BOROVA SMOLA je lek za IŠIJAS, EKCEM, OPEKOTINE (RECEPTI)
Ukoliko patite od kožnih obolenja,topli dani mogu vam doneti niz neprijatnosti i tegoba. Poslušajte savete naše saradnice iz Rusije i uživajte u čarima leta. Ekcem i opekotine, recimo, možete sanirati pomoću borove smole…
Svake godine s dolaskom toplog vremena pojavljivao mi se jedan te isti problem: ekcem. Lezije (pločice) najpre su se uočavale na unutrašnjoj površini bedara i ruku, a zatim bi se širile dalje. Leti bih želela da nosim laganu i kratku odeću, ali s takvim ekcemom o tome nije moglo biti ni govora. Maštala sam o tome da obučem kupaći kostim i da idem na reku da se kupam. Sem odvratnog spoljašnjeg izgleda, jako me je uznemiravao i svrab, koji nikako nisam uspevala da ublažim, a koža na lezijama pritom je još pucala i vlažila, što je bilo praćeno veoma jakim bolom. Na klinici su mi za to propisali mast, međutim, nije mi pomogla. Isprobala sam još nekoliko apotekarskih preparata, ali efekat je bio minimalan.
Požalila sam se koleginicama s posla. Suprug jedne od njih radio je kao šumar i sakupljao borovu smolu. Prema njenim rečima, bolje sredstvo za lečenje kožnih problema ne može se naći. Prenosim vam preporučene recepte:
RECEPTI OD BOROVE SMOLE
* Mast: Na vodenoj pari ugrejte 50 g borove smole i po 100 g prirodnog pčelinjeg voska i guščije masti. Mešajte dok ne dobijete homogenu smesu. Delove kože pogođene ekcemom mažite svaki put posle tuširanja.
* Ulje: Deset grama borove smole i 100 ml maslinovog ulja zagrejte na vodenoj pari pa kuvajte dva minuta, pažljivo izmešajte i ostavite da se samo ohladi. Nekoliko puta dnevno nanesite na delove kože zahvaćene ekcemom.
*„Karamele“: Deset dana svaki dan sisajte mali komad borove smole, veličine nokta palca. Ovo radite nakon svakog obroka – tako ćete ojačati imunitet i regenerisati ceo organizam.
Nakon svega primenjenog na ekcem sam zaboravila! A smolu danas koristim za lečenje opekotina (svakodnevnih i od sunca), kao i za ublažavanje radikulopatije (išijas) i osteohondroze.
SMOLA LEČI I OPEKOTINE
* Mast protiv opekotina: Po 20 g borove smole i guščije masti i 20 ml ulja oblepihe mešajte na vodenoj pari dok ne dobijete homogenu smesu. Mast čuvajte u frižideru.
* Tinktura protiv išijasa: Izmešajte po 100 ml maslinovog ulja i votke i 100 g borove smole. Sipajte u flašu i ostavite da na tamnom mestu odstoji dve nedelje, uz svakodnevno mućkanje. Tinkturom istrljajte bolno mesto i ušuškajte ga.
Izvor: ordinacija.tv/ruskidoktor.rs
Soda bikarbona i limun – Rešavaju vas nadimanja, gasova, grčeva u stomaku, gorušice…
Soda bikarbona i limun su kombinacija koja ima veliki broj zdravstvenih prednosti, uključujući i sposobnost da čiste vaš organizam, dtoksikaciju, regulišu pH vrednost, poboljšaju probavu, ojačaju imuni sistem, poboljšaju rad srca, zaštite kožu, zacele jetru i preventivno deluju na hronična oboljenja.
Bezbroj zdravstvenih pomagala su stekli popularnost poslednjih godina, ali upotreba sode bikarbone i limuna je prisutna dekadama unazad. Sami za sebe, soda bikarbona i limun imaju veliki broj lekovitih svojstava, ali kad se kombinuju, oni imaju još impresivniji zdravstveni učinak. Sok od sveže ceđenjog limuna je bogat vitaminom c i drugim antioksidansima i direktno je povezan sa imunim sistemom posedujući diruetički efekat na vaš organizam. Limun sadrži visoku koncentraciju minerala i vitamina. Svojim kiselim ukusom limun je ekstremno poluplaran prilikom kuvanja i kao voćka koja se koristi za alternativno lečenje.
Soda bikarbona se tehnički smatra lekom a koristi se i prilikom kuvanja i pripreme raznih jela. Alkalizacija je dobro poznat efekat sode bikarbona i koristi se kod digestivnih problema kao što je gorušica. Soad bikarbona smanjuje kiselost i veoma dobro reguliše pH vrednost vašeg organizma.
Veoma je bitno da razgovarate sa vašim doktorom pre nego uvedete sodu bikarbonu u vaš režim lečenja i kombinujete je sa nekim drugim lekovima koje pijete.
Recept: Soda bikarbona i limun
Soda bikarbona i limun mogu da se kombinuju tako što se doda kafena kašikica sode bikarbone i sok polovine limuna u jednu čašu mineralne vode. Za nabolji fekat, budite sigurni da set popili ovu mešavinu na prazan stomak, rano ujutro i uživajte u efektu tokom čitavog dana. Ako se soda bikarbona i limun popiju posle obroka, neće delovati tako brzo na vaš organizam i neće biti toliko efektivni.
Soda bikarbona i limun lekovita svojstva
Kad pijete sodu bikarbonu i limun poboljšavaju se funkcije vašeg metabolizma, reguliše se nivo pH vrednosti, vaša creva su zdravija, smanjuje se rizik od hroničnih bolesti, poboljšava rad srca I jačaju imuni system.
Regulisanje pH vrednosti organizma
Ljudi uglavnom ne pridaju previše značaja smnanju nivo kiselosti organizma, ali regulisana pH vrednost je od krucijalnog značaja za kompletno zdravlje. Natrijum bikarbonat je poznati alkalizator koji može da smanji nivoe kiseline, msanjujući gorušicu i nivo kiseline u želudcu. Soda bikarbona takože održava organizam alakalizovanim, što zadaje probleme patogenima i bolestima da se zadrže u organizmu. Ova činjenica je potrvđena us tudiji Dr. Bverley Boooth, Univerziteta Virginia, Sjedinjene Američke Države, država Ohio. Takođ, citrična kiselina u iz limuna ima alkalizirajući feketa kada se svari!
Gubitak težine
Soda bikarbona i limun nemaju direktnu povezanost sa gubitkom težine, ali dokazano soda bikarbona može da poveća upotrebljivost energije za vreme vežbanja i može da ubrza vaš metabolizam. Gubitak težine nastaje kao sekundarni proces i sa ovom smešom možete ubrzati sagorevanje vaših masnih naslaga.
Čišćenje organizma
Sok od limuna je odavno poznata diruteička supstanca koja stimuliše urinaciju, na taj način oslobađajući organizam od toksina, soli, masti i vode. Ovo je odlično za vaše bubrege i može da smanji stres ovih organa i da obezbedi nizak nivo toksina u vašem organizmu. U studiji u BMC Urology journal je sugerisano da sok od limuna deluje kao zaštita od formiranja kamenja u bubregu.
Zaštita zuba
Soda bikarbona i limun se tradicionalno koriste kao supstanca za izbeljivanje zuba ali njihova abrazivna priroda može biti štetna za zube. Ona je dobra za smanjivanje kamenca na zubima i smanjenje nivo kiselosti usta ali treba biti veoma oprezan prilikom upotrebe. Soda bikarbona i limun ne treba da se koriste previše često u ove svrhe.
Poboljšana probava
Kombinacija sode bikarbone i limuna imaju izueztna dejstva protiv kiseline i veoma brzo se rešavaju simproma teškog varenja, nadimanja, nadutosti, gasova, grčeva u stomaku i gorušice.
Smanjivanje upale u crevu koja je zapravo kritičan element slabog imunog sistema, sok od limuna i soda bikarbona mogu značajno da poprave zdrvlje vaših creva. U jednogodišnjoj studiji Dr. Matthew Abramowitz et al. Alebert Enistein Cooledge of Medicine, New York, je pokzano da pacijenti koji boluju od CDK acidoze, konzumacijom sode bikarbone i limuna oboljšavaju slabu snagu mišića.
Zdravlje srca
Istraživanja su pokazala da soda bikarbona i limun rastvoreni u vodi mogu da regulišu nivo lošeg holesterola, i povećaju nivo HDL holesterola, na ovaj način smanjujući šansu za dobijanje arterioskleroze, a takođe rizik za dobijanje srčanog napada i šloga.
Jačanje imunog sistema
Anti-mikorbni efekti soka od limuna, koji smanjuju razvoj bolesti u crevima takože na isti način deluju i na ostale delove tela. Takođe, povećavanjem alkalnosti tela soda bikarbona i limun, smanjuje se kiselo stanje organizma koje žodgovara bolestima da se dalje razvijaju.
Anti kancerogeno delovanje
Soda bikarbona ma veoma jako anti kancerogeno delovanje. Kancerogene ćelije ne mogu da opstanu u baznom okruženju. Neki naučnici poput Jim Kelmun su formirali protokol koji unosi sodu bikarbonu zajedno sa javorovim sirupom poput rojanskog konja u kancerogene ćelije. Na ovaj način se povećava ph vrednost u kancerogenim ćelijama i one počinju da odumiru. Ovaj sistem uništamavnja kancer sodom bikarbonom se naziva JIM KELMUN protocol sa javorovim sirupom i soda bikarbonom.
U ovom slučaju soda bikarbona ima izražneo antbakterijsko delovanje, rešava se infekcija, smanjuje upale i bori spe protiv reških bolesti kao što je kancer.
Borba protiv kandide i gljivičnih infekcija
Candida Albicans ili narodski poznata kao kandida je gljivica koja živi na koži najčešče u ustima, genitalijama, crevima, noktima, plućima.
Ona može abnormano da se razmožva kad oslabi naš imuni sistem i može da dovede do infekcije.
Zbog toga što ima alkalna svojstva i poboljšava rad creva i jača imuni sistem, soda bikarbona je veoma efektivna u borbi protiv infekcije uzrokovan kandidom.
U ovu svrhu soda bikarbona i limun mogu da se korsite oralno u vidu mešavine sa vodom ili se samo soda bikarbona može koristiti kao so za kupanje i da se apsorbuje putem kože.
Zaključak
Soda bikarbona i limun kao što ste videli imaju razna lekovita svojstva. U cilju lečenja bolesti i poboljšanja zdravstvenog stanja pre upotrebe konsultujte vašeg lekara ili nutircionistu. Oni će vam dati najbolje savete jer soda bikarbona može da bude u direktnoj interakciji sa lekovima koje pijete i može daumanji njihovu efikasnost. Upotreba takođe zavisi od procene vašeg kompletnog zdravstveno stanja. Soda bikarbona i limun su veoma lekovita mešavina koja se ne može zanemariti i ima mnoge zdravstvene beneficije.
Interesantna pitanja o sodi bikarboni i limunu
Šta se događa kad se pomeša soda bikarbona sa sokom od limuna?
Dodavanjenm sode bikarbone u sok od limuna nastaje hemijska reakcija. Soda bikarbona je baza dok je limun kiselina, kada se kombinuju dobija se ugljen dioksid ili CO2.
Dali soda bikarbona i limun mogu da posvetle kožu?
Soda bikarbona i limun imaju sposobnost da posvetle kožu i da smanje ožiljke, takođe ova mešavina uklanja mrtvu kožu koja se nalazi na površini.
Da li mogu korsititi sodu bikarbonu i limun za održavanje lica svaki dan?
Dodajte jednu malu kašikicu sode bikarbone u čašu u koju ste iscedili polovinu limuna. Promešajte ova dva sastojka dok ne dobijete pastu. Lagano nanestite ovu mešavinu na lice. Obavezno je nanosite noću pre spavanja. Ova mešavina se ne može stalno upotrebljavati. Treba se praviti pauza.
Dali su soda bikarbona i limun dobri?
Soda bikarbona i limun u kombinaciji su odličan kućni sastojak sa kojim možete da se borite protiv stomačne kiseline. Treba voditi računa da se napravi proporcionalna mešavina kojom će se smanjiti stomačna kiselina.
Da li soda bikarbona može da očisti organizam?
Da soda bikarbona uspešno čisti vaše telo. jedns supena kašika sode bikarbone u čaši vode čisti telo i poboljšava jrvotok. Pored toga ležeće kupke od sode bikarbone rade uspešnu detoksiakciju organizma.
Izvor: ordinacija.tv/eistria.com
Aspergerov sindrom – Glavni problem je komunikacija sa drugom decom
Aspergerov sindrom je najblaži oblik autizma i veoma česta pojava među genijima. Osobe s ovim poremećajem obično nazivaju „aspergeri“.
Aspergerov sindrom je na listi Spektra autističnih poremećaja (Autism spectrum disorder – ASD), kao najblaži oblik autizma, poznat kao „visoko funkcionalni autizam“. S druge strane, to je bolest genijalnih ljudi, što je upravo i glavna tema ovog članka.
Aspergeri su čudni ljudi?
Ljudi koji ne znaju ništa o ovom sindromu misle da su „aspergeri“ čudni ljudi. Ali u stvari, oni su obično čak i „normalniji“ od nas. Jasno prate redosled u radnjama i imaju manje zahteva. Osobe koje imaju Aspergerov sindrom često su geniji koji dostižu neverovatne visine u nekoj naučnoj oblasti. To je zato što je njihova inteligencija usko fokusirana na jednu temu. Dakle, oni imaju interes za određenu temu i postaju stručnjaci u toj oblasti.
Na primer, dete od pet godina s Aspergerovim sindrom može da shvati funkcionisanje elektromotora kao diplomirani inženjer ili svet dinosaurusa poput paleontologa, jednostavno zato što je veoma zainteresovano.
Po čemu se ljudi s Aspergerovim sindromom razlikuju od ostalih?
„Aspergeri“ su osobe prilično osetljive prirode, otvorene prema svetu. A činjenica da ponekad izgledaju zatvoreno i odsutno – samo je pokušaj da se zaštite. Suština je da njihov mozak obradjuje ogromnu količinu dolazećih informacija. Na primer, gledajući kroz prozor, oni odmah analiziraju koliko je lišća na grani, koliko je različitih vrsta biljaka na vidiku, u kom redosledu golub kljuca žito i tako dalje… A kada prikupi previše informacija, želi biti isključen. Inače, zbog zasićenja – može pretrpeti nervni slom.
Takođe, „aspergeri“ mogu doživeti slom živaca uz vrlo emotivan govor, pod uticajem preglasnog zvuka, prejakog svetla, ili brzih promena slika.
Važna karakteristika osoba sa Aspergerovim sindromom su poteškoće u komunikaciji, što je zapravo osnovna karakteristika autizma. Zbog navedenih karakteristika percepcije informacija, osoba sa Aspergerovim sindromom ima poteškoća u komunikaciji sa drugim ljudima. Ali ponekad im jednostavno nije potrebna komunikacija, jednostavno ne osećaju potrebu da razgovaraju. Pored toga i vrlo često, tokom razgovora, „aspergeri“ ne gledaju u oči svog sagovornika. Po pravilu je to zbog činjenice da želi da bolje razume ono što je čuo. Na taj način izbegavaju prekomernu koncentraciju na fizički izgled sagovornika.
Pored toga, mogu imati poteškoća u razumevanju alegorija, šala, ironije i sarkazma. Kako započeti razgovor i kako ga završiti. Oni takođe mogu imati problema sa primenom nepisanih društvenih normi. Na primer, ljudi sa Aspergerovim sindromom mogu stajati vrlo daleko od svog sagovornika ili vrlo blizu. Takođe, prema drugim ljudima mogu da reaguju previše ravnodušno ili grubo.
Još jedna bitna karakteristika ljudi sa Aspergerovim sindromom je da ne vole promene. Dakle, „aspergeri“ više vole da jedu samo poznatu hranu, i to u ograničenim količinama, nose istu odeću, putuju istom rutom, bude se u određeno vreme i slično… Na primer, jedu samo zelenu, žutu i belu hranu – sa jednim oblikom i ukusom, nose samo košulju i farmerke. Patike uvek moraju biti bele i tako dalje…
Kako živeti sa Aspergerovim sindromom?
Ljudi sa Aspergerovim sindromom žive normalnim životom, uz neke manje razlike. Po pravilu su takve osobe izuzetno funkcionalne, sa odličnim nivoom inteligencije. Zahvaljujući tome, dobro su upućeni u egzaktne nauke (matematiku, fiziku…) Međutim, njihovo razmišljanje se razlikuje od razmišljanja običnih ljudi i situaciju posmatraju gledajući samo jedan njen deo, često ne primećujući druge delove, koji su zapravo vrlo blizu i drugima su sasvim očigledni.
Ovaj poremećaj najčešće ne zahteva poseban tretman, jer Aspergerov sindrom nije patologija. Za one koji su u blizini takve osobe, dovoljno je da razumeju šta joj se dešava i ponašaju se u skladu s tim.
Dakle, ako primetite manifestacije ovog sindroma kod deteta, ne trebate ga prisiljavati da budu kao ostala deca ili kao vi. Na primer, da jedete šta god im se nudi ili da oblače različite stvari. Obezbedite mu nekoliko identičnih košulja i pantalona – i on će biti veoma srećan. Takođe, ovakvu decu ne trebate kažnjavati, važno je održavati uvek istu dnevnu rutinu i ne izmišljati im nikakva iznenađenja.
Detetu sa Aspergerovim sindromom ponekad može biti potrebna psihološka pomoć – da bi unapredila svoje veštine komunikacije ili poboljšala svoju ishranu. Razumljivo je da je svakom roditelju teško da podnese kada njegovo dete jede samo krompir sa kobasicama određenog proizvodjača. Pored toga, to nije ni dobro za njegovo zdravlje, pa ovde treba usmeriti pažnju, ali i razumevanje.
A vi ostali obični ljudi, ako sretnete nekoga ko se ponaša u opisanom režimu – takođe pokažite svoje razumevanje. Imajte na umu da su „aspergeri“ dobri i pametni ljudi – a mnogi od njih su genijalni. Zato neka vam bude zadovoljstvo i čast da se nalazite u društvu takve osobe, a učinite da se i ona isto tako dobro oseća pored vas. Verovatno da ste već shvatili da njima nije potrebno mnogo da bi bili srećni, ali ima mnogo toga što ih čini nesrećnima. Budite dobri prema njima i pružite im to malo, pa ćete videti koliko će vam biti zahvalni, za razliku od običnih ljudi koji imeju da budu nezahvalni i kada biste im poklonili ceo svet. Iako ne razumeju šale – Aspergeri su verni prijatelji.
Izvor: ordinacija.tv/ackov.com
Pravila PETROVDANSKOG posta za vernike Srpske pravoslavne crkve
Za vernike Srpske pravoslavne crkve počeo je Petrovdanski post ustanovljen u slavu svetih apostola Petra i Pavla i ostalih apostola koji su se posle silaska Svetog Duha postom i molitvom pripremali za hrišćansku propoved.
Apostolski, Petrovski ili Petrovdanski post počeo je 12. juna a završava se 11. jula, dan uoči Petrovdana.
Ovaj post sličan je Božićnom, ali je nešto blaži od njega. Pravila ovog posta nalažu da se ponedeljkom, sredom i petkom posti isključivo na vodi, utorkom i četvrtok se može jesti ulje i piti vino, dok se riba može jesti samo subotom i nedeljom kada je takođe dozvoljena konzumacija ulja i vina.
Ako u toku ovog posta u ponedeljak, utorak i četvrtak padne Sveti sa velikim slavoslovljem, tada je dozvoljen post na ribi, a ako padne u sredu i petak dozvoljen je post na ulju. Ako u sredu i petak padne praznik Svetitelja sa bdenijem ili pak Sveti čiji je hram, dozvoljeni su ulje, vino i riba.
Računajući ove izuzetke, a gledajući i smernice iz srpskog pravoslavnog kalendara, ove godine će vernici moći tri puta da prekrše navedena pravila posta.
Prvi izuzetak je 21. juna na dan svetog velikomučenika Teodora Stratilata, kada je dozvoljena upotreba ulja i vina, iako je tog dana sreda, kada se inače posti samo na vodi.
Drugi izuzetak je 28. jun na dan velikog praznika Vidovdana, crveno slovo u kalendaru, kada je dozvoljena upotreba ribe, ulja i vina, iako je toga dana sreda kada se propisuje post na vodi.
Treći izuzetak je 7. jula kada pada Ivanjdan, takođe veliki praznik i crveno slovo u crkvenom kalendari, te iako je toga dana petak, dozvoljen je post ma ribi uz vino i ulje.
Dakle, oni koji poste ne bi trebali da jedu meso, jaja, pavlaku, sir, kajmak, čokoladu i sve što spada u mrsnu hranu.
Ukoliko Petrovdan padne u sredu ili petak, toga dana ne mrsimo, već jedemo ribu, vino i ulje. Budući 12. jul, odnosno Petrovdan ove godine pada u sredu, i toga dana bi vernici trebalo da poste na ribi, ulju i vinu.
Dužina posta je različita i zavisi od datuma proslave Duhova ili Pedesetnice koji spada u pokretne praznike povezane za Vaskrs.
Najduže može trajati šest nedelja, a najkraće nedelju i jedan dan. Petrovski post spada u jedan od četiri najvažnija godišnja posta koje SPC propisuje svojim kanonima. Najduži je Veliki ili Časni post koji se završava praznikom Vaskrsenja, a potom Božićni post koji takođe traje više nedelja i završava se praznikom Hristovog Rođenja.
Svrha posta, kako kažu pravila vere, ne može se postići samo uzdržavanjem od mrsne hrane, već i uzdržavanjem od loših misli, reči i dela i uz obaveznu molitvu, po uzoru na Spasitelja koji je postio u pustinji i čiji su primer potom sledili Bogorodica i apostoli.
OSNOVNA PRAVILA POSTA
-
Ponedeljak, sreda i petak – voda
-
Utorak i četvrtak – ulje i vino
-
Subota i nedelja – riba, ulje i vino
Izvor: ordinacija.tv/kurir.rs
DRHTANJE RUKU i GLAVE može se zaustaviti ovim biljkama (RECEPTI)
Stariji ljudi treba da zapamte sledeće: ukoliko je počelo da ih uznemirava drhtanje ruku, glave, promenio im se rukopis, pojavile su se poteškoće s uzimanjem hrane, naročito tečnih jela – bez odlaganja trebalo bi da se obrate neurologu. Što se pre počne s lečenjem, rezultati će biti bolji.
Esencijalni tremor (idiopatsko ili benigno treskanje) – najrasprostranjenije je oboljenje mozga nakon moždanog udara i epilepsije – javlja se kod tri-četiri osobe od 1.000 ljudi. U 50% slučajeva ova bolest je nasledna (zovu je i porodični tremor). Najučestalija je kod ljudi starijih od 65 godina. Njen jedini simptom je treskanje. Esencijalni tremor se javlja postepeno, nevoljno, obično počinju da se tresu ruke, naročito pri pokretima ili kad se ispuže napred ili prema gore. Osim ruku, tremor uključuje treskanje glave tipa „da-da-da“ ili „ne-ne“, što se prenosi na podrhtavanje glasnih žica, donje vilice, usta, jezika, pa i celog torza. S vremenom se učestalost tremora smanjuje, a amplituda treskanja se, naprotiv, povećava. Kod pacijenta se javljaju teškoće prilikom zakopčavanja dugmadi, naročito sitnih – na vratnom delu košulje, zatim vezanja pertli, tokom uzimanja tečne hrane, čak do nemogućnosti da se koristi kašika. Teško im je da ustima približe čašu s tečnošću a da ne prospu sadržaj.
TREMOR RUKU: LJUDI SE POVLAČE U SEBE
Ukoliko esencijalni tremor započinje od glave, to treskanje, po pravilu, prvo primećuju bolesnikovi bližnji, a ne on. Esencijalni tremor se pojačava čak i pri najmanjem naporu, recimo, usled blagog uzbuđenja. Zato se ljudi koji pate od ovog oboljenja trude da izbegavaju javne nastupe i zatvaraju se u sebe. Tremor se pojačava i usled hlađenja glave, ruku i celog organizma. Mnogi pacijenti primećuju izraženo drhtanje u jutarnjim satima, kao i nakon upotrebe jake kafe. A alkoholni napici u malim količinama na dan uzimanja smanjuju tremor, ali se on znatno povećava drugog dana, kao i svakog sledećeg. Bolest napreduje polako, ali jednom kad započne – napreduje tokom celog života. Kod nekog je izraženija i pogađa sve udove (i noge), glavu, dolazi do drhtanja glasa, kod drugih se manifestuje isključivo treskanjem glave, a kod trećih – samo šaka.
BEZ DRUGIH POSLEDICA
Istraživanja ruskih naučnika su pokazala da u osnovi esencijalnog tremora leži poremećaj funkcionisanja određenih delova mozga i promene u koncentraciji neuromedijatora – materije koja obezbeđuje prenos impulsa. Osim toga, ne javljaju se nikakve druge strukturne promene u mozgu. U nizu slučajeva lekari neuropatolozi, ali više lekari opšte prakse, imaju određene teškoće da postave dijagnozu esencijalnog tremora jer čitav niz oboljenja, pre svega Parkinsonova bolest, može se manifestovati treskanjem ruku i glave. Zato samo neurolozi koji su specijalisti za ovo oboljenje mogu da postave tačnu i pravilnu dijagnozu i odrede adekvatno lečenje. Posebno je važno naglasiti da lekovi koji pomažu tokom Parkinsonove bolesti ne pomažu u slučaju esencijalnog tremora. Danas postoje lekovi koji mogu pomoći u lečenju tremora. Tu su: sedativi i antikonvulzivni lekovi, spazmolitici i antidepresivi, vazodilatatori i antisklerotici i drugi. Jasno je da lekove treba da propiše lekar, za svakog pacijenta ponaosob.
BILJNI LEKOVI PROTIV TREMORA
Postoje i lekovite biljke koje se s uspehom koriste za kompleksno lečenje esencijalnog tremora. Pre svega to su biljke sa sedativnim i antikonvulzivnim dejstvom (protiv grčenja mišića): koren valerijane, koren božura, koren plave jasenovke, koren bajkalske kapice, biljka srdačica, umirujući čajevi i mešavine s biljkama koje opuštaju.
* Od valerijane, božura i srdačice prave se alkoholne kapi: 100 g mešavine prelijte litrom 45-postotnog alkohola, ostavite 20 dana na tamnom mestu i na sobnoj temperaturi. Pijte po 10–20 kapi tri puta na dan s trećinom čaše vode nezavisno od jela.
* Od umirujućih lekovitih trava pravi se odvar: kašiku usitnjenih biljaka prelijte s pola litra vode, poklopljeno kuvajte na tihoj vatri 20 minuta, pa ostavite da odstoji 40 minuta. Pijte po pola čaše tri-četiri puta na dan nezavisno od jela.
* Preporučuju se vazodilatatori (šire krvne sudove) i spazmolitičke trave (sprečavaju mišićni spazam tj. grč): matičnjak, nana, astragalus, cvetovi gloga… Od ovih biljaka takođe se pravi odvar: kašiku usitnjenih biljaka prelijte s pola litra vode, poklopljeno kuvajte na tihoj vatri 15 minuta, pa ostavite da odstoji pola sata. Tri puta dnevno pijte po pola čaše nezavisno od jela.
* Preporučuju se i lekovite biljke koje poboljšavaju krvotok – kako arterijski tako i venski, koje imaju antisklerotsko dejstvo, odnosno razređuju krv: zimzelen, babin zub, koren diskoreje, listovi i plodovi ginko bilobe, izdanci kestena.
LEČENJE: preparati od lekovitih biljaka po pravilu se uzimaju tri-četiri, pa i više meseci. To znači da morate biti uporni, strpljivi i disciplinovani.
Veoma je važno da pacijenti koji boluju od esencijalnog tremora aktivno sarađuju s lekarom neurologom, da ga obaveštavaju o promeni stanja i da uvažavaju sve preporuke koje su im date i koje objektivno pomažu. Kako pokazuje klinička praksa, ukoliko je lečenje kompleksno (uključuje lekove, fitoterapiju i homeopatiju), biće primećeno znatno poboljšanje. Smanjuje se treskanje, pacijenti bivaju samouvereniji, mogu sami o sebi da brinu i da ispunjavaju jednostavne obaveze.
Lekari neurolozi, međutim, primećuju neobičnu činjenicu: porodice s pacijentom koji ima esencijalni tremor često žive dugo i imaju mnogo dece. A sami pacijenti često imaju visoke umne sposobnosti i dostignuća u različitim proizvodnim i naučnim delatnostima.
Izvor: ordinacija.tv/ruskidoktor.rs
Dr Vojvodić – Kako pomoći detetu nakon što su bila izložena bilo kakvoj vrsti trauma!
Kako da roditelji razgovaraju sa decom neposredno nakon što su bila izložena bilo kakvoj vrsti trauma, porazgovarali smo sa dr Petrom Vojvodićem, psihijatrom.
– Veoma je važno da se nakon zastrašujućeg ili uznemirujućeg događaja detetu pruži osećaj sigurnosti. Najčešće je to u njegovoj sobi, sa porodicom i osobama u koje dete ima poverenje. Neophodno je da budite mirni. Deca će se nakon traumatičnih događaja na vas osloniti da ih utešite.
Ukoliko imate lične strahove vezane za događaje, doktor savetuje da ih iznosite samo supružniku ili prijateljima.
– Nemojte da ih iznosite pred decom i vodite računa o tonu svog glasa jer deca i te kako mogu da osete kada smo uznemireni.
On je izdvojio nekoliko saveta, koji će da vam pomognu i olakšaju komunikaciju sa detetom:
Održavajte rutinu koliko god je moguće
Rutine su antidot za neizvesnost koja prati haos i promene. One umiruju, daju stabilnosti deci i šalju poruku da će sve ponovo biti u redu.
Trudite se da obroci i odlazak na spavanje budu u vreme u koje je dete naviklo. I nastavite da se pridržavate istih pravila u porodici vezano za lepo ponašanje, obaveze i odgovornosti.
Pomozite deci da se zabave
Podstičite decu da se bave aktivnostima koje inače vole kao i da se igraju sa drugima. Distrakcija ovog tipa je dobra za njih i pruža im osećaj normalnosti.
Pružite informacije o tome šta se desilo
Bolje je da dete sazna detalje o traumatičnom događaju od strane pouzdane odrasle osobe pored koje se oseća bezbedno i sigurno.
Budite kratki, iskreni i dozvolite deci da postavljaju pitanja jer deca često ne brinu o istim stvarima kao odrasli.
Izaberite adekvatno vreme za razgovor
Imajte na umu da nije svaki trenutak ni bilo koje mesto pogodno za diskusiju na ove teme.
Potrudite se da ove razgovore obavljate u kući, tišini i miru.
Sprečite ili ograničite izloženost medijskom izveštavanju
Ovo je posebno važno kod predskolske i školske dece.
Gledanje uznemirujućih događaja na TV-u ili u novinama, ili slušanje o njima na radiju, može kreirati doživljaj da se događaji stalno ponavljaju. Deca koja veruju da su loši događaji privremeni se brže oporavljaju.
Deca se nose sa teškim situacijama na različite načine
Treba da imate razumevanja za to. Neka deca možda žele da provode više vremena sa prijateljima i rođacima; neka možda žele da provode više vremena sama.
Objasnite svom detetu da je normalno šta god osećalo – bes, krivicu i tugu.
Slušajte pažljivo
Važno je razumeti kako vaše dete vidi situaciju i šta ga zbunjuje ili muči.
Nema potrebe da im držite predavanja – samo se potrudite da razumete, ništa više i objasnite deci da je u redu da vam kažu kako se osećaju u bilo koje vreme.
Uvažite osećanja svog deteta
Ako dete kaže da se plaši ili da brine, nemojte odgovarati sa: “Ma, nemoj da brineš o tome”, jer ce se osećati postiđeno ili kao da je kritikovano.
Jednostavno uvažite ono što čujete npr: “Da, vidim da si zabrinut.”
U redu je odgovoriti na neka pitanja sa “ne znam”
Ono što deci najviše treba je neko kome veruju da će slušati njihova pitanja, prihvatiti njihova osećanja, i biti tu za njih.
Ne brinite ako ne znate šta da tačno kažete svojoj deci. Odgovori za neka dešavanja često i ne postoje, a i da postoje nema tog koji će napraviti da sve bude u redu.
Neke nedoumice kod dece će ostati i ponavljaće se dugo
Traumatični događaji su po prirodi često složeni i elementi istih kao i posledice mogu isplivavati dugo kroz vreme.
Recite deci da ste uvek spremni za razgovor. Deca obrađuju informacije svojim tempom i pitanja mogu da iskrsnu naizgled niotkuda.
Ne opterećujte decu zadacima
Veoma je važno da decu ne opteretite previše zadacima ili da im dajete zadatke koje inače rade odrasli kako bi ih okupirali.
To može biti previše stresno i nije način. Umesto toga, za mesece koji dolaze bolje je i smanjiti očekivanja vezano za kućne poslove i školske zahteve, ali bez potpunog zapuštanja jer je i to kontraproduktivno.
Obratite pažnju na kasne znake traume
U prvom mesecu nakon događaja, često se dešava da deca deluju uglavnom u redu. Nakon toga, utrnulost popušta i deca mogu doživeti više simptoma – posebno deca koja su bila svedoci povređivanja ili smrti.
Potražite pomoć
Iako anksioznost i drugi problemi mogu trajati mesecima, potražite pomoć lekara psihijatra ukoliko vaše dete počne da čuje glasove, vidi stvari koje ne postoje, postane paranoično, doživljava napade panike, ili ima ideje da povredi sebe ili druge.
Vodite računa o sebi
Jedan od načina kako ćete pomoći svom detetu je da pomognete i sebi.
Razgovarajte o stvarima koje vas muče sa prijateljima i rođacima; uključite se grupu za podršku. Ako posećujete crkvu ili ste član drugih zajednica, nastavite da učestvujete.
Trudite se da pravilno jedete, pijete dovoljno vode, pridržavate se rutine vežbanja i spavate 7-8 sati. Fizičko zdravlje i te kako utiče na emocionalnu stabilnost. Ako patite od teške anksioznosti ili depresije koja ometa vašu sposobnost da funkcionišete, potražite pomoć od lekara psihijatra.
Prihvatite da imate problem i potražite pomoć. Učinite to radi svog deteta, ako ni zbog čega drugog.
Izvor: ordinacija.tv/blic.rs
Dr NESTOROVIĆ: Mi se nalazimo u „spirali potpunog ludila“- Agresija se sada vrši psihološki, zadiranjem u psihu najmlađih
Lek za sve bolesti savremenog društva koje su nastale kao proizvod digitalne ere, ali i njihovog namernog plasiranja radi promene svesti naroda, doktor Branimir Nestorović vidi u vraćanju na stare, tradicionalne vrednosti. Nezapamćeni užasi koji su potresli Srbiju nastaviće da nam ispunjavaju svakodnevicu ukoliko se ne vratimo sebi.
On ukazuje na probleme koji u srpskom društvu izazivaju odrođavanje i udaljavanje od mentaliteta svog naroda u cilju prihvatanja vesternizacije, nakaradnom uticaju kriminogene podkulture koja stiže iz Amerike, obespravljivanju prosvetnih radnika, gubitku autoriteta roditelja nasuprot sve većih prava deteta i suzbijanju nasilja kod dece.
Nestorović, koji je čitav radni vek proveo sa decom odbija tvrdnju da su ona loša. On veruje da se niko ne rađa zao, već da pogubni uticaji koje naša deca kao sunđeri upijaju iz okoline oblikuju njihove umove i usmeravaju ih na nasilje, bezosećajnost i neodgovornost. Srpsko društvo je tokom vekova prolazilo kroz mnoge i velike krize, ali su one bile posledica spoljašnjih napada, govori Nestorović. Do pre neki dan u srpskoj istoriji nije bilo primera da jedno trinaestogodišnje dete hladnokrvno poubija svoje vršnjake na način na koji je to urađeno u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“.
,,Sva psihološka istraživanja pokuazuju da su deca dobra i da do određenog uzrasta, do školskog uzrasta, ne vole zle likove. Šta se posle dogodi i šta društvo uradi svojim tehnikama promene mozga je neverovatno. Ovo je jedan od najcrnjih dana u istoriji Srbije. Nas su ubijale ustaše, Nemci, Amerikanci, ali da naše dete ubija svoje vršnjake, to nije zabeleženo. Ja ne mogu da verujem da je on zao. Ljudi se ne rađaju zli. On je sigurno bio strašno frustriran i njemu bi bio potreban jedan radni logor, dakle da ode negde gde će najmanje desetak godina raditi pod kontrolom psihologa i psihijatara, nakon čega bi se odlučili dalji koraci.“
Statistički gledano trinaestogodišnje masovne ubice skoro da i ne postoje. Čak i u Americi gde se školska pucanja dešavaju maltene svakodnevno, njihovi izvršioci su stariji tinejdžeri. Razlog tome je, objašnjava Nestorović, jednostavan i biološke prirode – kod muškaraca je testosteron hormon agresivnosti. Međutim, u primeru trinaestogodišnjeg K.K. to nije slučaj. On spada u predpubertetsku decu, što znači da nema hormon testosterona. Nestorović opominje da ne treba isključiti ni mogućnost da je bio pod dejstvom neke supstance.
Budući da je u istoriji Srbije i Balkana ovakva tragedija nezabeležena, dr Nestorović veruje da bi se slučaju najbolje pristupilo ukoliko bi konzilijum lekara dugo i opširno pričao sa ubicom, kako bi se došlo do potpune istine. Policija, kaže Nestorović, može saznati samo podatke tehničke prirode poput nabavke oružja, ali ne može zaviriti u glavu dečaka koji je sam sebe opisao kao psihopatu.
Govoreći o psihopatama, Nestorović ih ocenjuje kao izuzetno inteligentne i „normalne“ ljude, ali odbacuje tvrdnje pojedinih da se počinioc višestrukog ubistva odlučio na zločin zbog takozvanog „sindroma genijalca“ koji podrazumeva prekomerno opterećivanje deteta akademskim i drugim aktivnostima, učenju više stranih jezika, muzičkom školom ili sportom.
,,Psihopate su strašno normalni ljudi. Oni su jako inteligentni i znaju da se prikriju, ali u ovom slučaju on se nije prikrivao, već je pozvao policiju i rekao „ja sam psihopata“. Sa druge strane, prekomerno opterećenje stvara anksioznost, napetost, ti ljudi su nervozni, ne mogu da spavaju, skloni su perfekcionizmu… i to nije to. Psihopatija je mnogo dublji poremećaj ličnosti i ima nekoliko klasičnih elemenata: narcisoidnost, makijevelizam… Međutim, ništa od toga nije karakteristično za decu.“
Psihijatrija je, kažu, bolest budućnosti, a dečijih psihologa i psihijatara nema dovoljno. Brojke pokazuju da čak 20 odsto ljudi ima neku vrstu poremećaja, ali u mnogim delovima sveta, pa i kod nas, sve što je vezano za psihijatriju važi za tabu temu. Ukoliko neko ide kod psihijatra, pretpostavka je da je lud. Sa druge strane, iako je potreba za psihičkom podrškom nikad veća, dobar deo društva je doživljava na pogrešan način. Odlaskom kod psihologa ili psihijatra, sebe pokušavaju da predstave kao „intelektualnu ličnost“ i pripadnika višeg sloja društva, objašnjava Nestorović i taj trend takođe pripisuje Zapadu, koji je odlazak po psihičku pomoć pretvorio u pomodarstvo.
,,Amerikanci su izmislili psihijatre zato što su usamljeni. Nemaju sa kim da popričaju, nemaju komšinicu da popiju kafu zajedno, pa plaćaju čoveka da ih sluša. On to, naravno, radi iz profesionalnih razloga.“
Nestorović beogradski i mladenovački masakr, iako deluju kao napadi „iznutra“, po dubljoj analizi ipak svrstava u atake spoljnog neprijatelja, perfidnije i više karakteristične za moderno ratovanje 21. veka. Umesto kasetnih bombi i osiromašenog uranijuma, agresija se sada vrši psihološki, zadiranjem u psihu najmlađih. Uticaje koji stižu spolja naziva namernim i patološkim, a kao njihov izvor vidi zapadnu „nekrofilsku kulturu“ koja veliča smrt.
,,Nije deo dečije psihologije da ono planira nešto što je loše i tu se vidi uticaj američkih filmova gde oni veličaju kriminalce kao hiperinteligentne ljude. Neki od njih jesu inteligentni, ali se stiče utisak da su oni neka nadrasa i da je to što oni rade potpuno u redu. Napravljen je taj obrazac ponašanja koji dosta dugo traje i ovo je, na žalost, moralo da se desi“, govori Nestorović, citirajući Čehovljevu rečenicu da „ako se puška nalazi u prvom činu, u trećem će morati da opali.“
Po njemu je ovo društveno indukovano ponašanje, a mi se kao posledica njega nalazimo u „spirali potpunog ludila“ u kojem se samo čeka da neko nekoga ubije. Ovo stanje nije otpočelo samo od sebe već je deo detaljno i odavno isplaniranog metoda podvrgavanja Zapadu i to je, kaže Nestorović, deo modernog ratovanja.
,,Kriminalci su na Zapadu predmet obožavanja zato što su navodno borci protiv sistema. Zapadni čovek koji je stisnut sa svih strana kreditima, radnim vremenom, naučen da sluša… njemu je neko ko se bori protiv sistema, pljačka banke – idol. Jednostavno ne vidim zašto bi to trebalo da bude tako i kod nas.“
Teško je posle objasniti detetu da će završetkom škole, ukoliko bude dobar đak, i upisom na fakultet, pod uslovom da se izuzetno dobro zaposli, zarađivati mesečno 1000 evra u najboljem slučaju i da je to za njega bolje nego bavljenje kriminalom kojem će isti iznos novca zaraditi za par dana ili čak sati. To je takođe, ocenjuje Nestorović, jedna od posledica promene svesti modernog čoveka koji u životu stremi isključivo akumulaciji kapitala i individualističkom načinu života koji podrazumeva samo trenutnu i ličnu satisfakciju, bez osećaja ili saosećanja za drugog. Čitav taj zapadni sistem razmišljanja, koji smo nažalost usvojili, je nakaradan – jasan je Nestorović.
Škole i fakulteti služili su nekada kao vaspitno-obrazovne ustanove, podseća dr Nestorović, ali smo u međuvremeno prihvatili potpuno pogrešan sistem školstva. Ustanove su se pretvorile u obrazovne, a institucija vaspitanja je zabranjena. Nastavnicima su oduzete sve ingerencije, a đaci prema njima nemaju više poštovanja. To ne treba da čudi, budući da je izbacivanje đaka iz škole postalo praktično nemoguće, niti je izvodljivo sankcionisati ih na neki drugi način. Sve je manje onih koji žele da rade u prosveti, što znači da opada i kvalitet nastave, pa se postavlja pitanje u šta su se pretvorile vaspitno-obrazovne ustanove kada deci više ne pružaju ni vaspitanje ni obrazovanje.
,,Prihvatili smo obrazovni sistem koji nije u našem mentalitetu i potpuno smo upropastili školstvo od osnovne škole i obdaništa pa do fakulteta i doktorata. Sloveni su narod koji voli autoritet. Mi nismo Zapadnjaci gde je svako za sebe, individualista. Naravno da nije sve na Zapadu loše, ali zašto mi prihvatamo samo ono što jeste? Prihvatamo zato što su oni koji nam to nameću zapravo oni koji nas najviše mrze.“
Kao deo uvođenja zapadne „modernizacije“ koja je zapravo oruđe korišćeno u cilju uništavanja osnovne jedinice društva – porodice, pored škola koje više ne pružaju potrebna znanja đacima, i roditelji se sve manje bave svojom decom, primećuje Nestorović. Radno vreme kod privatnika ne postoji, dok državno od 9 do 5 onemogućava roditeljima da viđaju svoju decu, a kamoli da ih vaspitavaju i provode vreme sa njima. Sport kao jedno od utočišta za decu gde bi mogli da uče o fer pleju, pravilima, disciplini i zdravom takmičarskom duhu, razoren je takođe. Umesto učestvovanja, odmeravanja snaga, druženja, sport je postao profesija i način dolaska do brze zarade.
,,Mi moramo da se resetujemo na fabrička podešavanja kao telefon. Biće jako teško zato što smo u međuvremenu stvorili nekoliko generacija sasvim drugačijih ljudi.“
Te generacije, objašnjava Nestorović, ne znaju šta znači žrtva, šta je patriotizam, to su generacije koje su odrasle na jednoj jedinoj vrednosti – visini cene i modelu telefona. Po doktoru Nestoroviću, ne preostaje nam previše opcija i on apeluje da toga postanemo svesni što pre.
,,Mi imamo samo jedan put a to je da se vratimo unazad. Put napred vodi u propast, to već vidimo svi. Ili ćemo da nastavimo na ovaj način i otići ćemo u propast, ili će ovo biti trenutak kad će društvo kao celina da ispita u kom će pravcu da krene. Ako nastavimo ovim putem, ovakvi užasi će postati rutina i događaće se svaki čas.“
On veruje da Srbi, kao tradicionalan i patrijarhalan narod, moraju naći sopstveni put i da nam neće trebati dugo da to učinimo. Iz njegovog profesionalnog iskustva, 80 odsto građana Srbije stoji čvrsto na svojim nogama i zna koje vrednosti treba poštovati, a ogroman broj ljudi odlazi u crkve i manastire, osvešćujući kod sebe i kod svoje dece shvatanje duše, patriotizma, ljubavi…
,,Ja mislim da treba uvesti veronauku u školu. Ne mislim na ovu veronauku gde se napamet uče neke stvari, to je dosadno, već mislim na učenje hrišćanskih vrednosti. Hrišćanske vrednosti su u stvari ljudske vrednosti. Voleti drugog čoveka, imati empatiju, pomagati drugima… To se pomalo zaboravilo“, zaključuje doktor Branimir Nestorović i kao lek za sve bolesti savremenog društva propisuje vraćanje sebi i svojoj tradiciji.
Izvor: ordinacija.tv/mitrovica.info
Integrativne terapije za KANCER – Akupunktura, masaža, joga, meditacija, ishrana… Da li su pokazale efikasnost u lečenju?!
