Kada je postao učitelj u njujorškom problematičnom južnom Bronksu, Stiven Ric je zaista verovao da deca sa kojom radi ne moraju da napuste ovu zajednicu da bi napravila nešto od sebe i imala bolji život. Odlučio je da taj život “posadi” baš tamo gde su nikli i njegovi đaci, i to bukvalno. Stvorio je školu sa jestivim zidovima, i napravio čudo tamo gde su svi ostali očekivali samo najgore.
Od 2005. godine, Stiven Ric povećao je procenat pohađanja nastave u školi “Discovery” u kojoj je donedavno radio sa 40 na 93%. Kako? Učeći đake da gaje hranu.
“Moji učenici bili su najmarginalizovanija grupa u Njujorku koja živi u najsiromašnijem okrugu u Americi. Postali su sve deblji, bolesniji i siromašniji”, priča Ric. Razmišljajući kako bi mogao da ih motiviše i učini zdravijim, sa đacima je počeo da obnavlja komunalne bašte, a 2009, godine se udružio sa kompanijom “Green Light Technologies” koja pravi vertikalne urbane baštice, i u svojoj učionici napravio “jestivi zid” od aluminijuma i nerđajučeg čelika . Deca su bila oduševljena i vrlo brzo su zavrnula rukave, ovaj put ne radi fizičkih obračuna po kojima je ovaj kraj poznat, već zbog baštovanskih radova.
Uzgajanje hrane sopstvenim rukama zaista je izmenilo ovu decu. Postali su motivisani da dolaze u školu, ponosni na svojih ruku delo i manje skloni međusobnim konfliktima. Štaviše, umesto da se mršte na pomen zeleniša, Ricovi đaci, do tada gojazni i navikli na brzu hranu, počeli su da grickaju direktno sa zidova učionica, dokazujući još jednom da hrana koju sami gajimo neminovno postaje hrana koju rado jedemo. Izgubili su loše prehrambene navike, i puno kilograma pritom, a i njihov učitelj smršao je zajedno sa njima.
U roku od šest meseci od početka projekta, Ric i njegovi učenici uzgajali su dovoljno svežeg povrća da nahrane 450 učenika svežim namirnicama na svakih devedeset dana. Ubrzo su počeli sa prodajom povrća na školskoj pijaci, prikupljajući novac za beskućnike.
Praveći viseće bašte, Ricovi učenici ovladali su građevinarskim zanatom i do kraja 2010. Ric i njegova “ekipa”instalirali su zelene, biljne krovove i zidove u Rokfeler Centru, Empajer stejt bildingu, Henkok tornju u Bostonu i u brojnim privatnim kućama na Long Ajlandu.
Do danas, Stiven i njegova omladinska organizacija “Green Bronx Machine” koja je u međuvremenu iznikla, zapošljavaju 2.200 mladih, a prvih deset njegovih učenika koji su učestvovali u ovom projektu od izgubljenih slučajeva uveliko su postali spešni mladi ljudi koji pohađaju koledž.” Svi iz moje prve generacije su na fakultetu i zarađuju za život.” kaže Ric.
“15 tona svežeg povrća iz Bronksa kasnije, naš omiljeni usev postali su “organski gajeni” građani, glasači, članovi srednje klase, škole pune đaka koji imaju daleko zdravije navike i pristup zdravoj hrani.” kaže Ric u svom govoru sa TED konferencije, koji svrstavaju u jedan od najinspirativnijih govora iz oblasti obrazovanja. I zaključuje: Kad deca iz najsiromašnijeg kongresnog okruga u Americi mogu da sagrade zid od 10m širine i 4.5m visine, da ga dizajniraju, zasade i instaliraju u samom srcu grada Njujorka, to je pravi “vi to možete” trenutak. ”
“Ljudi, vi sve to možete da uradite. Držite decu podalje od prodavnica brze hrane. Uzgajajte im zdravu hranu, naročito ako možete da je uberete sa zida vaše učionice! Budite model dobrog ponašanja. Odvedite ih do lokalnih tezgi gde se prodaje voće i povrće. Učite ih preduzetništvu. Dajte im da kuvaju, neka se bave kulinarstvom. Ali je najvažnije da ih volite. Ništa ne funcioniše kao bezuslovna ljubav.”
Stiven Ric u okviru svoje neprofitne organizacije “Green Bronx Machine” trenutno radi na “presađivaju” svog uspešnog modela u druge škole u problematičnim kvartovima Amerike.
Da li bi ovo moglo i kod nas?
Ukoliko volite kafu, biljka Coffea iz familije Rubiaceae biće savršena za vas! Veoma je dekorativna a vrlo lagana za održavanje.
Biljka kafa (Coffea) je rod niskog rasta koji pripada familiji Rubiaceae. Otkrivena je pre oko hiljadu godina, a pretpostavlja se da vodi poreklo iz Etiopije. Zanimljivo je napomenuti da su se bobice i lišće u početku koristili za okrepljenje, a tek potom su ljudi otkrili da mogu da peku i melju zrna i od praha kuvaju napitak.
Afrički nomadi su zrnevlje kafe mešali sa životinjskom mašću i začinima i tako pravili energetske pločice, ili su pak kuvali lišće i ljusku bobica i tako dobijali napitak bogat kofeinom, koji bi im pomogao da lakše podnesu duga i iscrpljujuća putovanja. Sufije su u 15. veku od kafe pravili vino koje im je pomagalo da ostanu budni tokom noćnih molitvi, a Arapi su već krajem 16. veka počeli da peku i melju zrna i kuvaju kafu sličnu današnjoj. Tajna je bila dugo čuvana, a izvoz ove čudesne biljke strogo zabranjen.
U Evropu je kafa stigla ilegalnim putevima i veoma brzo postala omiljena. Posle nekoliko stotina godina dospela je u sve krajeve sveta, prvo kao napitak a potom i kao prizvod. Danas je to jedan od najpopularnijih napitaka na svetu.
Većina kafopija ipak ne zna da je ova egzotična biljka izuzetno lepa i laka za uzgoj i u sobnim uslovima.
Kao dekorativna sobna biljka gaji se Coffea arabica radi svojih sjajnih zelenih listova i ukusnih bobica nalik trešnji. Ova atraktivna biljka obično je zimzelen grm ili malo drvo koje poraste do 3-3,5 m, a može dostići i 10 m.
Manjeg rasta je patuljasta sorta Coffea arabica nana, koja je ujedno i najpopularnija među sortama kao lisnodekorativna biljka.
Coffea arabica uglavnom uspeva u tropskim krajevima, na nadmorskoj visini od 600 do 1.800 m. Listovi rastu jedan nasuprot drugom na kratkim peteljkama, boja im je svetlozelena, a oblik ovalan, sa valovitim ivicama. Beli cvetići rastu u grupama duž grane, a njihov miris podseća na kombinaciju jasmina i pomorandžinog cveta. Veoma kratko se zadržavaju na stablu i iz njih ubrzo nastaju plodovi. U početku su zeleni, postepeno požute, a kada potpuno sazru, boja prelazi u tamnocrvenu, kada su i najatraktivniji. Unutar čvrstog omotača nalaze se dva semena.
Ova vrsta zahteva samo rutinsku negu, a jedina mana joj je to što ne voli društvo drugih biljaka!
Prilikom uzgoja prvenstveno treba imati na umu da poraste u proseku do 3 m. Stoga joj se mora obezbediti dovoljno prostora za rast ili je treba orezivati svakog proleća. Držite je na svetlom mestu ali ne i na direktnom suncu. Najviše joj prija mesto gde ujutro pada direktna sunčeva svetlost, dakle, istočna strana. Preko leta arabika odlično podnosi visoku temperaturu, tako da je poželjno držati je napolju, na terasi ili u vrtu, dok zimi treba da miruje i da prezimi na temperaturi od 16 do 18 stepeni.
Voli umereno vlažnu zemlju, ali visoku vlažnost vazduha, pa je centralno grejanje njen najveći neprijatelj. Zaliva se isključivo ustajalom vodom, leti veoma obilno, uz povremeno prskanje lišća, a zimi zalivanje treba prilično smanjiti. Dobro je kada se zemlja između dva zalivanja malo zasuši. Leti je treba povremeno prihranjivati mineralnim ili organskim đubrivom. U jesen i zimu nikako je ne treba đubriti jer tada miruje.
Coffea arabica se sadi u veću saksiju, a odgovara joj humusna i kisela zemlja. U proleće svake druge godine valja da je presadite u veću saksiju, dodavanjem zemlje na već postojeću, ali pazeći da joj ne povredite koren. Ovo je veoma snažna biljka tako da najčešći problemi nastaju usled nepravilne nege. U slučaju da lišće opada, to znači da ste je držali na previše tamnom mestu. Stoga je stavite na svetlije mesto ali ne na direktno sunce! Ako se listovi suše po obodu, biljka je bila na direktnom suncu. Stavite je u polusenku, a ukoliko je poneki list sasvim požuteo, odsecite ga. Kada se lišće suši i propada, to znači da je biljci bilo previše toplo. Premestite je na hladnije mesto i pazite koliko je zalivate.
Na kraju, mnogi se pitaju da li će nakon uspešnog uzgoja biljke dočekati berbu i sebi skuvati kafu? Sigurno nećete dobiti dovoljno za celu šoljicu, ali ćete dobiti nekoliko zrna, koje možete ispeći, samleti i skuvati zabave radi.
U gradiću Kampinas (San Paolo, Brazil) pas je na đubrištu pronašao tek rođenu bebu i doneo je u naseljeni deo gradića.
Meštanka na koju je pas naišao i ispred koje je stao, je isprva pomislila da se radi o mrtvorođenčetu no kada je napravila fotografiju primetila je da se beba pomera.
Sa muškarcem koji je dotrčao započela je oživljavanje i dok je hitna pomoć stigla beba je zaplakala.
Devojčica se uspešno oporavlja u bolnici i van životne opasnosti je!!!
Noseći je u ustima pas joj nije naneo ni najmanju povredu na koži svojim zubima.
Trandavilje (Narodna imena: carev cvet, malvaroza, rdeči slez, slezovina, Trandafil, baštenski slez) je poreklom iz Grčke i Male Azije. Sa ovog područja se raširilo po celoj Evropi, jer su ga zbog lepog izgleda i lepe boje cvetova počeli rado gajiti po baštama.
Botaničke osobine
-
Trandavilje je jednogodišnja ili višegodišnja zeljasta biljka i ima više formi i varijeteta.
-
Jednogodišnja forma ima vretenast i razgranat koren.
-
Stablo je visine 150 – 180 cm, granato. Donji listovi su okruglasti, celog oboda a gornji sa dužom drškom.
-
Liska je i sa lica i sa naličja gusto pokrivena dlakama.
-
Cvetovi su krupni, prečnika 7-8 cm, puni ili polupuni, crni.
-
Plod je pljosnati šizokarp. Seme je bubrežastog oblika, smeđe boje. Masa 1.000 zrna je 8-12 grama.
Jednogodišnje trandavilje ima dug period vegetacije, pa ako se malo zakasni sa setvom, ne obrazuje se stablo. U prosečnim uslovima za nicanje je potrebno 20 – 30 dana. U početku se obrazuje samo lisna rozeta, a stablo se formira od sredine juna. Cveta od početka jula do kraja septembra. Plodovi sazrevaju sukcesivno od kraja avgusta.
Hemijski sastav i upotreba
Od trandavilja se koriste cvetovi (Malvae arboreae flos), koji sadrže bojene materije iz grupe antocijanidina (altein, delfinin, malvadin), sluzi i tanine.
Trandavilje se koristi u narodnoj medicini u obliku čajeva i sirupa protiv kašlja, bronhitisa i nazeba, protiv upale usta. U narodnoj medicini se upotrebljava interno u obliku čaja kao antidijaroik, potom, protiv tegoba u organima za varenje, a spolja za spravljanje obloga kod povreda. Iz cvetova se dobija boja, kojom se boje vino, neke namirnice i lekovi, kao i razni grudni čajevi. Mlado lišće trandavilja služi kao dodatak salatama.
Cvetovi trandavilja se sakupljaju po lepom vremenu, kada su se osušile kapi rose
Gajenje
Trandavilje je biljka sunčanih i od vetra zaštićenih staništa. Seme dobro klija i na nižim temperaturama (8 – 10°C). Dobro se razvija u suvljim staništima iako u fazi formiranja stabla ima povećane potrebe za vlagom. Obilato cveta ako je vreme suvo, toplo i sunčano.
Prema zemljištu nije naročito probirljiv, ali ipak obilnije cveta i daje veće prinose na dubljim, srednje vezanim i plodnim zemljištima sa dobrim vodnim kapacitetom. Suviše vlažni tereni nisu pogodni za gajenje trandavilja.
Kao jednogodišnja biljka, u plodoredu se može gajiti posle većine kultura. Najbolje predkulture su okopavine. Pošto ima dug period vegetacije, seje se što je moguće pre u proleće. Zbog rane setve važno je predkulturu na vreme skinuti sa parcele, da bi se još u toku jeseni zemlja mogla pripremiti za setvu. Na istom mestu može se gajiti nakon tri godine.
Priprema zemljišta se sastoji od dubokog oranja u jesen, a u proleće zemljište se priprema za setvu na uobičajeni način.
Organskim đubrivima treba đubriti predkulturu, jer trandavilje dobro iskorišćava produženo dejstvo organskih đubriva. Mineralno đubrivo se daje u malim količinama (30-40 kg/ha N, 30-50 kg/ha P2O5 i isto toliko K2O). P2O5 i K2O se daju u jesen prilikom oranja zajedno sa polovinom azota, dok se druga polovina azota daje u proleće pre setve.
Trandavilje se jednako uspešno može proizvoditi i rasadom i setvom na stalno mesto. Iako je setva na stalnom mestu ekonomičnija, nedostatak je što biljke kasnije cvetaju (krajem jula). Preporučuje se da se seje što ranije – početkom marta – jer u suprotnom biljke formiraju samo lisnu rozetu, a ne i cvetno stablo.
Seje se na razmaku između redova 60-70 cm, sa 8-10 semenki po dužnom metru, uz upotrebu tri kg semena po hektaru. Optimalna dubina setve je oko 3 cm.
Razmnožavanje rasadom proizvedenim u hladnim lejala je skuplje, ali ima prednost što biljke cvetaju već početkom jula. Kod ove proizvodnje seme se seje u hladne leje krajem septembra, na razmaku između redova 7-8 cm. Seme se pokriva tankim slojem (1,5-2 cm) peska ili treseta. Gusto nikle biljčice se proređuju sredinom oktobra, a da bi se izbegle štete od jesenjih mrazeva, leje treba pokriti staklom ili folijom, koji se skidaju krajem februara – početkom marta, kada se sadi na stalnom mestu. Radi zaštite rasad se može zalivati 0,1%-nom suspenzijom benomila. Sadi se ručno ili sadilicom, na razmaku između redova 70 cm i između biljaka u redu 20 – 25 cm. Količina potrebnog semena je 1,8 kg da bi se proizveo rasad za sadnju jednog hektara.
Kod setve na stalnom mestu nega se sastoji od proređivanja biljčica kada imaju 2-3 formirana lista i to drljanjem poprečno na pravac redova. Da bi se izbeglo zakorovljavanje, dovoljna su 2 – 3 okopavanja ili kultiviranja.
Najčešća bolest trandavilja je rđa (Puccinia malvacearum Montagne). Da bi se sprečilo njeno pojavljivanje biljke treba prskati dvonedeljno sa 0,4%-nim cinebom ili 0,2%-nim ditanom M – 45, od početka formiranja lisne rozete pa nadalje.
Cvetovi se sakupljaju po lepom vremenu, kada su se osušile kapi rose. Obično se sakupljaju cvetovi bez čašičnih listova (sine calycibus), posle precvetavanja, kada se krunični listovi sklope. Ređe se sakupljaju cvetovi sa čašičnim listovima (cum calycibus) u punom cvetanju. Berba je kao i cvetanje – sukcesivna. Sakupljene cvetove treba odmah osušiti. Može se sušiti na promajnom mestu ili u sušarama na 40 – 50°C. Prinos je oko 1.000 kg/ha suve droge.
Autor: prof. dr Jan KIŠGECI.
Preuzeto iz monografije LEKOVITO BILJE
Vesna de Vinča, devojačko prezime Jugović je zamenila novim kada je započela misiju popularizacije teze da je u Vinči nadomak Beograda nastala evropska civilizacija, je srpska književnica, bivša novinarka i televizijska autorka velikog broja intervjua sa slavnim ličnostima. Ima 64 godine, a izgleda duplo mlađe. I da to nije samo naš stav, svedoče i mnogi ljudi koji ne mogu da veruju da ova plavuša uveliko gazi sedmu deceniju. Ona je vitka, pokretna, sa bujnom plavom kosom i jasnim pogledom. Sama kaže da je za to zaslužan način ishrane.
Evo šta to Vesna radi kako bi sačuvala mladolikost i vitalnost:
“Gladujem već oko 30 godina. Došla sam do knjige doktora Rudolfa Brojsa, koji je izlečio milione ljudi terapijom gladovanja. Meni se pojavila štitna žlezda i ja sam isprobala njegovu metodu lečenja. Prvi put kad sam gladovala, radila sam to 15 dana. Od tada gladujem svake godine 28 dana sabrano, a ove godine sam gladovala 42 dana. Svake godine napravim čišćenje organizma.
Za inicijaciju ti treba oko 5-6 dana. Da se odlučiš, da nema nikog oko tebe, da isprazniš frižider…
Moraš da imaš jaku volju i to je to. Ja imam jako saznanje. 2016. godine je poznati doktor Osumi dobio Nobelovu nagradu za Autofagiju, to je isto princip gladovanja koji se zasniva na tome da kada telu uskratiš hranu ono jede samo sebe.
Ja sam odlučila da do kraja života petkom nikad neću ništa jesti! To je dan za gladovanje!
Prvi i osnovni smisao gladovanja je detoksikacija – ćišćenje tela od toksina. I to je prva faza gladovanja i ona traje 10 dana.
Tokom gladovanja ja konzumiram:
Ujutru kad se probudim odmah uzmem zeolit, to je suvi klistir.
Posle popijem čaj od žalfije (To je najvredniji čaj koji postoji) pomešan sa još tri čaja: matičnjak, nana i kantarion. To se zove još i Brojsov čaj.
Onda pijem vodu sa limunom, kad god imam osećaj gladi.
Pred spavanje pijem čaj od matičnjaka i zeolit.
A tokom dana uzimam pola čaše ili čašu Brojsovog soka. Glavni sastojak je cvekla koja je čudesna biljka. To je veoma prijatan sok. On se pijucka. Pravilno je da se pomeša sa pljuvačkom.
Ja kuvam sebi i supu od dve glavice luka sa dosta bibera, ali i onu sa paradajz sokom i vodom. Jedem ove supice prvih 5 dana dok se ne prebacim na režim gladovanja. Posle pet dana, osećaj gladi nestaje.
Nakon desetak dana telo počinje da jede samo sebe, tj. sve te izrasline, celulit, sve te loše stvari, ciste i td.
U trećoj fazi ide obnavljanje kože i organa. A četvrta faza je prolepšavanje i duhovni razvoj i duhovna snaga.”
Jovan Memedović o svojoj spoznaji i emisiji koju je snimio u Norveškoj kaže:
Uvek sam imao tu ideju da se prirodi treba vraćati i hteo sam da taj instinkt probudim kod gledalaca. Međutim, nekako sam i ja zaboravio da ako želimo čoveka da vratimo prirodi, onda treba da počnemo od najmlađih, od dece. Zato sam ovu emisiju njima i posvetio.
Iznenadio sam se kada sam se saznao da je dokazano da nam deca “boluju” od nedostataka kontakta sa prirodom. Zamislite uopšte taj neverovatan termin “nedostatak prirode!?” Šta to znači? Znači da deca današnje generacije nisu dovoljno u prirodi, pa se kao rezultat među njima pojavljuju zabrinjavajući trendovi kao što su gojaznost, poremećaj pažnje, nesigurnost, otuđenost, depresija.
Da li je moguće da nas je tehnologija toliko zarobila da smo zaboravili na našu iskonsku potrebu – kontakt sa prirodom?
Lično sam se uverio da naša deca u predškolskim ustanovama sede u pregrejanim vrtićima, jer je napolju hladno, blatnjavo i postoji mogucnost da se udare, poseku… E tada sam shvatio da o tome treba da napravim emisiju. Otišao sam u zemlju koja ima potpuno drugaciji pristup ovom pitanju, otišao sam u Norvešku.
Odmah sam znao gde ću naći pravi primer. Otišao sam kod junakinje jedne moje ranije emisije, a to je Tuva Torston. Tuva je sve, pa i mene, fascinirala svojim druženjem sa vukovima. Ranije nisam pominjao da se ona preselila iz grada u planinu, ne zbog vukova već da bi napravila park prirode posvećen deci.
Tuva Torston vodi ogroman prirodnjački park – Langedrag. U parku su i divlje i domaće životinje. Deca uzrasta od 6 do 14 godina dolaze organizovano i ostaju od 3 do 7 dana. Ne retko dolaze u pratnji roditelja. Deca ustaju već oko pola 7 ujutu i prvo što urade pomuzu koze, pa hrane konje, izvode ih u šetnju, timare… Organizovano odlaze u šumu gde uče o preživljavanju u prirodi, drugi ceo dan i sami provedu u divljnini i snegu, i još mnogo toga… Boraveći tamo i sam sam dosta naučio.
Na drugom kraju Norveške u gradiću Stange posetio sam predškolsku ustanovu koja je smeštena na farmi. Pravilo ovog vrtića je da deca moraju dnevno ostati napolju minimum 6 sati. Potpuno je nevažno da li je sneg, kiša, vetar. Deca uzrasta 4-5 godina su već samostalna i za naše shvatanje isuviše hrabra i slobodna. Pitao sam vaspitačice šta kada neko dete padne ili dođe do povređivanja, šta vam kažu roditelji? Dobio sam odgovor koji ću pamtiti – rekla je da roditelji to i traže! Kažu – samo neka se čeliče!
Na trećoj lokacjii, u samom Oslu, postoji farma konja i jahački klub. Deca iz obližnje osnove škole dolaze na dvočasnovnu nastavu gde čiste štale, hrane životinje, izučavaju zemljiste. Ali to nije samo radni boravak u prirodi, posle u učionici dužni su da napišu sta su radili na farmi i da daju svoje objašnjenje. Za nastavnicu koja je uvela ovaj program najvažnije je da deca aktivno učestvuju i shvate pravila prirode koja nas okružuje.
Sva tri primera podržava vlada Norveške, a roditelji su prezadovoljni.
Boravak u prirodi u većoj meri treba da bude deo školksog programa. Rekreativne nastave treba da se vrate svojoj iskonskoj nameni, a to je boravak u prirodi! Trebaju nam ljudi koji će se umesto kladionica osmeliti da otvore parkove prirode, i vaspitače koji će decu umesto u igraonicu povesti na kampovanje.
Sa druge strane, i roditelji moraju aktivnije učestvovati. U Norveškoj sam našao jednu našu porodicu. Mihailo Đorđević živi na selu na samo sat vremena vožnje od Osla. On je lako i sa oduševljenjem prihvatio norveški recept vaspitavanja dece i to mi je dalo dodatnu nadu da će posle moje emisije i roditelji u Srbiji shvatiti poruku: vreme je da deci pored novih mobilnih telefona i kompjutera date i svakodnevnu porciju prirode!
Da li bi ovo moglo i kod nas?
Dr Branimir Nestorović rekao je u emisiji Fokus na televiziji B92 da na osnovu epigenetike, nauke kako geni predaka utiču na potomke, zaključio da je to što su naši preci gladovali uticalo da budemo otporni na neke bolesti.
„Moj deda je gladovao prelazeći kroz Albaniju i to je uticalo da ja danas budem otporan na neke bolesti. Komunističke zemlje su gladovale, a zbog toga imamo mnogo manju smrtnost na istoku u odnosu na zapad“, rekao je Nestorović.
Prema njegovim rečima, kada se pogleda linija koja razdvaja svet u Berlinu, istočno je smrtnost znatno manja, a zapadno katastrofa.
„U svim tim komunističkim zemljama ljudi su često gladovali, dok su na zapadu upropašćeni tim viškom hrane, ali loše hrane“.
Ističe da se treba hraniti voćem i povrćem, i ponekad gladovati.
“Ovo je hrabri Tata koji sam odgaja starije Bojanu i Anu i trojke tek rodjene, jer je majka umrla nakon porodjaja od kancera! (tužan emotikon) Rodbina mu je savjetovala da ih daruje sirotištu jer ih neće moći sam odgojiti. Bogdan je prestao komunicirati sa svojom rodbinom i samostalno odgaja svoju djecu, ne tražeći pomoć ni od koga! Hvala ko podeli,” piše u opisu jedne slike muškarca sa dvoje male dece i troje novorođenčadi u, kako se čini, crkvi.
Ukradena fotografija i izmišljena priča: Niko nije tražio da otac da svoje petoro dece u sirotište
Fotografija muškarca sa dve devojčice i trojkama već nekoliko godina kruži na mnogim jezicima sa pričom da je ocu porodica rekla da decu napusti i da u sirotište nakon majčine smrti. Njihova majka Kasi umrla je posle porođaja ali ostatak priče je izmišljen, potvrdio je za AFP Činjenice otac Džoj Rot.
Objava je postavljana i podeljena mnogo puta prema podacima Fejsbuka. Pretraga reči iz opisa slike pokazuje da se ta fotografija često pojavljuje na društvenim mrežama.
Fotografija je stvarna, ali priča nije.
Priča Džoja i Kasi Rot
Obrnuta pretraga slike dovela je do članka lokalnog američkog lista Kanzas Siti Star objavljenog 2016. godine i do Fejsbuk stranice “Kasine trojke” na kojoj je ta fotografija postavljena 21. aprila 2016. Stranica je kreirana da bi objavila “novosti o Leviju, Ašeru i Pajperu” (Levi, Asher i Piper) i u znak sećanja na njihovu ljubaznu majku koja je za njih dala život,” piše u opisu.
Na stranici su tokom godina neprestano postavljane fotografije na kojima se vidi petoro dece kako odrastaju sa ocem. Prema opisu, fotografija podeljena na društvenim mrežama snimljena je prilikom krštenja trojki. Druge fotografije je snimio profesionalni studio Reflekšns Fotografi (Reflections Photography) i te slike se nalaze takođe na Fejsbuk stranici tog studija. AFP Činjenice je odlučio da ne stavlja link do te slike da bi zaštitio privatnost dece.
AFP Činjenice je kontaktirao Džoja Rota (Joey Rott) koji i dalje administrira stranicu “Kasine trojke”. Potvrdio je da je dao intervju za list Kanzas Siti Star i da su informacije u tom članku tačne. Iste informacije se nalaze na njegovoj Fejsbuk stranici.
Džojeva supruga Kasi (skraćenica od Kasija – Cassia) rodila je trojke Levija, Ašera i Pajpera 29. januara 2016. godine. “Neočekivano je preminula” 8. februara od krvnog ugruška u plućima. Džojeva porodica nije pokušala da ga ubedi da se odrekne svoje dece i on ih ne odgaja sam.
“Bake i deke se rano pojavljuju, neki vozeći sat vremena, kako bi pomogli bebama i pripremili starije devojčice za školu i vrtić. Pomažu i ostali rođaci i prijatelji. Glas se proneo i grad se skupio. Komšije, pa čak i nepoznati ljudi donirali su jelo i majčino mleko,” napisao je novinar lista Kanzas Siti Star. Ljudi su takođe donirali za pomoć porodici preko 177.000 dolara preko kampanje Gofundme.
Drugi mediji su objavili vesti o toj priči, kao ovde i ovde, uključujući i video intervjue.
“Znam da je mnogo mojih slika podeljeno širom sveta u poslednjih pet godina. Ali ne uspevam da ih pratim, a nisam znao da se ta slika deli,” rekao je 25. marta 2021. Džoj Rot za AFP Činjenice u poruci na Fejsbuk mesindžeru.
Manipulisanje emocijama ljudi kako bi se profitiralo
Obrnuta pretraga slika na Guglu i Jandeksu pokazala je da Džojeva fotografija kruži društvenim mrežama na drugim jezicima i sa nekim malim varijacijama u priči. U tom postu na engleskom se navodi da se majka zvala Marija i da je umrla od raka i pozivaju se ljudi da prate stranicu. Potpuno isti post je ovde objavljen i na grčkom. Na rumunskim stranicama u postovima se kaže: “Sam odgajam ovih pet dušica” i pozivaju se ljudi da “pokažu svoju podršku”.
Pretraga reči “Bogdan je prestao komunicirati sa svojom rodbinom i samostalno odgaja svoju djecu” na Fejsbuku dovela do postova sa istom pričom ali drugom slikom i drugim imenima. Tu sliku je razobličio bosanski sajt za proveru činjenica Raskrinkavanje. Majka dece sa slike je živa i otac se ne zove “Nikola” nego “Pavel Viktorovič”.
Takve priče se lako dele na društvenim mrežama jer su potresne i izazivaju jake emocije kod ljudi. Međutim, postoje i stranice i sajtovi koji samo kradu fotografije i izmišljaju tragične priče kako bi profitirale na ljudskim osećanjima. Ta stranica na primer pravi marketinške objave i promocije i objavila je nekoliko puta priču o “Bogdanu” i “Aleksu” (Nikola u drugim postovima) i to u razmaku od samo nekoliko nedelja.
Drugi primer takvih “klikbejt” priča (koristeći emocije ljudi da ih nateraju da kliknu na dugme “like” ili na linkove do sajtova) je priča o “Judinom poljupcu” između bika i čoveka koji je navodno pustio bika kojeg je odgajao iz detinjstva da umre u areni. U tom slučaju je takođe fotografija stvarna, ali priča izmišljena, kao je AFP već objasnio.
Guru Novaka Đokovića u žižu javnosti dospeo je kad je najboljem teniseru sveta bilo najteže. Ko je čovek iz senke?
Treneri Marjan Vajda i Goran Ivanišević, fizioterapeut Ulises Badio, agenti Edoardo Artaldi i Elena Kapelaro… Novak Đoković oduvek je bio okružen vrhunskim stručnjacima koji su dobrim delom zaslužni za njegovu poziciju na teniskom krovu sveta
Ipak, daleko veće interesovanje javnosti izazivaju “saradnici” iz senke. Jedan od njih je i reiki-master Žarko Ilić.
Duhovni učitelj podučio je Novaka japanskoj tehnici isceljivanja. Žarko je lekar, doktorant medicinskih nauka, sa značajnim iskustvom u istraživanju ljudske psihe. Pre svega, on je tragalac za odgovorima i lekom za bolesti savremenog doba, a sa slavnim teniserom, njegovom suprugom, koja ih je i upoznala, i mlađim bratom Markom sarađuje godinama.
Šta je, zapravo, reiki? Reč je o metodi duhovnog razvoja koja eliminiše stres, relaksira i leči. Zasnovana je na verovanju da životna energija protiče kroz organizam. Osobe koje praktikuju reiki koriste tehniku polaganja ruku na telo ili iznad tela. Time se, navodno, čiste i jačaju energetski kanali. Osim što ublažava bol i fizička dejstva, terapija pruža smirenje na duže staze, utiče na donošenje ispravnih odluka i postizanje samopouzdanja, a ima i antidepresivna svojstva.
Guru Novaka Đokovića pomogao je kad je bilo najteže
Pre nekoliko godina, posle jednog meča u kojem nije ličio na sebe, Novak je sa Žarkom otišao u Veliki kanjon u Nevadi. Tom prilikom istakao je da strmim liticama nacionalnog parka prosto struji energija sa svih strana.
“Veliki kanjon jedno je od najmoćnijih mesta na svetu. Taj mir i veza sa prirodom su neverovatni”, rekao je američkim novinarima.
1...185186187...504Stranica 186 od ukupno 504
