Zbog rata u Ukrajini i latentne panike ljudi od posledica koje će to ostaviti na nas i oko nas, potpuno smo zabravili na koronu i to će na, najverovatnije, stići na naplatu u dogledno vreme. To za Danas kaže dr Zoran Vučinić, epidemiolog u penziji iz Užica, koji poseduje veliko iskustvo u borbi protiv mnogih zaraznih bolesti.
Razumem to da se sada dešavaju stvari koje po svojoj dramatičnosti i očaju, možda, prevazilaze problem samog kovida. Zbog sukoba u Ukrajini, ceo svet je zabrinut za budućnost i ljudi će, uplašeni za golu egzistenciju, reći – ostavi se kovida, imamo važnijih stvari, kaže naš sagovornik.
On upozorava na to da epidemija nije završena, da je vakcinacija bila neuspešna i da bi deo zdravstvenog sistema, što pre, trebalo pripremiti za suočavanje sa postkovid sindromom.
– Virus je i dalje veoma aktivan i cirkuliše, jer dnevno, prema podacima koji nam se zvanično prezentuju, imamo više od 30 smrtnih slučajeva. Govori se da omikron varijanta izaziva blage simptome ali, ako je to tako, otkud toliko smrtnih slučajeva. Mislim da je to posledica prisustva sva tri soja, originalnog, delta i omikrona, ocenjuje dr Vučinić.
Korona je, kaže, postala endemska bolest i to moramo da prihvatimo kao realnost, jer će se javljati povremeno i uglavnom među ljudima koji nisu vakcinisani.
– Sa tim virusom ćemo živeti. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
On je ušao u „slepu ulicu“ i rešenje je da uđemo u simbiozu sa njim, ali to u ovom trenutku nije moguće. Virus ne teži samouništenju, već traži „rezervoar“ u kome će moći da se nesmetano razvija, razmnožava i opstaje. Međutim, on je trenutno u antagonističkom odnosu sa čovekom. Razara naš organizam i ne prepoznaje domaćina na pravi način, ocenjuje dr Vučinić i navodi da je vakcinacija jedini način za stvaranje tog simbiotičkog odnosa virusa i čoveka.
Vakcinaciju kod nas ocenjuje kao „veoma neuspešnu, iz mnogo razloga“, a kao jedan od glavnih navodi „nesmetano širenje stavova antivakserskih lobija, koji su u medijima bili aktivniji i prisutniji od onih koji su bili dužni da objasne narodu značaj vakcinisanja“.
– Vakcinacija je prestala. Krizni štab kao da je raspušten, ne oglašava se. Izgleda da smo digli ruke od kovida, a to je veoma opasno, jer virus je još uvek aktivan. Možda se dogode njegove nove mutacije i možemo da imamo iste probleme, kao što smo ih imali do sada, upozorava naš sagovornik.
Od Kriznog štaba, kaže, „ne treba ništa da očekujemo“, da se on odavno ne oglašava i da „izgleda da njegovi članovi, imaju preča posla od onog za koji su angažovani“.
„Mere koje su se sprovodile bile su pod pritiskom politike i političara. Ali, to za mene nije novost. Bio sam u mnogim kriznim štabovima i uvek su političari nametali svoje, laičko, mišljenje koje se, kasnije, svima nama obije o glavu, ocenjuje dr Vučinić tišinu iz državnog kriznog štaba.
Trenutno, dodaje, potrebna su istraživanja postkovid sindroma, programi i procedure za zbrinjavanje ljudi koji imaju takve probleme, kako bi se smanjile moguće komplikacije njihovog stanja.
– Korona je sistemska bolest i kod mnogih, koji su bili bolesni, stvara još uvek nedefinisana stanja. Zbog toga bi trebalo da brzo reaguje naš zdravstveni sistem, kako bismo takve komplikacije istražili, pravovremeno ih prepoznali i ponudili adekvatne terapijske odgovore. U dogledno vreme kaže naš sagovornik, „biće potrebni postkovid lekari specijalisti koji će lečiti ljude koji su preležali koronu i koji imaju tegobe, a koje bi mogle da se pretvore u teže hronične bolesti“.
Ne raspuštati kovid sistem
I pored toga što smo, kaže Vučinić, imali neuspešnu vakcinaciju i zaboravili na kovid, ne bi trebao da se raspusti kovid sistem. „On i dalje mora da bude pripravan za nove sojeve, mada je malo verovatno da se to dogodi, ali takva mogućnost postoji, pa naš zdravstveni sistem za to mora da bude spreman“, poručio je dr Zoran Vučinić.
Gde je koordinaciono telo za imunizaciju?
Dr Vučinić upozorava na još jedan problem, a to je loš obuhvat dece MMR vakcinacijom protiv malih boginja, zaušaka i rubeole u Novom Pazaru i krivicu za to pripisuje antivakserskom pokretu. „To je znak za alarm i vakcinacija mora da se reafirmiše, kao primarni vid zaštite. Gde je i šta sve vreme radi Nacionalno koordinaciono telo za imunizaciju? Zašto ne reaguje na takvu dramatičnu situaciju, pita dr Vučinić.
izvor: danas.rs
Pucanje kapilara u očima ostavlja specifične mrlje, kojima se nikada ne zna tačan uzrok, ali svakako bude strah, naročito kada se pojave kod dece, što je čest slučaj. Ova nelagodna pojava se često povezuje sa kancerom mozga i problemima sa srcem, ali istina je da je situacija, na svu sreću, daleko benignija od toga i najčešće kada dođe do krvavih očiju nema mesta panici.
Pucanje kapilara se javlja u obliku sitnih crvenih tačkica i predela nepravilnih linija na beonjači oka. Kako se krv nalazi ispod površine oka, ona neće teći, niti će se ocrtati ako prislonite maramicu na beonjaču.
Pucanje kapilara ne treba mešati sa proširenim krvnim sudovima u očima. Kada kapilar u oku pukne, krv se širi kao mrlja tamno crvene boje i prekriva veći deo beonjače.
Kako vreme prolazi ova „krv u oku“ će postati žuća dok polako u potpunosti ne izbledi.
Pucanje kapilara je, zapravo, sasvim bezopasno i bezazleno stanje. Stručno, ova pojava se naziva subkonjuktivalno krvarenje, a ona nastaje zato što su krvni sudovi u očima veoma krhki.
Ovo su neke od pojava koje mogu da izazovu njihovo pucanje.
Premor i teški fizički rad
Bilo da radite fizički naporan posao, ili 8 sati dnevno provedete pred računarom, vaše oči to osete i pate. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Naprezanje nastavljate i kod kuće kada posle posla nastavite da čitate ili gledate televiziju ili telefon.
Oči se tada neminovno umaraju i upale, pa je posledica pucanje kapilara.
Kašalj
Kašljanje napreže telo, pa samim tim i oči. Usled prevelikog napora, kapilari u očima mogu da puknu. Ipak, to je scenario koji je moguć tek usled intezivnog i dugotrajnog kašlja.
Pucanje kapilara usled kašlja, češće je kod dece nego kod odraslih. Jedini savet koji možemo da vam damo je da ne paničite pred detetom i time ga ne uznemiravate, jer će mrlje od krvi svakako ubrzo nestati.
U takvoj situaciji možete da konsultujete i pedijatra, koji će vam dati sve neophodne savete i smernice.
Povreda oka
Nesadekvatno nošenje kontaktnih sočiva i hirurški zahvati na očima, takođe mogu da dovedu do pucanja kapilara. Ukoliko ste imali bilo kakvu intervenciju na oku, preporuka je da se na vreme javite oftalmologu.
Kako izbeći pucanje kapilara?
Osnovni način da sprečite pucanje kapilara usled umora, jeste da češće odmarate oči. Trepćite često i odvojite makar nekoliko minuta u toku sata i žmurite.
Preporuka je da uključite namirnice bogate beta-karotenom u ishranu. Ukoliko provodite dosta vremena ispred računara, povećajte unos vitamina C.
Kada se radi o deci, a naročito bebama, neophodno je da sprečite njihovo povređivanje. Secite im redovno noktiće i sklonite iz njihovog okruženja igračke koje mogu da ih povrede.
Izvor: objektiv.rs
Mleko od kurkume, na indijskom – haldi doodh, jedno je od najpopularnijih napitaka za podizanje imuniteta, lečenja prehlada, gripa, a koristi se i kod artritisa, upala.
Napitak, koji još zovu i “zlatno mleko”, vekovima se koristio u Aziji za borbu protiv mnogih bolesti.
Glavni sastojak je kurkuma koja se sastoji iz supstance poznate pod nazivom kurkumin.
Kurkuma ima protivupalno, antiseptičko i antilalergijsko dejstvo, te pomaže kod respiratornih tegoba, deluje na raspoloženje i pamćenje. Ovo mleko podiže imuni sistem, snižava krvni pritisak, reguliše metabolizam.
Mnogi ga spremaju sa kravljim mlekom, a mi vam otkrivamo neobičan recept sa đumbirom i cimetom i mlekom od kokosa ili badema.
Za pripremu zlatnog mleka biće vam potrebni sledeći sastojci:
-
1 šoljica kokosovog mleka (ili bademovog),
-
1 štapić cimeta,
-
1 komad kurkume, neoljuštene i tanko narezane ili 1/2 kašičice kurkume u prahu,
-
1 komadić tanko narezanog đumbira,
-
1 kašičica meda,
-
1 kašičica devičanskog kokosovog ulja,
-
1/4 kašičica crnog bibera.
Priprema:
Umutite sve sastojke s merom jedne čaše vode i stavite u malenu posudu. Pričekajte da prokuva, a onda smanjite vatru i kuvajte lagano oko 10 minuta. Procedite u šolju i posipajte cimetom u prahu pre posluživanja.
Izvor: b92.net
Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Broj pacijenata na lekovima prve generacije dupliran je od 2020. godine, a na pozitivnu listu stavljene su i najsavremenije, visoko efikasne terapije, koju trenutno prima više od 1.100 obolelih. Time je utrostručen broj obolelih od multiple skleroze, koji se leče na teret Republičkog fonda za zdravstveno osguranje u odnosu na pre dve godine.
Multipla skleroza je podmukla bolest i od nje u Srbiji boluje oko 9.000 ljudi. Najčešće se javlja između 20. i 40. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
godine života, ali se može manifestovati i u bilo kom drugom životnom periodu. Tok bolesti je nepredvidiv, a žene oboljevaju dva puta češće nego muškarci.
Do 2019. godine u Srbiji se o trošku RFZO lečilo svega 1.100 pacijenata i to samo lekovima prve generacije. Međutim, nakon 15 godina od uvođenja tih lekova, država je u 2020. godini, na pozitivnu listu lekova uvrstila i visoko efikasne terapije za lečenje relapsne i primarno progresivne multiple skleroze, tako da trenutno, ukupno 3.150 pacijenata prima neku od terapija za multiple sklerozu. Od toga, 2.030 pacijenata je na terapijama prve generacije, dok je na najnovijim, savremenim, terapijama, trenutno 1.120 pacijenata.
Dragana Šutovac Ilić, ispred Društva multiple skleroze Srbije rekla je da je uvođenje inovativnih terapija za multiplu sklerozu na pozitivnu listu RFZO, cilj koji je konačno ostvaren u Srbiji.
– Od MS boluju mlađi ljudi, između 20 i 40 godine, i terapija im mnogo znači kako bi vodili što normalniji život, imali što manje problema, mogli da stvaraju porodicu, rade, grade karijere itd. Zahvaljujući angažovanju udruženja pacijenata, predstavnika države i lekara, koji su prepoznali značaj ranog lečenja uspeli smo u tome. Naime, godinama smo imali situaciju da se pacijentu dijagnostikuje MS, ali da zbog restriktivnih indikacija RFZO, ne može da dobije terapiju. Praktično, pacijent je morao da ima dva ili više pogoršanja (relapsa) bolesti da bi uopšte bio kandidat za terapiju, i to onu prve generacije. Sada, ne samo da su te indikacije za prvu generaciju lekova proširene, već je na pozitivnu listu stavljena čitava paleta novih, savremenih i visoko efikasnih terapija. Sigurni smo da će se ovaj trend nastaviti, u smislu i daljeg povećanja broja osoba kojima je odgovarajuća terapija dostupna, ali i uvođenjem terapija koje nam tek u budućnosti dolaze – rekla je Šutović Ilić.
Profesor dr Jelena Drulović, neurolog Klinike za neurologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije i vodeći stručnjak za MS u našoj zemlji, istakla je da trenutno skoro 40 odsto pacijenata dobija neku od terapija, čime smo se konačno približili evropskom proseku lečenih pacijenata.
– Sve terapije, kada je u pitanju MS, su jako značajne. Međutim, mi sada možemo da lečimo pacijente kao što se leče bilo gde u svetu. To je ogroman doprinos, jer će omogućiti da najveći broj ljudi, koji ima ovu bolest, može da živi normalno. Po prvi put je dostupna inovativna terapija, a povećan je i broj obolelih koji se leče o trošku države lekovima iz “prve linije”. Inače, visoko efikasna terapija značajno usporava progresiju bolesti, smanjuje učestalost pogoršanja i poboljšava kvalitet života obolelih, što je važno, jer MS tokom vremena ima tendenciju akumulacije onesposobljenosti, pa se pacijenti godinama bore sa različitim problemima vezanim za njihovo fizičko, mentalno i socijalno blagostanje – istakla je prof. dr Drulović.
Profesor dr Darija Kisić Tepavčević, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja rekla je da se danas dešava nešto što se mislilo nemogućim do pre nekoliko godina kada je u pitanju lečenje multiple skleroze.
– Država je prepoznala potrebe pacijenata obolelih od multiple skleroze i to je pokazatelj brige. Ministartvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja podržava aktivnosti 27 lokalnih udruženja i za njihove aktivnosti je na republičkom i pokrajnskom nivou izdvojeno 15 miliona dinara. Pore toga, pre samo mesec dana doneli smo Zakon o socijalnom preduzetništvu, koje se odnosi na osobe sa invaliditetom, a u pripremi je da se pravno reguliše i rad od kuće, koji će svakako biti od koristi osobama sa invaliditetom – rekla je prof. dr Kisić Tepavčević.
Pacijentkinja Aleksandra Starčević: Bolest brzo napredovala
Aleksandra Starčević iz Beograda već sedam godina prima terapiju prve generacije, a s obzirom na to da joj je bolest progredirala, odlučeno je da krene da dobija novu, savremenu terapiju, kako se bolest dalje ne bi pogoršavala.
– Prve simptome MS sam osetila krajem 2010 godine, a već početkom naredne godine dijagnoza mi je definitivno potvrđena. Tek krajem 2015. sam počela da dobijam terapiju, koju sam sve do sada dobijala. Međutim, bolest je progredirala. Dramatično se promenilo moje stanje, otežano hodam, palo mi je stopalo, cela desna strana mi je slaba. Zbog korone, radila sam dve godine od kuće i kad smo se vratili u kancelariju, moje kolege su bile šokirane, kad su me videli da dolazim sa štapom, jer sam prethodnih 10 godina funkcinisala tako da oni nisu mogli da primete neke promene. Kolegama sam napisala mejl objasnivši im da sam isto bolesna kao i pre 10 godina, samo što oni to sada vide. Sada sam trenutno na pripremama, radim analize da bi se proverilo moje stanje pre nego što primim novu terapiju – napominje Aleksandra Starčević.
Pacijentkinja Marija Tomović: Nada u novi lek
Na konferenciji je govorila i Marija Tomović iz Beograda, kojoj je pre skoro četiri godine ustanovljena multiple skleroza, primarno progresivni tip. Dobro je znala o kakvoj bolesti se radi, jer je imala dve drugarice sa MS. Jedna je na žalost preminula. Od decembra prošle godine dobija savremenu terapiju i nada se da će tako zaustaviti pogoršanje bolesti.
– Početkom 2019. godine primetila sam da se saplićem, da imam sporiju motoriku, slabiju pamćenje itd. Obratila sam se lekaru i zvanično dobila dijagnozu MS. U međuvremenu su krenula pogoršanja, jer moj tip bolesti nema relapse već se dešavaju pogoršanja sa trajnim oštećenjima. Sada srećom primam savremenu terapiju i sa novim lekom očekujem da mi se zaustavi progresija bolesti, koju nisam imala prethodna tri meseca – rekla je Tomović.
izvor: novosti.rs
Pčelarski zanat nije lak, to znaju svi oni koji se trude da uspeju u tom poslu. Baš zato što znamo koliko praćenje života pčela, ali i održavanje tih zajednica može biti naporno, dajemo vam ovaj kalendar kako bismo vam bar malo olakšali.
JANUAR
-
· Vizuelna kontrola pčelinjih društava svakih desetak dana
-
· Pomoću stetoskopa (ili gumenog creva) poslušati zvuk klubeta
-
· Obezbediti mir na pčelinjaku
-
· Čistiti od snega i leda
-
· Ispred košnica prostreti slamu, kukuruzovinu i sl.
-
· Zaštititi pčelinjak od ptica
-
· Ako pčelama nestane hrane dodati pogaču
-
· Sprečavati značajniji razvoj legla
-
· Prilikom prihranjivanja dodavati polen
-
· Sređivati i popravljati pčelarski pribor i alat (popravka starih i izrada novih košnica i ramova)
-
· Užičavanje ramova i topljenje voska
-
PAŠA:
Nema je ali se ponegde javljaju : Visibaba i Šafran
FEBRUAR
-
· Obezbediti mir na pčelinjaku
-
· Ne dozvoliti zamrzavanje snega na letu
-
· Procenjivati jačinu društva na osnovu izleta pčela po lepom i toplom danu
-
· Pomoću stetoskopa (ili gumenog crijeva) poslušati zvuk klubeta
-
· Nipošto ne otvarati košnice iz čiste radoznalosti
-
· Očistiti i dezinfikovati podnjaču i leto (otpad i uginule pčele obavezno spaliti)
-
· Kontrolisati rezerve hrane (naročito cvetnog praha)
-
· Kontrolisati zdravlje i jačinu društava
-
· Društvu sa trutovima zameniti Maticu ili ga pripojiti
-
· Ovlaženi utopljavajući materijal odmah zameniti suvim
-
· Prihrana pčela ako je to neophodno
-
· Pomoći pčelama bez hrane (ramovima iz rezerve)
-
· Sprečiti pojavu grabeži
-
· Paziti da se leglo ne razvije više nego što je normalno za ovo doba godine
-
· Nabavka lekova
-
PAŠA:
Nema je ili je neznatna : Drijen, Joha, Badem, Vrba, Iva, Lijeska
MART
-
· Izvršiti prvi proljećni pregled svih društava:
-
a) količna hrane,
-
b) zdravstveno stanje društva,
-
c) kvalitet matice,
-
d) količina legla,
-
e) broj zaposednutih ulica pčelama,
-
f) kvalitet saća,
-
g) stanje podnjače (broj uginulih pčela i trunje);
-
· Slabija društva spajati sa jačim
-
· Bolesne zajednice lečiti ili uništiti
-
· Izvršiti proljećno tretiranje protiv varoe
-
· Lečiti nozemozu (proliv pčela – ako postoji)
-
· Zamjena starog saća
-
· Spaljivati trunje i mrtve pčele
-
· Postaviti i urediti higijensko pojilo
-
· Početi stimulativno prihranjivanje pčela
-
· U drugoj polovini meseca, ako je toplo početi sa postepenim odzimljavanjem društava
-
· Kontrolisati provetravanje
-
PAŠA:
Vrba, Iva, Topola, Brest, Trnjina, Žabnjak, Maslačak, Maslina, Kajsija, Breskva
APRIL
-
· Završiti započete radove
-
· Pratiti stanje i blagovremeno vršiti proširivanje pčelinjeg legla
-
· Otklapati saće sa starim medom radi stimulisanja matice da leže
-
· Oduzimati okvire sa viškom cvetnog praha za vreme cvetanja voća i čuvati ga kao rezervu
-
· Skupljati cvijetni prah hvatačima
-
· Preduzeti mere za radno raspoloženje i sprečavanje pojave rojenja
-
· Ako dođe do smanjenja unosa (prestanak paše ili višednevno loše vreme) treba nastaviti stimulativno prihranjivanje
-
· Koristiti voćnu pašu za izgradnju novog saća
-
· Spašavanje društava sa lažnim Maticama
-
· Vršiti izjednačavanje pčelinjih društava
-
· Kontrolisati zdravstveno stanje pčela i legla
-
· Sprovoditi borbu protiv varoe građevnjacima
-
· Stvaranje jakih zajednica (spajanjem slabijih društava)
-
· Stalno održavati pojilo
-
· Suzbijanje pčelinjih bolesti (varoe)
-
PAŠA:
Crnjuša, Joha, Topola, Brest, Trnjina, Maslačak, Maslina, Šljiva, Trešnja, Višnja, Kruška, Jabuka, Trave, Uljana Repica, Kelj, Bijela Breza, Bukva, Gorski Javor, Hrast, Jasen, Divlji Kesten, Ribizla, Malina, Ogrozd, Facelija
MAJ
-
· Dovršavanje radova započetih u Aprilu
-
· Održavati radno raspoloženje kod pčela
-
· Izjednačiti pčelinja društva
-
· Čim zabeli saće u plodištu ili zabeli bagrem treba početi sa dodavanjem medišta
-
· Čim pčele popune preko polovine dodatog medišta odmah mu treba dodati sledeće
-
· Sprečavanje nagona za rojenje
-
· Proširenje legla
-
· Proširivanje otvora na letu koliko je to moguće
-
· Razmaći okvire u medištu radi produbljenja ćelija (ako se u medištu stavljaju široki nastavci)
-
· Ne otvarati košnice u toku dana zbog ometanja pčela
-
· Preduzeti sve da se društva tokom medobranja ne uznemiravaju
-
· Priprema pčela za selidbu (ako ih selimo)
-
· Približiti pčelinjak glavnoj paši (ako ih selimo)
-
· Matici ograničiti prostor za zaleganje jaja radi većeg prinosa meda
-
· Osnivanje Nukleusa za uzgoj Matica
-
· Po potrebi zamjeniti staru Maticu
-
· Staviti mlado saće u košnice (satne osnove za izgradnju)
-
· Zaseniti košnice koje su suviše izložene Suncu
-
PAŠA:
Uljana Repica, Višnja, Jabuka, Kruška, Javor, Hrast, Divlji Kesten, Glog, Malina, Ogrozd, Kupina, Bor, Borovnica, Kadulja, Bagrem, Djetelina, Mak, Facelija, Vinova Loza
JUN
-
· Skidanje medišta i ceđenje meda
-
· Pčelama obavezno ostavljati najmanje 10 kilograma meda (to je minimum pravilnog funkcionicanja pčelinje zajednice)
-
· Medišta skidati ujutru, isceđena vraćati uveče
-
· Ne ostavljati med da se ohladi jer se teže cjedi a oštećuje se i saće, med čuvati u čistim sudovima
-
· Održavati radno raspoloženje pčela
-
· Izdvajanje i čuvanje saća sa poklopljenim medom za zimsku rezervu i konzervacija polena u saću za zimu
-
· Razmnožavanje društava i stvaranje nukleusa
-
· Proizvodnja i zamjena Matica i proizvodnja matične mliječi
-
· Negovanje rojeva i pomoćnih društava
-
· Proširenje ventilacije ako nastanu veće temperature
-
· Stimulativno prihranjivanje kristalnim šećerom
-
· Održavanje pojila ispravnim
-
· Seoba pčela na nove paše (ako ih selimo)
-
· Posle vrcanja zaštita od varoe (…)
-
· I dalje koristiti okvire građevnjake
-
PAŠA:
Borovnica, Kupina, Bor, Jela, Smrča, Hrast, Kadulja, Drača, Djetelina, Soja, Lipa, Pitomi Kesten, Mak, Svilenica, Kukuruz, Vrba, Slez, Facelija, Tikva, Lan, Anfora, Majčina Dušica, Bijela Trava
JUL
-
· Stavljati žičanu mrežu ili osloboditi ulaz u zbjeg, pomicati gornja tela ili medišta radi ventilacije
-
· Zaštita od visoke temperature, staviti seno ili travu preko krovova radi zasenjavanja košnica
-
· Redovno održavati pojilo
-
· Zaštita od pojave grabeži
-
· Stvaranje novih i njega mladih rojeva
-
· Ceđenje meda
-
· Proizvodnja i zamjena Matica
-
· Suzbijanje osa i stršljenova
-
· Prihranjivanje rojeva, obezbeđivanje zimnice za pčele
-
· Dodavati šećer u kristalu radi stimulisanja matice
-
· Preduzimati mere protiv varoe koja je na vrhuncu
-
· Održavanje pojila
-
· Seoba pčela na suncokretovu pašu (ako ih selimo)
-
PAŠA:
Trave, Djetelina, Soja, Lipa, Suncokret, Pasulj, Bosiljak, Pitomi Kesten, Svilenica, Stručak, Metvica, Amfora, Dubačac, Vres, Japanska Sofora, Facelija
AVGUST
-
· Detaljan pregled svih društava radi utvrđivanja:
-
a) zdravstvenog stanja pčela
-
b) kvaliteta matice i legla
-
c) kvaliteta saća
-
d) količine i kvaliteta hrane
-
e) jačine zajednice(broj zaposednutih ulica pčelama)
-
· Zaštita od visoke temperature, staviti seno ili travu preko krovova radi zasenjivanja košnica
-
· Saniranje oslabjelih društava
-
· Suzbijanje zaraznih bolesti pčela i legla
-
· Njega rojeva
-
· Rasporediti saće u košnici za zimu
-
· Početi intezivniju prihranu, samo uveče (davati sirup ili šećer u kristalu)
-
· Prihranjivanje društava (od 15.Avgusta, najkasnije od 1.Septembra)
-
· Zaštita od osa i stršljenova
-
· Ukloniti oštećeno i zaostalo saće
-
· Zaštita saća od moljca
-
· Održavanje pojila
-
· Do zazimljavanja izvesti što više mladih radilica
-
· Dovršiti zamenu Matica
-
· Obezbjeđivanje hrane za zimu
-
· Vrcanje zaostalog meda (samo višak)
-
· Nabavka lekova i šećera
-
PAŠA:
Djetelina, Kukuruz, Stručak, Različak, Metvica, Vrba, Majčina Dušica, Bijela Trava, Divlja Cikorija, Lozika, Bosiljak, Heljda, Šafran, Vrijesak, Enotera, Facelija
SEPTEMBAR
-
· Dovršiti radove započete u Avgustu
-
· Odstraniti medljikovac iz košnica
-
· Utvrditi količinu hrane u košnicama i hitno dopuniti zalihe potrebne za zimu (16-25kg meda-odnosno 2-3kg kvalitetnog meda za svaku ulicu zaposjednutu pčelama, normalno i zdravo društvo pred uzimljavanje treba da ima 7-9 zaposednutih ulica)
-
· Nastaviti stimulativno prihranjivanje
-
· Nastaviti borbu sa osama i stršljenovima
-
· Postaviti češljeve na leta košnica zbog miševa
-
· Pripajati slaba društva jakim ako su zdrava
-
· Kontrolisati ispravnost pojila
-
· Hranu i polen pomjeriti bliže leglu
-
· Skinuti višak nastavaka i polunastavaka
-
· Suzbijati moljce i vaši
-
· Sprečavati pojavu grabeži
-
· Pripremiti košnice za uzimljavanje
-
PAŠA:
Djetelina, Kukuruz, Stručak, Različak, Metvica, Vrba, Majčina Dušica, Bijela Trava, Divlja Cikorija, Lozika, Bosiljak, Heljda, Šafran, Zlatošipka, Enotera, Facelija
OKTOBAR
-
· Završiti propušteno od prošlog mjeseca
-
· Preuređenje pčelinjeg gnezda (raspoređivanje meda i cvetnog praha u košnici)
-
· Proveriti saće od moljaca
-
· Popravka ograde oko pčelinjaka
-
· Podesiti prednji nagib košnica
-
· Popraviti oštećene krovove
-
· Obnoviti i pojačati postolja
-
· Uređenje i farbanje košnica
-
· Obezbeđivanje mira na pčelinjaku
-
· Zazimljavanje društava
-
· Uredjivanje ventilacije
-
· Tretirati pčele protiv varoe ako je spoljnja temperatura minimum 12-14 C
-
· Uskladištiti suvišne nastavke, prazne ramove i zaštititi ih od voštanih moljaca (orahovo lišće, sumporisanje …)
-
· Istopiti vosak
-
PAŠA:
Aster, Bršljen, Licijum, Facelija
NOVEMBAR
-
· Dovršiti uzimljavanje društava
-
· Zaštita pčelinjaka od jakih vjetrova
-
· Obezbediti mir na pčelinjaku
-
· Metalnu matičnu rešetku postaviti ispod plodišta kao zaštitu od miševa i ostalih štetočina
-
· Zaštititi pčele od ptica, naročito od žuna i djetlića
-
· Čistiti leta od snijega, leda i mrtvih pčela
-
· Kontrolisati ventilaciju
-
· Postaviti dasku od zemlje do košnice
-
· Još jednom tretirati društva protiv varoe kada je dan lep ( min 12 C)
-
· Provjeriti zaštitu od miševa
-
PAŠA:
Nema je ili je neznatna
DECEMBAR
-
Povremeno obilaziti pčelinjak i vršiti proveru stanja
-
· Obezbjediti potpuni mir na pčelinjaku
-
· Za sunčanih dana posmatrati izletanje pčela i paziti na pojavu proliva
-
· Uklanjati vlažan sneg i mrtve pčele sa leta, ako sneg nije vlažan ne treba ga uklanjati
Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Svet prolazi kroz dekonstrukciju moći koja je sebe smatrala vrhovnom pre 23 godine. Trenutni konflikt oko Ukrajine je praktično nastavak NATO bombardovanja iz 1999. godine, kazao je Kusturica.
Prema njegovim rečima, pošto je Rusija bila slaba u to vreme i njom je vladala “zapadna oligarhija” koja je podržavala tadašnjeg predsednika Borisa Jeljcina, Srbija je bila apsolutno sama u borbi za svoju slobodu, granice i opstanak.
-Tada je međunarodno pravo promenjeno u ono što ja zovem “humanitarno” pravo”, rekao je Kusturica, aludirajući na zvaničan NATO razlog za bombardovanje, a to je zaustavljanje humanitarne katastrofe na Kosovu i Metohiji, dodaje RT.
-To je kasnije postala doktrina zvana “odgovornost za zaštitu”, korišćena kao izgovor za rat. Aktuelni rat nije došao niotkuda. Ovo je nastavak nečega što je posejano mnogo ranije. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Vidi se kontinuitet rusofobije na Zapadu, koji je odbio rusku ponudu za partnerstvo nakon Hladnog rata, dodao je Kusturica.
On je istakao da Srbi nisu za rat, već da se samo sećaju 1999. godine i da razumeju razloge trenutnog konflikta u Ukrajini.
-U jednopolarnom svetu, niko ne plaća cenu za njihove poteze. Sada se suočavamo sa dekonstrukcijom moći u svetu i ono što je važno, mislim, na kraju, ono što je važno je kakvo oružje imate, dodao je on.
Kustrica je kazao da 1999. godine Srbija nije imala najmodernije oružje i da je Jeljcin blokirao isporuku protivvazdušnih sistema koji su mogli da naprave veću razliku.
-Čak i tada, Srbi su uspeli da obore američki “nevidljivi” avion. Sećaju se “humanitarnih” NATO bombi čak i danas. NATO nije sišao na zemlju, jer je znao da bi se srpski narod borio, dodao je.
Kusturica je osudio zabranu ruskih dirigenata, kompozitora i raznih autora, paljenje knjiga na gradskim trgovima, kako su nacisti radili, dodaje on.
-Čehov, Puškin, Dostojevksi, Tolstoj su nerazdvojivi deo evropske kulture. Zapad pokušava da ih izbaci, ali svet će videti da će se ti delovi ponovo sastaviti, kazao je režiser.
izvor: novosti.rs
Oticanje nogu, upala vena, kao i stvaranje ili pokretanje postojećeg tromba mogu da budu uobičajene reakcije do kojih dovodi skok spoljne temperature, naroučito bi trebalo da se čuvaju gojazne osobe. Doktor Miloš Sladojević, vaskularni hirurg Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, upozorava da su kod njih tromboza dubinskih vena i plućne embolije oko dva puta češće. Da bi se taj rizik sveo na minimum, neophodno je da se što češće hoda, vozi bicikl ili pliva.
Naš sagovornik napominje da se rizik od tromboze značajno povaćava ukoliko je gojaznost udružena sa još nekim od poznatih faktora rizika za nastanak tromboze vena, kao što su starija životna dob, malignitet, dugotrajna vezanost za postelju, skorašnje hirurško lečenje, srčana slabost, trudnoća, hormonska terapija, dehidratacija, infekcije i razne reumatske bolesti.
Mehanizam uticaja gojaznost na krvotok je vrlo složen.
– Prekomerna telesna težina povećava pritisak u trbuhu i maloj karlici, što znači da je povećan i spoljašnji pritisak na vene trbuha i karlice i otežano proticanje krvi iz nogu prema srcu – objašnjava dr Sladojević. – Istovremeno, kod gojaznih je povećan i pritisak krvi u venama ispod nivoa trbuha, što uzrokuje širenje vena i dodatno usporavanje protoka krvi u nižim delovima nogu, a tromb u venama obično nastaje u okolnostima usporenog protoka krvi. Pri tome, svaki zastoj krvi omogućava lokalno nakupljanje proteina iz nje koji dovode do zgrušavanja i smanjuje njihovu izloženost prirodnim antikoagulansima cirkulišuće krvi.
U ovim okolnostima, objašnjava naš sagovornik, dokazano je da se tromb formira najčešće na mestima gde je venski zastoj najizraženiji, a to su sinusi venskih zalistaka.
Uticaj gojaznosti na cirkulaciju krvi i krvne sudove ogleda se i kroz poremećaj sistema fibrinolize, procesa odgovornog za razlaganje ugrušaka, što takođe rezultuje sklonošću ka trombozi.
– Gojaznost povećava rizik od tromboze i zbog hronične inflamacije do koje dovodi, a koju prate povišene vrednosti fibrinogena – kaže dr Sladojević.
Gojazni ljudi se manje kreću, što sa svoje strane takođe doprinosi pogoršavanju venskog zastoja.
– Aktivnost mišića nogu tokom kretanja, pre svega mišića lista presudna je za adekvatan protok krvi i pražnjenje vena nogu – kaže naš sagovornik. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
– Kontrakcije različitih grupa mišića pri kretanju pritiskaju vene koje između njih prolaze i potiskuju krv naviše. Baš iz tog razloga se pacijentima sa proširenim venama i oticanjem nogu i savetuju hodanje, plivanje i vožnja bicikla.
Bez dugog sedenja i stajanja
DUGOTRAJNO sedenje i stajanje veoma loše utiču na krvotok, čak i kod zdravih osoba.
– To je zato što ovi fiksni položaji tela podrazumevaju isključivanje “ispumpajućeg” dejstva mišića na vene nogu i tako dolazi do zastoja krvi, usporenog protoka i oticanja nogu – kaže dr Miloš Sladojević. – Zato je bitno pri dugom sedenju, dugom stajanju ili pri dugom putovanju raditi vežbe stopalima i potkolenicama, kao da se pumpa krv, jer one ubrzavaju njen protok.
IZVOR: novosti.rs
Magnezijum je uključen u preko 600 enzimskih reakcija, uključujući sintezu proteina za proizvodnju energije, upravljanje glukozom u krvi, regulacijom krvnog pritiska i funkciju nerava. Telo ne proizvodi magnezijum samo, tako da moramo da ga unosimo iz spoljašnjih izvora.
Uprkos ključnoj ulozi magnezijuma u našem ukupnom zdravlju, mnogima nedostaje ovaj mineral.
On se prirodno može naći u brojnim zdravim namirnicama.
Jedna od najpoznatijih prednosti magnezijuma je uticaj koji može da ima na nivo stresa i kvalitet sna. To je zbog njegove sposobnosti da reguliše neurotransmiter koji smiruje um, otuda i reputacija magnezijuma kao „minerala za opuštanje“.
Studije su povezale veći unos magnezijuma sa boljim i dužim snom, a i pokazale vezu između niskog unosa magnezijuma i poremećaja raspoloženja kao što su depresija i anksioznost. Važno je i znati da je magnezijum bitan za održavanje nivoa vitamina D. Istraživanja su otkrila da magnezijum pomaže u aktivaciji vitamina D, što znači da su vam potrebni adekvatni nivoi magnezijuma da biste imali koristi od vitamina D, što uključuje podršku zdravom imunološkom sistemu i održavanje zdravih kostiju.
Ono što možete da uradite na dnevnom nivou je da se na vašem meniju nađu: seme bundeve, bademi, spanać, indijski orah, avokado, crna čokolada, puter od kikirikija…
izvor: novosti.rs
Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Lekari čuvene Salernitanske medicinske škole, osnovane u italijanskom gradu Salernu loš 1150 godine, smatrali su da je štetno piti vodu za vreme obroka zbog toga što ona razblažuje želučane sokove i otežava varenje hrane. Preporučivali su, kao idealen dodatak slasnom jelu, belo staro i zrelo vino, koje sadrži vodu u pravoj srazmeri, pod uslovom da se pije umerno.
Učeni Salernitanci, pre toliko godina, ostavili su nam i druge savete, pomalo subjektivne i, istini za volju, i prilično diskutabilne, mada po nekima još uvek efikasne. „Ako slučajno ne biste bili umereni pa biste se loše osećali posle preterivanja u piću prethodne večeri, pijte ponovo vino ujutro i ono će delovati kao lek. Osim toga, ako patite od morske bolesti, pre nego se ukrcate na brod, nemojte zaboraviti da popijete vino pomešano sa morskom vodom. Budite sigurni da vam za vreme plovidbe neće biti muka!“
U davna vremena, naši preci preporučivali su vino i kao sredstvo za jačanje, varenje, ne zanemarujući ni njegovu hranljivu vrednost, a služilo je i kao napitak u koji su stavljene različite lekovite supstance. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Čak se može tvrditi da je u najvećem broju antičkih recepata bilo razređivač u kome su razređivane i potapane lekovite, uglavnom biljne supstance, radi lečenja raznih bolesti. U jednoj zbirci antičkih recepata, otkrivenoj u arhivi „Ospetale Mađore“ u Milanu, navedeni su mnogi enoliti, ili vina pomešana sa lekom, kao vino sa medom, šipkom, žalfijom, mirtom, datulama, a zatim i vino sa borovom smolom, sa pelinom, rutom. Preteča su mnogih modernih lekova koji koriste dejstvo mineralnih soli, među kojima se može naći i vino sa zlatom. Sva ta vina bila su pripremana prema dosta komplikovanim receptima, a smatrana su specifičnim za dosta veliki broj često različitih oboljenja.
Sećam se da je poslednjih godina postojanja zajedničke nam Jugoslavije, vukovarski Vupik stekao veliki ugled proizvodnjom medicinskih vina. Svoja kvalitetna vina iločko-vukovarskog vinogorja koristio je kao rastvarače kod ekstrakcije biljaka koje su od davnina upotrebljavaju u narodnoj medicini. Njihovo je delovanje danas naučno potvrđeno. Alkohol iz vina je najprikladniji i biološki vredniji rastvarač za biljne delotvorne materije koje se ne mogu ekstrahovati vodom. Alkohol je i najprirodniji stabilizator za te materije koje se u vodi razređuju već nakon nekoliko sati.
U velikoj paleti vukovarskih medicinskih vina koja su tražena u čitavoj zemlji sećam se venetona, fitovitana i kardalepta. U prvom su u prirodnom iločkom vinu bili ekstrakti divljeg kestena, gloga, ždraljevine i čuvarkuće koji pomažu kod umornih, teških, bolnih i otežalih nogu. Fitovitan je prirodni tonik, koji koristi i mladima i starima kod pojave umora, olakšava učenje i fizičke napore. Kardalept je bio za osobe kojima popuštaju funkcije srca i živčanog sistema. Džaba ih nabrajam, više se ne proizvode, mada su nam danas potrebnija nego u vreme „dok je bog hodao po zemlji“.
RECEPTI
Vino od lincure
U ltiar belog vina dodati 30 g dobro isitnjenog korena lincure, držati zatvoreno 10 dana na tamnom i hladnom mestu, procediti i piti po decilitar pre jela.
Lekovito dejstvo: Poboljšava varenje
Vino s ružinim laticama
Za vino je potrebno: 10 mirišljavih cvetova ruže (koji nisu tretirani hemikalijama), litar belog vina, 2 grančice timijana (majčine dušice) i 100 g šećera u kockama. Vino, šećer i timijan staviti u šerpu i na niskoj temperature zagrevati do ključanja pa skloniti s ringle. U tečnost dodati lattice ruža i ostaviti da odstoji poklopljeno 2 sata, procediti, naliti u staklene boce i dobro zatvoriti. Piti po decilitar posle jela.
Lekovito dejstvo: Osvežava umorno telo, smiruje bolove, a kao oblog koristi se u slučaju glavobolje.
Kupinovo vino
Za ovaj recept potrebno je 4 kg kupina i 1 kg šećra. U veću teglu ređati red kupina, pa red šećera dok se sve ne utroši, ali da grlić tegle ostane prazan. Poklopac zatvoriti papirom (ne novinskim jer sadrži olovo) i ostaviti da odstoji na suncu 10 dana. Sok, procediti kroz gustu gazu i naliti ga u balon, otvor začepiti papirom i ostaviti da odstoji 2 meseca na toplom da bi se obavilo vrenje koje traje sve dok se izdvajaju mehurići. Tek posle toga preliti u boce, hermetički ih zatvoriti i ostaviti na tamnom mestu.
Lekovito dejstvo: Jača krv
Vino s ruzmarinom
U litar cnog ili belog domaćeg vina dodati 50 g listića ruzmarina, 50 g meda i manji štapić cimeta. Bocu dobro zatvoriti i ostaviti je 15 dana na toplom mestu uz povremeno mućkanje. Vino procediti i piti čašicu ujutro i uveče.
Lekovito dejstvo: Jača imunitet i poboljšava cirkuaciju.
Vino od zove
Tri kilograma zrelih bobica zove kuvati oko pola sata u 3 l vode. Procediti kroz gazu i dodati kilogram šećera i 3 l crnog vina, dobro pomešati i pustiti da još jednom provri. Skinuti s ringle, pustiti da se ohladi i naliti u flaše. Vino čuvati na hladnom i tamnom mestu.
Ljekovito dejstvo: Čisti organizam od otrova i smanjuje nivo holesterola.
Vino od peršuna
Prokuvati 2 l belog vina i 2 kašike sirćeta, pa preliti preko očišćenih i na kolutove izrezanih 12 korenova peršuna. Pomešati i dok je vruće dodati 300 g meda, poklopiti i ostaviti da se ohladi. Vino procediti i piti 2 puta na dan po 1 malu kašičicu posle jela.
Lekovito djestvo: Podstiče rad srca.
Vino od budneve
Za spravljanje ovog vina potrebno je: 1,5 kg budneve, litar mošta od jabuka, 200 g meda, sok i korica od 3 limuna i štapić cimeta. Bundevu oguliti i narezati na sitne kockice. U mošt od jabuka dodati budnevu, med, sok i koricu od limuna, cimet, pa sve zajedno kratko prokuvati, Vino ohladiti, procediti i piti 1 – 2 čašice dnevno.
Lekovito djestvo: Protiv umora i iscrpljenosti.
Vino od rotkve
U litar kvalitetnog belog vina narendati ceo koren crne rotkve zajedno s korom, pa ostaviti 15 dana na suncu uz svakodnevno mućkanje. Procediti u staklenu bocu i dobro zatvoriti. U nardnih 20 dana svakog jutra ptiti po 1 dl vina.
Lekovito dejstvo: Olakšava mokrenje, umiruje bolove izazvane reumom i gihtom. Preporučuje se obolelima od bubrežnih bolesti.
Smokvino vino
U 3 litra vode ubaciti po kilogram iseckanih zrelih smokava i šećera, pa dodati 10 g kvasca. Ostaviti na toplom mestu nekoliko sati da se obavi varenje, skloniti na hladno i pustiti da odstoji 40 dana. Istopiti kilogram šećera u 3 litra vode, usuti u proceđeno vino, dobro izmešati pa naliti u boce i opet ih ostaviti 40 dana na hladnom i tamnom mestu.
Lekovito dejstvo: Snaži telo
Vino od celera
Nasuti u šerpu 3 dl vode i 2 l belog vina pa pustiti da proključa. Tri korena celera i 2 limuna oguliti, narezati na listiće pa preliti vrelom tečnošću, poklopiti i pustiti da odstoji dok se vino ne ohladi. Vino procediti u staklene boce. Piti 3 puta dnevno po 1 dl.
Lekovito dejstvo: Podstiče izlučivanje vode iz organizma.
Vino od bagrema
Popiti 50 g bagremovog cveta u 2 l domaćeg vina i ostaviti da odstoji 10 dana na tamnom i hladnom mestu. Procediti u staklene boce, dobro ih zatvoriti i ostaviti na hladnom. Piti po 1 dl pre jela.
Lekovito dejstvo: Podstiče varenje i suzbija kašalj.
Vino od luka
Pola kilograma crvenog luka sitno iseckati, ubaciti u bocu i preliti sa 3 litra crnog vina, a potom u smesu dodati 500 g meda. Pustiti da odstoji 2 nedelje, procediti i piti po deciltiar posle doručka.
Lekovito dejstvo: Smiruje nervnu napetost
Vino od bosiljka
Pet kašika ustinjenog suvog bosiljka preliti litrom belog vina i pustiti da odstoji 10 dana na tamnom i hladnom mestu. Procediti i piti po čašicu vina uz jelo.
Lekovito djestvo: Ublažava grčeve u stomaku i olakšava varenje.
Recept opatice Hildegard fon Wingen
Ovo čuveno vino pravi se po recepturi opatice Hildegard fon Bingen (1098 – 1179), a zabeležena je u knjizi “Tako leči Bog”, autora dr. Gotfrida Herkea. Vino je postalo popularno u narodu zbog postignutih odličnih rezultata u lečenju srčanih oboljenja, naročito angine pektoris. Savetuje se dnevna konzumacija 2 – 3 velike kašike ovog vina kada se oseti “probadanje srca”
U litar čistog domaćeg vina (može i belo i crno), ubaciti 10 stabljika peršuna zajedno s lišćem i dodati 1 -2 kašike čistog vinskog sirćeta. Kuvati 10 minuta na laganoj vatri, dodati 300 g prirodnog meda i kuvati još 4 minuta.
Staklene boce dobro oprati pa isprati jakim alkoholom, a onda u njih naliti proceđeno toplo vino i dobro zatvoriti.
Vino od žalfije za potenciju
Vino od žalfije spravlja se na sledeći način: u 2 litra domaćeg kvalitetnog vina ubaciti 30 g žalfije i 70 g ruzmarina, pa sve to nekoliko minuta prokuvati na pari. Kada se vino prohladi (postane sasvim mlako), dodati mu 30 g meda. Zatim promešati, naliti u staklene boce i piti po rakijsku čašicu pre jela. Ovo vino je odličan prirodni lek za potenciju a osim toga preporučuje se i rekonvalescentima za jačanje organizma.
izvor: ordinacja.tv:mariniranje.rs
1...173174175...503Stranica 174 od ukupno 503
