Evo kako je patrijarh Pavle “intervenisao” za svoju unuku
Kada se, u 46. godini života Snežana Milković (unuka omiljene sestre patrijarha Pavla, Agice) razbolela, i bila 39. na listi čekanja za operaciju, zamolila je patrijarha Pavla, da joj pomogne oko ubrzavanja poziva u bolnicu gde je trebalo da bude operisana.
On to nije učinio: “Bila sam očajna. Sad, kad o tome razmišljam, shvatam da je to značilo – Pavle ne može da ti pomogne, a patrijarh mora da vodi račun o svom ugledu i ne može da se bavi “vezama”. Ako bi intervenisao, na rang listi iza mene ne bi ostali samo oni koji su se ugurali preko veze već i oni koji su kao ja strpljivo čekali. Zar ne bismo onda bili isti kao ovi prvi?”
Mećutim, posle njenog razgovora s “deda Popom” lečenje i oporavak išli su lako, kao na krilima. Operisana je i ozdravila je.
Ipak sećanje na činjenicu da joj u teškim trenucima “deda Popa” nije pomogao mučilo ju je.
Dok je patrijarh ležao u bolnici, gospođa Milosava, koja je kod njega redovno išla na Liturgije, rekla joj je “Svjatješi te je često pominjao. Kada si se razbolela, posle liturgije, kada bi svi otišli, rekao bi mi: “Ostani da se pomolimo za Snežanu”.
Unuka je, posle ovih reči, kojima joj je Gospod otkrio punu istinu, na putu do kuće plakala. U prvi mah, izgledalo je da neće da joj pomogne, intervenišući kod ljudi za bržu operaciju. On je “intervenisao” kod Boga.
Nije ga brinulo što Snežana to ne zna – Gospod je znao.
Preuzeto iz knjige: “Gospod će pomoći ako ima kome” Prikaži manje
Danas slavimo prepodobnomučenicu EVDOKIJU: Evo koju molitvu da uputite svetiteljki za spasenje duša naših!
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju praznik posvećen prepodobnomučenici Evdokiji, svetiteljki koja se molitvama borila za spasenje duša, posebno onih koji, kako se navodi u spisima SPC, stradaju od bludne strasti.
Žitje prepodobnomučenice Evdokije
Živela u Iliopolju gradu Feničanskom za vreme carovanja Trajanova. Najpre velika razvratnica, a potom pokajnica, isposnica i najzad mučenica. Razvratom je bila sabrala ogromno bogatstvo. Preokret u njenom životu napravio je, Promislom Božjim, neki stari monah German, i to nehotično. Došav poslom u grad, on odsedne kod jednog hrišćanina, čija se kuća dodirivala sa kućom ove Evdokije. Kada je on noću počeo po običaju monaškom čitati Psaltir i neku knjigu o Strašnome Sudu, Evdokija ga čuje i s pažnjom stane osluškivati njegove reči sve do kraja. Strah i užas obuzme je, tako da je ostala budna do svanuća. A čim svane, ona pošalje sluge da umole toga monaha da dođe k njoj. German dođe, i među njima se otpočne dug razgovor o onome što je starac monah prošle noći čitao, i uopšte o veri i spasenju.
Rezultat tih razgovora bude da Evdokija zamoli mesnog episkopa da je krsti. Posle krštenja ona predade sve svoje imanje crkvi, da se razda siromasima, otpusti svoje sluge i robove, a ona se povuče u neki ženski manastir. I tako se odlučno posveti sva monaškom životu, poslušanju, trpljenju, bdenju, molitvi i postu, da bude posle trinaest meseci izabrana za igumaniju. Prožive u manastiru pedesetšest godina, i udostoji se pred Bogom da joj Bog dade toliku blagodat, te i mrtve vaskrsavaše. Kada nasta gonjenje hrišćana od nekoga kneza Vikentija, sveta Evdokija bi posečena mačem.
Molitva svetoj prepodobnomučenici Evdokiji
Tebi Bogom izabranoj od roda samarjanskoga i pozvanoj iz bezdana pogibelji u ogradu Svete Crkve NJegove, na svečanost prvorođenih čija su imena zapisana na Nebesima, prepodobnomučenice Evdokija, uznosimo pohvalni pesmopoj, jer mnogo može molitva pravednice pred milosrđem Svevišnjega, pa i od svake nevolje da spase one koji ti kliču:
Raduj se, mučenice Evdokija, molitvenice za spasenje duša naših!
Angelski činovi i duše pravednika na Nebesima raduju se radošću velikom zbog jednoga grešnika koji se kaje – po istinitoj reči Gospodnjoj. I mi, zemnorodni, gledajući kako si i ti iz dubine bezakonja na put spasenja natprirodno izvedena Evdokija predivna, radujemo se, i Gospodu blagodareći, pohvalno ti kličemo:
Raduj se, jer Bog čudo milosrđa Svoga kroz tebe objavi!
Raduj se, jer si čudesnu silu dobrote Hristove na sebi pokazala!
Raduj se, iz tame grehovne na divnu svetlost Jevanđelja pozvana!
Raduj se, jer si iz kala slasti velijarovih rajske sladosti dostigla!
Raduj se, jer se moliš za naše obraćenje od zlih dela!
Raduj se, mučenice Evdokija, molitvenice za spasenje duša naših!
Izvor: magazin.novosti.rs
Mladić iz Vrnjačke Banje u Ukrajini našao ljubav i zbog nje je odlučio da ostane
Za tridesetogodišnjeg Slađana Gajića 24. februar počeo je kao i svaki drugi dan. Bio je na poslu, u fabrici nameštaja u ukrajinskom gradu Sriju, nedaleko od Lavova, na zapadu zemlje.
„Radio sam kao i inače i samo su nam odjednom javili da nas čekaju autobusi i da idemo nazad u grad”, priča Slađan za BBC na srpskom.
U ovaj grad ga je iz rodne Vrnjačke Banje odvela ljubav.
Zbog ljubavi je odlučio i da ostane u ratnoj zoni, uprkos sve jačim sukobima.
‘Ovo je živ grad, ali je sada stao’
Slađan živi sa suprugom Anom. Upoznali su se preko dejting aplikacije i venčali pre pola godine. Ana predaje engleski u školi, a u blizini žive i njeni roditelji. Sa suprugom najčešće govori na engleskom jeziku, dok on ukrajinski tek uči.
Fabrika u kojoj radi nalazi se van grada i na posao svakodnevno putuje autobusom.
„U četvrtak su nam prekinuli rad i rekli da idemo u autobus i nazad u grad, da se nešto dešava, ali da ne znaju tačno šta.
„Evakuisani smo za nekoliko minuta iz fabrike. Onda su počele blokade, blokirali su policijsku stanicu, dolazila je policija, vojska”, priseća se Slađan prvog dana sukoba Ukrajine i Rusije.
Preko noći se grad u kojem Slađan živi potpuno promenio.
„Ovo je mali grad, ali je inače pun života.”
Zbog rata je sada stao.
„Sve se zatvorilo. Neki marketi rade, neki ne. Rade apoteke i to je sve”, objašnjava kakva je trenutno situacija u gradu sa oko 60.000 ljudi.
Kaže i da su u prodavnicama rafovi prazni, da ljudi prave zalihe, ali i da u nabavku dolaze i meštani drugih gradova koji beže ka Poljskoj.
„Izlazimo napolje, ali nije isti osećaj kao kada bezbrižno šetate i ne mislite ni o čemu.
„Sada stalno mislite da li ćete preživeti taj dan, da li ćete uspeti da stignete do prodavnice da kupite namirnice, vodu, bilo šta”, priča Slađan za BBC na srpskom.
Slađan od 24. februara nije išao na posao.
„U mojoj fabrici trenutno rade samo žene i šiju jastuke i ćebad za vojsku.”
Dok žene šiju za vojsku, muškarci su uzeli oružje u ruke, priča Slađan.
„Muškarci od 18 do 65 godina su mobilisani – ili su u vojsci ili u teritorijalnoj odbrani.
„Ne možete da nađete muškarca na ulici i koji nije u vojsci”, priča Slađan.
Njega, kaže, ne mogu da mobilišu, „pre svega, jer nisam državljanin Ukrajine, ovo nije moj rat”.
„Ja činim sve što je u mojoj moći da preživim sa porodicom i da njih zaštitim. Videćemo koliko je to moguće i kako će Putin reagovati.
„Niko ne zna šta će on učiniti. Jedan čovek odlučuje o sudbini miliona.”
Kaže da najave da bi Rusija mogla da upotrebi nuklearnu bombu bude strah.
„Rusi napadaju sa svih strana. Mogu se pojaviti niotkuda, oni znaju ukrajinski jezik i mogu se predstaviti kao Ukrajinci. Iza svakog ćoška vreba opasnost.”
‘Slično je kao 1999, ali i drugačije’
Život pod sirenama za uzbunu svakodnevica je koju Ukrajinci proživljavaju.
„Svake večeri čuju se sirene za uzbunu i idemo u sklonište. Preleću avioni. Teško je. Sećam se bombardovanja Jugoslavije, sličan je osećaj.
„Strah je na svakom koraku. Nikada ne znate da li će ovaj grad biti bombardovan večeras ili ujutru. Svaki dan koji preživite je blagoslov”, priča Slađan.
NATO bombardovanje Jugoslavije proveo je u Vrnjačkoj Banji i dobro ga se seća.Vojna akcija NATO na teritoriji tadašnje Savezne Republike Jugoslavije počela je 24. marta 1999. godine.
Bombardovanje je trajalo 78 dana, a u napadima je poginulo 1.008 pripadnika bezbednosnih snaga Srbije.
Tačan broj civilnih žrtava nije poznat, a organizacija Hjuman rajts voč tvrdi da ih je bilo više od 500.
Slađan se seća kako su „prštale bombe, projektili i bukvalno sve sam mogao da vidim.”
„Ovde ne vidim ništa i ne znam šta će biti, a bukvalno sve može da se završi za nekoliko sekundi”, priča Slađan.
Tokom bombardovanja 1999. znalo se šta će biti gađano, a u Ukrajini nije tako.
„Ovde napadaju sa svih strana i bojim se da niko neće preživeti i da nema bezbednog mesta”, kaže.
„Ovo je drugi vek. Koristi se nova tehnologija, novo naoružanje.”
Grad u kome žive do sada nije bombardovan, ali su bombe padale nedaleko odatle. Slađan, uprkos svemu, ostaje u Ukrajini.
„Ne planiram da odem. Ostajem ovde. Ovde je moja porodica, tu sam se oženio i nikada ne bih napustio suprugu i njene roditelje.
„Ovde planiram život i mislim da će rat prestati kad-tad, mora da se završi. Čekaću tu i ako preživim, započeću nov život ovde”, priča ovaj tridesetogodišnjak.
U Vrnjačkoj Banji, više od hiljadu kilometara daleko od Slađana, živi njegova majka.
„Sa njom sam stalno na vezi, naravno da se plaši za mene, zove me i brine, ali ne može ništa.
„Ništa ne može da promeni. Ja sam doneo odluku i stojim čvrsto iza toga da ću ostati ovde.”
izvor bbc.com
Poučna priča – Želeo bi da imam takvog brata
Jednom čoveku brat je pokloni auto. Na Badnje veče kada je izašao iz kancelarije na ulicu, oko njegovihi sjajnih novih kola obilazio je neki dečkić, zagledao ih i divio im se.
“Da li su to vaša kola, gospodine?” – upitao je.
Čovek je klimnuo glavom.
“Dobio sam ih od brata za Božić.”
Dečak je bio zapanjen: “Hoćete da kažete da Vam ih je brat dao i da Vas ona nisu koštala ni centa? Znate, želeo bih…” Oklevao je.
Čovek je bio siguran da zna šta bi on želeo. Želeo bi da ima takvog brata. Ali ono što je taj dečak rekao , potreslo ga je do srži.
“Želeo bih”, nastavio je dečak,” da mogu da budem takav brat.”
Čovek je iznenađeno pogledao dečaka, a zatim sasvim spontano zapitao: “Da li bi voleo da se provozaš u mom automobilu?”
“Kako da ne bih!”
Posle kraće vožnje, dečak se okrenuo i užarenog pogleda zamolio: “Gospodine, da li biste bili dobri da vozite do moje kuće?”
Čovek se smeškao. Mislio je da zna šta dečak želi. Želi da pokaže susedima da može kući da se doveze u velikom automobilu. Međutim, ponovo je pogrešio.
“Molim Vas da stanete ispred onih dvaju stepenika”, – rekao je dečak.
Žurno se popeo. Ubrzo zatim, čovek je čuo da se vraća, ali nije išao brzo. Nosio je svog malog brata koji je bio bogalj. Stavio ga je na donji stepenik i pokazao mu kola.
“Vidiš, bato, upravo kako sam ti rekao. Brat mu ih je poklonio za Božić i nisu ga koštala ni centa. Jednoga dana ja ću ti pokloniti baš takva…i onda ćeš i sam moći da vidiš sve te lepe stvari koje se za Božić stavljaju u izloge, a koje sam pokušavao da ti opišem.”
Čovek je izašao i stavio dečaka na prednje sedište u kolima. Stariji brat, blistavih očiju, popeo se pored njega, pa su njih trojica krenuli u nezaboravnu prazničnu vožnju!
U Kijevu se uz vazdušnu opasnosti peva o heroju Savi Kovačeviću: Za Ukrajince je ova pesma postala himna slobode
Od smrti partizanskog komandanta Save Kovačevića prošlo je skoro 80 godina, ali je pesma o njemu živa – i to daleko od nekadašnje Jugoslavije, u novom ratu na tlu Evrope.
Margarita Meleško već deceniju je članica svečanog armijskog orkestra ukrajinske vojske koji na repertoaru ima i staru partizansku pesmu o komandantu Savi.
Meleško za BBC na srpskom kaže da je pesma deo repertoara u kome se peva o herojima Drugog svetskog rata koji su pobedili nacizam, ali da u danima rata nakon ruskog napada na Ukrajinu ima i sasvim novo značenje.
Celu pesmu, koju Meleško peva neposredno pred proglašenje vazdušne opasnosti u Kijevu za crnogorski portal Antena M, ovaj medij objavio je na svom Jutjub kanalu i možete je poslušati na ovom linku.
izvor: bbc.com
Doktorka koja roditelje uči kako da svoju decu leče dodirom
Doktorku Mirjanu Mićović, pedijatra u Domu zdravlja Stari grad u Beogradu, najmlađi pacijenti obožavaju. U njenu ordinaciju deca odlaze s radošću, bez straha, suza i višestanog ubeđivanja.
Šta je to što doktorku Mirjanu razlikuje od drugih stručnjaka koji nose beli mantil?
Mirjana je prvi lekar u Srbiji koji je dobio licencu za bavljenje reikijem, istočnjačkom metodom koja ima neverovatne efekte na poboljšanje zdravlja. Reiki je drevna japanska veština lečenja dodirom koja pomaže da se i u najranijem uzrastu, već po rođenju, deluje preventivno na pojavu mnogih oboljenja. I ne samo to, reiki rešava mnoge zdravstvene probleme.
Svakog roditelja koji pokuca na vrata njene ordinacije doktorka Mirjana prvo nauči koliko su dodir i roditeljski zagrljaj bitni za pravilan razvoj deteta. Uvek je najsmejana, vedra, spremna na šalu. Njena energija naprosto pleni. Mirjana priznaje da su roditelji prvo zbunjeni kada im pomene reiki, ali nepoverenje nestaje čim se i sami uvere u njegovu blagotvornost.
Dodir kao lek za sve boljke
– Prvo čulo koje je aktivno nakon rođenja jeste čulo dodira. Kao najveći organ na telu, koža je prepuna osetljivih „čulnih” mesta, pa iskustva koje dete dobija u prvim danima života, vezuje upravo za nežan zagrljaj majke, toplotu njenog tela, blago postavljanje dlanova na stomačić u slučaju grčeva, nežno glađenje po glavi i slično. Nažalost, dokazano je da sve manji broj roditelja na takav način pristupa svom detetu, a neispunjavanje osnovnih potreba mališana dovodi do emocionalne nestabilnosti, nesigurnosti i straha od napuštanja – kaže dr Mićović.
U svojoj praksi doktorka Mirjana ne sprovodi reiki tretmane s decom, već savetuje majke kako da im pomognu da se oslobode stresa, da žive u skladu sa sobom i prirodom i kako da cela porodica bude u energetskom balansu.
– Ono što je deci razlog za stres za odrasle je često normalna situacija. Recimo, odlazak u vrtić deci može biti vrlo stresan. Ali, ako odrasli ne reaguju adekvatno, kod dece se može pojaviti energetska blokada, koja se može i kroz nekoliko godina manifestivati u vidu psihosomatskog oboljenja. I zato je jako važno prepoznati njihov stres i potrebe, a to možemo samo ako posmatramo svoju decu i provodimo s njima puno vremena. Majke, koje su najveća energetska podrška deci, uglavnom to znaju, a i ako ne znaju, često postupaju intuitivno, stavljajući svoju „lekovitu“ ruku na stomak, glavu ili na neko drugo bolno mesto svog deteta, mazeći ga, ljuljajući u krilu – kaže dr Mićović.
Sređuje nemirka za nekoliko minuta
Doktorka Mirjana kaže da mnogo puta u svojoj praksi pedijatra i reiki terapeuta imala priliku da vidi transformaciju u ponašanju hiperaktivnog ili autističnog deteta, nakon svega petnaestak minuta rada. Takva deca su postajala mirnija, opuštenija i spremna da sarađuju. Roditelji su po prvi put mogli da primete ispoljavanje pozitivnih emocija kod svoje dece.
– Jedan od najvećih problema hiperaktivne dece je loša koncentracija i slab san. Nakon tretmana, mnogi od njih su postajali daleko više zainteresovani za učenje, a problem sa spavanjem se ubrzo rešio. Reiki daje dobre rezultate i kod dece koja imaju problem noćnog mokrenja.
Sve što čovek nosi u sebi, kaže doktorka Mirjana, prenosi i na svoje dete, pa je zbog toga jako važno da pre nego što zasnujemo porodicu poradimo na otklanjanju sopstvenih emotivnih blokada. Da bi imali željene rezultate na duži period, doktorka Mićović roditelje obučava da svakodnevno sami sprovode tretman na svojoj deci.
Roditelji kao terapeuti
– Na taj način mogu da izbegnu novčane izdatke koji su neminovni ukoliko s detetom radi terapeut. Isto tako, omogućava se svakodnevno tretiranje i više puta na dan i produbljuje emotivan odnos majke i deteta ili oca i deteta. Roditelje mora obučiti stručna osoba, koja će u celini sagledati problem deteta i porodice i dati potrebne savete – objašnjava dr Mićović. Reiki je samo jedno od mnogih interesovanja doktorke Mirjane. Ona je i akupunkturolog, fitoterapeut i menadžer za odnose s javnošću u Domu zdravlja Stari grad.
Fakultet i specijalizaciju pedijatrije Mirjana je završila na Medicinskom fakultetu u Beogradu. U prvoj jugoslovenskoj grupi lekara, kao student medicine, još 1989. godine završila je edukaciju iz akupunkture. Čitavu deceniju života posvetila je proučavanju i primeni lekovitog bilja Amazonije. Poslednjih godina intenzivno se bavi reikijem i kombinovanjem ove tehnike sa savremenim medicinskim dijagnostičkim i terapeutskim metodama. Iza nje je više od 12.000 reiki tretmana. Pre dve godine postala je master učitelj tradicionalnog japanskog reikija. Kroz iskustvo u radu sa drugima, kombinovanjem klasičnog reiki tretmana sa znanjima prana i svara joge , došla je do svoje originalne tehnike “ Dodir duše”. Poslednjih godinu dana, radi na postavljanju novog, antistres koncepta “Galakticki ples”, koji se bazira na plesu u skladu sa kosmičkim ritmovima.
Menadžer, edukator, pisac
Kao menadžer za odnose s javnošću u Domu zdravlja Stari grad više od četiri godine radi na popularizaciji alternativne medicine i njenoj integraciji u savremeni koncept zdravstvene zaštite u Srbiji, te je za svoj rad dobila prestižnu nagradu “Wellnes a word” za 2009. godinu. Organizator je mnogih naučnih skupova i autor više od 20 različitih edukacija iz oblasti primene metoda alternativne medicine za lekare. Organizator je tradicionalnog Festivala zdravlja a kroz njene tribine iz oblasti integrativne medicine “Za miran san na rekama Beograda”, koje je organizovala u Domu zdravlja “Stari grad” u Beogradu, prošlo je više od 120 predavača i 10. 000 slušalaca. Urednik je edicije “Booking medika”, a trenutno priprema priručnik za roditelje i decu “Čudesna medicina za decu”.
Autor: Olga Petrović
Ukrajinski dečak sam prešao 1.200 kilometara i stigao do Slovačke
Dečak je krenuo iz istočne Ukrajine, prešao je 1.200 kilometara noseći dve male kese, pasoš i telefonski broj rođaka i bezbedno je stigao u Slovačku.
Hasan, jedanaestodišnjak iz oblasti Zaporiža, napustio je dom bez pratnje pošto njegova majka nije mogla da ostavi dečakovu bolesnu baku.
Smestila ga je u voz, a carinici su mu pomogli da pređe granicu kada je konačno stigao.
On je pravi heroj i sve je osvojio osmehom, kažu zvaničnici.
Na granicu je došao sa plastičnom kesom u ruci, crvenim rancem na leđima i pasošem.
Prihvatili su ga dobrovoljci i dali su mu hranu i vodu, dok su zvaničnici na granici stupili u kontakt sa njegovim rođacima u Bratislavi.
Njegova majka se zahvalila svima koji su pazili na Hasana i objasnila je zbog čega je putovao dok traje ruska invazija.
„Pored našeg grada je elektrana koju Rusi gađaju.
Nisam mogla da ostavim majku, ona ne može da se kreće samostalno, pa sam poslala sina u Slovačku“, rekla je udovica Julija Pisečka u video koji je objavila slovačka policija.
Nuklearna elektrana u Zaporiži najveća je u Evropi.
Ruska vojska ju je zauzela tokom vikenda, a ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski upozorio je da bi napad Rusa mogao da izazove daleko veću štetu od one koja je nastala u Černobilju 1986.
Hasan je jedan od dva miliona ljudi koji su napustili Ukrajinu.
izvor BBC News na srpskom
Saveti za preživljavanje nuklearnog rata – Uz pridržavanja ovih pravila moguće je preživeti!
Dokle god postoje arsenali nuklearnog oružja, postoji i mogućnost da ono bude iskorišćeno. U današnjem svetu sve su veće tenzije između nuklearnih sila, a mogućnost nuklearnog rata vraća se na nivo čiji smo bili svedoci za vreme Hladnog rata.TO: NUKEMAP / SCREENSHOT
Nuklearni rat ipak ne mora da znači i kraj ljudske rase. Uz malo priprema, pridržavanja nekih osnovnih pravila i dosta sreće, moguće je preživeti čak i najgoru verziju radioaktivnog armagedona.
Priprema pre napada
-
Imajte spreman plan
U slučaju nuklearnog napada najmanje 48 sati ne biste smeli da izlazite na otvoreno. Trebalo bi da imate sve što vam treba da biste preživeli bar taj prvi period.
-
Skupite zalihu nekvarljive hrane
Pirinač, pasulj, šećer, med, zobene pahuljice, testenina, mleko u prahu, sušeno voće i povrće – mogu trajati godinama i sadrže mnogo kalorija u odnosu na svoju masu. Svaki put kada odete u prodavnicu, kupite i jednu ili dve namirnice s liste dok ne skupite zalihe. Nemojte zaboraviti otvarač za konzerve.
-
Pripremite zalihu vode
Idealno bi bilo da obezbedite oko četiri litre po osobi po danu. Vodu držite u plastičnim kanisterima prikladnim za držanje pitke vode.
-
Nabavite uređaje za komunikaciju
Ako ste dobro informisani, velika je verovatnoća da ćete preživeti duže. Trebalo bi imati bar radio-prijemnik kako biste mogli da čujete službene informacije vlasti i službi za spasavanje. Korisno bi bilo da imate pri ruci pištaljku, kao i solarni punjač za mobilni telefon. Nije sigurno da bi mobilna mreža ostala aktivna, ali treba biti spreman ukoliko proradi.
-
Prikupite zalihe lekova i pribora za prvu pomoć
Trebalo bi imati barem standardnu kutiju prve pomoći, sa sterilnim gazama i zavojima, antibakterijskom masti, gumenim rukavicama, makazama, pincetom, termometrom i ćebetom. Nabavite ili isprintajte i uputstva za prvu pomoć: kako previti rane, tretirati šok i opekotine.
-
Nabavite zalihu druge korisne opreme
Bilo bi dobro da imate baterijsku lampu i zalihu baterija za nju i za radio. Maske za prašinu, plastičnu foliju, lepljivu traku, vreće za smeće, vlažne maramice, alat za zatvaranje ventila za plin i vodu.
-
Ostanite informisani
Redovno pratite vesti. Nuklearni napad verovatno neće doći nenajavljen. Prethodiće mu višednevni ili višenedeljni rast tenzija između nuklearnih sila, verovatno podstaknut nasilnim incidentom ili konvencionalnim vojnim sukobom.
-
Razmislite o evakuaciji
Ako se nalazite u gradu koji bi mogao biti meta, razmislite o begu na neku drugu lokaciju. U slučaju nuklearnog rata, izgledne mete su sedišta vlada, vojne baze, teretne luke i aerodromi koje imaju piste duže od tri kilometra. U slučaju totalnog rata verovatna meta su i industrijska i saobraćajna središta, kao i veliki urbani centri.
Preživljavanje nakon napada
-
Odmah potražite sklonište
Bljesak svetlosti nuklearne eksplozije vidljiv je na dvadesetak kilometara. Ukoliko se nalazite unutar pet kilometara od eksplozije, verovatno vam nema spasa, ali ako se nalazite dalje možda imate vremena da reagujete.
Imaćete oko 10 do 15 sekundi vremena pre nego što do vas dođe toplotni udar, koji uzrokuje opekotine trećeg stepena i oko 20 do 30 sekundi pre nego do vas dođe udarni talas.
Ako ne možete da stignete do skloništa, potražite bilo kakvu udubljenje u terenu i lezite licem prema dole, pokrivajući što više kože. Ako nema udubine, kopajte što brže. Toplotni udar će vam opeći kožu do udaljenosti od 32 kilometra, a vetar udarnog talasa dostići će brzinu od 960 kilometara na sat.
Ako nemate drugih opcija, uđite u najbližu zgradu, ali samo ako ste sigurni da neće biti znatno oštećena. Zavisno o kvalitetu izgradnje, većina stambenih zgrada do udaljenosti od 11 kilometara od eksplozije biće uništene. Udaljenijim zgradama pupucaće će svi prozori, pa se držite podalje od njih.
Držite se dalje od zapaljivih tvari. Najlonske tkanine i bilo kakvi uljani materijali zapaliće se usled toplotnog udara. Nipošto nemojte gledati u eksploziju – čak i kratko vreme izloženosti može uzrokovati slepilo.
-
Čuvajte se radioaktivnih padavina
Prvi talas radijacije nakon nuklearne eksplozije je najopasniji, ali osobe koje će mu biti izložene pre će stradati od samog udarnog talasa eksplozije.
Ako ste preživeli samu eksploziju, najveću opasnost predstavljaju radioaktivne padavine – radioaktivne čestice koje nakon eksplozije topli vazduh podigne u atmosferu i padaju u obliku fine prašine nošene vetrom ili kao “crna kiša”. Takve čestice zagađuju izvore vode, poljoprivredna zemljišta i predstavljaju trajnu opasnost za boravak na otvorenom.
-
Ojačajte svoje sklonište protiv radijacije
Sabijte zemlju na zidove ili bilo šta što možete da dohvatite. Kako bi smanjili svoju izloženost radijaciji na samo jedan promil, treba vam zaštita od 21 centimetra čelika, 70 centimetara kamena, 66 centimetara betona, 2,6 metara drva, 1 metar zemlje, 2 metra leda ili 6 metara snega.
-
Ostanite u skloništu najmanje 200 sati
Planirajte da ostanete bar osam do devet dana u svom prvom skloništu. Prvih 48 sati nemojte uopšte napuštati sklonište, dok u sledećem periodu izlazite što ređe i kraće, jer će teren biti pun radioaktivnog joda, koji bi trebalo da se raspadne u roku od devet dana.
Osim joda, pretnje su i radioaktivni cezijum i stroncijum, koji će ostati aktivni decenijama. Dobro se upijaju u tkivo, pa će trajno zagaditi brojne izvore hrane, a vetar ih može nositi hiljadama kilometara daleko od eksplozije.
-
Pažljivo rasporedite svoje zalihe
Koliko god da ste zaliha odvojili za slučaj nuklearnog rata, pre ili kasnije trebaće vam još.
Ako pronađete zalihe hrane u konzervama ili alumijskim posudama, verovatno će biti sigurne za jelo, ukoliko posuda ili konzerva nije oštećena.
Ukoliko lovite divlje životinje, oprezno ih oderite i bacite srce, jetru i bubrege, u kojima će se skupljati radioaktivne čestice. Nemojte jesti ni meso blizu kostiju, jer se radijacija zadržava i u koštanoj srži.
Jedite korenaste biljke poput krompira i šargarepe. Kako je jestivi deo biljke bio ukopan ispod zemlje, veće su šanse da je manje radioaktivan.
Otvoreni bazeni vode verovatno će biti zagađeni. Idealno bi bilo imati pristup podzemnom izvoru ili pokrivenom bunaru. Mogli biste da napravite solarni destilator.
Koristite vodu iz reka i jezera samo ako nemate drugog izbora. Napravite prirodni filter tako što ćete iskopati rupu 30-ak centimetara od obale, i uzmite samo vodu koja se ulije kroz tlo, zatim je prokuvajte kako biste uništili bakterije.
Voda u zgradama verovatno će biti sigurna neko vreme. Ako nema pritiska, a izgledno je da ga neće biti, otvorite slavine na poslednjem spratu kuće i potom otvorite slavinu u prizemlju kako biste izvukli vodu.
-
Nosite više slojeva odeće, pokrijte celo telo
Zimske jakne, kape, rukavice, dugi rukavi – kako bi izbegli radijacijske opekotine. Redovno tresite odeću kako se na njoj ne bi nakupljale radioaktivne čestice, i perite je ako imate s čim.
-
Lečite radijacijske i toplotne opekotine