Ovo oboljenje spada u sistemske bolesti vezivnog tkiva, a nakon što dođe do razjedanja zglobne hrskavice i propadanja kostiju, posledice se javljaju u vidu bolova, ukočenosti i različitih deformacija.
Reumatoidni artritis je jako rasprostranjeno oboljenje koje se uglavnom češće javlja kod žena, uzrok je i dalje nepoznat, ali se zna da uticaj ima genetika, kao i različiti drugi faktori, kao štu su na primer, virusi i bakterije.
Počinje podmuklo i sporo se razvija
Jedan od problema je i što ga nećete oktriti na vreme, a prvi simptom koji bi trebalo da vas upozori jeste jutarnja ukočenost i bolovi prilikom pokreta.
Pored obavezne terapije, ishrana igra ključnu ulogu u našem zdravlju. Poznato je da dobro balansiranim i zdravim obrocima možemo dosta da pomognemo, ne i da izlečimo, ali svakako da olakšamo sebi.
Kao i kod svih drugih oboljenja, postoje i kod reumatoidnog artritisa namirnice koje bi trebalo što češće konzumirati, jer na neki način umiruju simptome ovog zapaljenja.
Beli luk
Zahvaljujući svojim sumpornim jedinjenjima, on umiruje upalu.
Cvekla
Bogata je antioksidansima, pa osim što smiruje upalu, odlična je i u smanjenju rizika za razvoj raka i kardiovaskularnih bolesti.
Spanać
Ovo povrće je bogato vitaminom K i upravo zbog toga je poželjna namirnica kod reumatoidnog artritisa.
Bundeva
Sadrži karotenoide i antioksidanse koji ublažavaju upalu, a bogata je i biljnim vlaknima.
Naučnici su nedavno utvrdili da poznati lek za dijabetes obnavlja funkciju imunoćelija koje ciljaju rak. Manja studija koju je vodio tim irskih naučnika istraživala je da li semaglutid, lek koji se koristi za lečenje dijabetesa tipa 2, takođe može pomoći u ublažavanju problema sa ćelijskim metabolizmom kod gojaznih ljudi, što može objasniti veću stopu raka i infekcija kod njih.
U poslednje vreme semaglutid, tj. glavni sastojak leka ozempic, postao je jako tražen zbog mršavljenja jer se ispostavilo da je gubitak težine neočekivani propratni efekat tog leka za regulisanje šećera u krvi.
Sada se čini da semaglutid ima još jedan potencijalno koristan efekat kod gojaznih ljudi: obnavlja funkcije imunoćelija zvanih prirodne ćelije ubice koje vode borbu protiv raka i infekcija, piše science alert.
„Konačno smo dostigli tačku u kojoj se pokazuje da medicinski tretmani za bolest gojaznosti sprečavaju komplikacije gojaznosti. Trenutni nalazi predstavljaju veoma pozitivne vesti za ljude koji se leče od gojaznosti i sugerišu da se prednosti ovih tretmana mogu proširiti na smanjenje rizika od raka“, kaže endokrinolog Donal O’Ši sa Univerzitetskog koledža u Dablinu.
Ova sudija je svakako nedovoljno velika za globalne zaključke jer je rađena na 20 osoba, ali je verovatno da bi vraćanje prirodnih ćelija ubica u njihovo puno borbeno stanje moglo pomoći u smanjenju rizika od raka. Te prirodne ćelije ubice su deo urođenog imunosistema tela, prva linija odbrane koja stupa u akciju na prvi znak opasnoti. Poznato je da su im cilj kancerogene ćelije, a i bore se protiv infekcija. Međutim, gojaznim ljudima imunosistem ne radi kako treba, što se dovodi u vezi sa njihovim povećanim rizikom od hroničnih bolesti, kao što su dijabetes tip 2, kardiovaskularne bolesti i mnoge vrste raka. Takođe su podložni lošijem ishodu ako dobiju neku infekciju, poput gripa i korone.
S obzirom na preklapanje između dijabetesa i gojaznosti, O’Ši i kolege su bili zainteresovani da vide da li bi prenamena semaglutida za ovo drugo mogla pomoći da se popravi imuno disbalans koji postoji kog gajaznih.
Stoga je studija okupila 20 gojaznih ljudi bez dijabetesa koji su započeli terapiju semaglutidom. Cilj je bio kontrola težine i provera cirkulišućih imunoćelija nakon šest meseci lečenja. U nizu laboratorijskih ispitivanja istraživači su otkrili da prirodne ćelije ubice kod učesnika više nisu u opadanju i da su počele da proizvode signalne molekule zvane citokini, kao što bi i inače trebalo da rade. Ukupan broj prirodnih ćelija ubica u uzorcima krvi pacijenata nije se promenio u odnosu na početak, ali je njihova funkcija obnovljena.
Međutim, bez kontrolne grupe, nije poznato kako se ti zaključci mogu porediti sa ljudima koji nisu gojazni, a koji bi koristili semaglutid.
Ipak, sve to je dobra polazna tačka za više istraživanja koja se bave time kako postojeći lekovi mogu da pomognu u oblastima za koje ranije možda nisu bili namenjeni.
Ova studija je pritom pokazala i još jednu interesantnu stvar – samo polovina učesnika je izgubila težinu na semaglutidu, što upuićuje na to da su efekti ovog leka na imunoćelije mogući bez obzira na gubitak težine.
Podsetimo, lek semaglutid, odnosno ozempic, u poslednje vreme postao je jako popularan, pa i među poznatima, kad se pročulo da mu je nuspojava gubitak težine. Zato je zavladala nestašica, pa pacijenti sa dijabetesom nisu mogli do svoje neophodne terapije.
Lek Ozempic izdaje se isključivo na lekarski recept i namenjen je dijabetičarima, a u Srbiji je krajem prošle godine zavladala nestašica, jer su ga građani kupovali i koristili za mršavljenje.
Početkom godine nadležni u Srbiji su istakli da su pod nadzorom inspekcija Ministarstva zdravlja i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) apsolutno svi i da inspekcije kontrolišu prepisivanje i izdavanje leka Ozempic u privatnim i državnim ordinacijama, kao i u privatnim i državnim apotekama.
Folikuli kose stare zajedno sa nama i tokom godina proizvode sve manje melanina, tako da kosa postaje prvo siva, a onda bela. Melanin je pigment koji daje našoj kosi prirodnu boju.
Normalno je kad starija osoba osedi, ali kada se to dogodi mlađima, traže se uzroci koji mogu biti razlog prerano sede kose. Razlozi su, prema tvrdnjama stručnjaka, različiti.
Ako su vaši roditelji rano osedeli, to i vas čeka, a ako ne možete da okrivite gene, možda možete da odgodite ovaj proces.
Prerana pojava sedih vlasi može biti znak neke neotkrivene bolesti.
Mlađi muškarci koji prerano sede treba da posete kardiologa jer to može da bude znak srčane bolesti u početnoj fazi. Ponekad naše telo napadaju autoimune bolesti, koje ne štede ni folikule kose, što onda uzrokuje preranu pojavu sede kose. Ona može da bude i znak problema sa štitnom žlezdom ili hipofizom, što je retko, ali se događa.
Zbog pušenja naša koža brže stari, a to se odnosi i na kosu. Istraživanja pokazuju da su duvan i seda kosa vrlo povezani. Iako na vlasištu ne vidimo bore, pušenje i te kako utiče na folikule kose, a pušači počinju da sede još pre tridesete godine.
Hronični stres takođe doprinosi sedoj kosi.
Oksidacioni stres čini da slobodni radikali, koji su posledica zagađenja, loše ishrane i stresa, “nadvladaju” našu antioksidacionu odbranu. Siva kosa može da ukaže na štetu prouzrokovanu oksidacionim stresom. Dokazano je i da osobe sa “sivom” kosom imaju viši nivo prooksidansa i nižo nivo antioksidansa od ljudi sa normalnom bojom kose.
Nedostatak vitamina B12 takođe prouzrokuje prevremeni gubitak pigmenta u kosi, što je posebno često kod vegetarijanaca i vegana. Najbolji izvor vitamina B12 su jaja, mleko, mlečni proizvodi, meso, riba i živina.
Povećan rizik imaju i žene koje uzimaju pilule za kontracepciju i ljudi koji pate od problema sa želucem i probavom, ali je za njih dobra vest da se pigmentacija kose vraća kad se uspostavi vitaminska ravnoteža.
Reči patrijarha Pavla su cenili apsolutno svi vernici. Njegova filozofija život mnoge je vratila na pravi put, dok je ta skromnost i blagost koju je nosio sa sobom sve oplemenjivala. Ali, vrlo retko je razgovarao o tome kako je video našu budućnost, već je sve zapisivao.
Na Kosovu, monah Jovan Sinđelić čuvao je u potpunoj tajnosti spise koji se premeštaju iz bezbednosnih razloga svakog meseca. Uvid u dokumente ima svega par ljudi, koje je patrijarh odredio kao čuvare.
Monah Jovan tvrdi da u jednom delu dokumenta stoje reči patrijarha Pavla u kojima on upozorava na konačne dane sveta, barem onakvog kakvog ga poznajemo, piše Beograd.in.
Patrijarh je tako navodno upozorio da će u poslednjim danima Srpska pravoslavna crkva biti u velikoj krizi, jer će izgubiti poštovanje i uticaj u narodu, što će dovesti do totalnog širenja ateizma i modernog stila života.
Sada omiljeni svetac je upozorio i na to da će u Evropi biti udar na hrišćane, uključujući i katolike. Monah Jovan napominje da naseljavanje islamista u Evropi predstavlja početak tog verskog rata.
Patrijarh Pavle je ostavio precizne spise o tome kako je video dolazak islamista u srce Evrope, a navodno je ostavio i crtež – rute koje će koristiti u svom pohodu.
Te rute se poklapaju sa današnjim putevima kojima se kreću azilanti koji dolaze iz Sirije, Iraka, Avganistana i drugih država gde se dugo godina vodi rat, u želji da nasele zapadnu Evropu. Pretpostavlja se da među njima ima i dosta terorista.
Patrijarh Pavle je, takođe, napomenuo više puta u dokumentu da će Kosovo biti vraćeno Srbiji jer ga iz nekog razloga Albanci više jednostavno neće hteti, a prema rečima monaha Jovana to je već počelo da se dešava masovnim odlaskom Albanaca sa Kosova.
Na kraju se dodaje i da će Rusija i Srbija napraviti konačnu podelu na Balkanu u vidu teritorija, nakon sukoba u kojem ćemo završiti na strani pobednika.
Novak Đoković je za italijanske medije ispričao jedan nemil događaj tokom NATO bombardovanja Beograda. On tada nije imao ni 12. godina.
– Eksplozija me je probudila, zvuk slomljenog stakla. Moja majka je pala, udarila je glavom o radijator i onesvestila se. Otac je povikao: “Nole, tvoja braća!” Još nisam imao 12 godina, ali sam bio najstariji. Odveo sam Marka i Đorđa na ulicu, u našoj zgradi nije bilo skloništa, pa smo otrčali do tetkine zgrade – otkrio je Novak, pa nastavio:
– Bilo je tri ujutru, video se dim od bombi na ulicama. Pao sam, ogrebao ruke i kolena i čuo kako se krhotine kotrljaju prema meni. Pogledao sam gore i video kako proleću dva lovca, Gađali su vojnu bolnicu sa dve rakete, a eksplizija je bila 500 metara od nas. Sve se treslo od udarca. To je trauma, ja se i danas plašim iznendnih zvukova, alarm me natera da skočim!
Nije Novak gubio volju, već je i tada trenirao.
– Istina je da sam trenirao sve to vreme. Škole su bile zatvorene, a šta još možemo da uradimo protiv bombi? Ne mnogo toga, osim da nastavimo sa svojim životom. Ustajali smo u zoru, jer nas nikada nisu bombardovali u zoru. Išli smo na mesta gde nije planirano gađanje, ili na mesta koja su tek gađana. Za mene je to bilo poput igre, ali za moje roditelje je to bio strašan stres. Strah, redovi za hleb, sat vremena struje dnevno kada je moja majka morala da skuva što više hrane – istakao je Đoković, a zatim dodao:
– Taj rat je za mene bio dodatna motivacija. Pola sveta je bilo protiv nas, naša zemlja nije imala dobru sliku u svetu i ja sam hteo da pokažem svetu da Srbi mogu biti dobri.
Agresija kod dece može biti simptom mnogih različitih osnovnih problema. To je veoma polimorfna stvar, zajednička za bilo koji broj različitih psihijatrijskih stanja, zdravstvenih problema i životnih okolnosti.
Zato je u samoj suštini lečenja agresije prvi korak da se otkrije šta je pokreće.
Uzroci agresije mogu da se podele u nekoliko grupa, kaže dr Raul Silva, specijalista dečije i adolescentne psihijatrije.
Poremećaji raspoloženja
Prvo treba otkriti da li postoje problemi sa raspoloženjem. Deca koja su bipolarna, u maničnoj fazi, vrlo često postaju agresivna. Gube samokontrolu, postaju impulsivni.
Na drugom kraju spektra, kada postanu depresivni, iako je agresija ređa, mogu postati razdražljivi. Ponekad ta razdražljivost i naprasitost kod dece izazivaju depresiju.
Psihoza
Psihotične bolesti takođe mogu da se manifestuju agresijom. Na primjer, deca sa šizofrenijom često reaguju na unutrašnje stimulanse koji mogu postati uznemirujući.
Ponekad deca sa šizofrenijom postanu nepoverljiva ili sumnjičava – ili potpuno paranoična. Završe sa promenom psihe zbog sopstvenog straha.
Frustracija
Deca koja imaju problema sa kognicijom (ono što se sada naziva intelektualnim oštećenjem) ili komunikacijom (uključujući autizam) takođe to mogu da manifestuju agresijom.
Kada deca sa ovim stanjima postanu agresivna, često to čine jer imaju poteškoća da se nose sa svojom anksioznošću ili frustracijom. Tada ne mogu da verbalizuju svoja osjećanja kao drugi. Agresija takođe može biti oblik impulsivnosti.
Impulsivnost
Tu su i poremećaji ponašanja. Kod dece sa ADHD, koji je najčešći od njih, impulsivnost i loše donošenje odluka mogu dovesti do ponašanja koje se tumači kao agresivno.
Ova deca često ne razmišljaju o posledicama svojih postupaka, koje mogu izgledati kao bezdušne ili zlonamerne.
Poremećaj ponašanja
Kod poremećaja ponašanja, agresivnost je deo matrice bolesti, velika komponenta onoga što ona jeste.
Za razliku od deteta koje jednostavno ne razmišlja o posledicama svojih postupaka, deca sa poremećajem ponašanja namerno su zlonamerna. Tretman i prognoza sasvim su drugačiji.
Povreda
Ponekad postoje organski razlozi za agresivne ispade. Tada dete ima oštećenje čeonog režnja ili određene vrste epilepsije.
U ovim slučajevima možda nema razumljivog razloga za agresivnu epizodu. Takva epizoda može imati eksplozivnu komponentu.
Trauma
Konačno, postoje trenuci kada je agresija kod dece ili tinejdžera izazvana stresorima u njihovoj situaciji, a ne predstavljaju osnovnu emocionalnu bolest.
Kada agresija počne da se dešava sve češće, to može predstavljati novi emocionalni problem.
Previše vremena provedenog uz igrice može dovesti do promena u detetovom govoru, ponašanju, manirima, kao i razvoju mozga. Kako biste sprečili zavisnost od igrica kod dece, naučnici predlažu pravilo za ograničavanje upotrebe tehnologije kod dece.
Ukoliko imate decu, jasno vam je da ste roditelj u eri gde su svima dostupne informacije i tehnologija. Ukoliko imate dete koje voli igrice ili se iz drugih razloga ne odvaja od ekrana, važno je da pripazite. Postoji mogućnost da će to uticati na celokupan razvoj i psihologiju deteta, ukoliko mu igrica postane glavna tema u životu.
Mnoge popularne igrice za mlađu decu, naročito za osnovce između sedam i 16 godina vrlo lako izazivaju zavisnost. Veliki broj igrica roditelji sa mrštenjem posmatraju kao gubljenje vremena. Postoje profesori i studije koji veruju da one mogu oštetiti mozak.
Nasilne igrice i agresija
Igranje nasilnih igrica lako može biti jedan od krivaca za detetovo ponašanje i reagovanje u određenim situacijama. Zbog previše provedenog vremena uz igricu, ne samo da će patiti detetovo obrazovanje, već će to uticati i na njegov govor, ponašanje, manire, kao i razvoj mozga. Nekoliko studija je pokazalo da učenici koji igraju nasilne virtuelne igrice imaju veće šanse ta razvoj nekih srčanih stanja i agresivnih misli, u odnosu na one koji igraju igrice bez nasilja.
Iako ove studije ne pokazuju konkretno agresiju, one uzimaju u obzir promene ponašanja koje uključuju agresivne obrasce u govoru i akcijama koje su nezdrave za društvo i detetov razvoj. Deca koja odrastaju uz zavisnost od ekrana imaju odloženo progovaranje i povećan rizik od autističnih poremećaja.
Pravilo 3-6-9-12
Australijski kraljevski koledž za pedijatriju predlaže da se deca ne upoznaju sa uređajima pre treće godine. Čak i nakon tog perioda treba da postoji ograničenje od najviše sat vremena dnevno. U skorije vreme predložili su 3-6-9-12 pravilo, koje postavlja obrazac zdrave upotrebe uređaja.
– Nema korišćenja uređaja do 3. godine
– Nema korišćenja interneta do 6. godine
– Nema video igrica do 9. godine
– Nema društvenih mreža do 12. godine
Kako nasilni mediji utiču na decu
Igrice mogu uticati i na sveukupno blagostanje deteta koje provodi previše vremena zatvoreno u kući, umesto aktivnosti koje ga održavaju fizički zdravim. Ostavljeni sa svojim uređajima, mališani postaju lenji i razvijaju mentalni sklop da se radije ne igraju napolju.
Vreme pred ekranima utiče na decu na mnogo načina. Mogu se razviti vizuelni poremećaji i odložen govor. Igrice povećavaju nasilje u školama i poremećaje u ponašanju kod dece. Ukoliko vreme dozvoljava, važno je da deca provode vreme napolju i igraju se. Nauka je u mnogim studijama povezala nasilne video igrice i agresivno ponašanje, agresivne misli, umanjeno socijalno ponašanje, empatiju, a uz to i smanjenu osetljivost na agresiju.
Igrice – hobi, industrija, zavisnost
Mnogi shvataju igranje igrica kao hobi, aktivnost koja uključuje učešće i interakciju. Roditelji to smatraju masivnom industrijom gde se zarađuje novac koji običan radnik ne može ni zamisliti.
Popularnost igrica se povećala delom zbog njihove veće pristupačnosti. Dodirom vrha ekrana možete skinuti igricu na svoj telefon, tablet, računar.
Svetska zdravstvena organizacija je istakla “poremećaj igranja igrica” kao dijagnozu koja se može kontrolisati nekom intervencijom. Ovo ne mora nužno biti roditeljski posao. Industrija sama treba da napravi limit koji će ograničiti dostupnost igara deci mlađoj od 15 godina.
Sve što se u životu radi prekomerno predstavlja otrov u vašem životu, pa makar to bio i kiseonik. Ne dozvolite da se nešto pretvori u zavisnost.
Muškarci umeju da prevare i ženu koju obožavaju. Zašto to rade? Možda ni njima to nije uvek najjasnije, ali neki od njih bi i pored sve ljubavi koju osećaju uvek iskoritili priliku za malo švrljanja sa strane. – piše zadovoljna.dnevnik.h Nezreli muškarci monogamiju ne doživljavaju ozbiljno nego joj pristupaju kao nečemu čega se mogu ili ne moraju pridržavati, zavisno od okolnosti. Zašto?
Nezreli su
Ako muškarac nema iskustva s dugačkim vezama i do sada je bio sam u površnim ljubavnim odnosima, nije ni svestan da će preljuba imati neizbežno bolan uticaj na vezu. Nezreli muškarci monogamiju ne doživljavaju ozbiljno nego joj pristupaju kao nečemu čega se mogu ili ne moraju pridržavati, zavisno od okolnosti.
Nisu srećni u vezi, ali ne žele raskid
Mnoge žene će reći da to što volite partnera zapravo i nije jedini preduslov za srećnu vezu. Mnogi parovi su raskidali svoj ljubavni odnos bez obzira na to što su se voleli, ali karakterno jednostavno nisu odgovarali jedno drugome. Kada muškarci „zapnu“ u takvoj vezi, najčešće ne žele da otvoreno pričaju o tome, a uglavnom nemaju hrabrosti ni da prekinu vezu. Zato se često upuste u preljubu jer znaju da žena neće moći da pređe preko toga i da će sama prekinuti njihov odnos.
Moraju da nahrane svoj ego
Nesigurni muškarci stalno očekuju potvrdu da su dovoljno dobri, zgodni, pametni, sposobni… Umesto da tu želju za potvrdom usmere prema svojim suprugama, oni se upuštaju u preljube i traže je od drugih žena. U tom trenutku osećaju se poželjno i vredno i tako hrane svoj ego.
Sebični su
Partner vas može voleti, ali to ne znači da ste mu prioritet u životu. U nekim slučajevima muškarac je sam sebi prvi na listi prioriteta i zbog toga u situaciji u kojoj ima priliku za aferu ni ne razmišlja o tome kako će se osećati njegova devojka. Sebični muškarci sposobni su da čuvaju svoje tajne bez kajanja i žaljenja jer znaju da će ih iskrenost dovesti u probleme koje žele da izbegnu.
Problemi ozbiljne prirode
Ponekad su preljube rezultat dugotrajnih problema ozbiljne prirode. Bilo kakva zavisnost utiče na sposobnost donošenja racionalnih odluka, posebno ako je u pitanju seksualna zavisnost koju bi muškarac trebalo da leči uz pomoć stručnjaka.
Jedna žena odlučila je da progovori o paklu koji je prošla nakon saznanja da je suprug vara i šta joj je sve u tom trenutku prošlo kroz glavu
Sedela sam za svojim radnim stolom na poslu dok su mi prsti prelazili preko tastature. Duboko sam udahnula i unela svoj najbolji mogući pokušaj – ono što sam pretpostavljala da bi mogla biti šifra mejla mog supruga, započela je svoju bolnu ispovest za Huffington Post.
Jedan klik kasnije, saznala sam da sam u pravu, i oko njegove šifre i oko mog osećaja da me vara. Nikad u životu nisam toliko snažna želela da me je instinkt prevario.
Kada sam hakovala njegov mejl i Tviter nalog, nisam mogla da se zaustavim sa čitanjem.
Bilo je toliko puno poruka, od razgovora o knjigama i muzike do detaljnih i eksplicitnih opisa seksa, te najboljnije – izjava ljubavi i žudnje. Čitala sam sve do trenutka kada nisam mogla više podneti i otišla sam do svog automobila.
Sela sam, jecajući, sve dok moj mobilni telefon nije zazvonio.
Hej zlato, jesi li na putu do kuće? Poljubac! – bio je to on’. “Poljubac je reč koja me potpuno uništila, pretvorivši moju tugu u bes.
Sve vreme sam razmišljala o uvredama koje ću da mu saspem u lice, pitajući se mogu li da ga ošamarim toliko jako da ga boli, barem približno koliko je mene bolelo.
Zamišljala sam da ću se suočiti s ovim kao lik iz filma, izbaciti ga napolje, zapaliti mu odeću. Vozila sam se prema domu i naglas govorila – to je to, ovo je naš poslednji dan braka.
Ušla sam u kuću da ga vidim, lažljivica, prevaranta, gada, kako sedi i nežno češlja kosu naše ćerke. Ona je naslonila svoju glavu na njegovu nogu i zajedno su pevušili njenu omiljenu pesmu. Izgledala je kao tatina princeza koja to i jeste, a njegova nežnost koja se videla iz načina na koji joj češlja kosu samo me je podsetila koliko je voli.
U tom trenutku sam shvatila tri stvari – moj muž je odličan otac, moj muž mi je slomio srce i to što je moj muž uradio i kako se nosi s tim je mnogo komplikovanije nego što čovek može zamisliti.
Narednih dana nakon što sam ga suočila sa prljavom istinom koja je izašla na vidjelo, ni u jednom trenutku nisam bila sigurna da radim pravu stvar. Tražila sam od njega da iseli, ali i da dolazi kod nas svako jutro kako bi odveo klince u školu i kako bi svako veče većerali s njim.
Rekla sam mu da ode kod terapeuta, ali nisam želela da idem s njim kod bračnog savetnika. Uzela sam polovinu novca sa zajedničkog računa i otvorila svoj. Razmišljala sam hoću li moći sebi i deci da priuštim kuću koja će biti naš dom bez njega.
Pomisao na to da ga više nikad neću poljubiti činila mi se nemogućom. Najviše sam razmišljala o deci i o tome šta je dobro za njih. On je prekinuo aferu, bar je tako rekao – i želeo je da ispravi grešku.
Prvi dani i nedelje nakon suočavanja s istinom za mene su bili najusamljeniji period u životu. Iako nisam učinila ništa pogrešno, osećala sam sram I nelagodu, pa nisam o tome pričala sa prijateljima.
Moja nesigurnost za budućnost i tračak nade sprečili su me da se poverim drugima.
Šta ako kažem svima, a mi se pomirimo? Hoće li moji roditelji -i naši zajednički prijatelji zauvek da ga mrze? Mislim da me je bio strah da izgovorim naglas, jer bi prevara onda postala još stvarnija.
Želela sam svima da kažem koliko ga mrzim, prezirem, da nikad više neću moći da ga volim, ali nisam mogla da zaustavim nadu da ću ga ipak možda jednog dana opet voleti.
Ljubav je komplikovana. Brak je komplikovan. Prevare su zaista, zaista komplikovane.
Prošlo je godinu dana od trenutka kada sam otvorila njegov mejl. Mi smo još uvek zajedno. Zajedno smo roditelji i u tome dobro funkcionišemo. On me još uvek zasmejava. Mogu proći dani a da da se ne setim njegove prevare i druge žene. A opet, tu su dani u kojima ga čujem kako tipka na računarom u radnoj sobi i osećam mučninu u želucu pitajući se hoću li ikada više moći da mu verujem.
Sada znam nešto što pre nisam znala. Ne postoji način kako se nositi s prevarom. Nema savršenog scenarija. Stvaran život nije film, a ako mu stvarno zapalite odeću verovatno će policija doći po vas.
Umesto toga, pokušate da otkrijete najbolji način da brinete o sebi i deci, i svako jutro ustajete sve dok jednog dana ne boli kao što je juče.
