Nakon što je u Japanu izašla knjiga o dijeti sa bananama, počeo je pravi banana-bum! U ovoj knjizi je opisana realna priča Japanca Hitoshija Watanabe, koji je pomoću ove dijete izgubio 18 kilograma za samo par meseci.
Zašto je ova dijeta postala toliko popularna? Watanabe tvrdi da je za gubitak suvišne težine potrebno samo zameniti uobičajen doručak sa bananama sa mlakom vodom.
Dijeta je veoma jednostavna
Hitoshi Watanabe kaže da kombinacija banana sa vodom sobne temperature, dovodi do ubrzanja metabolizma, zato čovek koji se pridržava ove dijete, za ručak i večeru može jesti sve što želi, ali i dalje će gubiti suvišne kilograme.
Takođe, nezrele banane sadrže otporni skrob, zbog kojeg se mi osećamo sitim. Kao rezultat, proces sagorevanje masti je još intenzivniji, 30% brže, nego pomoću tradicionalnih metoda. A voda, sobne temperature poboljšava varenje, i smanjuje osećaj gladi.
Pravila jutarnje banana-dijete
Doručak je sačinjen samo od banana i vode.
Možete pojesti jednu veliku ili 2 banane srednje veličine.
Bitan momenat: banane moraju biti sveže i ne sasvim zrele, a voda sobne temperature.
Ručak i večera: svi ostali obroci su uobičajeni.
Ipak, preporučljivo je da se pridržavate nekoliko jedostavnih pravila, koja će vam pomoći u gubljenju suvišnih kilograma u toku ove dijete:
Nikada ne jedite do potpune sitosti . Najbolje je ustati od stola sa osećajem da je još otprilike peti deo vašeg želuca slobodan.
Večerajte najkasnije do 20 časova, optimalno vreme – 18 sati. Ako osećate glad, nakon rane večere, pojedite neku voćku, ili musli sa jogurtom.
Za vreme ručka i večere isključite deserte iz svog jelovnika. Ako želite pojesti nešto slatko, jedite voće.
Pijte dosta vode i druge tečnosti. Najbolje je piti vodu sobne temperature u manjim gutljajima. Ne piti 30 minuta nakon obroka.
U razmacima između obroka možete popiti čaj, kafu, sok. S vremena na vreme dozvoljen je i alkohol.
Plus ove dijete: fizička aktivnost nije obavezna.
Minus dijete: neki ljudi ne reaguju dobro na čiste ugljene hidrate (posebno oni sa hipoglikemijom). Pre bilo kog režima ishrane, posavetujte se sa svojim lekarom ili nutricionistom.
Bujanje vegetacije sa dolaskom proleća predstavlja radost zbog boravka u prirodi, ali ovo godišnje doba donosi i opasnost od susreta sa krpeljima. Posle velikih padavina koje su zadesile Mačvanski okrug, krpelja u tom kraju je sve više. Ima ih po parkovima, izletištima, a ljudi se žale da čak padaju i sa drveća.
– Grozdovi krpelja “načičkani” su po drveću, travi i objektima zgrada, samo što nam ne padaju na glavu – žale se Šapčani, zabrinuti sa sebe, ali i za svoje kućne ljubimce.
– Uzrok najezde krpelja je blaga zima. Oni postaju aktivni već na plus četiri stepena. Uslovi u kojima sve buja posle kiše pogoduju njihovom razmnožavanju. Mora se krenuti sa zaštitom, kako bi se zaustavila dalja najezda. Opasnost preti i od komaraca, kojima pogoduje vlažno vreme nakon obilnih padavina – rekla je veterinarka Jelena Smiljanić iz Šapca.
Ono što brine, jeste da njihova najezda predstavlja sve veću opasnost, kako za ljude, tako i za životinje. Krpelji su prenosioci zaraznih bolesti od kojih neke mogu imati i fatalan ishod zbog čega je brza intervencija neophodna.
Dostižu jedva 1-2 mm, razvrstani su u tri familije, a žive u svim krajevima sveta. Na glavi imaju rilice pomoću kojih se hrane sisajući krv svoga domaćina. Podjednako “vole” ljude, mačke, pse i druge domaće životinje. Uz pomoć vrlo osetljivog njuha nepogrešivo pronalaze žrtvu po mirisu butanske kiseline koju luči koža svih sisara.
Dr Nada Kosić Bibić, specijalista socijalne medicine, objašnjava da “hraneći se krvlju domaćina ženka krpelj može da se uveća do neprepoznatljivosti”.
– Krpelj tada “napušta” domaćina i polaže jaja na zemlju. Iz jaja se razvijaju larve koje rastu tokom jeseni, miruju preko zime, a u proleće se pretvaraju u mlade krpelje, svoju najagresivniju fazu – kaže dr Kosić Bibić.
Lajmska bolest
Lajmska bolest je ozbiljno sistemsko neurološko hronično oboljenje koje se dobija ujedom zaraženog krpelja. Bolest zahvata kožu, srce, zglobove i centralni nervni sistem. Javlja se sezonski od ranog proleća do kasne jeseni, i to uglavnom kod osoba koje se bave baštovanstvom, često borave u prirodi ili prolaze kroz žbunje ili ispod drveća sa kojih krpelji padaju.
Simptomi bolesti se mogu javiti i do mesec dana nakon uboda krpelja. Početni znak je crveni osip po koži. Osip nije praćen bolom niti svrabom, a može i da prođe neprimećen ukoliko se nalazi na delu tela koji sami ne vidite. Desetak dana po ulasku bakterije u organizam, počinju simptomi koji ukazuju na grip ili oboljenje slično gripu: glavobolja, malaksalost, bol u zglobovima i mišićima, groznica, uvećanje limfnih žlezda i slično. Lečenje bolesti u ovoj fazi je lako, vrlo uspešno i ne ostavlja nikakve posledice – kaže dr Nada Kosić Bibić.
– Ukoliko se ne postavi prava dijagnoza i ne započne lečenje na vreme dolazi do ozbiljnijih tegoba – artritisa, oštećenja perifernog nervnog sistema, upale centralnog nervnog sistema, meningitisa i encefalitisa, poremećaja rada srca… Oštećenja nervnog sistema se mogu prepoznati po ukočenom vratu, zaboravnosti, konfuziji, groznici i preosetljivosti na svetlost. Ukoliko se i u ovoj fazi bolest ne dijagnostikuje i ne leči adekvatno, nakon više meseci ili godina ulazi u treću fazu sa teškim neurološkim ispadima, promenama na zglobovima i koži – upozoravaju stručnjaci.
Ovo oboljenje spada u sistemske bolesti vezivnog tkiva, a nakon što dođe do razjedanja zglobne hrskavice i propadanja kostiju, posledice se javljaju u vidu bolova, ukočenosti i različitih deformacija.
Reumatoidni artritis je jako rasprostranjeno oboljenje koje se uglavnom češće javlja kod žena, uzrok je i dalje nepoznat, ali se zna da uticaj ima genetika, kao i različiti drugi faktori, kao štu su na primer, virusi i bakterije.
Počinje podmuklo i sporo se razvija
Jedan od problema je i što ga nećete oktriti na vreme, a prvi simptom koji bi trebalo da vas upozori jeste jutarnja ukočenost i bolovi prilikom pokreta.
Pored obavezne terapije, ishrana igra ključnu ulogu u našem zdravlju. Poznato je da dobro balansiranim i zdravim obrocima možemo dosta da pomognemo, ne i da izlečimo, ali svakako da olakšamo sebi.
Kao i kod svih drugih oboljenja, postoje i kod reumatoidnog artritisa namirnice koje bi trebalo što češće konzumirati, jer na neki način umiruju simptome ovog zapaljenja.
Beli luk
Zahvaljujući svojim sumpornim jedinjenjima, on umiruje upalu.
Cvekla
Bogata je antioksidansima, pa osim što smiruje upalu, odlična je i u smanjenju rizika za razvoj raka i kardiovaskularnih bolesti.
Spanać
Ovo povrće je bogato vitaminom K i upravo zbog toga je poželjna namirnica kod reumatoidnog artritisa.
Bundeva
Sadrži karotenoide i antioksidanse koji ublažavaju upalu, a bogata je i biljnim vlaknima.
Naučnici su nedavno utvrdili da poznati lek za dijabetes obnavlja funkciju imunoćelija koje ciljaju rak. Manja studija koju je vodio tim irskih naučnika istraživala je da li semaglutid, lek koji se koristi za lečenje dijabetesa tipa 2, takođe može pomoći u ublažavanju problema sa ćelijskim metabolizmom kod gojaznih ljudi, što može objasniti veću stopu raka i infekcija kod njih.
U poslednje vreme semaglutid, tj. glavni sastojak leka ozempic, postao je jako tražen zbog mršavljenja jer se ispostavilo da je gubitak težine neočekivani propratni efekat tog leka za regulisanje šećera u krvi.
Sada se čini da semaglutid ima još jedan potencijalno koristan efekat kod gojaznih ljudi: obnavlja funkcije imunoćelija zvanih prirodne ćelije ubice koje vode borbu protiv raka i infekcija, piše science alert.
„Konačno smo dostigli tačku u kojoj se pokazuje da medicinski tretmani za bolest gojaznosti sprečavaju komplikacije gojaznosti. Trenutni nalazi predstavljaju veoma pozitivne vesti za ljude koji se leče od gojaznosti i sugerišu da se prednosti ovih tretmana mogu proširiti na smanjenje rizika od raka“, kaže endokrinolog Donal O’Ši sa Univerzitetskog koledža u Dablinu.
Ova sudija je svakako nedovoljno velika za globalne zaključke jer je rađena na 20 osoba, ali je verovatno da bi vraćanje prirodnih ćelija ubica u njihovo puno borbeno stanje moglo pomoći u smanjenju rizika od raka. Te prirodne ćelije ubice su deo urođenog imunosistema tela, prva linija odbrane koja stupa u akciju na prvi znak opasnoti. Poznato je da su im cilj kancerogene ćelije, a i bore se protiv infekcija. Međutim, gojaznim ljudima imunosistem ne radi kako treba, što se dovodi u vezi sa njihovim povećanim rizikom od hroničnih bolesti, kao što su dijabetes tip 2, kardiovaskularne bolesti i mnoge vrste raka. Takođe su podložni lošijem ishodu ako dobiju neku infekciju, poput gripa i korone.
S obzirom na preklapanje između dijabetesa i gojaznosti, O’Ši i kolege su bili zainteresovani da vide da li bi prenamena semaglutida za ovo drugo mogla pomoći da se popravi imuno disbalans koji postoji kog gajaznih.
Stoga je studija okupila 20 gojaznih ljudi bez dijabetesa koji su započeli terapiju semaglutidom. Cilj je bio kontrola težine i provera cirkulišućih imunoćelija nakon šest meseci lečenja. U nizu laboratorijskih ispitivanja istraživači su otkrili da prirodne ćelije ubice kod učesnika više nisu u opadanju i da su počele da proizvode signalne molekule zvane citokini, kao što bi i inače trebalo da rade. Ukupan broj prirodnih ćelija ubica u uzorcima krvi pacijenata nije se promenio u odnosu na početak, ali je njihova funkcija obnovljena.
Međutim, bez kontrolne grupe, nije poznato kako se ti zaključci mogu porediti sa ljudima koji nisu gojazni, a koji bi koristili semaglutid.
Ipak, sve to je dobra polazna tačka za više istraživanja koja se bave time kako postojeći lekovi mogu da pomognu u oblastima za koje ranije možda nisu bili namenjeni.
Ova studija je pritom pokazala i još jednu interesantnu stvar – samo polovina učesnika je izgubila težinu na semaglutidu, što upuićuje na to da su efekti ovog leka na imunoćelije mogući bez obzira na gubitak težine.
Podsetimo, lek semaglutid, odnosno ozempic, u poslednje vreme postao je jako popularan, pa i među poznatima, kad se pročulo da mu je nuspojava gubitak težine. Zato je zavladala nestašica, pa pacijenti sa dijabetesom nisu mogli do svoje neophodne terapije.
Lek Ozempic izdaje se isključivo na lekarski recept i namenjen je dijabetičarima, a u Srbiji je krajem prošle godine zavladala nestašica, jer su ga građani kupovali i koristili za mršavljenje.
Početkom godine nadležni u Srbiji su istakli da su pod nadzorom inspekcija Ministarstva zdravlja i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) apsolutno svi i da inspekcije kontrolišu prepisivanje i izdavanje leka Ozempic u privatnim i državnim ordinacijama, kao i u privatnim i državnim apotekama.
Folikuli kose stare zajedno sa nama i tokom godina proizvode sve manje melanina, tako da kosa postaje prvo siva, a onda bela. Melanin je pigment koji daje našoj kosi prirodnu boju.
Normalno je kad starija osoba osedi, ali kada se to dogodi mlađima, traže se uzroci koji mogu biti razlog prerano sede kose. Razlozi su, prema tvrdnjama stručnjaka, različiti.
Ako su vaši roditelji rano osedeli, to i vas čeka, a ako ne možete da okrivite gene, možda možete da odgodite ovaj proces.
Prerana pojava sedih vlasi može biti znak neke neotkrivene bolesti.
Mlađi muškarci koji prerano sede treba da posete kardiologa jer to može da bude znak srčane bolesti u početnoj fazi. Ponekad naše telo napadaju autoimune bolesti, koje ne štede ni folikule kose, što onda uzrokuje preranu pojavu sede kose. Ona može da bude i znak problema sa štitnom žlezdom ili hipofizom, što je retko, ali se događa.
Zbog pušenja naša koža brže stari, a to se odnosi i na kosu. Istraživanja pokazuju da su duvan i seda kosa vrlo povezani. Iako na vlasištu ne vidimo bore, pušenje i te kako utiče na folikule kose, a pušači počinju da sede još pre tridesete godine.
Hronični stres takođe doprinosi sedoj kosi.
Oksidacioni stres čini da slobodni radikali, koji su posledica zagađenja, loše ishrane i stresa, “nadvladaju” našu antioksidacionu odbranu. Siva kosa može da ukaže na štetu prouzrokovanu oksidacionim stresom. Dokazano je i da osobe sa “sivom” kosom imaju viši nivo prooksidansa i nižo nivo antioksidansa od ljudi sa normalnom bojom kose.
Nedostatak vitamina B12 takođe prouzrokuje prevremeni gubitak pigmenta u kosi, što je posebno često kod vegetarijanaca i vegana. Najbolji izvor vitamina B12 su jaja, mleko, mlečni proizvodi, meso, riba i živina.
Povećan rizik imaju i žene koje uzimaju pilule za kontracepciju i ljudi koji pate od problema sa želucem i probavom, ali je za njih dobra vest da se pigmentacija kose vraća kad se uspostavi vitaminska ravnoteža.
Reči patrijarha Pavla su cenili apsolutno svi vernici. Njegova filozofija život mnoge je vratila na pravi put, dok je ta skromnost i blagost koju je nosio sa sobom sve oplemenjivala. Ali, vrlo retko je razgovarao o tome kako je video našu budućnost, već je sve zapisivao.
Na Kosovu, monah Jovan Sinđelić čuvao je u potpunoj tajnosti spise koji se premeštaju iz bezbednosnih razloga svakog meseca. Uvid u dokumente ima svega par ljudi, koje je patrijarh odredio kao čuvare.
Monah Jovan tvrdi da u jednom delu dokumenta stoje reči patrijarha Pavla u kojima on upozorava na konačne dane sveta, barem onakvog kakvog ga poznajemo, piše Beograd.in.
Patrijarh je tako navodno upozorio da će u poslednjim danima Srpska pravoslavna crkva biti u velikoj krizi, jer će izgubiti poštovanje i uticaj u narodu, što će dovesti do totalnog širenja ateizma i modernog stila života.
Sada omiljeni svetac je upozorio i na to da će u Evropi biti udar na hrišćane, uključujući i katolike. Monah Jovan napominje da naseljavanje islamista u Evropi predstavlja početak tog verskog rata.
Patrijarh Pavle je ostavio precizne spise o tome kako je video dolazak islamista u srce Evrope, a navodno je ostavio i crtež – rute koje će koristiti u svom pohodu.
Te rute se poklapaju sa današnjim putevima kojima se kreću azilanti koji dolaze iz Sirije, Iraka, Avganistana i drugih država gde se dugo godina vodi rat, u želji da nasele zapadnu Evropu. Pretpostavlja se da među njima ima i dosta terorista.
Patrijarh Pavle je, takođe, napomenuo više puta u dokumentu da će Kosovo biti vraćeno Srbiji jer ga iz nekog razloga Albanci više jednostavno neće hteti, a prema rečima monaha Jovana to je već počelo da se dešava masovnim odlaskom Albanaca sa Kosova.
Na kraju se dodaje i da će Rusija i Srbija napraviti konačnu podelu na Balkanu u vidu teritorija, nakon sukoba u kojem ćemo završiti na strani pobednika.
Novak Đoković je za italijanske medije ispričao jedan nemil događaj tokom NATO bombardovanja Beograda. On tada nije imao ni 12. godina.
– Eksplozija me je probudila, zvuk slomljenog stakla. Moja majka je pala, udarila je glavom o radijator i onesvestila se. Otac je povikao: “Nole, tvoja braća!” Još nisam imao 12 godina, ali sam bio najstariji. Odveo sam Marka i Đorđa na ulicu, u našoj zgradi nije bilo skloništa, pa smo otrčali do tetkine zgrade – otkrio je Novak, pa nastavio:
– Bilo je tri ujutru, video se dim od bombi na ulicama. Pao sam, ogrebao ruke i kolena i čuo kako se krhotine kotrljaju prema meni. Pogledao sam gore i video kako proleću dva lovca, Gađali su vojnu bolnicu sa dve rakete, a eksplizija je bila 500 metara od nas. Sve se treslo od udarca. To je trauma, ja se i danas plašim iznendnih zvukova, alarm me natera da skočim!
Nije Novak gubio volju, već je i tada trenirao.
– Istina je da sam trenirao sve to vreme. Škole su bile zatvorene, a šta još možemo da uradimo protiv bombi? Ne mnogo toga, osim da nastavimo sa svojim životom. Ustajali smo u zoru, jer nas nikada nisu bombardovali u zoru. Išli smo na mesta gde nije planirano gađanje, ili na mesta koja su tek gađana. Za mene je to bilo poput igre, ali za moje roditelje je to bio strašan stres. Strah, redovi za hleb, sat vremena struje dnevno kada je moja majka morala da skuva što više hrane – istakao je Đoković, a zatim dodao:
– Taj rat je za mene bio dodatna motivacija. Pola sveta je bilo protiv nas, naša zemlja nije imala dobru sliku u svetu i ja sam hteo da pokažem svetu da Srbi mogu biti dobri.
Agresija kod dece može biti simptom mnogih različitih osnovnih problema. To je veoma polimorfna stvar, zajednička za bilo koji broj različitih psihijatrijskih stanja, zdravstvenih problema i životnih okolnosti.
Zato je u samoj suštini lečenja agresije prvi korak da se otkrije šta je pokreće.
Uzroci agresije mogu da se podele u nekoliko grupa, kaže dr Raul Silva, specijalista dečije i adolescentne psihijatrije.
Poremećaji raspoloženja
Prvo treba otkriti da li postoje problemi sa raspoloženjem. Deca koja su bipolarna, u maničnoj fazi, vrlo često postaju agresivna. Gube samokontrolu, postaju impulsivni.
Na drugom kraju spektra, kada postanu depresivni, iako je agresija ređa, mogu postati razdražljivi. Ponekad ta razdražljivost i naprasitost kod dece izazivaju depresiju.
Psihoza
Psihotične bolesti takođe mogu da se manifestuju agresijom. Na primjer, deca sa šizofrenijom često reaguju na unutrašnje stimulanse koji mogu postati uznemirujući.
Ponekad deca sa šizofrenijom postanu nepoverljiva ili sumnjičava – ili potpuno paranoična. Završe sa promenom psihe zbog sopstvenog straha.
Frustracija
Deca koja imaju problema sa kognicijom (ono što se sada naziva intelektualnim oštećenjem) ili komunikacijom (uključujući autizam) takođe to mogu da manifestuju agresijom.
Kada deca sa ovim stanjima postanu agresivna, često to čine jer imaju poteškoća da se nose sa svojom anksioznošću ili frustracijom. Tada ne mogu da verbalizuju svoja osjećanja kao drugi. Agresija takođe može biti oblik impulsivnosti.
Impulsivnost
Tu su i poremećaji ponašanja. Kod dece sa ADHD, koji je najčešći od njih, impulsivnost i loše donošenje odluka mogu dovesti do ponašanja koje se tumači kao agresivno.
Ova deca često ne razmišljaju o posledicama svojih postupaka, koje mogu izgledati kao bezdušne ili zlonamerne.
Poremećaj ponašanja
Kod poremećaja ponašanja, agresivnost je deo matrice bolesti, velika komponenta onoga što ona jeste.
Za razliku od deteta koje jednostavno ne razmišlja o posledicama svojih postupaka, deca sa poremećajem ponašanja namerno su zlonamerna. Tretman i prognoza sasvim su drugačiji.
Povreda
Ponekad postoje organski razlozi za agresivne ispade. Tada dete ima oštećenje čeonog režnja ili određene vrste epilepsije.
U ovim slučajevima možda nema razumljivog razloga za agresivnu epizodu. Takva epizoda može imati eksplozivnu komponentu.
Trauma
Konačno, postoje trenuci kada je agresija kod dece ili tinejdžera izazvana stresorima u njihovoj situaciji, a ne predstavljaju osnovnu emocionalnu bolest.
Kada agresija počne da se dešava sve češće, to može predstavljati novi emocionalni problem.
Previše vremena provedenog uz igrice može dovesti do promena u detetovom govoru, ponašanju, manirima, kao i razvoju mozga. Kako biste sprečili zavisnost od igrica kod dece, naučnici predlažu pravilo za ograničavanje upotrebe tehnologije kod dece.
Ukoliko imate decu, jasno vam je da ste roditelj u eri gde su svima dostupne informacije i tehnologija. Ukoliko imate dete koje voli igrice ili se iz drugih razloga ne odvaja od ekrana, važno je da pripazite. Postoji mogućnost da će to uticati na celokupan razvoj i psihologiju deteta, ukoliko mu igrica postane glavna tema u životu.
Mnoge popularne igrice za mlađu decu, naročito za osnovce između sedam i 16 godina vrlo lako izazivaju zavisnost. Veliki broj igrica roditelji sa mrštenjem posmatraju kao gubljenje vremena. Postoje profesori i studije koji veruju da one mogu oštetiti mozak.
Nasilne igrice i agresija
Igranje nasilnih igrica lako može biti jedan od krivaca za detetovo ponašanje i reagovanje u određenim situacijama. Zbog previše provedenog vremena uz igricu, ne samo da će patiti detetovo obrazovanje, već će to uticati i na njegov govor, ponašanje, manire, kao i razvoj mozga. Nekoliko studija je pokazalo da učenici koji igraju nasilne virtuelne igrice imaju veće šanse ta razvoj nekih srčanih stanja i agresivnih misli, u odnosu na one koji igraju igrice bez nasilja.
Iako ove studije ne pokazuju konkretno agresiju, one uzimaju u obzir promene ponašanja koje uključuju agresivne obrasce u govoru i akcijama koje su nezdrave za društvo i detetov razvoj. Deca koja odrastaju uz zavisnost od ekrana imaju odloženo progovaranje i povećan rizik od autističnih poremećaja.
Pravilo 3-6-9-12
Australijski kraljevski koledž za pedijatriju predlaže da se deca ne upoznaju sa uređajima pre treće godine. Čak i nakon tog perioda treba da postoji ograničenje od najviše sat vremena dnevno. U skorije vreme predložili su 3-6-9-12 pravilo, koje postavlja obrazac zdrave upotrebe uređaja.
– Nema korišćenja uređaja do 3. godine
– Nema korišćenja interneta do 6. godine
– Nema video igrica do 9. godine
– Nema društvenih mreža do 12. godine
Kako nasilni mediji utiču na decu
Igrice mogu uticati i na sveukupno blagostanje deteta koje provodi previše vremena zatvoreno u kući, umesto aktivnosti koje ga održavaju fizički zdravim. Ostavljeni sa svojim uređajima, mališani postaju lenji i razvijaju mentalni sklop da se radije ne igraju napolju.
Vreme pred ekranima utiče na decu na mnogo načina. Mogu se razviti vizuelni poremećaji i odložen govor. Igrice povećavaju nasilje u školama i poremećaje u ponašanju kod dece. Ukoliko vreme dozvoljava, važno je da deca provode vreme napolju i igraju se. Nauka je u mnogim studijama povezala nasilne video igrice i agresivno ponašanje, agresivne misli, umanjeno socijalno ponašanje, empatiju, a uz to i smanjenu osetljivost na agresiju.
Igrice – hobi, industrija, zavisnost
Mnogi shvataju igranje igrica kao hobi, aktivnost koja uključuje učešće i interakciju. Roditelji to smatraju masivnom industrijom gde se zarađuje novac koji običan radnik ne može ni zamisliti.
Popularnost igrica se povećala delom zbog njihove veće pristupačnosti. Dodirom vrha ekrana možete skinuti igricu na svoj telefon, tablet, računar.
Svetska zdravstvena organizacija je istakla “poremećaj igranja igrica” kao dijagnozu koja se može kontrolisati nekom intervencijom. Ovo ne mora nužno biti roditeljski posao. Industrija sama treba da napravi limit koji će ograničiti dostupnost igara deci mlađoj od 15 godina.
Sve što se u životu radi prekomerno predstavlja otrov u vašem životu, pa makar to bio i kiseonik. Ne dozvolite da se nešto pretvori u zavisnost.
