napravite od ulja, soja sosa i soka od limuna. Tofu isecite na kockice pa prelijte sa pola marinade i ostavite neko vreme da odstoji, da je upije. U medjuvremenu možete iseckati povrće (luk na sitno, šargarepu i papriku na kockice).
Sada zagrejte tiganj pa na kratko propržite tofu sir, zatim nalijte ostatak marinade pa okrećite komadiće sira kako ne bi zagorelo. Potom sklonite tiganj sa ringle i poklopite poklopcem ili foljiom da se toplota zadrži, dok vi pripremite povrće.
Luk izdinstajte, potom dodajte čili i djumbir koji ste prethodno isekli na kockice, takodje i šargarepu. Posolite pa ostavite da se dinsta sve zajedno oko 5 minuta. Povremeno promešajte. Sada dodajte papriku i promešajte, pa dinstajte još nekih 2-3 minuta. Sklonite sa ringle pa dodajte kupus, promešajte i poklopite da se mirisi izmešaju.
Sada pomešajte tofu i povrće, dodajte malo soja sosa, karija i bibera i promešajte. Poslužite uz pirinač. Ovo jelo je idealno ukoliko očekujete goste jer je dekorativno i veoma ukusno, takodje idealno je ukoliko želite jak i bogat ukus koji će vas fino zasititi.
Supa sa povrćem
Potrebni sastojci:
-
1 manja glavica crnog luka
-
3 čena belog luka
-
1 šolja soka od paradajza
-
Testenina bez jaja za supu
-
Povrće po ukusu (tikvice, šargarepa, krompir, kukuruz…)
-
Malo maslinovog ulja
-
So i biber po ukusu
Način pripreme:
U odgovarajućem loncu zagrejte malo maslinovog ulja, potom dodajte sitno seckani beli i crni luk i prodinstajte. Potom ubacite svo povrće koje ste odabrali, a pre toga ga iseckajte na kockice željene veličine. Dodajte testeninu, začine, paradajz sok i nalijte vodom. Ostavite da se supica kuva na umerenoj temperaturi.
Kada supa počne da vri, ostavite je da se krčka tako nekih 10 minuta, ili koliko je već potrebno da povrće lepo omekne. Ukoliko želite da dodate neki zeleniš to učinite sada (npr. spanać, brokoli, kelj…). Supu poslužite toplu, a možete je dekorisati sa malo peršuna.
Čorba od pečuraka
Potrebni sastojci:
-
500 grama pečuraka po izboru (vrganji, šampinjoni, bukovača…)
-
1 veća glavica crnog luka
-
1 šoljica ulja
-
1 kašika soka od limuna
-
1 kašika brašna
-
So, biber i začini po želji (mirodjija, bosiljak, ruzmarin…)
Način pripreme:
Luk iseckajte na sitno pa ga kratko prodinstajte na vrelom ulju, potom dodajte pečurke koje ste prethodno isekli na listove, i dinstajte sve zajedno dok pečurke ne omekšaju. U toku dinstanja otpustiće vodu, nemojte je prosipati već sačekajte da ispari.
Nalijte sve vodom, dodajte začine i ostavite da se kuva na srednjoj temperaturi. Pred kraj kuvanja napravite zapršku tako što ćete zagrejati malo ulja u tiganju, potom dodati brašno i mešati dok se brašno ne otopi i ne dobije zlatkastu boju.
Zapršku umešajte u čorbu pa kuvajte još nekih 5 minuta. Na kraju dodajte limunov sok i sklonite sa ringle. Čorbu poslužite toplu.
Tart sa jabukama
Potrebni sastojci:
-
130 grama margarina
-
180 grama brašna
-
Prstohvat soli
-
750 grama jabuka (kiselih)
-
sok od 1 limuna
-
4 kašika marmelade od jabuka (može i žele)
Način pripreme:
U odgovarajućoj vangli sipajte brašno, potom dodajte so, i margarin iseckan na komadiće. Dodajte hladnu vodu i umesite glatko testo. Testo obložite folijom pa odložite u frižider da odmori nekoliko sati.
U medjuvremenu jabuke lepo oljuštite pa ih isecite na kriške, potom ih poprskajte limunovim sokom. To će sprečiti da postanu tamne. Sada izvadite testo, malo ga razvucite, a onda uzmite odgovarajuću tepsiju, nauljite je pa obložite testom. Poredjajte jabuke preko testa ravnomerno, pa ih prelijte marmeladom od jabuka.
Rernu zagrejte na 200 stepeni, pa ubacite tart i pecite otprilike pola sata. Gotov tart izvadite iz rerne pa ukrasite prah šećerom ili po ukusu.
Najpre smo odvojili neke zanimljive recepte koji se peku, ukoliko pripremate obrok i za druge kojima nije dovoljna ili ukusna sirova hrana. Recepti su ipak izuzetno zdravi i veoma ukusni, i preporučuju se svima. Sada ćemo napisati nekoliko recepata za salate, šejkove, kao i za ovsene kaše i sirove kolače.
Ovsena kaša
Za pripremu ovsene kaše, biće vam potrebna ovsena kaša naravno, i sastojci koji vama odgovaraju. Možete koristiti med, javorov sirup, čokoladu, sušeno voće…
Da biste pripremili ovsenu kašu potrebno je da je potopite u vodi, i prokuvate. Kada provri u vodi je ostavite najviše pet minuta, kako ne bi izgubila neophodna svojstva. Potom je sklonite sa ringle i ostavite da se ohladi i nabubri. Procedite je i pomešajte sa sastojcima po vašem izboru.
Za jedan obrok biće vam dovoljno 5 kašika ovsene kaše, koje ćete preliti sa pola litra vode. To je najpreciznija mera, a vi s obzirom na to za koliko osoba spremate možete povećati količinu ovasa i vode.
Šejk od voća i povrća
Ni za šejkove nema neke posebne nauke, sve što je potrebno jeste da ukombinujete sastojke koji se vama lično dopadaju. Mi vam možemo predložiti nekoliko kombinacija:
-
Banana, ovsene pahuljice i voda. Ovaj šejk je izuzetno lagan i hranljiv, a umesto ovsenih pahuljica možete dodati orahe, badem, lešnik…takodje možete dodati laneno seme ili seme bundeve.
-
Jagoda, malina, med i voda. Kiselo-slatki ukus oduševiće vaše čulo ukusa!
-
Banana i jagoda. Možete ga praviti u gustoj varijanti kao sladoled sa zaledjenim jagodama, a možete dodati vodu da napravite tečni šejk veoma bogatog ukusa.
-
Šumsko voće, med i cimet. Za ljubitelje jakog i upečatljivog ukusa. Takodje možete jesti u gušćoj varijanti a možete dodati vodu za tečniju varijantu.
-
Cvekla, šargarepa, jabuka, pomorandža i voda. Bomba za krvnu sliku i veoma specifičan ukus, dopašće vam se sigurno.
-
Spanać, blitva, jabuka, med i voda. Detoksikacija organizma za tren oka!
-
Mango, kivi, menta i sok od ananasa. Za one koji vole kašasti i kiselkasti ukus.
-
Paradajz, krastavac, mešavina suvih začina. Ovaj šejk može poslužiti i kao sos, a možete dodati malo vode i konzumirati ga kao povrtni sok.
Ukoliko nemate vremena ni za šejk, onda morate imati vremena za sirovo voće i povrće, koje možete pojesti uvek i svuda, i koje će na vaš organizam uticati najbolje moguće. Salate su uvek pravi izbor kada niste sirugni šta da pripremite.
I za kraj smo ostavili najsladje! SIROVI KOLAČI – možete ih jesti bez brige o kilogramima, zbog toga su oni najbolje poslastice!
Bombice sa rogačem
Potrebni sastojci:
-
100 grama urmi
-
100 grama mlevenih badema
-
100 grama sitno seckanih lešnika
-
30 grama kokosa
-
3 kašičice rogača
-
½ kašičice cimeta
-
1 banana
Način pripreme:
Urme izgenjčite u secku. Bananu izgnječite viljuškom. Sada ih pomešajte pa dodajte ostale suve sastojke, odnosno bademe, lešnike, kokos, rogač i cimet. Dobro izmešajte da se napravi ujednačena smesa. Od nje pravite kuglice i valjajte u kokos ili po ukusu. Odložite u frižider na kratko da se stegnu i poslužite.
Čokoladne bombice
Potrebni sastojci:
-
170 grama urmi
-
120 grama oraha (badema, lešnika, kikirkija…)
-
35 grama kakaa
-
Prstohvat soli
-
1 kašičica vode
-
Kokos, mleveni orasi ili kakao za valjanje
Način pripreme:
Očišćene urme izblendirajte da se napravi kaša, potom dodajte orahe, so i kakao. Blendirajte dalje da se napravi ujednačena smesa. Ukoliko je smesa previše gusta dodajte kašičicu vode.
Sada od smese pravite kuglice pa ih valjajte u kokos ili po izboru. Odložite ih u frižider da se stegnu pa poslužite. Ovaj kolač može stajati i do 10 dana u frižideru! Iz tog razloga možete napraviti veću količinu tako da uvek imate zdrave kolače.
*Verujemo da ćete recepte uvrstiti u svoj jelovnik i da ćete ih rado konzumirati. Preporučite ih svojim prijateljima i dragim ljudima, veoma je bitno da se zdrava ishrana i zdrav način života promoviše! Počnite od sebe, i svojim primerom dajte drugima do znanja da to može i da je to odlično! Uživajte!
Izvor: kurir.rs/receptizajela.com
RAK VREBA IZ TANJIRA: Kupujte HRANU od seljaka ono što uštedite u supermarketu potrošićete u apoteci- Evo zašto smo na vrhu po obolelim od KANCERA!
Najtežu bolest izaziva i nepravilna ishrana, kao i nekontrolisan uvoz hrane. U Srbiji se, u proseku, karcinom svakog dana dijagnostikuje kod čak 98 ljudi.
Među stručnjacima, ali i u javnosti, raspravlja se šta je mogući uzrok evidentnog porasta obolevanja od raka u Hrvatskoj, koja je po ovom parametru na drugom mestu među zemljama Evropske unije: loša dijagnostika i evidencija obolelih, čime lekari, bar delimično, objašnjavaju poražavajuću statistiku, ili “nezdrava, toksična i nedovoljno kontrolisana hrana” koja u Hrvatsku stiže iz EU?
Nova teza – da teška bolest, zapravo, stiže iz tanjira, u zemlji koja je, bar u svom primorskom delu, poznata po zdravoj, mediteranskoj ishrani, ne odbacije se ni na najvišem, državnom nivou. I tamošnji ministar zdravlja nedavno je, na zajedničkom odboru za poljoprivredu i zdravstvo, rekao da ne želi da izaziva paniku i prejudicira stvari, ali da hranu svakako treba uzeti kao ozbiljan razlog koji je, možda, doprineo tako velikoj učestalosti oboljevanja od raka u Hrvatskoj.
U Srbiji se hrana iz uvoza, da li zbog bolje kontrole, ili manjeg ulaska, još ne pominje kao mogući uzrok obolevanja od raka, bar ne zvanično. A, naša statistika je više poražavajuća nego hrvatska. Kod nas se, u proseku, karcinom svakog dana dijagnostikuje kod 98,6 ljudi, a 54,7 obolelih umre! Po smrtnosti od karcinoma Srbija je među 50 evropskih zemalja na drugom mestu, a Hrvatska je po istom kriterijumu, takođe, druga, ali na listi 28 zemalja EU.
Ako je hrana jedan od faktora koji utiču na pojavu raka, a nauka je potvrdila da jeste, samo što nije precizno izračunala u kojoj meri, stanovnici Srbije za masovno obolevanje od najtežih bolesti mogu, sa razlogom, da krive svoje loše navike u ishrani. Jer, generalno, jedemo malo onoga što je najzdravije: povrća, voća, ribe, proizvoda od celih zrna žitarica, a previše belog brašna, šećera, proizvoda sa lošim, zasićenim masnim kiselinama, brze hrane…
Za vezu ishrane i pojave karcinoma odavno se zna, ali se sa promenom načina života i procesa proizvodnje hrane ona sve više ispituje.- Mnoge epidemiološke studije su još osamdesetih godina prošlog veka dokazale povezanost hrane i obolevanja od karcinoma – kaže profesor Vladimir Kovčin, onkolog.
– Ishrana sama za sebe, međutim, nije uzrok nastanka karcinoma, ali značajno utiče na povećanje ili smanjenje rizika od obolevanja.
Ishrana se, kaže profesor Kovčin, najčešće povezuje sa karcinomima digestivnog trakta. Epidemiološki podaci pokazuju da je karcinom debelog creva u porastu u bogatim i razvijenim zemljama.
– Digestivni trakt je direktno tokom procesa varenja i apsorpcije hrane u kontaktu sa toksinima i metabolitima iz hrane – objašnjava profesor Kovčin. – To je jedno od objašnjenja za povećanje rizika. Međutim, gojaznost koja je povezana sa ishranom, takođe nosi rizik i za nastanak drugih karcinoma, recimo, karcinoma dojke.
Iako se karcinom pominje i u najstarijim medicinskim zapisima iz Kine i Mesopotamije, epidemiološki gledano, karcinomi su bili relativno retko oboljenje krajem 19. i početkom 20. veka. Objašnjenje da je u to vreme životni vek ljudi bio kraći, a da je karcinom bolest starije dobi, profesor Kovčin smatra samo delimino tačnim:
– U to vreme nije bilo toliko industrijskog i drugog zagađenja. Nije bilo konzervirane hrane, veštačkih đubriva, aditiva, nuklearnog otpada. Živelo se značajno mirnije i bez stresa. Sad sve češće imamo pacijente. To je posebno zabrinjavajuće jer ne znamo pravi uzrok bolesti da bismo mogli da delujemo preventivno.
Posle kojeg vremena zbog loše, nezdrave hrane, mogu da se kao posledica toga pojave različite bolesti, pa i maligne, ni naučnicima nije poznato, ali se teza da je do porasta broja karcinoma u Hrvatskoj došlo samo posle tri i po godine otvaranja tržišta za masovan uvoz hrane, onkolozima čini preuranjenom.Obično se kaže da smo mi ono što jedemo, ali profesor Miodrag Dimitrijević sa Katedre za genetiku Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, smatra da nas ta izreka možda ne definiše u potpunosti, jer smo mi otisak roditelja i svih naših predaka, pre svega. Ipak, ono što jedemo u velikoj meri utiče ne samo na naš izgled, već i na naš nasledni osnov.
– Pre 100 godina hrana se spremala svakog dana od svežih namirnica koje su gajene bez pesticida, hormona, herbicida i konzervansa – kaže profesor Kovčin. – Danas je to gotovo nemoguće. Najveća količna hrane je konzervirana, a i pitanje je na kakvoj zemlji je uzgajana. Proces obrade hrane takođe može da nosi rizik. Roštilj na uglju i drvima i dimljenje mesa povećava koncentraciju organskih jedinjenja – cikličnih ugljovodonika, za koje postoji dokaz da su kancerogena.
Sve do šezdesetih godina prošlog veka uticaj ishrane na čoveka je bio nepoznanica. Od tada se, primećuje profesor Dimitrijević, toliko izmenio da se razvila prava ideologija nutricionizma, koja prati kvalitativni i kvantitativni uticaj sastojaka hrane: masti, ugljenih hidrata, proteina, vitamina na ljudsko zdravlje i stanje organizma. Otkrića vezana za sastav, funkciju i otpornost nukleinskih kiselina, koje čine osnov procesa nasleđivanja, u poslednjih tridesetak godina ukazuju da delovi ovih kiselina iz hrane koju usvajamo, mogu da se nađu, opstanu i utiču na procese metabolizma u ljudskom organizmu.
Profesor Dimitrijević kaže da se u obzir, takođe, moraju uzeti i genske promene pod uticajem ishrane, uključujući i genetski modifikovanu (GM hranu), koje mogu da se pojave brže, ali i posle dužeg vremenskog perioda.- Za mutaciju tolerancije na laktozu trebalo je nekoliko hiljada godina ishrane na bazi mleka, gde je čovek smanjivao nivo laktoze prerađivanjem svežeg mleka u sir, jogurt i kiselo mleko – kaže profesor Dimitrijević i ukazuje da treba da se ima u vidu da će, iako se u proizvodnji hrane još koristi GMO ranih generacija transgene tehnologija, vremenom metodi manipulacije naslednim materijalom da se menjaju.
Organska hrana
Danas se sve češće govori o organskoj hrani, koja bi trebalo da podrazumeva proizvodnju samo prirodnim putem bez ikakvih hemijskih i drugih dodataka. Profesor Kovčin, međutim, kaže da je pitanje da li uopšte imamo nezagađeno zemljište.
– Veštačka đubriva su se pojavila pre pola veka. Do tada je korišećno samo stajsko đubrivo koje je potpuno biorazgradivo. I najdublje oranje uspeva da prevrne zemlju samo oko metar dubine. Zamislite samo taj sloj zemlje koji je 50 godina mešan sa veštačkim hemijskim đubrivom, pesticidima, fungicidima, kiselim kišama – ukazuje prof. Kovčin. – Pitanje je koliko godina bi trebalo da se ta zemlja očisti od hemije.
Izvor:novosti.rs
Robert De Niro: Žena će vam uvek pomoći da ispunite svoj san
Pre 50 godina smo imali malu kuću, stari automobil, spavali smo na kauču i gledali mali crno-beli televizor. Ali svako veče sam išao u krevet sa prelepom devetnaestogodišjom devojkom.
Sada, imam ogromnu kuću, skup automobil, veliki krevet u luksuznoj sobi sa ogromnim televizorom, ali spavam u krevetu sa šezdesetdevetogodišnjom ženom. Počinjem da sumnjam u svoj brak.
Moja žena je veoma prisebna osoba. Nije bila uvređena, jednostavno mi je predložila da nađem devojku od 19 godina, a ona će se već pobrinuti da opet živim u maloj kući, spavam na staroj sofi i gledam u crno-beli televizor..
Robert De Niro
Zlatan Ibrahimović: Ljude ne bi trebalo da teraju da se vakcinišu da bi mogli da obavljaju svoj posao!
