Manastir Rukumija nalazi se na putu Požarevac – Kostolac, u selu Bradarac. Lako ga je naći, a brojne čudotvorne scene I isceljujuća iskustva desila su se upravo ovde.
Dimitrije je momak iz Beograda koji je doživeo životni preobrat i odlučio je da podeli svoje iskustvo iz manastira Rukumija. Imao je samo 21 godinu kada je na nagovor majke pristao da ode u ovaj manastir za koji se veruje da čini čuda.
– Nakon odlaska kod neke žene koja joj je gledala u šolju, mama nije prestajala da me tera da odem u manastir blizu Požarevca. Istina je da mi u tom periodu nije baš išlo – posao nisam radio kao pre, raskinuo sam sa devojkom, pio lekove za smirenje (dnevno nekoliko tableta), nisam izlazio nigde, a i kada bih izašao pravio bih neke probleme i scene. Jednostavno kao da to nisam bio ja – priseća se dečko koji nije znao šta ga je snašlo.
Problemi su se nizali, a on jednostavno nije znao šta je počelo da se dešava sa njegovim životom. Količina negativne energije nije se smanjivala i tonuo je sve dublje u depresiju. Kako kaže, sve je bilo besmisleno i ideja da potraži pomoć u pravoslavnom hramu sve više je postajala primamljiva.
Tog 17. avgusta 2017. godine sa ocem i majkom je seo u auto i otišao put Požarevca. Osećao je ogromnu tremu, ali je odlučio da proba.
– Koliko god da sam se trudio da budem opušten, nije mi išlo. I to jutro sam popio lek za smirenje. Stigli smo u manastir, a gužva nije bila tolika koliku sam očekivao, jer sam prethodno čitao o ovom manastiru. Iako sam video brojna iskustva i isceljenja, baš nisam verovao – rekao je Dimitrije.
Pre nego je počela liturgija, zapalio je cigaretu, a onda mu se pridružio bračni par koji je doveo četvorogodišnje dete.
Na službi je, prema rečima našeg sagovornika, bilo dvadesetak ljudi, a otac Simeon je tri sata čitao biblijske stihove; Foto-ilustracija: Profimedia/Alamy
– Dok smo čekali da jutarnja liturgija počne, njih dvoje su mi ispričali razlog zbog kog su tu. Njihova ćerkica uopšte ne priča. Vodili su je kod raznih lekara, stručnjaka, po terapijama, logopedima, ali ništa. Izgledalo je strašno. Dete je samo sedelo i gledalo u jednu tačku. Potom nam je prišao monah i rekao da uđemo, jer otac počinje, bilo je osam časova – objašnjava ovaj momak ne sluteći šta će videti kroz nekoliko sati.
Na službi je, prema rečima našeg sagovornika, bilo dvadesetak ljudi, a otac Simeon je tri sata čitao biblijske stihove. Povremeno su tokom molitve ljudi klečali, ponavljajući pokrete sveštenika. Na kraju su napolje izašli svi, osim onih koji su došli sa nekim problemom i čekali svoj red kako bi im Simeon pročitao molitvu. Pored jedne ikone stajala je stolica na koju bi trebalo da sedne onaj koji je “došao po spas”.
– Pustio sam taj bračni par sa detetom da budu prvi i stajao sam u redu. Sada se ježim kada se setim tih scena. Dete nije htelo da sedne na stolicu, počelo je da plače. Kako bi otac Simeon uspeo da je prekrije nekim materijalom namenjenim za ovu molitvu, njen tata ju je stavio na krilo i pokušao da je smiri. Simeon je počeo da čita molitvu i krenuli su momenti iz horor filmova. Devojčica se bacala, vrištala, gušila, grebala oca. Pala je na pod iz njegovih ruku i njene oči su bile skoro crne, cvilela je i šutirala sve oko sebe. Stajao sam šokiran – prepičava i sada u čudu Dimitrije.
Dok su trajali trenuci kao iz pakla, seća se samo da je otac manastira govorio “Ovo dete je sam đavo, ovo joj je neko uradio”. Kada je završena desetominutna molitva, devojčica je ustala i otrčala kod roditelja u zagljaj, još pomalo jecajući.
Onda je na red došao on. Seo je na stolicu i sačekao da mu zlatna tkanina prekrije glavu, očitana mu je molitva i otac mu je dao svetu vodicu, koju je trebalo da pije tri puta dnevno.
– Uglavnom sam sa tom vodom pravio kafu. Iznenađujuće sam bio smiren nakon posete manastiru. Otac Simeon mi je rekao da je kod mene reč o prokletstvu, koje je bačeno na mog dedu, a ja sam po njemu dobio ime. Kako mi je rekao, neka jaka magija mi je napravila tu zlu sudbinu – da nikada nemam mira, da idem iz kuće, da ne mogu da ostanem pored žene i da budem nervno oboleo. I to zaista jesu bili moji simptomi pre dolaska ovde – rekao je naš sagovrnik.
Nakon ispijanja vodice, totalno se promenio i smirio. Kao da je postao drugi čovek, a svima koji imaju problem i ne veruju u ovakve priče, poručuje da ipak odu.
– Ja sam se spasao tamo. Čak sam i gledao dete koje doživljava preobražaj, scena kao iz filma. Verujte ljudi, ono je čudo. Ništa ne možete da izgubite, a možete da dobijete mnogo. Bar probajte, jer ja sam prvi bio skeptičan, ali ono što sam doživeo nateralo me je da se zamislim i zapitam o moći koju sveci i božija volja ima – poručuje vam Dimitrije.
Vrata manastira Rukumija otvorena su za sve one koji imaju žele da ga posete turistički, ali i kako bi potražili spas.
Da sve ovo nije laž, govore i brojna druga iskustva ljudi u ovom manastiru. Njega posećuju i nerotkinje i mladi koji ne mogu da nađu devojku ili dečka.
Svake prve subote u mesecu u manastiru se čitaju molitve za ženidbu i udaju, i svaki put sve veći broj momaka i devojaka prisustvuje ovim molitvama. Posle čitanja molitve svi dolaze u manastirsku trpezariju na posluženje, gde se mogu međusobno i upoznati.
Izvor: telegraf.rs
