Da li ste nekada pogledali u čašu mleka i zapitali se zašto je baš bele boje, a ne recimo zelene?

Odgovor na ovo čudno pitanje nije tako jednostavan, a kraća verzija je da je to zato što reflektuje sve talasne dužine vidljive svetlosti, kao i druge bele stvari. Ovakvo rasipanje svetlosti takođe objašnjava zašto je sneg beo. Suprotnost je crna boja koja nastaje kada površina apsorbuje sve talasne dužine svetlosti.

Međutim da bi otkrili zašto je to baš tako u mleko moramo detaljnije da proučimo njegov hemijski sastav.

Od čega se sastoji kravlje mleko?

Kravlje mleko je sastavljeno od oko 87 odsto vode i 13 odsto čvrste materije, a za belinu su ključni molekuli proteina zvanog kazein, kompleksi kalcijuma, kao i masti (lipidi) jer ne apsorbuju vidljive talasne dužine svetlosti. Pored njih, čvrstu materiju čine i neka obojena jedinjenja, ali ona obično nisu prisutna u dovoljnoj koncentraciji da bi ga “ofarbala”.

Mleko je takođe koloid, tj. supstanca koja je na prelazu između homogene i heterogene mešavine, što znači da su njegovi elementi pomešani, ali ne potpuno sjedinjeni.

Kada se poveća koncetracija jedinjenja koja ne reflektuju sve talasne dužine svetlosti menja se i boja. To je ili posledica unosa vitamina riboflavina, koji je zelenkasto žute boje, ili specifične ishrane krave. Naime hrana bogata karotenom (pigmentom iz šargarepi i bundevi) može da oboji mleko.

Obrano mleko može biti plavičasto

Bezmasno ili obrano mleko može da ima plavičastu boju zbog tzv. Tindalovog efekta, koji nastaje u koloidima kada se snop svetlosti rasprši među česticama koje su ostale da lebde poput prašine u vazduhu. Ovako na primer nastaje duga.

Kada se iz mleka uklone kuglice masti, kazein, koji čini 80 odsto proteina u mleku, počinje da utiče na boju. Ovo jedinjenje rasipa nešto više plave nego crvene svetlosti, pa je rezultat blago plavičasta tečnost. Ovaj efekat pojačava i činjenica da se uklanjanjem lipida gubi i karoten, koji je oblik vitamina A rastvoren u masti, tako da mleko ostaje i bez žućkastih pigmenata.

Izvor: objektiv.rs

Zbog sitnice.

Zbog jednog običnog malog “ne”, koje sam izgovarala kad su tražili da budem sa njima (u partnerskoj vezi, partiji, školskom odboru, timu za ‘između dve vatre’…).

Oni su u stvari tražili ortake.

A ja, ja naivno i dalje verujem da voleti nekog nije isto što i dati mu ulogu.

Može se voleti i na daljinu i bez upotrebne vrednosti, može se voleti i bez nade…

Ali nikako bez ljubavi.

Ljubav ne zna za “da” i “ne”, ona živi sama od sebe, a ne od milostinje koja dolazi od drugog bića.

“Ne bih ovo mogla bez tebe”

Brankica Damjanović

Izvor: https://www.facebook.com/damjanovicbrankica

Ovu pitu možete praviti po izvornom receptu sa krompirom, ali je možete pripremati i sa tikvicama. Ukusna je u bilo kom obliku.

Sastojci:

• 500 g krompira

• 1 glavica crvenog luka

• 5 supenih kašika brašna

• 200 ml mleka

• 50 ml ulja

• 2 jaja

• 2 čajne kašičice soli

• čajna kašika bibera

Priprema:

Krompir ogulite i isecite na kockice. Luk očistite i iseckajte na sitno. Zatim dodajte sve ostale sastojke i dobro promešajte. Smesu je potrebno izliti na nauljenu tepsiju veličine 20 x 40 cm, pa peći 20 minuta na 250 stepeni. Nakon što tepsiju izvadite iz rerne ostavite nekoliko minuta da se ohladi, pa onda isecite na kocke.

Izvor: stvarukusa.mondo.rs

Jelena Lela Petrović iz Jagodine je najpoznatija baka na Balkanu. Ona je vlasnica Jutjub kanala Bakina kuhinja, a na Fejsbuku je prati preko 100.000 ljudi. Za Informer.rs je pričala o kulinarstvu, internetu, njenom suprugu Milanu sa kojim je narazdvojna preko 50 godina…

Vaš Jutjub bakina kuhinja je jedan od najpopularnijih u Srbiji.. Kako uspevate da osmišljate nove recepte?

Moj kanal Bakina kuhinja ima blizu 340.000 članova, oko 3.000 objavljenih recepata, kao i preko 120 miliona pregleda. Kanal se u ovih par godina razvio u jednu malu televiziju i školu kuvanja. Teško je smišljati recepte, da bi svako jutro gledaoci dobili novi kompletan fil. Ali kad pesnik nauči da piše pesme, stekne naviku, a onda sve to ide jednostavno, samo ako nešto voliš.

Da vam je neko rekao pre 20 godina da ćete biti populani na internetu sta biste mu rekli?

Ja sam na internetu od samog početka. Dosta su me ispočetka napadali hejteri i padobranci, sad već manje. Treba se sa njima suočiti i znati kako ih nadmudriti. Uvek se nađe neko ko će ti zagorčati dan iako te ne poznaje, niti komentar ima veze sa receptom. Ali na sve se čovek navikne.

Godinama ste u srećnom braku sa dekom Milanom…

Deka je moj oslonac i veliki deo tereta i on snosi, noseci namirnice, snimajući, a često i zavrne rukave pa i on po nešto skuva.

Postoji zanimljiva priča oko vašeg prvog susreta… 

Kad se setim našeg prvog susreta u školskim danima kada sam na ulici spazila zgodnog momka koji vozio bicikl, svirnula sam za njim, on se okrenuo i skoro se sudario sa jednim kolima. To je bio trenutak kad nam je i sam Bog dao znak da smo jedno za drugo . Naša ljubav je trajala par godina da bi se venčali i evo sad smo preko 50 godina u braku.

Imate preko 100.000 pratilaca.. Kako vam prija popularnost?

 Tu su moji divni pratioci koji me podržavaju i vole i daju mi najveću satisfakciju da idem dalje.

Šta ste u horoskopu?

I on i ja smo Škorpije i odlično se slažemo.

Kako izgleda jedan vaš dan? Kako stižete sve da skuvate, snimite, objavite na mreže…

Kao i svaki početak bio je težak, niko nije hteo da mi pomogne i svi su krili način kako doći do uspeha, tj. kako se probiti kroz ovu džunglu interneta i pronaći svoje malo mesto u njemu. Nikad nisam sumnjala u sebe i svoj rad, jer znam sa čime raspolažem, a to je preko 50 godina rada u kulinarstvu. Međutim, ponekad ne vredi ni dobar recept ako ga ne znate lepo prezentovati, to su naslovne slike koje moraju biti velikih rezolucija i čiste. Isto tako i snimci. Uvek biram i lepu pozadinsku muziku da bi sve to zaista bilo lepo, ne samo za oko veći za slušanje. Ja sam mnogim kanalima pomogla i dala im vetar u leđa, jer ne zaboravljam kako je početak težak. Mladi bi želeli slavu da steknu preko noći, ali to se retko dešava. Mora puno rada i upornosti da se uloži da bi se postigao neki uspeh. Ima jako puno mladih koji snimaju kao ja i to veoma uspešno i recepti su im zaista kvalitetni. Mom uspehu su mnogo pomogli mediji: televizija, novinari i portali sa kojima imam odlični saradnju.

Da li je kuvanje vaša prva ljubav?

Ustajemo dosta rano, obično ja prva. Kuvam čaj, spremam doručak, stavljam ručak, a onda svako jutro isto pitanje: Šta danas snimiti za kanal. Uvek gledam da to bude raznovrsno, kuvana jela, peciva, deserti, pite itd. Gledaoci najviše vole dezerte i jela koja su brzinska i jeftina. I starinska jela su dosta zastupljena, jer imam dosta nasleđenih recepata od majke i bake. Želim sve to da prenesem mladima da sačuvaju od zaborava. Vidim da dezerte jako vole ali sve slatkiše obično kad napravim spakujem i šaljem mojim unucima, koje volimo najviše na svetu. Za sve one koji vole da kuvaju, ne postoji neki trik da bi recept uspeo, treba samo pratiti baku korak po korak, treba voleti kuvati kao i puno strpljenja i želje da se nešto nauči.

Odlično ste uklopili staro i novo, dobro se snalazite sa novim tehologijama.. 

Kako se tehnologija razvijala, ja sam učila i čitala na stotine tutorijala na Guglu da bih savladala programe i primenjivala ih u radu svog kanala i nekoliko sajtova.

Koja je vaša poruka mladim ljudima?

Na kanalu često ponavljam, a to se odnosi najviše na mlade, da svoju porodicu i svoju dečicu hrane zdravom hranom, kuvanim jelima i samo će tako sebi i njima obezbediti zdrav i dug život.

Bakini recepti

Bakina puž pogača

Potrebno je:

700-800 gr. brašna
20 gr kvasca
200 ml jogurta
100 ml. mleka
50 ml ulja
100 gr maslaca ili margarina
200 gr sira
3 jaja
1 kašika šećera
1 kašičica soli

Priprema:

Kvasac potopiti u mlako mleko dodati šećer i mešati da se kvasac rastvori, dodati 2 jaja,  ostatak mleka, jogurt , malo ulja i zamesiti srednje tvrdo glatko testo…i ostaviti na toplom da poraste oko 30 min.

Testo razviti što je moguće tanje pa premazati celu površinu margarinom ili maslacem a zatim sirom. Polako urolovati. Oštrim nožem raseći testo po sredini sa jedne i druge strane, pa ga okrenuti na jednu sečenu stranu i jedan kraj polako uvijati u krug dok se cela rolnica ne uvije.

Tepsiju obložiti pek papirom pa spustiti pogaću pokriti pa je pustiti 15 min. da odmori. Premazati je razmućenim jajetom posuti semenkicama i krupnom solju . Rernu uključiti na 200 stepeni C pa smanjiti na 180 pa peći pogaču 45 min. Posle 15 min. pokriti odozgo folijom da vrh ne izgori. Fantastično izgleda a ukus sjajan..

Kako napraviti pileću supu sa knedlama

Potrebno je za supu:

1/2 pileta
šargarepa,celer, peršun paštnak
1 manji krompir
1 manji prepečen luk
nekoliko zrna bibera
peršunov list
so začin

Priprema:

Jednu opranu i očišćenu šargarepu malo narendati i propržiti na malo ulja, dodati naseckano povrće dodati prepečen luk, biber i meso.

 Naliti vodom i kuvati dok se ne skuva meso. Rešetkom povaditi meso i krompir pa meso odvojiti od kostiju i vratiti u šerpu. Dodati so i malo začina
Knedle za supu

Prvi način

U tanjir staviti na vrh male kašičice masti (može i ulja) dodati dodati 1 jaje i dobro izjednačiti , dodati 5-6 kašika griza i na vrh noža praška za pecivo izmešati.. Kašičicom vaditi  na vrh kašičice i spustiti u supu. Kuvati 2-3 min. Dodati peršunov list Naša supa je gotova.

Knedle na drugi način:

Umutiti jedno belance dobro u čvrs šne dodati žumance i malo ulja i 4 -5 kašika griza . Sve izjednačiti i vaditi kašičicom.

Treći način:

Jedno belance umutiti u jako čvrst šne viljuškom, dodavati po malo griza oko 4 kašike ravne  dobro izjednačiti i vaditi kašičicom i spuštati u supu… Prijatno..

Izvor: informer.rs

Gostujući u jutarnjem programu na tv hepi dr Nestorović je govorio o unosu tečnosti, koji je sada ušao u modu jer svako nosi neku flašu vode gde god stigne..

–” Treba da pijete vodu kada ste žedni. Kako životinje znaju kada treba da piju vodu, a niko im nije rekao koliko litara moraju da unesu?

Preporuke SAD kažu 2,8 litara za žene i 3,2 za muškarce, a kafa se ne računa.

Ja u to uopšte ne verujem. Naše telo je fino kalibrisano i treba da pijete vodu kada ste žedni.

Pazite, kada ste žedni, pijete određenu količinu vode, koliko želite, a pritom više niste žedni, iako se ta voda još nigde nije pomerila iz vašeg stomaka.

Vaš stomak ima merač da izmeri koliko vam je vode potrebno, jednostavno je neverovatno..

U Engleskoj su uradili studiju o unosu tečnosti. U jednoj grupi ljudi su sipali čaj i razne tečnosti, a u drugoj su ljudi jednostavno pili vodu kada su bili žedni. Oni u prvoj grupi imali su 73% više problema nego u drugoj”, zaključio je dr Nestorović.

Kada se 1941. godine kćerka Astrid Lindgren, Karin, razbolela, majka bi joj svake večeri pred spavanje pričala priče o neobičnoj Pipi Dugoj Čarapi, čije ime je izmislila sama Karin.

Tako je Astrid, u večernjim časovima, kraj kreveta bolesne ćerke stvarala lik nekonvencionalne devojčice, Pipi, koja ne mari za uobičajene društvene norme i ponašanje dece i odraslih, ali je spremna da uviek pomogne, da svakog ugroženog odbrani.

Astrid je motiv Pipine snage unela u priču da bi podstakla svoje obolelo dete da se bori protiv bolesti.

Kad je mala Karin ozdravila, postavila je majci jednostavno pitanje: zašto sve te neobične priče o vragolastoj Pipi ne uobliči u roman da bi se i sva druga deca radovala ovim avanturama.

Na ovaj način je nastala knjiga „Pipi“, objavljena 1945. godine

Na fotografiji autorka Astrid Lindgren i prva “Pipi”-glumica Inger Nilson.

Srpska pravoslavna crkva, vernici, ali i čitav srpski rod gde god živeo 27. januara slavi Svetog Savu, praznik posvećen ocu srpske duhovnosti, kulture, osnivaču srpske crkve i prosvetitelju.

Sveti Sava se slavi kao zaštitnik škole, učitelja i đaka.

Sveti Sava rođen je 1169. godine u Rasu kao najmlađe dete velikog srpskog župana Stefana Nemanje i njegove žene Ane, dobivši ime Rastko. Malog Rastka vaspitavali su najbolji učitelji iz Soluna, Dubrovnika, Venecije i Carigrada. Bio je bistro, pametno i veselo dete, brzo je naučio da čita i piše. Međutim, Rastka svetovni život nije mnogo zanimao, već je interesovanje pokazivao za duhovne lepote.

U vreme njegove mladosti, kada je uveliko pripreman za život budućeg vladara, na Nemanjinom dvoru boravili su svetogorski monasi, među kojima je bio i jedan Rus. Zaokupljen razmišljanjima o motivima iz žitija svetih, koje je svakodnevno čitao, sedamnaestogodišnji Rastko dugo je s njima razgovarao.

Zadivljen pričama o lepoti Svete gore, doneo je odluku koja će mu potpuno izmeniti život – rešio je da ode u ovu monašku državu. S obzirom na to da nije mogao da računa na roditeljski blagoslov, odlučio je, baš kada su roditelji rešili da ga žene, da pobegne s monasima.

Slomljen od bola, Stefan Nemanja odmah je poslao poteru za sinom. Rastko se nalazio u ruskom manastiru Svetog Pantelejmona (Rusik), gde je pod pretnjom obećao Stefanovim ljudima da će se narednog dana vratiti u dvor. Ali, legenda kaže da su svetogorski monasi, na Rastkov predlog, pribegli lukavstvu – spremiše bogatu trpezu i vino, pa gonioci posle obimne večere zaspaše. Mimo manastirskih propisa, dotadašnji princ se zamonašio i uzeo ime Sava.

Tako je Sava ostao u manastiru, gde se revnosno molio, učio i služio. Posle kratkog vremena, prešao je u grčki manastir Vatoped, takođe na Svetoj gori, gde je nastavio strogi monaški život. Za to vreme u Srbiji, posle prvog očajanja, Stefan Nemanja se pomirio sa sinovljevom željom. Često mu je slao novac, da bi mu u manastiru bilo udobnije, ali je on sve delio siromasima ili svetogorskim manastirima.

U međuvremenu, dok je Sava na Atosu živeo mirnim životom, u otadžbini je došlo do nesloge između njegove braće Vukana i Stefana. Nezadovoljan Nemanjinom željom da mlađi Stefan bude naslednik prestola, stariji Vukan krenuo je da vojskom ostvari svoje pravo. Sukob se završio na bojnom polju u korist Stefana, zemlja je opustošena, a narod osiromašio.

Sava odlučuje da posle dvadeset godina privremeno napusti monaški život i doprinese učvršćivanju i napretku srpske države. Sa posmrtnim ostacima svoga oca, koji je umro 1199. godine, Sava dolazi u Srbiju i nad njima miri svoju zavađenu braću a zatim svog oca ponovo sahranjuje u Studenici.

Posle izmirenja braće, na Stefanovu molbu, Sava ostaje u Studenici i u njoj stvara novi duhovni i kulturni centar srpske države. Narednih osam godina Sava će biti iguman ovog srednjovekovnog hrama. Za to vreme je pisao i prevodio srpske spise, poučavao braću i prosvećivao narod. U Studenici otvara prvu školu srpske pismenosti i školu za sveštenike i kaluđere – postaje duhovni voda i ustrojitelj srpske države.

Početkom 1236. godine stigao je u Bugarsku, gde ga 14. januara zatiče smrt u Velikom Trnovu. Vest o Savinoj smrti stigla je u Srbiju 27. januara. Njegove mošti je u manastir Mileševu preneo njegov nećak, kralj Vladislav 1237. godine.

Spaljivanje moštiju Svetog Save na Vračaru

Pošto je kult Svetog Save duboko zaživeo u našem narodu, turski vojskovođa Sinan-paša je 10. maja 1594. godine na beogradskom brdu Vračar spalio Savine mošti, misleći da će Savin kult nestati.

Međutim, dogodilo se upravo suprotno, a poštovanje i ljubav koju srpski narod izražava prema ovom svetitelju krunisano je velelepnim hramom, najvećim u Evropi, na mestu spaljivanja moštiju.

Narodna verovanja i običaji

Na Svetog Savu post je obavezan. Iako je u kalendaru SPC upisan crvenim slovom, Sveti Sava može i mrsno da se slavi ako ne pada u sredu ili petak. Veruje se da ovaj svetitelj može da umiri more i oluje kao i da stvori vodu iz kamena…

Postoji i verovanje da na današnji dan ne treba nositi crveno, kao ni oštriti noževe, britve i druge alate… Ovo verovanje potiče iz starih vremena, dok su seljaci strahovali da im vukovi ne pojedu stoku. Sveti Sava se smatrao pastirom i zaštitnikom stoke, te se ona na Savindan po običaju sama puštala na ispašu. Međutim, crveno se nije nosilo jer se verovalo da boja krvi privlači vukove. Isto tako na današnji dan ne valja otvarati britvu i oštriti noževe ili bilo koji alat kako bi vukovima čeljusti ostale sklopljene.

Postoji i verovanje da je loš znak ako na Svetog Savu grmi i da će se sigurno nešto rđavo desiti, pošto su udari gromova izuzetno retka pojava zimi. O grmljavini na Svetog Savu govori se i u narodnoj pesmi “Početak bune na dahije”. Isto tako postoji i verovanje da sunčan dan na Svetog Savu donosi blagostanje i srećnu i rodnu godinu.

Iako je današnji dan crveno slovo, na Svetog Savu za kućne poslove uglavnom važi kontra od onoga što je uobičajeno na velike praznike. Baš zato što se stoka u staro vreme puštala sama na ispašu, smatralo se da domaćin Savindan treba da iskoristi za sve bitne kućne poslove. Žene danas smeju da rade kućne poslove, a čak je poželjno da se obavi veliko spremanje. Smatra se i da deca na Svetog Savu treba da nauče nešto novo, makar neku novu pesmu, jer će se u suprotnom ulenjiti i neće dovoljno napredovati cele godine.

Molitva Svetom Savi Svetkog Nikolaja Žičkog:

“Svetitelju oče naš Savo, moli Boga za nas: da se srpski narod oboži, složi i umnoži. Ti koji si angelski živeo, apostolski propovedao i mučenički se borio i stradao, čuj danas usklike male srpske dece u Otadžbini i po celom svetu koja ti s ljubavlju pevaju:

Sveti Sava Srbe voli, Za Srbe se Bogu moli, Srpskom rodu daje krila, Srpsku decu blagosilja.

Pa kad čuješ danas ovakve usklike ljubavi dece srpske na obe hemisfere, isprosi u Hrista Boga milost da se svi Srbe obože, slože i umnože. Tebi, duhovniče, koji si bio prvi ureditelj srpske crkve i ujedinitelj srpskoga naroda, mole Ti se danas sveštenici srpski, izmučeni i napaćeni, po razorenim hramovima i po spaljenim zadužbinama Tvojim, po opustošenim selima i opustelim gradovima: ne ostavi nas, oče naš duhovni, no umoli blagog Hrista, da nam oprosti nemar naš i nemoć našu te nas sve oboži, složi i umnoži.

Tebi koji si blagoslovio i krunisao prve kraljeve srpske u Žiči i koji si na hrišćansk o m temelju utvrdio kraljevinu srpsku. Savo premudri, isprosi oproštaj i milost rodu Tvome, te da se oboži, složi i umnoži.

Tebi koji si se posle mnogotrudnog života upokojio pre 710 godina, mole se bezbrojne matere srpske nad svežim grobovima svojih sinova i kćeri: Savo Sveti, roditelju naš duhovni, moli Hrista milostivoga, da deca naša, pokošena pre vremena kao neuzrelo žito, budu tamo gde si Ti, u Nebesnoj velikoj Srbiji, u raju sladosti, gde se ne zna za bolest, muku i smrt, i da se preostatak Srba na zemlji oboži, složi i umnoži.

Tebi koji si bio neustrašivi pobornik pravde Božije i dobre volje meću ljudima i narodima i borac protiv svake laži i nasilja, mole se danas srpski vojnici i vojenačalnici: pomozi nam, Sveti oče Savo, sa svom Nebesnom Srbijom, pomozi da istrajemo do kraja na putu koji vodi u život večni; kome si nas Ti kao Hristov učenik naučio i pomozi da se svi Srbi obože, slože i umnože.

Tebi, narodoljupče, na današnji Tvoj dan peva Ti pohvale sav srpski narod, potišten, ponižen, ostavljen od ljudi, neopran od krvi svoje, jecajući u ranama po bolnicama i tamnicama, na zgarištima svojih domova, po gorama i zbegovima, po kulačama i pešterama uzdiže Ti molitve: ne zaboravi nas Savo, putevoditelju naš no isprosi milost u Svevišnjeg Boga, da upokoji i proslavi milione novomučenika vere Tvoje i poštenja Tvoga, braće i dece naše, a nas preostale na zemlji da oboži, složi i umnoži.

Tebi, Učitelju učitelja naših, Care careva naših i Nastavniče duhovnika naših, Plemiću Hristov, plemeniti Oče Savo, Ukrase naš i lepoto istorije naše, evo i mi sabrani danas u ovome hramu posvećenom Tebi u ovom velikom svetskom gradu nejaki i grešni, siromašni u svemu osim u gresima našim, Tebi evo uzdižemo srca i molimo Ti se: kao dostojni i uvenčani Svetac naš moli sa prečistom Bogorodicom i svim Svetim

Hrista Boga za nas da se obožimo, složimo i umnožimo. Amin!”

Himna Svetom Savi

Svečana pesma ispevana tokom 18. veka u slavu Svetom Savi, najstarija je himna u Srba. Napisana je na crkvenoslovenskom jeziku i imala je četiri strofe.Javno je izvedena 1839. godine u Segedinu, a posle toga je često izvođena u Srbiji. Prvi notni zapis ostavio je Kornelije Stanković, posle svetosavske proslave u Beču 1858. godine.

Himna Svetom Savi

Uskliknimo s ljubavlju
Svetitelju Savi
Srpske crkve i škole
Svetiteljskoj glavi.
Tamo venci tamo slava
Gde naš srpski pastir Sava.
Pojte mu Srbi,
Pesmu i utrojte!

Blagodarna Srbijo,
Puna si ljubavi
Prema svome pastiru
Svetitelju Savi.
Celo Srpstvo slavi slavu
Svoga oca Svetog Savu.
Pojte mu Srbi,
Pesmu i utrojte!

S neba šalje blagoslov
Sveti otac Sava
Sa svih strana svi Srbi
S mora i Dunava.
K nebu glave podignite
Savu tamo ugledajte.
Savu srpsku slavu,
pred prestolom Tvorca!

Da se srpska sva srca
S tobom ujedine,
Sunce mira, ljubavi,
Da nam svima sine,
Da živimo svi u slozi,
Sveti Savo, ti pomozi,
Počuj glas svog roda,
srpskoga naroda!

Pet vekova Srbin je
U ropstvu čamio
Svetitelja Save
Ime je slavio.
Sveti Sava Srbe voli
I za njih se Bogu moli.
Pojte mu Srbi,
Pesmu i utrojte!

Izvor:kurir.rs

Od kada je Novak sa njim krenuo da sarađuje, krenuli su i pravi rezultati, a ubrzo zatim je Đoković zaseo na prvo mesto ATP liste na kojoj je proveo najviše od svih tenisera i na kojoj se i sada nalazi.

.Tada je, kako tvrdi, doktor uvideo glavne okidače Novakovih problema. Gluten je izbačen iz ishrane, a Đoković je ubrzo zablistao na terenu.

Odmah je usledila nestvarna sezona. 2011. godine je osvojio tri Gren slema, postao prvi teniser sveta i uspeo da veže 43 meča bez poraza, a onda je usledio istorjski put ka vrhu koji i dalje traje.

Doktor Četojević i dalje živi u Limasolu, a sada se u tamošnjim medijima oglasio povodom svega što se dogodilo Novaku u Australiji.

– To je politika. Čista politika- kaže doktor koji je dugo bio član stručnog štaba najboljeg tenisera sveta.

– Novak nije ativakser, kao što tvrde u vestima. Đoković se zalaže za slobodu izbora i zato je opasan za te pacove iz vlade. On odlično vidi širu sliku, vrlo jasno- prenosi “Sportski Žurnal” reči doktora koji je pričao za kiparske medije.

– Samo su tražili izgovor za svoje greške. Novak je dobio vizu, imao status medicinskog izuzeća, a igra političara je bila da iskoriste slavnog sportistu poznatog po originalnim stavovima kao alibi za svoje neuspehe. Đoković je tobože došao u Australiju da širi COVID, a ko je ona kriv za dve godine neuspele borbe sa virusom– pita se čuveni doktor.

Na pitanje zar ne bi bilo lakše da se Novak vakcinisao, Četojević prvo ističe da ne zna da li je to uradio jer ima pravo da se o tome ne izjašnjava. Potom dodaje da je vakcina još uvek eksperimentalan lek.

– Đoković zna da postoji mogućnost da ošteti svoje zdravlje i njegova karijera bi bila u opasnosti da se vakcinisao. Sve više vakcinisanih ljudi ima probleme, redovno ih viđam u mojoj ordinaciji- napominje doktor i naglašava da ne mora svako da mu veruje i u razgovor vraća Đokovića.

– Sloboda izbora. Niko nema pravo da vam zavrće ruku da biste bili zdravi i srećni. Za to se Đoković zalaže- zaključuje doktor Četojević.

Izvor: espreso.co.rs

Nakon godina života u Monte Carlu, Nole se odlučio preseliti na jug Španije, tačnije u Marbelju!

Poznato je da najbolji teniser sveta Novak Đoković  često putuje u špansku Marbelj, gde živi njegov brat Marko.

Međutim, srpski as je odlučio da kupi vilu koja će biti oaza za celu porodicu.

Đoković se odlučio na ovaj korak prošle godine, a velepna građevina se nalazi u Marabelji u mestu Kosta Del Sol.

Navodno je luksuzna vila Đokovića koštala 10 miliona evra. Odluku da se tamo presele doneo je sa suprugom Jelenom, jer smatraju da je Marbelja dobro mesto za odrastanje dece.

Novakova vila okružena je prirodom i planinama, a sa terase se pruža spektakularan pogled na more. Ima čak 9 soba i osam kupatila, spoljni i unutrašnji bazen i posebne delove za rekreaciju i goste.

Osim soba koje imaju bilijar i stoni-tenis, u kući se nalazi i bioskopska sala, kao i teretana gde Đoković kada boravi u Marbelji održava kondiciju. Najvažnije, vila poseduje i teniski teren gde Novak marljivo trenira i dok je na odmoru.

Pogledajte kako izgleda “raj na zemlji”, klikom na link  https://www.youtube.com/watch?v=0QV108AzNsU&t=14s

Izvor:.espreso.co.rs