Da li je danas uopšte dozvoljeno izneti mišljenje o homoseksualnosti koje nije potpuno u skladu s agendom homoseksualizma kao političkog poduhvata? Da li nas LGBTitd. aktivisti pod plaštom borbe za slobodu zapravo vode u totalitarizam političke korektnosti?

Najnovija žrtva ovog lova na veštice je doktor Borislav Antonijević, specijalista ginekologije i akušerstva u GAK „Narodni front” u Beogradu. Njegov greh je što je u jednom televizijskom duelu izrekao blasfemični stav da je homoseksualnost „bolest”. Uopšte ne želim da ulazim u diskusiju o tome je li, ili nije u pravu. To nije važno u ovom slučaju, jer je to njegovo mišljenje na koje, valjda, ima pravo. Uostalom, i Američko udruženje psihijatara je sve do 1973. homoseksualnost smatralo mentalnom bolešću, a odluku o sklanjanju homoseksualnosti iz svog „Priručnika za dijagnostiku i statistiku mentalnih poremećaja”, donelo glasanjem, koje nije naučni, nego pre politički metod odlučivanja. Pritom oko 40 posto članova udruženja bilo je protiv takve odluke. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je to učinila 1990.

Da ponovim: nije ovde važno da li je Antonijevićev stav ispravan ili nije. Bitno je da je to njegovo mišljenje na koje bi trebalo da ima pravo, kao i slobodu da ga izražava bez straha od bilo kakvih posledica. To se, međutim, najglasnijim borcima za slobodu mišljenja i izražavanja nikako ne sviđa, pa traže da bude kažnjen na način koji ne predviđa ni jedan jedini zakon. Organizacija „Da se zna”, koja prednjači u progonu neistomišljenika, na primer, zahteva da Antonijević zbog svog stava dobije otkaz u porodilištu u kojem radi.

Čak i „Da se zna” u svom napadu na Antonijevića pominje pojmove „stav” i „odluka”: „Da se homoseksualnost ne može lečiti je, takođe, stav i Svetske psihijatrijske organizacije”; „Doktor se ovime oglušio o odluke SZO”. Dakle, imamo suprotstavljene stavove i nepoštovanje odluke. Stav i odluka nisu aksiomi, niti su naučne kategorije i mogu se osporavati, ispravno, ili ne. Oduzimanje nekome da ima svoj lični stav prema nekom pitanju je flagrantno ograničavanje elementarne slobode, a oduzimanje prava na rad je već stvar najgoreg totalitarizma. A „Da se zna” u svom saopštenju „traži otkaz” za doktora Antonijevića i proglašava ga za „krajnje nepodobnog“ za rad u državnoj bolnici.

Pored toga, oni žele da Antonijević zbog svog javno izrečenog stava bude isključen i iz Lekarske komore Srbije, što bi mu onemogućilo da se uopšte bavi svojim poslom, jer sumnjaju u to da je „vlastan da tretira i pregleda pacijente”. A kako to stav (ispravan, ili ne) prema homoseksualnosti može da ugrozi njegov rad u ginekološko-akušerskoj bolnici? Njegovu navodnu nestručnost pokušavaju da dokažu i time što je tvrdio da „vakcinisani vakcinom protiv kovida 19 mogu umreti od nje”. Ne znaju, pritom, da je ta mogućnost opštepriznata i da je, na primer, Velika Britanija već isplatila brojne kompenzacije zbog smrti izazvanih vakcinom, prvu 20. juna ove godine Viki Spit, čiji je partner umro od posledica vakcinacije.

Navodno profesionalni i objektivni medij, „Nova.rs”, priključio se hajki, zahtevajući da „Lekarska komora hitno isključi šarlatana za kojeg je homoseksualnost bolest”. Neki tvrde da se tu radi i o „govoru mržnje”. Antonijevićev stav to nikako ne može predstavljati, jer smatrati nešto za bolest nikako ne podrazumeva mržnju, niti diskriminaciju. Ko diskriminiše i mrzi bolesne ljude? Pre ovo što oni rade predstavlja mržnju i diskriminaciju. Prema njima, zbog svojih stavova o homoseksualizmu ni Vladimir Dimitrijević ne bi smeo da predaje srpski jezik i književnost, a ni Branislav Ristivojević ne bi smeo da bude dekan Pravnog fakulteta u Novom Sadu (odakle je u međuvremenu smenjen, jer je studente vodio u rusku ambasadu).

Autor Filip Rodić

Izvor Večernje novosti, 

Uši nas često bole, zvone ili svrbe, a kod nekih ljudi izgledaju drugačije u odnosu na uobičajeni oblik i veličinu.

Uši nam nisu potrebne samo da čujemo šta se oko nas događa. Naravno, to je njihova prva uloga i zadatak. Ali, uši mogu da budu i „glasnici“ nekih stanja i bolesti za koje i ne znamo da imamo…

Uši sa linijom na resici (Frankov znak)

Ravna linija, odnosno dijagonalni nabor po sredini ušne resice takođe se naziva i „Frankov znak“. Nosi ime doktora koji je prvi primetio ovu pojavu. Prema istraživanjima, ova pojava može da bude znak srčane bolesti.

Naučnici nisu sigurno šta tačno izaziva pojavu ovakvog nabora (linije), a ne znači ni  da će svi koji ga imaju dobiti neko srčano oboljenje. Međutim, ako primetite da ga imate, porazgovarajte sa svojim lekarom o mogućim kardiološkim analizama.

Uši koje imaju nabore, rupice i jame

Bebe se ponekad rađaju sa urođenim bolestima. Jedna od njih, Beckvith-Viedemann sindrom, uzrokuje nabore ili male rupe oko uha. Beba takođe može biti veća nego što je to uobičajeno, imati veći jezik ili nizak nivo šećera u krvi.

Ovaj sindrom ne izaziva velike zdravstvene probleme za većinu ljudi. Međutim, kako dete raste, jedna strana tela može da bude veća od druge, a veća je i verovatnoća za pojavu nekih tumora.

Nisko pozicionirane uši

Dva česta stanja povezana sa niskim položajem ušiju su Daunov i Tarnerov sindrom. LJudi sa Daunovim sindromom imaju i druge fizičke razlike i probleme u razvoju. Tarnerov sindrom može da izazove probleme sa formiranjem glave i vrata, sa rastom i ponašanjem u pubertetu. Dva retka stanja, Shprintzen-Goldbergov i Jacobsenov sindrom, takođe karakterišu nisko pozicionirane uši i problemi u razvoju.

Nedostatak spoljašnjeg uva (ušne školjke)

Ova devijacija može da bude znak anotije, još jednog urođenog stanja koje zapravo znači da se dete rađa bez ušne školjke. Doktori nisu sigurni šta ga izaziva, ali neki elementi iz spoljašnje sredine i uzimanje određenih lekova tokom trudnoće mogu da budu uzrok.

Stanje može da bude prisutno samo po sebi, ili udruženo sa nekim drugim genetskim bolestima. U većini slučajeva, lekari mogu da formiraju novo spoljašnje uvo, odnosno ušnu školjku plastičnom hirurgijom.

Neobične izrasline

Čak i ako je samo višak kože formiran kao izraslina u obliku zrna graška ili soje na uhu ili ispred njega, to može biti znak problema sa bubrezima. Razlog je, kažu stručnjaci, što se bubrezi bebe razvijaju u isto vreme kada i uši.

Ako lekar primeti to na novorođenčetu, verovatno će predložiti testove koji proveravaju funkciju bubrega bebe ili ultrazvuk, sa ciljem provere prisustva anomalija.

Zujanje u ušima (tinitus)

Okolnosti koje izazivaju tinitus obično se  direktno povezane sa ušima, poput nakupljanja voska (cerumena) ili buke. Ali, to takođe može da znači da postoji problem sa zglobom koji spaja viličnu kost sa lobanjom (temporamandibularni zglob ili TMZ), povreda vrata ili glave, takođe. Ako vam uši zvone, zuje, čujete buku, kliktanje ili šištanje, obratite se lekaru.

Svrab u ušima

Svrab često uzrokuje neka gljivična infekcija ili druga iritacija uha. Mogući razlog je i psorijaza. Na delovima gde je koža tanka, može da se javi jak bol. Lek za psorijazu ne postoji, ali je bolest uz savete stručnjaka moguće držati pod kontrolom.

Bol u uhu

Kažu da je bol u uhu jedan od najjačih koji možemo da osetimo. Obično je uzrok neka infekcija uha ili grla, nakupljanje ušnog voska ili tečnosti, apscesiranog zuba ili možda i bruksizma (škrgutanja zubima). Ako bol ne prolazi nakon jednog dana a praćen je temperaturom, povraćanjem, bolom u grlu, uz iscedak iz uha i otok, javite se lekaru. Takođe, obavezno kontaktirajte pedijatra ako dete daje znake da ga uvo boli (bolno plače, drži se za uvo ili pokazuje u njegovom pravcu).

izvor:.magazin.novosti.rs

Ovaj 66-godišnji penzioner hitno je prebačen u bolnicu nakon što je dobio “napad amnezije” 10 minuta nakon intimnog odnosa, piše u naučnom radu iz majskog zbornika naučnih radova “Irish Medical Journal”. To mu nije bio prvi put da se “raspametio” u ljubavnom zanosu, jer mu se ista stvar dogodila pre više od sedam godina ranije.

Lekari na Odeljenju za neurologiju Univerzitetske bolnice u gradu Limeriku rekli su da je ovaj slučaj pokazao da s*ks može izazvati tzv. prolaznu globalnu amneziju (TGA). Studija pod nazivom „Rekurentna postkoitalna prolazna amnezija povezana sa ograničenjem difuzije“ detaljno je opisala kako je muškarac otkrio da je izgubio svo sećanje na prethodna dva dana.

– U popodnevnim satima na dan predstavljanja simptoma imao je s*ksualni odnos 10 minuta pre pojave poremećaja pamćenja. Nakon što je video datum na svom telefonu, postao je uznemiren što je zaboravio godišnjicu braka dan ranije – navodi se u studiji.

Problem je bio u tome što je on zapravo već proslavio taj jubilej sa suprugom i porodicom prethodnog dana.

– Njegovo autobiografsko pamćenje je ostalo netaknuto, ali se nije sećao tog jutra ili slavlja prethodne noći. Čovek je više puta ispitivao svoju ženu i ćerku o događajima od tog jutra i prethodnog dana. Nisu prijavljeni nikakvi drugi neurološki simptomi i po dolasku u Hitnu pomoć njegov neurološki pregled je dao potpuno normalne rezultate – dodaju lekari.

Uzrok TGA je nepoznat, međutim, postoji veza između iznenadnog gubitka pamćenja i istorije migrene ili intenzivnog fizičkog napora. Takođe se može pokrenuti iznenadnim uranjanjem u toplu ili hladnu vodu, emocionalnim stresom, intenzivnim bolom ili, kako su doktori nedavno otkrili, s*ksualnim odnosom.

Ovaj bizarni poremećaj  je češći kod ljudi starijih od 50 godina, a može imati stopu recidiva 6-10 procenata.

U radu se navodi da TGA “može predstavljati dijagnostički izazov jer je njegov mehanizam slabo shvaćen i ima mnogo potencijalnih imitacija”.

Izvor: objektiv.rs

U knjizi pouka patrijarha Pavla “Budimo ljudi” zabeležena je sledeća priča koju vam prenosimo u celosti:

– Živeo sam 34 godine na Kosovu. Tamo Albanci imaju najveći natalitet u Evropi, veći nego u Albaniji. A kod nas?

Razgovarao sam sa jednom intelektualkom, Srpkinjom, koja ima dvoje dece, i koja je otišla lekaru zbog abortusa.

U čekaonici lekarka Šiptarka pita jednu svoju sunarodnicu koliko ima dece, a ova kaže – petoro.

– Da rodiš još dva Skenderbega, savetovala joj je doktorka. I tako redom, svakoj od pacijentkinja je govorila da rode po još nekoliko Skenderbega.

Kada se obratila ovoj našoj i čula da ima dvoje dece, rekla joj je: “Hajde i ti da rodiš još makar tri Skenderbaga…”

Naša žena se trgla i odgovorila:”Ja ću još tri, ali Kraljevića Marka.

Trebalo je da je Šiptrka malo prodrma pa da joj kliker proradi i da shvati šta joj valja činiti. Kada bi mi, Srbi, imali natalitet makar blizu šiptarskom, a oni blizu kao mi, pitanje Kosova se ne bi ni postavljalo. Neće u svetu da znaju šta je bilo i šta nama znači Kosovo.

Za njih su Albanci većina i gotovo. Razume se, nije žena fabrika za rađanje dece, ali mora da je vodi moralni momenat po Jevanđelju, koji je najbitniji.

Izvor: srbijadanas.com