KOMORAČ – Najbolje rešava probleme sa varenjem, nadimanjem, probavom… (RECEPT)
Komorač je samonikla biljka koje se često iskorišćava u fitoterapeutskoj praksi zbog izvanrednih blagotvornih učinaka na ljudski organizam. Pre nekoliko vekova komorač se koristio zbog svog efektnog dejstva na probavni sistem, ali, trenutno su ponovo otkrivena i druga lekovita svojstva komorača poput antiemetskog (crevni gasovi). Zbog toga se komorač najviše koristi kao čaj koji se pravi od semenki ploda koja sadrže esencijalna ulja koja imaju spazmolitičko, antiseptičko, diuretičko, protivupalno i imunostimulativno dejstvo.
Delovanje biljnog čaja od koromača
Što se tiče antiemetskog dejstva, potrebno je naglasiti da je ovaj biljni čaj apsolutno sposoban da spreči procese fermentacije koji se javljaju u crevima. Što se tiče delovanja na mišiće creva, pokazalo se da esencijalno ulje komorača ima opuštajuće dejstvo na te mišiće i sposobno je da optimalno suzbije sve one poremećaje koji su uzrokovani sindrom iritabilnog creva.
Čaj od komorača posebno je pogodan za decu, u slučajevima kada je potrebno boriti se protiv kolika ili drugih takvih bolesti. Biljni čajevi s komoračem mogu se pohvaliti odličnom stimulativnom funkcijom koja deluje uglavnom na želudac i creva, ali uspeva i da poveća lučenje sluzi. Komorač se često upotrebljava u svim biljnim čajevima koji se koriste za simptomatsko lečenje poremećaja koji utiču na probavni sistem, poput želudačne dispepsije ili usporene probave, nadimanja. Takođe se može koristiti za umirivanje bolova u trbuhu koji potiču iz probavnog sistema. Takođe, ne smemo zaboraviti kako se komoraču od davnina pripisuju važna karminativna svojstva koja mu omogućavaju da deluje protiv crevnih gasova i da pospeši probavu.
Recept za biljni čaj od koromača
U slučaju da je potrebno pripremiti karminativni biljni čaj, za suzbijanje kolitisa, dispepsije i bilo koje druge bolesti koja utiče na sistem za varenje, potrebno je imati:
20 g komorača
10 grama sladića (koren),
4 zrna karanfilića
Pomešajte celu smesu u 500 ml vode, a zatim odstavite da odstoji najmanje 20 minuta. Sledeća faza je kuvanje smese oko 2 minuta, a zatim se treba ostaviti da se „odmori“. Na kraju, procedite čaj pijuckajte ga u nekoliko doza, uvek nakon jela.
Upozorenje
Neprekidna upotreba čaja od komorača dopuštena je u praktično bilo kom životnom dobu, dok duža konzumacija s prekomerno visokim dozama nije preporučljiva. Naravno, ako imate bilo koji od navedenih zdravstvenih problema uvek se konsultujte sa lekarom pre nego što počnete da pijete čaj od komorača za lečenje poremećaja i specifičnih fizioloških stanja, posebno u slučaju trudnoće ili dojenja.
Izvor: wellness.hr
Kada vas ubode osa ili pčela – Ovo će vas spasiti bola i otoka!
Ubod pčele ili ose bolan je i neprijatan, a ako ste alergični, trebalo bi brzo da zatražite i pomoć lekara. Ako niste, dobro je znati kako možete sebi da pomognete da smanjite osećaj boli, svraba i otok koji se može javiti nakon uboda.
Prvo operite zahvaćeno područje toplom vodom i sapunom. Pranjem možete ukloniti sve bakterije ili otrov koji je osa ili pčela mogla da nosi. To će takođe pomoći da se ispere deo otrova koji je ostavila.
Tanku krpu obmotajte oko paketa leda. Stavite na mesto uboda tokom 30 do 60 minuta, u intervalima od 10 minuta. To će vam pomoći da smanjite oticanje i bol posle uboda.
Kako piše Helathline, med može da pomogne kod zaceljivanja rana, boli i svraba. Za lečenje uboda medom, nanesite malu količinu na zahvaćeno područje. Pokrite labavim zavojem i ostavite da deluje do sat vremena.
Pasta napravljena od sode bikarbone i vode može da pomogne pri neutralizaciji otrova kako bi se smanjila bol, svrab i otok. Nanesite debeli sloj paste od sode bikarbone na zahvaćeno područje i pokrijte zavojem. Ostavite da deluje najmanje 15 minuta i prema potrebi ponovno nanesite, piše Večernji.
SATARAŠ – Svako ko sprema jedan od ova TRI RECEPTA kune se da je taj najbolji
Sataraš jedno je od onih jela koje veliki broj ljudi najradije priprema tokom leta, čim stigne sezona paprike i paradajza. Savršen je za lagani, a opet jako fini ručak koji će se odlično uklopiti u najrazličitije gastronomske kombinacije. I što je najvažnije, svi će u njemu uživati.
Vi izaberite koji recept je najbolji, ali pre toga morate da probate sva tri jela
Recept br.1
Sastojci: pola kilograma paprike, pola kilograma paradajza, dve veće glavice crnog luka, 2 čena belog luka, 2 jaja, veza peršuna, so i biber i začin po ukusu.
Priprema: Izdinsta se luk na malo ulja, zatim se doda beli luk i paprika pa onda i paradajz. Kada sve bude skoro gotovo dodaju se jaja i začini.
Uz ovakav bećarac obavezno se jede beli sir i palenta.
Recept br.2
Sastojci: 3 veće glavice crnog luka, 1/2 kg paprika, 1 kg paradajza, 1 veći patlidžan, 2 šake pirinča, so i biber, i origano, ulje.
Priprema: Na ulju se izdinsta luk, pa se doda paprika. Kada paparika omekša dodaje se patlidžan oljušten i isečen na kockice, zatim se nakon 5 minuta dodaje paradajz sečen na kockice. Sve se dinsta 20ak minuta a onda se u smesu dodaje opran pirinač. Smanji se temperatura na minimum pa se ostavi sataraš da se krčka još jedno 5 minuta, ali poklopljen.
Dodajte so, biber i origano pa sve promešajte.
Uz ovakav bećarac jedu se domaće kobasice.
Recept br. 3
Sastojci: 1 glavica crnog luka, pola kg paprika, pola kg paradajza, 1 ljuta papričica, so i biber.
Priprema: Dinsta se luk na malo ulja, doda se paprika i ljuta papričica, te paradajz i sve se krčka nekoliko minuta. Zatim se skloni sa ringle i tako “go” i “čorbast”, bećarac se jede sa kockicama prepečenog hleba.
Svako ko sprema jedan od tri recepta kune se da je taj najbolji. Mi smo probali sva tri recepta i ne možemo da se odlučimo koji nam se više sviđa. Presudićemo do kraja leta!
Izvor. kurir.rs
Crvena PAPRIKA – Pomaže u prevenciji karcinoma, zdravlja očiju, smanjenju težine…
Paprika spada među najomiljenije vrste povrća, sa ogromnim doprinosom ne samo našoj vezanosti za mesto rođenja, već i raznovrsnosti naših kulinarskih tradicija, u kojima crvena paprika zauzima počasno mesto. I to je razumljivo, ima je u ljutenici u svim njenim varijantama, ajvaru, nalazi se osušena za zimu, u turšijama sa paprikom i kakvim li sve drugim kulinarskim užicima.
Kao svakodnevno povrće, paprika je postala toliko nepromenljiv deo našeg svakodnevnog jelovnika da retko razmišljamo o tome kada je i odakle stigla u naše krajeve. Južna Amerika i Zapadna Indija smatraju se njenom domovinom. Povrće su otkrili početkom 16. veka španski istraživači koji su doneli papriku u Evropu.
U početku su se koristile samo zelene paprike, a zatim su postale poznate crvene. U stvari, crvena i zelena paprika su plod iste biljke, ali u različitoj fazi zrelosti. One crvene, koje ostaju na peteljci skoro do kraja leta, mnogo su aromatičnije i slađe, ali i zelene paprike imaju svoju draž i upotrebu. Svojim laganim dahom, svežim i sirovim ukusom, neizostavni su sastojak prve letnje salate.
Klasifikacija crvene paprike
Crvene paprike, koje se nazivaju i slatka paprika, pripadaju porodici Capsicum ili Capsa, što znači kutija. Ova biološka porodica obuhvata dve velike kategorije vrsta – veliku slatku papriku i niz vrsta ljutih paprika različitog izgleda, veličine, oblika i ljutine.
Velike slatke paprike se takođe dele na vrste. Zelena i crvena paprika su najčešće kod nas, ali se na raznim mestima širom sveta gaje i žuta, bela, narandžasta, pa i ljubičasta.
U stvari, crvena i zelena su klasifikovane u jednu vrstu. One crvene, koje ostaju na stabljici skoro do kraja leta, mnogo su aromatičnije i slađe.
Ove višegodišnje biljke pripadaju porodici krompira. Plod paprike je šuplja bobica, najčešće izduženog ili ovalnog oblika. Crvena paprika sadrži mnogo šećera, proteina, vitamina, eteričnih i masnih ulja.
Hranljiva vrednost i hemijski sastav crvene paprike
100 g proizvoda sadrži:
– 31 kalorija;
– 92% vode;
– 1 g proteina;
– 6 g ugljenih hidrata;
– 4, 2 g šećera;
– 2, 1 g vlakana;
– 2, 1 g masti.
Vitamini i minerali u crvenoj paprici
Crvena paprika je bogata raznim vitaminima i mineralima, evo najvažnijih od njih:
Vitamin C – jedna paprika srednje veličine obezbeđuje 16% potrebnog dnevnog unosa vitamina C, što crvenu papriku čini jednim od najdijetalnijih i najbogatijih izvora vitamina. U 100 g voća količina vitamina C je 128 mg.
Vitamin B6 – 0, 3 mg na 100 g povrća, što je 15% dnevne potrebe ovog vitamina. Vitamin B6 igra važnu ulogu u formiranju crvenih krvnih zrnaca.
Vitamin K1 – 4, 9 mg, što predstavlja 6 procenata dnevnih potreba. Ovaj vitamin je važan za zgrušavanje krvi i zdravlje kostiju.
Kalijum – 211 mg na 100 g paprike – mineral kalijum je neophodan za zdravlje srca.
Folna kiselina – poznata kao vitamin B9, folna kiselina obavlja različite funkcije u ljudskom telu, ali je posebno važna za trudnice. 100 g paprike sadrži 46 mikrograma, što odgovara 11% dnevnih potreba.
Vitamin E – snažan antioksidans koji je od posebnog značaja za zdravlje nerava i mišića. U 100 g ima 1, 6 miligrama ili 8 odsto naših dnevnih potreba.
Vitamin A – 63 odsto dnevnih potreba obezbeđuje 100 grama paprike. Vitamin je važan za vid.
Ostali važni minerali u sastavu paprike su magnezijum sa sadržajem od 12 mg, fosfor sa 26 mg.
Iznenađujuće, paprika takođe sadrži procenat masti koji obezbeđuje tako važne omega 3 i 6, odnosno 25 odnosno 45 miligrama na 100 grama.
Koristi od crvene paprika
Poboljšava zdravlje očiju
Najčešći poremećaji oka uključuju makularnu degeneraciju i kataraktu. Ishrana, međutim, može igrati važnu ulogu u nastanku ovih bolesti.
Lutein i zeaksantin su karotenoidi koji se nalaze u visokim dozama u paprici i poboljšavaju zdravlje očiju.
Redovna konzumacija namirnica bogatih ovim jedinjenjima smanjuje rizik od razvoja katarakte i makularne degeneracije, pa se preporučuje uključivanje korisnih i ukusnih paprika u ishranu.
Crvene paprike smanjuju rizik od anemije
Anemija je uobičajeno stanje koje karakteriše smanjena sposobnost krvi da prenosi kiseonik. Jedan od najčešćih razloga za to je nedostatak gvožđa, čiji su glavni simptomi slabost i umor.
Crvena paprika nije samo izvor gvožđa, već sadrži i dosta vitamina C, koji povećava apsorpciju gvožđa. Iz tog razloga, konzumiranje hrane bogate gvožđem poput spanaća ili mesa u kombinaciji sa paprikom smanjuje rizik od anemije.
Pomažu u smanjenju težine
Sagorite više kalorija uz pomoć crvene paprike. Slatke crvene paprike mogu aktivirati termogenezu i povećati brzinu metabolizma. Crvene paprike ne sadrže kapsaicin, koji čini paprike ljutim i izaziva znojenje, ali imaju blagi termogeni efekat koji povećava metabolizam bez povećanja otkucaja srca i krvnog pritiska kao što to čine ljute paprike.
Crvene paprike za lepu kožu, kosu i nokte
Crvene paprike su bogate provitaminom A, što ih čini odličnim sredstvom za ulepšavanje. Konzumiranje ove biljke podstiče rast kose i poboljšava stanje kože.
Sok od crvene paprike je veoma bogat silicijumom, supstancom koja je veoma važna za kosu i nokte, pomaže normalnom funkcionisanju lojnih žlezda. Sok od crvene paprike pomešan sa sokom od šargarepe daje odlične rezultate u čišćenju bubuljica i akni sa kože. Mešavina dva soka se preporučuje i za gasove u crevima, grčeve u stomaku. Preporučena dnevna doza je 50 mililitara.
Semenke paprike su snažan antioksidans
Semenke paprike sadrže mnogo antioksidanata. Kombinovani efekti vitamina A i C stvaraju velike antioksidativne sposobnosti za telo. Likopen u mešavini crvene paprike čini je jednom od supernamirnica. Likopen je ono što paradajz i papriku čini crvenim. Crvena paprika je jedno od povrća sa najviše likopena za koje se pokazalo da pomaže u prevenciji mnogih vrsta raka, uključujući rak prostate i pluća.
Kontraindikacije za konzumiranje crvene paprike
Crvene paprike su korisne, ali u nekim slučajevima treba biti oprezan sa njima. Sa njihovom potrošnjom ne treba preterivati u slučaju:
– bolesti jetre;
– bolesti želuca;
– bolesti creva;
– bolesti bubrega.
Crvena paprika sadrži mnogo sirovih vlakana i esencijalnih ulja, zbog čega su uvedena ova ograničenja.
Izvor: bonapeti.rs
PRVO TI SLOMI SRCE PA TI URNIŠE ZDRAVLJE: Ovo se dešava u organizmu posle raskida ljubavne veze!
Raskid ljubavne veze može biti toliko bolan i stresan da telo počne da odgovara promenama koje nisu nimalo prijatne – to utiče na izgled, fizičko i mentalno zdravlje, seksualnu disfunkciju
-
Menjaju se hormoni
Ljubav nas čini srećnima, a tada nam je telo prepuno hormona dopamina i oksitocina, koje nazivaju – hormonima ljubavi i sreće. Kada nam neko slomi srce, tada nivo tih hormona drastično pada, a raste nivo kortizola i epinefrina (adrenalin) – hormona stresa. Oni nas čine teskobnima.
Ako hormon stresa ostane na visokom nivou i to se ne menja, smanjuje se sposobnost stvaranja novih sećanja. Možda je to način kako se naše telo, preciznije mozak, nosi sa stresom – tako da neke stvari zaboravi.
-
Imuni sistem slabi
Visok nivo hormona stresa nakon raskida ljubavne veze deluje negativno i na naš imunitet, a tada smo skloniji bolestima, na primer, prehladama, infekcijama…
Stres i “slomljeno srce” uzrokuju da nam telo proizvodi manje belih krvnih zrnaca, a to su tzv. vojnici koji se bore protiv infekcija.
-
Povećava se telesna težina
Kada nas život pregazi, promena hormona i pad imunog sistema uzrokuju određene promene i u našoj ishrani. Telo počne da žudi za određenom hranom, najčešće za mastima, ugljenim hidratima i slatkim i slanim poslasticama. Sve to vodi povećanju telesne težine.
Za povećanje nivoa kortizola u telu karakteristično je pojačano sakupljanje masnoće na stomaku. Veruje se kako kortizol pojačava žudnju za određenom hranom koja zapravo podstiče proizvodnju serotonina koji može neutralizovati stres.
-
Dolazi do seksualne disfunkcije
Normalno je da čovek nema baš neku želju za seksom kada se oseća slomljeno. Međutim, čak i kada se nakon bolnog raskida počnemo da se osećamo bolje, događa se da dođe do određene seksualne disfunkcije, telo postane manje osetljivo na podražaje. Kod muškaraca to čak može dovesti do poremećaja u erekciji.
Slomljeno srce pogoršava i predmenstrualne sindrome pa čak i otežava da žena ostane trudna
-
Pojave se promene na koži
Povećanje nivoa hormona stresa može pogoršati stanje naše kože. Pojavljuju se psorijaza, rosacea ili akne, a to pak čini da se osećamo još lošije.
Poboljšanje stanja kože je znak da se oporavljamo od raskida i da su pred nama bolji i srećniji dani.
reklame
-
Mozak ne radi kako treba
Nakon bolnog raskida događa se da nastane zbrka u glavi, kao da mozak ne radi kako treba, kao da nismo sposobni da pravilno razmišljamo. Na primer, obučemo majicu naopačke, stavimo mobilni u frižider, zaboravimo važne sastanke koje smo planirali nedeljama…
Kada nam neko slomi srce, telo odgovara osećajem zbunjenosti, mozak je rastresen i usresređen na tugu koju osećamo. Ali, u tim trenucima treba biti svestan da će i to proći i da nećemo poludeti.
-
Javlja se depresija
Emocije su jake. Snažno osećamo tugu i usamljenost. Sve to može dovesti do depresije jer osećaj napuštenosti i tuga dovode do rušenja samopouzdanja i do osećaja kao da se svet oko nas raspada, a nemamo nikoga ko bi nam pomogao i to olakšao.
Važno je u tim trenucima pokušati biti svjestan da to vodi depresiji i razgovarati s nekime otvoreno. Svakome ponekad treba ohrabrenje i rame za plakanje – to je normalno i ljudski, otkriva portal consciousreminder.com.
Izvor: 24sata.hr
SLOBODNO PUSTI SUZU: Da li su osobe koje često plaču mentalno jače od drugih?!
Ljudi koji često plaču kategorizovani su kao preterano emocionalni. I dok to neki mogu smatrati istinom, u stvarnosti, ljudi koji često plaču percipiraju stvari na smislen način.
8 razloga zašto su ljudi koji često plaču zapravo mentalno jači od drugih.
-
Zdraviji su
Potiskivanje emocija za nikoga nije zdravo. U našoj kulturi je uobičajeno slaviti one koji mogu da ignorišu stres. U stvarnosti, nakupljen stres dovodi do opterećenja – od zdravstvenih problema, kao što su povećan rizik za srčani udar, anksioznost i visoki krvni pritisak. Prema Dr. William H. Frey, plač ublažava stres i za um i telo.
On kaže da plač, u stvari, snižava nivo holesterola i smanjuje hemikaliju koja može dovesti do teskobe. Kako bi se dodatno podržali ovu tezu, istraživači sa Univerziteta u Južnoj Floridi dodali su da je plač način pomoću kojeg se obnavljamo fizički i psihički.
Kada je u pitanju briga o njihovom mentalnom i fizičkom zdravlju, ljudi koji često plaču imaju prave ideje.
-
Srećniji su
Uobičajena je zabluda da su ljudi koji često plaču najtužniji ljudi. Naprotiv, plač poboljšava raspoloženje. U studiji koju je sproveo dr. Frey, 88,8% ispitanika je otkrilo da su bolje raspoloženi nakon što se isplaču. Plač pruža emocionalno olakšanje koje nam omogućava da otpustimo tugu.
Svi mi imamo razloga za plakanje u nekom trenutku u životu, a oni koji si to i dopuste su u stanju da se reše svog bola i gledaju prema svetlijoj budućnosti.
-
Hrabriji su
Bez obzira verujete li da je ranjivost snaga ili slabost (to je snaga), nesumnjivo je i izazov. Samo hrabra osoba može svoja osećanja pokazati drugim ljudima. Oni koji plaču izlažu se riziku od osude, neshvaćenosti i omalovažavanja.
Većina nas zbog toga nije spremno biti ranjivo, ali ljudi koji plaču ipak riskiraju. Stoga, ko je rekao da je plakanje slabost?
-
Bolje komuniciraju
Slika vredi hijadu reči, a verujem da isto važi i za plakanje. Ljudi koji često plaču imaju smisao za komunikaciju. Kroz suze nudimo jasnu sliku našeg srca.
Ljudi koji često plaču koriste taj način da se izraze. To samo pojačava njihovu sposobnost drugih načina komunikacije.
-
Imaju bolje odnose
Ranjivost je ono što povezuje ljude na dubljem nivou, a plakanje je vrhunac ranjivosti. Ljudi koji često plaču doživljavaju povezanost s drugima zbog toga što dele tu ranjivost s drugima.
Kada dopustite pouzdanim i pravim prijateljima da svedoče vašim suzama, obično vaš odnos postaje dublji i povezaniji.
-
Iskreniji su
Suze su autentične. Dok vam klize niz lice, ne možete da se obuzdate – priznajete sebi ono što osećate. Plakanje nije samo hrabrost, ono je i iskren odraz srca.
Ljudi koji često plaču mnogo češće se suočavaju sa svojom stvarnošću. Kada osoba može da prizna stanje svoje duše, to je vodi do iskrenijeg života.
-
Bolje razumeju sebe
Oni koji često plaču uglavnom imaju snažniju svest o sebi. Oni žele da razumeju svoje emocije. Osvešćenost je stanje koje se postiže kroz vreme i praksu.
Ljudi koji često plaču uglavnom su se više bavili unutrašnjim radom i razmišljali o svom delovanju. Ljudima koji ne plaču često je problem da objasne ili razumeju svoje osjećaje.
-
Potpunije doživljavaju život
Život je zaista pun uspona i padova. Svako doživljava radost i patnju. Ljudi koji plaču češće, bilo da se radi o suzama sreće ili tuge, mogu osetiti emocije koje dodaju boju u život.
Patnja i radost idu ruku pod ruku i ne možete isključiti jednu emociju i još uvek osećati drugu. Ljudi koji često plaču imaju bolji kvalitet života jer prihvataju sve što se događa upravo onako kako jeste.
Bez obzira na pol, tip ličnosti ili na okolnosti u životu, lako je uvideti prednosti dobrog plača. Ukoliko želite da u potpunosti imate zdrav i snažan um, dopustite svojim suzama da teku.
Izvor: besnopile.rs
Boza, klaker i kabeza – Omiljena pića u Jugoslaviji (RECEPT)
U vreme kad nije bilo supermarketa, reklama za mnoge napitke, punih frižidera sokova različitih proizvođača, kupovala su se pića o kojima danas samo znamo iz nostalgičnih priča starijih sugrađana.
Tada nisu postojali aparati koji bi mućkali i hladili pića – sve se radilo u poslastičarnici, a recept je bio dobro čuvan.
Na novom tržištu za njih nema mesta i ona samo predstavljaju delić davno izgubljenog vremena i države koja više ne postoji. Omiljena pića
bili su nam boza, klaker i kabeza i ona se danas gotovo da ne mogu da kupe ni u jednoj poslastičarnici u bivšoj Jugoslaviji.
Boza – glavi sastojak dečjeg špricera
Ovo piće se spominje u istorijskim tekstovima još od 900. godine, a prvi put je napravljena u turskom delu centralne Azije.
Njeno zlatno vreme bilo je u vreme Otomanske imperije, a ljubav prema ovom osvežavajućem napitku traje do danas.
Ako se pomeša sa sokom od jabuke, dobija se dečiji špricer koji je bio omiljeno piće malih Beograđana i koje su pili velikim, halapljivim gutljajima.
Boza se i danas može kupiti u nekoliko marketa u prestonici, mada njeni ljubitelji najviše vole da je gustiraju iz ruku starih majstora.
Služi se uz krempite, šampite, baklave, tulumbe, ili princes krofne, što je, za današnje pojmove o zdravoj ishrani – idealan način da unesete ogromnu količinu šećera u sebe.
Iako je boza je veoma jeftino piće, za nju je trebalo izdvojiti dosta vremena i truda.
Dobra boza morala je da odstoji najmanje jednu noć.
Pola kilograma kukuruznog brašna stavi se u pet litara mlake vode i ostavi da odstoji desetak sati ili celu noć.
Lonac sa brašnom i vodom stavi se na laganu vatru i krčka tri sata, a potom se skloni sa šporeta da se ohladi.
U međuvremenu se rastopi 20 grama kvasca u mlakoj vodi, a onda doda u prokuvano i ohlađeno kukuruzno brašno.
Za kraj, boza se dobro promeša i ostavi da stoji još desetak sati.
Posle toga se procedi kroz gustu gazu i zasladi sa šećerom po ukusu.
Napitak se potom sipa u flaše, koje se nisu zatvarale, jer zbog vrenja kvasca boce su mogle da “eksplodiraju”.
Klaker – prethodnik koka kole
Klaker je prvi prethodnik najpopularnijeg gaziranog pića na svetu koka kole koje su pravile sodadžije. Ovo bezalkoholno, bistro, osvežavajuće piće se kupovalo u sodarama i poslastičarnicama.
Pravi se od vode i šećera, a dodatak koji mu se dodaje boji ga u crvenu, lila ili braon boju.
Osim boje, dodaje se i ukus koji bi trebalo da podseća na jagodu, višnju ili neko drugo voće.
Do šezdesetih godina dvadesetog veka, bio je jedno od retkih osvežavajućih pića koja su se mogla kupiti.
Tradicionalno se prodavao u staklenim flašama od 2 decilitra sa porcelanskim poklopcem sa gumom radi dihtovanja i sa žičanim držačem (neke boce su u sebi imale i stakleni kliker, pa otud i naziv) ili iz velike vangle napunjene ledom.
Kabeza – osveženje na vašarima
Naziv starog pića kabeza ili kabezo potiče od turske reči koja znači sok.
Ranije je bilo jako popularno osveženje i to naročito na vašarima.
Autentična kabeza proizvodila se samo u malim sodadžijskim radnjama, koje su sada potpuno nestale, ali ste je mogli kupiti i u poslastičarnici, da njome zalijete dobar slatkiš i učinite ugođaj potpunim.
Baš kao i klaker, kabeza se pravila od soda-vode i šećernog sirupa.
Gazirana voda daje penušavost i poboljšava osvežavajuću moć, a šećerni sirup daje karakterističan ukus, miris i boju koji se ne zaboravljaju tako lako.
Vremena su se promenila i danas ne možemo da zamislimo prodavnicu bez sokova. Ipak, neke stvari su neopravdano nestale i pale u zaborav.
Bilo bi lepo imati poslastičarnicu u kojoj bi se služili boza, klaker i kabeza, kako bismo i mi mogli da okusimo ukus detinjstva naših baka i deka, samim tim i neka druga, prošla vremena.
Napitak pre spavanja: Čisti jetru, topi kilograme, podmlađuje telo! (RECEPTI)
Da biste očistili telo do nezdrave hrane, svako veče pred spavanje popijte jedan od ovih napitaka:
-
Čaj od kamilice
Čaj od kamilice čisti jetru dok spavate, smiruje nervni sistem, poboljšava kvalitet spavanja i ublažava stres.
Sastojci: Pola kašičice mlevenih cvetova kamilice; 250 ml vode.
Priprema: Prokuvajte vodu, a zatim sklonite sa vatre i dodajte kamilicu. Pustite da se kuva oko 10 minuta, zatim sklonite sa ringle, procedite, prohladite i popijte. Čaj pijte svako veče, dve nedelje pre spavanja.
-
Topla voda sa limunom
Limun ima diuretička svojstva i pomaže u detoksikaciji jetre.
Sastojci: 1 limun i 200 ml vode.
Priprema: Zagrejte vodu (ne treba da ključa), a zatim dodajte limunov sok. Pijte pola sata pre spavanja.
-
Ovsena voda
Ovsena kaša je bogata vlaknima, vitami nima i mineralima, koji su odlični za poboljšanje varenje, kao i bolju funkciju jetre i creva.
Sastojci: 1 šolja ovsene kaše (bez glutena); 6 šolja filtrirane vode.
Priprema: Ovsenu kašu potopite u vodi na sedam sati, a zatim procedite. U tečnost dodajte malo cimeta i čuvajte u frižideru. Popijte dve čaše uveče, 30 minuta pre večere i 30 minuta pre spavanja.
-
Čaj od đumbira sa limunom
Ovo moćno piće detoksikuje telo i pomaže pri gubitku kilograma. Đumbir i limun bogati su vitaminima i antioksidantima koji sprečavaju bolest i podstiču rad metabolizma. Takođe imaju antiinflamatorna svojstva i uklanjaju toksine iz tela.
Sastojci: 1 komad svežeg đumbira (oko 5 cm); 1 limun i 250 ml vode.
Priprema: Prokuvajte vodu, dodajte đumbir i limunov sok i kuvajte oko 10 do 15 minuta. Pijte najmanje 3 puta nedeljno tokom 30 dana. Ovo piće ne smeju da piju ljudi sa hipertenzijom!
-
Čaj od nane sa medom