Kada se, u 46. godini života Snežana Milković (unuka omiljene sestre patrijarha Pavla, Agice) razbolela, i bila 39. na listi čekanja za operaciju, zamolila je patrijarha Pavla, da joj pomogne oko ubrzavanja poziva u bolnicu gde je trebalo da bude operisana.
On to nije učinio: “Bila sam očajna. Sad, kad o tome razmišljam, shvatam da je to značilo – Pavle ne može da ti pomogne, a patrijarh mora da vodi račun o svom ugledu i ne može da se bavi “vezama”. Ako bi intervenisao, na rang listi iza mene ne bi ostali samo oni koji su se ugurali preko veze već i oni koji su kao ja strpljivo čekali. Zar ne bismo onda bili isti kao ovi prvi?”
Mećutim, posle njenog razgovora s “deda Popom” lečenje i oporavak išli su lako, kao na krilima. Operisana je i ozdravila je.
Ipak sećanje na činjenicu da joj u teškim trenucima “deda Popa” nije pomogao mučilo ju je.
Dok je patrijarh ležao u bolnici, gospođa Milosava, koja je kod njega redovno išla na Liturgije, rekla joj je “Svjatješi te je često pominjao. Kada si se razbolela, posle liturgije, kada bi svi otišli, rekao bi mi: “Ostani da se pomolimo za Snežanu”.
Unuka je, posle ovih reči, kojima joj je Gospod otkrio punu istinu, na putu do kuće plakala. U prvi mah, izgledalo je da neće da joj pomogne, intervenišući kod ljudi za bržu operaciju. On je “intervenisao” kod Boga.
Nije ga brinulo što Snežana to ne zna – Gospod je znao.
Preuzeto iz knjige: “Gospod će pomoći ako ima kome” Prikaži manje
