Dr Janković: POBEDITE BOL U VRATU I RAMENU- Neke jednostavne promene mogu pomoći
Bol u vratu je čest problem koji pogađa najčešće odrasle osobe u nekom trenutku njihovog života. Bol u vratu može zahvatiti samo vrat i ramena, ili se može prenositi niz ruku. Uglavnom je reč o tupom bolu. Određeni znaci i simptomi, kao što su ukočenost ili slabost mišića u ruci, mogu pomoći u određivanju uzroka bola u vratu.
Koji su mogući uzroci bola u vratu i ramenu?
Uzrok može biti vezan za životni stil (sedenje, spavanje na neudobnom jastuku, loše držanje zbog slabosti mišića I sl.), za povredu ili vezano za neko oboljenje (artritis, fibromijalgija I sl. ),nekada čak I oboljenja centralnog nervnog sistema –
-
Ukočeni mišići vrata – Mogu se javiti ili zbog zanimanja osobe ili zbog lošeg držanja, dugog sedenja tokom vožnje. Zbog dugotrajnog opterećenja vratnih mišića I mišića ramena, dolazi do umora tih mišića. Ako se ne obrati pažnja na ovaj umor I kratkotrajnu bol, bol može zadobiti hroničan oblik koji podrazumeva stalnoprisutnu bol koju mogu isprovocirati i male stari – npr visoko uzglavlje za jastuk.
-
Istrošeni zglobovi – vremenom kako osoba stari pršljenovi gube fleksibilnost I elastičnost. To može prouzrokovati stanja koja dovode do bola u predelu vrata I ramena.
-
Povrede– Često se nakon saobraćajne nesreće javi bol u vratu zbog istezanja mišića vrata. Prilikom naglog zaustavljanja glava po inerciji ide prvo napred pa unazad. Zbog naglog trzaja su česta istegnuća I bolovi u vratu.
-
Bolesti I pritisak na živac – U reumatoidnom artritisu se često javlja bol u vratu zbog zahvaćenosti zglobova kičmenih pršljenova. Takođe, ako postoji neki pritisak na nerv u samom izlasku kroz pršljen bilo zbog nekih urođenih ili stečenih deformiteta, javlja se bol u vratu.
Koji su simptomi i znaci bola u vratu?
Bol koji se često pogoršava ako dugo držite glavu na jednom mestu, kao što je vožnja ili rad na kompjuteru, stezanje mišića i grčevi, smanjena sposobnost okretanja glave I glavobolja su neki od čestih simptoma.
Kada se treba javiti lekaru?
Trebalo bi se odmah obratiti lekaru ako je bol u vratu posledica povrede, kao što je nesreća na motoru, saobraćajna nezgoda ili pad.
Ako je u pitanju: Ozbiljan bol, ako traje nekoliko dana bez olakšanja, širi se duž ruke ili noge, prati ga glavobolja, ukočenost, slabost ili peckanje, obavezno se javiti lekaru.
Kako sprečiti bol u vratu?
Većina bolova u vratu je povezana sa lošim držanjem u kombinaciji sa starenjem. Neke jednostavne promene u dnevnoj rutini mogu pomoći.
Neke od njih su sledeće:
Ako putujete na velike udaljenosti ili radite dugo na svom kompjuteru, ustajte, krećite se i protegnete vrat i ramena.Podesite sto, stolicu i kompjuter tako da monitor bude u visini očiju. Kolena treba da budu nešto niža od kukova. Koristiti naslone za stolicu. Izbegavajte stavljanje telefona između uva i ramena kada govorite. Umesto toga koristite slušalice ili spikerfon. Izbegavajte nošenje teških torbi sa trakama preko ramena. Spavanje u dobroj poziciji je bitno zbog rasterećenja mišića vrata.
Dr Gorica Janković specijalista fizijatrije i reumatologije
Izvor: ordinacija.tv
Doktorka tražila 250 EVRA za porođaj – UMESTO PARA OKAČIO JE NA ČIVILUK, a posle…
Udruženje Bjebi Steps iz Sarajeva podelilo je priču porodilje iz BiH koja je imala, kako su naveli, poprilično neugodno iskustvo.
Doktorka koja je radila u smeni u porodilištu je zatražila da joj se plati 250 evra (500 KM) da bi trudnicu porodila carskim rezom iako je ona već bila u kritičnom stanju, prenosi Srpskainfo.
Suprug je u tom trenutku vidno uznemiren ovu doktorku doslovno okačio o čiviluk.
Iz Udruženja su naglasili da je ova priča morala biti ispričana prvenstveno zbog hrabrosti i strpljenja ove hrabre žene, a onda i kako bi se javnosti skrenula pažnja na sve češću korupciju u društvu.
– Nakon godina borbe sa sterilitetom konačno smo upeli u našoj nameri da postanemo roditelji. Trudnoća je prošla super i jedva smo čekali da porođaj krene. Odlučili smo da suprug bude sa mnom na porod i činilo se da će sve biti savršeno. Nakon prijema i početka kontrakcija ja sam se počela otvarati ali porođaj nije tekao u očekivanom pravcu – ovako svoje iskustvo započinje majka koja je rađala u jednom od najvećih porodilišta u BiH.
– Dalje su prolazili sati i sati meni i suprugu se niko nije obraćao, a nakon više ni sami ne znamo koliko vremena, došla je doktorka i rekla da će porod ipak biti na carski rez. Ja sam bila priključena na drip, konstantno sam imala kontrakcije ali se ništa nije dešavalo, čekali smo, a ni sami nismo znali šta jer se nama ni meni ni suprugu niko nije obraćao. Nakon ponovo nekoliko sati došla je doktorka i rekla da ja moram na carski rez, ali da šef smene, starija doktorka se pita sve i da ona neće da me odvede na carski dok joj se ne plati 500 KM – ispričala je ona.
Ono što se dalje događalo je trenutak u kojem suprug umesto koverte doktorku koja je odbijala da uradi carski rez, iako je kasnije će se ispostaviti bio ugrožen život i majke i deteta, tu istu doktorku sa mantilom doslovno okačio na čiviluk. To je bio trenutak, navode, koji pamti celo porodilište koje je bilo u smeni tog dana.
Tim činom se zaboravilo na koverte i krenulo je spasavanje majke i bebe, a do danas su to traume i slučaj koji nije zaboravila nijedna strana
– Možemo li zamisliti šta bi se dogodilo da suprug nije došao na porođaj? – pitali su iz Udruženja.
Izvor: ordinacija.tv/nportal.rs
Dr Kon: Brojimo mrtve u velikim brojevima, jer nismo uradili ono što smo mogli!
Epidemiolog i član kriznog štaba Predrag Kon istakao je za emisiju ”Odmotavanje” da svet jeste u završnici koronavirusa, ali da i dalje moramo biti na oprezu
Kako je dodao, trenutno niko od epidemiologa ne vidi neku novu varijantu koja bi nas vratila na pređašnje stanje. Kon ističe da će u ovoj godini situacija da se menja na bolje, i da po prvi put ima pozitivne prognoze kada je u pitanju trenutna kovid slika u Srbiji.
OMIKRON NIJE BLAG SOJ
– Brojimo mrtve u velikim brojevima, jer nismo uradili ono što smo mogli. To je loše. Svaki dan je jedan autobus umrlih, i ako se čovek na to privikne, to nije dobro. Imamo jedan presek koji u naredne dve nedelje pokazuje da će doći do opadanja broja, i ostaje mogućnost da se to uspori. U narednom periodu to treba iskoristiti za vakcinaciju koja je postala tabu tema. Ljudi su zasićeni, a to ne znači da vakcina ne daje zaštitu – rekao je Kon.
Kon navodi da postoji zabluda da je omikron soj blaga varijanta korone.
– Ljudi misle da je to delta, ali ne, kod nas je dominantan omikron, iako delta postoji. Omikron je pokazao svojstvo da se brže prenosi, postoje neke mutacije na tom spajk antigenu koje ubrzavaju prenos, a sa druge strane, prikazano je da i onaj koji je preležao omikron, može da se zarazi sa sub varijantom, stelt omikrona. To je u Izraelu dokazano – dodao je epidemiolog.
NE ŽIVITE U ZABLUDI,VAKCINIŠITE SE
Kako kaže, nije dobro živeti u zabludi, jer ljudi masovno pokušavaju da se zaraze, ne znajući kakva će klinička slika bolesti biti.
– Virus treba izbegavati, a štititi se vakcinom – naglasio je Kon.
Kako objašnjava, zbog koronavirusa je u Srbiji mnogo veći broj umrlih, a da je vakcinacija jedino rešenje vakcinacija.
– Talas će proći prirodno, ali neće proći bolest – upozorio je Kon.
ČETVRTA DOZA VAKCINE
Kako je dodao, pacijenti koji su primili treću dozu vakcine, znatno manje obolevaju, ali se nažalost i oni zaražavaju, ali sa izrazito blagom kliničkom slikom.
– Govori se i o četvrtoj dozi, a to će najverovatnije biti za pacijente koji imaju neke maligne bolesti, koji su stariji ili slično… – rekao je Kon.
NAREDNE DVE NEDELJE KLJUČNE
Kon navodi da je situacija sa virusom, slična kao i u meteorologiji, a da se precizno unapred može gledati na maksimalne dve nedelje. Kako je dodao, u ovoj nedelji pred nama, možemo očekivati promene, jer je gotov mini – raspust.
– Videćemo i da li će seledeće nedelje biti nastavljen trenutni pad, a ako bude pada, onda imamo razlpga za optimizam – rekao je Kon.
Govoreći o deci i zaražavanju, Kon objašnjava da je u poslednje vreme smanjen trend teških kliničkih slika i da deca koja trenutno vode borbu sa koronom, uglavnom imaju blaže simptome.
Izvor: ordinacija.tv/informer.rs
Nadal isprozivao familiju Đoković: Moja porodica je normalna, a pogledajte šta je Novak uradio u onakvom okruženju
Rivalstvo Novaka Đokovića i Rafaela Nadala traje deceniju i po i protkano je velikim okršajima i još većim pobedama obojice tenisera, uz osvrt da srpski teniser ima bolji međusobni skor.
Ipak, to su stvari koje se tiču terena, van njega, uglavnom su pokazivali poštovanje jedan prema drugome. Mada, “bik sa Majorke” u poslednje vreme neretko kritikuje prvog tenisera sveta, a sada su to očiglesno počeli da čine i ljudi iz njegovog okruženja.
Naime, u intervjuu “La Vanguardiju”, stric i nekadašnji trener Rafalea Nadala, Toni, dotakao sa porodice Đoković, a ta izjava najblaže rečeno može biti okarakterisana kao uvredljiva i nekorektna.
Na konstataciju novinara, da je Rafael “lepo vaspitan i odgojen” te da njemu ne bi mogao da se dogodi haos kroz koji je Novak prošao u Australiji, Toni je poručio da “dobro okruženje” nije garancija uspeha i onda kao primer srpskog tenisera pokušao to da dokaže, ali je tom prilikom žestoko uvredio porodicu Đoković.
– Dozvolite mi da pojasnim… Pogledajte šta je Đoković sve osvojio sa onakvim okruženjem. U svakom slučaju, familija Nadal je normalna i uvek će biti. Počevši od mog brata Migela Anhela koji je igrao za Barselonu, rekao je Toni Nadal i šokirao teniski svet, aludirajući na to da Novakovo okruženje nije “adekvatno” poput Nadalovih.
Neverovatno je da ovako nešto izjavi čovek tog sportskog renomea kakav je Nadal…
Bivši trener Rafaela Nadala je poručio i da je verovao da će postati sjajan igrač, ali nije ni sanjao da će osvojiti 21. grend slem i preskočiti čuvenog Pita Samprasa. On se tu zaustavio, pošto nije želeo da ga previše hvali i naziva “genijem”, ali veruje da će njegovom nasledniku Karlosu Alkarazu biti mnogo lakši put, jednog dana kada se velika trojka povuče.
“Uradili smo mnogo više nego što smo mislili”
Uporedo sa stricem, oglasio se i Rafa Nadal, i to iz Meksika gde nastupa na turniru u Akapulku.
Rafael Nadal dotakao se i jedne od najvećih tema u svetu tenisa – GOAT trci. Španac je pred nastup u meksičkom Akapulku, gde mu je prvi rival Rejli Opelka, pričao o Novaku Đokoviću, osvajanju Australijan opena, ali i o statusu najvećeg tenisera svih vremena.
Naravno, u trouglu sa Đokovićem i Rodžerom Federerom, Nadal nije mogao da se izjasni, ali je dao zanimljivo viđenje.
“Nije na meni da pričam o tome jer sam umešan u tu temu. Razumem debatu. Na kraju kada se završe naše karijere sumira se po ukusu”, počeo je Nadal.
Jedno je sigurno – uradili su više nego što su mogli i da zamisle.
“Federer, Đoković i ja smo uradili više nego što smo mogli da sanjamo. Neka pričaju stručnjaci, ja sam posvećen igranju. Mogli bi da se navedu argumenti različitih vrsta. Sve zavisi šta kažete, ali svi argumenti su validni”.
Nadal je sada na 21. Grend slem titulu, jednoj više od Đokovića i Federera, nakon što je slavio na Australijan openu u odsustvu svetskog broja jedan.
“Otvoreno prvenstvo Australie je jedan od najuzbudljivijih turnira u mojoj karijeri iz različith razloga. Došao sam sa timom dan kasnije, a morali smo da radimo nekoliko stvari kod kuće. Vratio sam se treninzima i osećao sam se sve bolje”, zaključio je Nadal.
Na kraju, Toni je istakao da se nada da će njegov rođak podići još koji pehar sa najvećih turnira.
– Mislim da Rafi neće biti dovoljno 21 grend slem da bude najveći ikada. Đoković je favorit na Vimbldonu, na Rolan Garosu se nadam da će Rafa pobediti. Za US Open već ne znam, zaključio je Toni.
Izvor: ordinacija.tv/sport.blic.rs
Pečurka LAVLJA GRIVA smanjuje depresiju, anksioznost, upale, jača imunitet…
Pečurka lavlja griva (Hericium erinaceus) vodi poreklo iz Severne Amerike, Azije i Evrope. Sadrži polisaharide koji su korisni za ljudski organizam.
Lavlju grivu je lako prepoznati, jer izgleda prilično različito od ostalih vrsta. Obično je bele boje i može se naći duž debla drveta domaćina, na visinama većim od metar od tla.
Lavlja griva se može jesti sirova, kuvana, sušena ili natopljena čajem, a najpopularnija je u azijskim zemljama poput Kine, Indije, Japana i Koreje. U tim zemljama ona se koristi kao sastojak kulinarskih jela i za medicinsku upotrebu. Pored toga, postoje i dodaci ishrani (suplementi) koji sadrže gljivu lavlju grivu.
Ova gljiva ima dugu istoriju medicinske upotrebe, posebno u tradicionalnoj kineskoj medicini, gde je korišćena za podršku zdravlju mozga. Poslednjih godina, njena vrednost u podršci kognitivnom zdravlju potkrepljena je brojnim studijama.
Pomaže u smanjenju depresije i anksioznosti
U studiji objavljenoj u časopisu „Biomedical Research“, ova pečurka je testirana na ženskim učesnicima istraživanja kako bi se testirali njeni efekti na mentalno zdravlje.
Nakon uzimanja kolačića sa delićima lavlje grive tokom četiri nedelje, učesnice su prijavile smanjenu depresiju i anksioznost. Prema istraživačima, ovo je bilo zbog dva hemijska sastojka izolovana od plodišta lavlje grive, nazvanih hericenones i erinacines. Ove dve hemikalije stimulišu biosintezu nervnog faktora rasta (NFR).
NFR učestvuje u brojnim aktivnostima u telu koje su ključne za održavanje i organizovanje neurona. Podstičući biosintezu NGF, lavlja griva je u stanju da pomogne u poboljšanju mentalnog zdravlja.
U međuvremenu, u studiji na miševima, istraživači sa Univerziteta Tohoku u Japanu otkrili su da se gljiva lavlja griva može koristiti za sprečavanje kognitivne disfunkcije.
Japanski istraživači su davali miševima 10 mikrograma amiloid-beta peptida sedmog i 14. dana u 23-dnevnom eksperimentalnom periodu. Takođe, miševi su tokom eksperimentalnog perioda hranjeni hranom koja sadrži delove lavlje grive.
Da bi merio rezultate svoje studije, tim je koristio nove testove za prepoznavanje predmeta na ispitanicima. Otkrili su da je ova pečurka sprečila negativne efekte amiloid-beta peptida na prostorno kratkotrajno i vizuelno pamćenje miševa. Studija sugeriše da bi lavlja griva mogla da poništi čak i efekte amiloid-beta peptida, inače proteina za koji se veruje da izaziva Alchajmerovu bolest.
Lavlja griva za kognitivno oštećenje
Štaviše, u drugoj studiji koju su sproveli japanski naučnici, lavlja griva je pokazala potencijal za poboljšanje simptoma blagog kognitivnog oštećenja. Ovo je faza između kognitivnog propadanja povezanog sa starenjem i razvoja demencije. Njegovi simptomi uključuju probleme sa pamćenjem, jezikom, razmišljanjem ili rasuđivanjem.
Tim je uzeo 30 pacijenata sa blagim kognitivnim oštećenjima i dao im tablete od 250 miligrama sa 96 posto ekstrakta lavlje grive koje su se uzimale u četiri komada tri puta dnevno tokom 16 nedelja. Tokom osme, 12. i 16. nedelje, pacijenti su bili podvrgnuti opservaciji u kojoj su pokazali poboljšanje u svojoj kognitivnoj funkciji, što je prikazano povećanjem rezultata na skali. Štaviše, istraživači su sproveli laboratorijske testove na pacijentima i videli da unos lavlje grive nije rezultirao nikakvim neželjenim efektima.
Osim toga, rezultati pacijenata na skali kognitivnih funkcija smanjivali su se dok je prestajao njihov unos tableta na bazi lavlje grive.
Lavlja griva u tretmanu čira na želucu
Hericium ima izraženo antibiotsko dejstvo, pa može pomoći u tretmanu čira na želucu uzrokovanog prisustvom bakterije Helicobacter pylori. Takođe, u slučaju hroničnog atrofičnog gastritisa, gljiva može značajno uticati na smanjenje simptoma zapaljenja.
Lavlja griva za poboljšanje imuniteta
Hericium erinaceus ima visok sadržaj antioksidanata, polisaharida i beta-glukana koji utiču na poboljšanje imunološkog odrgovora organizma. Sastojci ove gljive pokazuju i izvesna imunomodulatorna svojstva, pa mogu uticati i na smanjenje otoka i inflamacije kod artritisa.
Lavlja griva utiče na smanjenje povišenih vrednosti holesterola
Studije vršene na životinjama pokazale su smanjenje nivoa “lošeg” holesterola (LDL), uz istovremeno povećanje nivoa “dobrih” masti (HDL). Posredno se može zaključiti da uvođenje ove gljive u ishanu osoba koje imaju problem sa regulisanjem nivoa holeseterola može imati povoljne efekte.
Izvor: ordinacija.tv/bastabalkana.com
NAJBOLESNIJI NAŠ SEKS OBIČAJ o kome se vekovima ćuti
Naš narod ima dugu istoriju i tradiciju, pa kada pogledamo iza sebe znamo za mnoga pravila i običaje koji u Srbiji postoje još iz perioda paganskih Slovena, preko doba Nemanjića, pa sve do Turaka. Kako se kroz istoriju mnogo toga menjalo, počevši od vekovnog ropstva, preko brojnih ratova i stradanja, izmenila su se i mnoga verovanja, ali i običaji koji su se praktikovali u određenim periodima.
Činjenica je da su mnogi običaji iskorenjeni vremenom, a za to postoje i više nego dobri razlozi. Iako se mnogo toga u nas Srba sporo menja i često se čini kao da jurimo za svetom koji nenormalnom brzinom napreduje, ipak ne možemo da ne primetimo da smo napravili veliki pomak kada je u pitanju kultura, prosvećenost i uvažavanje svih aspekata života, posebno u sferi poštovanja i veličanja žena. Bez ikakve sumnje možemo da kažemo da je tradicija važna i to se pokazalo, pre svega u našim hrišćanskim ubeđenjima koja nosimo u sebi još od onih davnih vremena kada smo kao paganski Slovenski narod primili Hrišćanstvo.
Šta je snohačenje?
Snohačenje podrazumeva intimni odnos između svekra i snaje i običaj potiče još iz doba Južnih Slovena. Čin se upražnjavao uglavnom zbog seksualne nezrelosti ili odsustva sina. Običaj je iskorenjen tek krajem Drugog svetskog rata.
Tvrdi se da je bio rasprostranjen na području Pomoravlja i u Vranju i da je nastao iz “čisto praktičnih razloga” i prenosio se s kolena na koleno.
Naime, kada bi se maloletni mladić oženio starijom, odraslom ženom u tom slućaju bi otac obavljao bračnu dužnost. Često su se rađala i deca iz odnosa između svekra i snaje, a snohačenje bi upražnjavali do sinovljevog punolestva.
Snohačenje u našoj književnosti
Verovatno je jedna od najpoznatijih scena srpske književnosti upravo ona iz čuvene “Nečiste krvi” Bore Stankovića, kada opisuje noć u kojoj se proslavlja venčanje Sofke i maloga Tomče.
U jednoj od scena pratimo gazda Marka koji je trećeg dana svadbe ljut što se gosti razilaze i krivo mu je što su otišli baš oni koji su sa svojim snahama “živeli”, a on sad ne sme. Proklinje pokojnog oca i tog sina, koji mu nije sin nego brat (misli se na Tomču).
Od žene traži priznanje da je spavla sa svekrom, što ona poriče, a on je udara. Do Sofke dopiru jauci i ona strepi i čeka, ali gazda-Marko, uzjaha konja i u besu ga udari nožem. Od tog dana gazda-Marko se nije vratio kući. Na kraju stiže glasnik da je ubijen, a Sofka je bila ubeđena da je on zbog nje svesno otišao u smrt. Kad su ga našli, još je bio živ, ali je pokidao zavoje i iskrvavio do smrti.
Dakle, Bora Stanković je tragove ovog čudnog običaja zabeležio u svom delu, a navodno su ga praktikovale sve klase društva, bez obzira ne etničku pripadnost i veroispovest i niko ga nije smatrao grehom. Čak su ti mladi momci čije su supruge obavljale bračne dužnosti sa njihovim očevima, ovaj običaj prenosili na mlađe generacije i ponavljali ga kada bi odrasli.
Izvor: ordinacija.tv/najzena.rs
TRČE BOSA PO VRTIĆU, SPAVAJU NA OTVORENOM: Kristinina DECA rastu u DANSKOJ, tamo je SVE DRUGAČIJE
Danci veruju da decu od malih nogu treba odgajati da budu individualci, priča Kristina Volsperger Danilovski, koja je napisala knjigu “Danci i stranci”
Bosonoga deca trčkaraju po vrtiću, prsti su im crni od prašine, a hrana skorena na licu. i da, svi su veseli.
Opisani vrtić nalazi se u Kopenhagenu, a iz prve ruke o razlikama odgoja dece u Danskoj i kod nas govori Kristina Volsperger Danilovski, Zagrepčanka koja je s porodicom tri godine živela u Danskoj.
Razlike između severnog i južnog mentaliteta su velike, a Kristina je postavila jedno pitanje koje možda najbolje oslikava razlike.
Ono glasi: “Bi li kojem roditelju u ovim našim južnim krajevima bilo prihvatljivo da maloj deci u javnom vrtiću brišu guzu sveže ubranom travom pa da zabunom obrišu guzu koprivom?”.
– Moj je sin, kad smo se doselili u Dansku, imao godinu i po. Mene je doslovno šokirao susret s jaslicama, koje su zapravo jedna baraka, bez igračaka, a deca bosonoga sama hodaju okolo jer se tete jedva bave njima. Danci, naime, veruju da decu od malih nogu treba odgajati da budu individualci, da se trebaju brinuti sami o sebi i animirati se. Danske mame ne trče za svojom decom i ne viču ‘nemoj, nemoj, pazi, pašćeš’. One veruju da dete mora pasti i da će tako naučiti. U jaslicama mog Tomice smatrali su kako je u redu da izlazi bez kape na sneg i kišu te da promrzne i pokisne jer sledeći put sigurno neće zaboraviti kapu. Nema drame ni ako bosi šetaju ili skaču po barama u novoj odeći. Oni misle da tako uče i stiču imunitet – priča Kristina Volsperger Danilovski, koja je napisala knjigu “Danci i stranci”.
Kaže da joj je ubrzo sve to postalo logično, kao i danski život u skladu sa prirodom, jer oni nemaju izbora, zima traje predugo, dan takođe, pa ga moraju iskoristiti što je najbolje moguće.
– S druge strane, možda bi Skandinavci dramili na 35 stepeni – kaže.
A nju je, kao ženu koja radi u farmaceutskoj industriji, posebno oduševila spoznaja da je to zemlja koja ima najveću otpornost na opasne bolničke bakterije te da je to zemlja u kojoj antibiotike retko propisuju deci, ali i odraslima.
Za razliku od mediteranskih zemalja, lekari u Danskoj ne propisuju antibiotik za svaki kašalj ili prehladu. Ne znaju za čepiće, sirupe… Decu, ako imaju temperaturu, skinu gole, ostave ih samo u pelenama i stave pored prozora da im nordijska hladnoća prirodnim putem skida temperaturu. Nakon probitnog šoka, kad sam videla da je to najpopularnija metoda skidanja temperature, setila sam se da tako i mi radimo, i to tuširanjem. Moram reći da deci stvarno nije ništa, a temperatura se snižava – govori Kristina te dodaje da je još jedan od danskih rituala odlazak u šumu tokom vikenda. Danci, kaže, žive sa prirodom bez obzira na vremenske prilike.
Vrtić u šumi je hit
Najviše su, objašnjava, popularni šumski vrtići, koji su nama u Hrvatskoj potpuno strani. Reč je o vrtiću koji se sastoji od sklepanog sanitarnog čvora na livadi uz šumu izvan grada. Soba vrtića, ormarići za stvari i ostali uobičajeni inventar nalaze se isto u šumi. Dvogodišnjaci, idu u grupu Hrast, a predškolci u Smreku. Četvorogodišnjaci su u grupi Bor.
– Osam sati svaki dan danska deca borave u šumi, bez nadstrešnice, bez zgrade, bez igračaka, bez radijatora. Škola na terenu. Sa sobom nose pakete za ručak, pretežno sirove hrane. Princip šumskog vrtića je jednostavan – svakog jutra autobusi sakupljaju decu i voze ih izvan grada, daleko, u neku ekološku šumu. Osnovno je pravilo da se deca moraju animirati sama, bez uplitanja pedagoga. Nakon osmosatne smene, autobusi decu odvoze natrag u grad. Deca su na svežem vazduhu, trče, luduju, igraju se… – govori Kristina, ali se takođe pita nije li boravak u šumskim vrtićima, uz obilje vetra i kiše, iscrpljivanje dečice da umorni zaspe već u pola sedam? Je li to, dodaje, ekološka metoda odgoja kako bi roditelji imali mir nakon povratka sa posla?
– Istina je da sva ta deca s vremenom postanu odrasli ljudi, manje-više normalni i zdravi, verovatno ne manje srećni ili luđi od Hrvata – kaže Kristina, koju je u prvim danima šokiralo nešto za šta bi u Hrvatskoj verovatno zvali socijalnu službu, a vrtić zatvorili. Svako jutro prolazila je pokraj desetak kolica parkiranih u dvorištu jaslica, u kojima mora ostaviti svojeg uplakanog 1,5-godišnjeg sina.
Svako jutro čula bi tihi plač, a jednom se i ohrabrila pogledati odakle dolaze jecaji. Zagledala se u jedna kolica te u njima ugledala zavezanu bebu jasličke dobi kako plače. U devet od deset kolica spavale su bebe, na nordijskoj hladnoći, bez nadzora! Danci, naime, opasno veruju u terapeutski učinak spavanja dece na otvorenom, uglavnom bez nadzora. U danskim je jaslicama takvo čuvanje dece standard: ako slučajno nemaju dvorište, moraju imati osiguranu terasu za dečju spavaonicu na otvorenom!
Slično je i u ostalim skandinavskim zemljama kao i pravilo o nerazmetanju. Naime, u Danskoj je nepisano pravilo da nije poželjno isticati bogatstvo, što se uči već od malena. Danski roditelji svojoj deci ne poklanjaju učestale i skupe poklone. Lego kocke dobiće, na primer, samo za Božić.
Darovi su skromni
– Moj sin je bio pozvan na rođendan, a za poklon smo kupili Lego kocke, ali ne preskupe. No, taj dar je bio najluskuzniji od svih. To se više nije ponovilo– kaže. Deci ne daju ni slatkiše već jedu sirovu hranu.
Danci obožavaju decu. To je vidljivo već na ulici – deca su svugde, a roditelji ih uvek vode sa sobom. U Danskoj se neobično često mogu videti dvostruka kolica za blizance, puno se žena podvrgava veštačkoj oplodnji, a za nas velik broj žena ima decu s više partnera. Takođe, gej parovi normalno odgajaju decu baš kao i žene koje nemaju partnera.
Svakako mi se čini opravdano i poželjno da deca hodaju bosa kod kuće gde je topao pod, na plaži po kamenčičima, po travi u vrtu – zapravo u svim relativno sigurnim uvslovima. Poznato je da su naša stopala puna nervnih završetaka i njihovom stimulacijom odnosno izloženošću raznim teksturama podstiče se stvaranje novih sinapsi, dakle mozak se razvija. Pa zašto onda to ne iskoristiti? Što se oblačenja tiče – decu treba obući primereno, tako da se osećaju udobno u određenim vremenskim uslovima, nikako nisam za pretopljavanje što često roditelji čine.
Mišljenja sam da zaista ne postoje loši vremenski uslovi za boravak u prirodi već samo loš odabir odeće. No iz prakse zaista primećujem različite stavove roditelja oko izlazaka dece napolje. Jedni su veliki zagovornici svakodnevnog što dužeg boravka vani dok drugi negoduju što smo izveli decu van čim se malo spuste temperature ili, na primer, ukoliko je u parku blato. No ovde ne popuštamo, deca svakodnevno barem nakratko izlaze van ako nam to vremenski uslovi dopuštaju, dakle ako baš ne pljušti kiša ili ako temperature nisu ekstremno niske. Velikoj većini dece to je jedini izlazak, naročito za vreme zime kada su dani vrlo kratki.
Razlike u odgoju su velike
A što se spavanja na svežem vazduhu tiče, apsolutno smatram poželjnim, i brojna istraživanja dokazuju blagodati boravka na svežem vazduhu. Deca bolje i duže spavaju, zdravija su– objašnjava zastupnica dečjeg vrtića Dečji grad Andrea Batarilo koja kaže da je popularna knjiga Danski odgoj dece otvorila novu tematiku koja se tiče odgoja dece.
– U knjizi se mogu pronaći brojne činjenice koje se zapravo kose s uvreženim mišljenjima o odgoju dece koja se kod nas prenose s kolena na koleno već generacijama a možda i nemaju nekog naučno dokazanog uporišta. Na primer promaja – kaže Batarilo.
Pet pravila: Ono što je Skandinavcima normalno, nama je bizarno
-
Deca spavaju u kolicima na otvorenom
Danci smatraju spavanje dece na otvorenom terapeutskim postupkom. Svaki vrtić mora imati prostor na otvorenom, gde parkiraju kolica, u kojima se bebe na nordijskoj hladnoći odmaraju bez nadzora.
-
Temperaturu skidaju na nama bizaran način
Čepići, obloge i sirupi za Skandinavce su nepoznanica. Deci temperaturu skidaju tako što ih skinu gole i ostave samo u pelenama ispred otvorenog prozora kako bi im hladnoća prirodno snizila temperaturu.
-
Ne propisuju antibiotike često
U Danskoj važi pravilo da ljudima, naročito deci, retko propisuju lekove. Zapravo, to čine samo kad je zaista nužno. Istovremeno, procenat vakcinisane dece u Danskoj izuzetno je visok.
-
Deca odlaze u eko vrtić u nekoj od šuma
Bilo da je zima, kiša ili vetar, dečica se ukrcaju u autobus i odlaze u šumu, gde borave osam sati na vazduhu. Sami se igraju, a za ručak im daju lanč paket. Kada dođu kući, već u pola sedam čvrsto spavaju.
-
Igračke slabo daruju deci, kao i slatkiše
Danska deca retko dobijaju slatkiše, a jedu pretežno sirovu hranu. Roditelji mališanima retko daju darove, a Lego kocke dobijaju samo za Božić, ne tokom godine. Moraju se znati sami zaigrati.
Suočavaju se s kritikama jer žele biti zemlja bez Daunovog sindroma
Iako se smatra da su mnoge specifične metode odgoja zaslužne da se danska deca smatraju najsrećnijim na svetu, a danski roditelji služe kao primer kako se podižu samopouzdana i uspešna deca, Danska se suočava i s kritikama kada se govori o neetičnom odnosu prema rađanju dece s Daunovim sindromom, na primer. Tako kritike izaziva i činjenica da se svim trudnicama omogućuju besplatni prenatalni testovi kako bi se “eliminisao defektni zametak”. Prevedeno, sve žene kod kojih se utvrdi da nose plod s Daunovim sindromom podstiču se da ga pobace, a Danska i deklarativno želi biti zemlja bez dece s Daunovim sindromom.
Reč stručnjaka: Deca trebaju što više boraviti na svežem vazduhu
Prof. dr. Marija Vrca Botica kaže kako je pogrešno decu pretoplo odevati jer su deca sputana, nisu komotna u aktivnostima, preznojavaju se.
– Odeću je potrebno prilagoditi individualno, vremenskim prilikama, prostoru u kojem boravi i aktivnosti deteta. Deci treba omogućiti što više boravka na svežem vazduhu, čak i zimi, po kiši i snegu. Kao prvo, deca često borave u pregrejanim prostorijama, gdje je suv vazduh. Sluznice disajnih puteva su uz suv vazsuh osetljivije na ‘pucanje’ i otvoren je put infekcijama. Drugo infekcije se u ‘kućnom kontaktu’ (vrtići, dnevni boravci, igraonice) lakše prenose kapljičnim putem na kratkoj udaljenosti od bolesne osobe. Prostorije u kojima boravi više dece treba nekoliko puta na dan vetriti, vlažiti, a za to vreme deca trebaju biti napolju. Takođe, ako se dete pokvasi, neće se odmah razboleti, treba promeniti mokru obuću i odeću. Strahovi delom dolaze zbog sećanja iz teških vremena, kad su deca dugotrajno pešačila do škole, bila mokra u školi i, tako se mokra vraćala kući. To je, nasreću, prošlost. Poboljšanje socijalnog statusa, stanovanja i prevoza do škole bitno je smanjilo obolevanje dece od akutnih bolesti i njihovih posledica (reumatska groznica) – kaže prof. dr. sc. Vrca Botica, koja na pitanje jesu li danska deca sretnija od naše odgovara:
– Mi imamo više sunčanih dana, imamo više kompletnih porodica, proširenih porodica, s bakama i dekama, u kojima se deca odgajaju. No nije sve to dovoljno. Pozitivno okruženje celog društva deluje i na decu. Tužna su deca iz nefunkcionalnih porodica, zlostavljana deca. Porodično nasilje nad decom ostavlja traga na tim malim bićima, koja, nažalost, nisu u Hrvatskoj još dovoljno zaštićena.
Dragi roditelji, izađite iz kuće i uživajte napolju sa decom
Portparolka dečjeg vrtića Dečji grad u Samoboru, Andrea Batarilo kaže kako cjelokupni stil života na koji Skandinavci stavljaju naglasak zapravo vrlo pogoduje dobrom imunitetu. –Boravak u prirodi, odvlačenje dece od ekrana, s druge strane topli emocionalni odnosi, zajedništvo, pozitivan pogled na život…
Sve je to očito jedan dobar recept za zdrav i jak imunitet, a posledično i za upotrebu manje antibiotika. A možemo li i mi doći do toga? Pa sigurna sam da možemo sledeći primere dobre prakse. Hrvatska deca su predivna, kao i sva deca sveta. Deca kojoj se ništa neće dogoditi ako ponekad protrče bosi po livadi, izađu van bez kape, ako prošetaju po kiši ili izgrade iglo od snega a da pri tome nisu navukli skijaške rukavice. No puno će toga propustiti ukoliko to sve neće doživeti pod okriljem loših vremenskih uslova za boravak u prirodi. Stoga, dragi roditelji izađimo iz udobnosti toplog doma i priuštimo deci nezaboravna iskustva skakanja po blatnjavim barama, valjanja u snegu, bosonogog trčkaranja. Deca će se toga rado sećati– kaže Batarilo.
Izvor: ordinacija.tv/espreso.co.rs
Vladika Nikolaj Velimirović o političarima: Haraju za sebe i za prijatelje svoje, jer znaju da neće dugo!
