Naučno dokazano: Osobe koje konzumiraju ovu vrstu vina sporije stare
Jedna vrsta crvenog vina mogla bi da zaustaviti starenje kože, kažu stručnjaci. Nova studija je pokazala da specifična i neobična vrsta crvenog vina čini da koža izgleda mlađe.
Istraživači sa Univerziteta Florida otkrili su da su žene koje su pile dve čaše bezalkoholnog muskatnog vina dnevno, imale veću elastičnost i zadržavanje vode u koži od onih koje su konzumirale placebo. Nalazi studije predstavljeni su u Bostonu na godišnjem sastanku Američkog društva za ishranu “Nutrition 2023”.
Muskatno vino pravi se od muskatnog grožđa, tvrdog grožđa sa debelom kožom poreklom iz Severne Amerike.
“Koristili smo dealkoholizovano muskatno vino jer smo bili zainteresovani za efekat bioaktivnih jedinjenja u vinu, posebno polifenola, na zdravlje kože”, rekla je u saopštenju za medije dr Lindzi Kristman, koja je sprovela istraživanje sa dr Livejem Guom, profesor hemije hrane na UF.
Gubitak elastičnosti uzrokuje da koža počne da visi u procesu starenja, dok zadržavanje vode pomaže u stvaranju barijere protiv oštećenja.
Pomenuta studija je prva koja je utvrdila način na koji konzumiranje bezalkoholnog vina može uticati na zdravlje kože u nasumičnom kliničkom ispitivanju.
Naučnici su odabrali 17 žena između 40 i 67 godina i nasumično im dodelili da piju dve čaše dnevno dealkoholizovanog muskatnog vina ili placebo napitka koji je slično izgledao i imao sličan ukus.
Muskatno grožđe je poreklom sa jugoistoka Amerike i obično se koristi za pravljenje vina, mada se često naziva i “supervoćem” zbog visokog nivoa polifenola – uključujući antocijanine, kvercetin i elaginsku kiselinu – koji mogu smanjiti upalu i oksidativni stres.
“Utvrđeno je da muskatno grožđe ima jedinstveni polifenolni profil u poređenju sa drugim sortama crvenog vina”, rekao je Kristman.
Placebo piće nije uključivalo polifenole.
Učesnici u ispitivanju pili su dve čaše napitka koji im je dodeljen dnevno tokom šest nedelja, a zatim su pravili dvonedeljnu pauzu, a onda su se zaamenili i pili drugo piće još šest nedelja.
Stanje kože i markeri upale i oksidativnog stresa mereni su na početku studije, kao i na kraju svakog šestonedeljnog perioda.
Istraživači su otkrili da muskatno vino značajno utiče na elastičnost kože, kao i na smanjenje gubitka vode na površini kože.
“Naša studija sugeriše da polifenoli muskatnog vina imaju potencijal da poboljšaju stanje kože, posebno elastičnost i transepidermalni gubitak vode kod žena srednjih godina i poznije dobi”, rekao je Kristman.
Međutim, nisu otkrili da postoji značajan uticaj na količinu bora na koži nakon studije.
Dok je koža postala glatka zbog nižeg nivoa upale i oksidativnog stresa za grupu koja je pila muškadno vino, razlika u odnosu na placebo grupu nije bila značajna u vezi sa tim parametrom.
“Ova unakrsna studija pokazala je da je šest nedelja konzumiranja muskatnog vina rezultiralo poboljšanjem određenih parametara kože povezanih sa starenjem, kao što su elastičnost na podlaktici i barijerna funkcija kože na licu u poređenju sa početnom linijom i placebom”, objasnio je Kristman. “To je verovatno zbog smanjenja upale i oksidativnog stresa.”
Istraživači veruju da bi ponavljanje studije sa većom i raznovrsnijom grupom ljudi bio dobar za potvrdu nalaza.
Izvor: zadovoljna.rs
Komunizam i kapitalizam: U komunizmu su lopovi krali toalet papir, sapun, olovke – U kapitalizmu lopovi kradu fabrike toalet papira, fabrike sapuna, fabrike olovaka…
U komunizmu su lopovi krali toalet papir, sapun, olovke;
U kapitalizmu lopovi kradu fabrike toalet papira, fabrike sapuna, fabrike olovaka.
U komunizmu su radnici dobijali viškove;
U kapitalizmu su radnici višak.
U komunizmu je mnogo ljudi kralo malo,
U kapitalizmu malo ljudi krade mnogo.
U komunizmu smo po mišljenje morali ići u Beograd;
U kapitalizmu po mišljenje moramo ići u Brisel.
U komunizmu se radilo malo i još su radnike nazivali herojima rada,
U kapitalizmu se radi puno i još te nazivaju neradnikom, lenčinom, parazitom.
U komunizmu, ako si hteo dobar posao ili stan nisi trebao reći za koga “navijas”;
U kapitalizmu možeš govoriti šta god hoćeš, i onako nećeš dobiti ni dobar posao ni stan.
U komunizmu je bilo besplatno obrazovanje, zdravstvo, sigurno radno mesto, ali isto tako i male plate te loši i nekvalitetni proizvodi koji se brzo kvare.
U kapitalizmu uz male plate, te loših i nekvalitetnih proizvoda koji se brzo kvare, nema ni besplatnog obrazovanja, zdravstva ni sigurnih radnih mesta.
U komunizmu nije bilo slobode izbora, ljudi su se bojali partije.
U kapitalizmu postoji sloboda i mnogo više izbora. Ne moraš se bojati samo partije, možeš se bojati i za svoje radno mesto, za svoju platu, hoće li se rate kredita dizati, kako ćeš otplaćivati kredit ako se razboliš, hoćeš li moći platiti lečenje ako se razboliš, možeš li priuštiti deci školovanje.
Dakle ima puno više izbora od čega ćeš strahovati, a i dolaskom kapitalizma došla je i sloboda. Kapitalisti su rekli: konačno ste slobodni, slobodni, slobodni! Evo uzmite radne knjižice i slobodni ste!
DINJA – Od smanjivanja širenja raka do potpunog zaustavljanja… (RECEPT)
Dinja sadrži veliku količinu vode, a relativno malo kalorija, tako da je pogodna za dijetalnu ishranu, kao diuretik i za čišćenje organizma…
Možete je jesti u većim količinama, a bez bojazni mogu da je konzumiraju i osobe sa viškom kilograma, jer u sto grama ima samo 34 kalorije, malo šećera, iako je slatka, i čak 91 gram vode. Poseduje dobitni par vitamina za dobru formu. U izobilju ima vitamina A neophodnog za ten i vid, u čemu posebno prednjači ananas dinja, kao i vitamina C. Ova dva antioksidansa zajedno štite organizam od kardiovaskularnih bolesti i starenja.
Kod nekih kalifornijskih sorti izmerene su i 100-postotne dnevne potreba vitamina A i C. Ova slasna voćka obiluje antioksidansima kolinom, zeaksantinom i beta karotenom, koji pružaju zaštitu od niza bolesti – od obične prehlade pa sve do raka. S obzirom na to da 90-95% njenog sastava čini voda, idealno je voće za hidrataciju tokom vrućih letnjih dana.
Lekovito delovanje dinje
-
Štiti zdravlje očiju
Dinja sadrži nutrijente važne za zdravlje očiju – beta karoten (iz kojeg se oslobađa vitamin A), vitamin C, lutein i zeaksantin. Zeaksantin je važan karotenoid koji se apsorbira u retinu oka gde deluje antioksidativno i kao UV zaštita. Nekoliko studija je pokazalo da karotenoidi usporavaju destruktivni proces u retini i retinalnom pigmentu koji vodi do makularne degeneracije (bolest središnjeg dela mrežnjače koja se obično javlja kod starijih osoba).
S obzirom na to da su brojne studije ukazale kako ozbiljan nedostatak vitamina A i C može dovesti do glaukoma i makularne degeneracije, pa čak i do slepila, dinja je odličan izbor za sprečavanje ili usporavanje razvoja ovih poremećaja.
-
Smanjuje rizik od astme
Rizici razvijanja astme niži su kod ljudi koji konzumiraju veće količine određenih nutrijenata. Jedan od njih je i beta karoten, pronađen u žutom i narandžastom voću poput dinje, bundeve, šargarepe i zelenog lisnatog povrća poput spanaća i kelja. Vitamin C takođe je važan nutrijent koji štiti od astme, pomaže protiv gubitka kiseonika te smanjuje rizik od alergijskih reakcija, a dinja ga sadrži u velikim količinama.
-
Reguliše krvni pritisak
Dinja sadrži vlakna, kalijum, vitamin C i kolin koji podupiru zdravlje srca. Konzumacija hrane bogate kalijumom pomaže u regulaciji nivoa natrijuma što je važno kod tretmana visokog pritiska. Kalijum pomaže organizmu u oslobađanju viška natrijuma i tako smanjuje povišen krvni pritisak. Kalijum je potreban i za regulisanje ravnoteže vode, kiselo-bazne ravnoteže i neuromuskularne funkcije, a takođe igra važnu ulogu u prenosu električnih impulsa do srca. Unos kalijuma povezan je i sa smanjenim rizikom od kapi i gubitka mišićne mase. Ovaj mineral čuva gustoću kostiju te sprečava nastanak bubrežnog kamenaca.
-
Štiti od raka
Dinja je bogat izvor antioksidansa koji igraju zaštitnu ulogu u očuvanju zdravih ćelija tela od oštećenja i upala koje mogu dovesti do raka. Tako su mnoge studije došle do zaključka da dinje mogu biti korisne u prevenciji raka creva, prostate, dojke, endometrija, pluća i raka gušterače. Jedinjenja iz dinje kukurbitacini više puta su pokazali antikancerogeno delovanje tokom istraživanja. Njihovo delovanje je variralo od smanjivanja širenja raka i samouništenja ćelija do potpunog zaustavljanja ćelijskog ciklusa kod ćelija raka.
-
Reguliše probavu
Dinja spada u lako probavljivu hranu i preporučuje se da se jede na prazan želudac i pre nekog drugog obroka. Dobar je izbor i za one sa osetljivim želucem jer sadrži enzime i ne troši energiju organizma na probavljanje hrane. Zbog obilja vlakana i vode sprečava zatvor i pomaže u regulaciji probave, zdravlju probavnog trakta i izbacivanju toksina iz creva.
-
Deluje protivupalno
Kolin je važan nutrijent u dinji koji pomaže boljem snu, učenju i memoriji. Takođe je bitan i za održavanje elastičnosti staničnih membrana, transmisiju živčanih impulsa, iskorišćavanje masti i smanjivanje hroničnih upala. Redovno konzumiranje dinje pomaže u smanjenju oksidativnog stresa i tako smanjuje upalne procese koji mogu dovesti do razvoja artritisa. Upale u telu povezuju se i s nastankom metaboličkog sindroma koji označava grupu metaboličkih poremećaja. Ovi poremećaji se ispoljavaju kao inzulinska rezistencija, nakupljanje masnog tkiva u području trbuha (abdominalna ili centralna pretilost), visok nivo holesterola i povišen krvni pritisak. Istraživanja su pokazala da su žene, koje su konzumirale 350 grama voća na dan, imale znatno niži rizik od razvijanja ovog sindroma. Studija je uključivala dinju, jabuke, grožđe, lubenicu i banane.
-
Štiti kožu i kosu
Redovno konzumiranje dinje odlično je za lepotu kože i kose. To je zbog uticaja vitamina A koji je nužan za proizvodnju sebuma koji vlaži kožu i kosu i esencijalan je za njihov rast.
Vitamin A bitan je za čisti ten, a takođe može pomoći i u zaštiti od UV zraka koje uzrokuju brže starenje kože. Osim vitamina A, tu je i vitamin C važan za izgradnju i održavanje kolagena koji koži i kosi daje strukturu. Zato je dinja odlična pomoć protiv bora i preranog starenja. Osim u ishrani, možete je koristiti i direktno na koži i kosi kao masku ili regenerator.
Lekovitost i konzumacija semenki i čaja dinje
Semenke dinje posebno se preporučuju kod bolesti bubrega, pogotovo kod bubrežnog kamenca.
Semenke dinje imaju rashlađujući efekt i idealne su za konzumaciju tokom leta.
U Indiji, mlevene semenke dinje dodaju se u lassi (napitak od jogurta) i thandai (hladno mleko sa začinima), a cele semenke u slatkiše i halve.
Plod, semenke i ulje od semenki, drevno su lekovito sredstvo za lečenje raznih tegoba kao što su kašalj, temperatura, paraziti, želudačne, probavne, bubrežne i urinarne smetnje.
Čaj od cveta dinje koristi se za iskašljavanje.
Napomena
Ako koristite beta blokatore ili imate slabije funkcionalne bubrege konzumirajte dinju u umerenim količinama.
Lekovitost semenki i čaja dinje
Semenke, koje su takođe jestive, sadrže proteine, vlakna i omega-3 masne kiseline u obliku alfa-linolenske kiseline.
Semenke dinje posebno se preporučuju kod bolesti bubrega, pogotovo kod kamenja. Semenke dinje imaju rashlađujući efekt i idealne su za konzumaciju tokom leta. U Indiji, mlevene semenke dinje dodaju se u lassi (napitak od jogurta) i thandai (hladno mleko sa začinima), a cele semenke u slatkiše i halve.
Plod, semenke i ulje od semenki, drevno su lekovito sredstvo za lečenje raznih tegoba kao što su kašalj, temperatura, paraziti, želudačne, probavne, bubrežne i urinarne smetnje. Čaj od cveta dinje koristi se za iskašljavanje.
Čaj od semena dinje kod bakerijskih infekcija mokraćnih puteva
Jedna supena kašika semena dinje kuvajte 10-15 minuta u jednom litru vode.
Čaj ostavite da odstoji pola sata.
Procedite i pijte celog dana u malim gutljajima umesto vode.
Ovaj čaj štiti organizam od infekcija mokraćnih puteva.
Izvor: b92.net
Čeri paradajz – Jeste da je malen al je lek za ove bolesti (RECEPTI)
Mnogima je omiljena vrsta paradajza ona manja i simpatičnija – čeri paradajz.
Ako još niste, vreme je da počnete da konzumirate i ovu vrstu, za to postoji dovoljno razloga.
Popravlja izgled kože
Čeri paradajz sadrži dosta vitamina C. U samo jednoj šoljivi čeri paradajza nalazi se čak 19 miligrama ovog važnog vitamina.
Poznato je da vitamin C popravlja zdravlje kože, a štiti i od oštećenja prouzrokovanih UV zracima.
Može da reguliše krvni pritisak
Osim vitaminom C, čeri paradajz obiluje i kalijumom. U jednoj šoljici čeri paradajza pronaći ćete više od 350 miligrama kalijuma, skoro kao u bananai srednje veličine, prenosi Index.hr.
Iako kalijum ima brojne prednosti za zdravlje, daleko najpoznatija je ta da može da pomogne u i regulisanju krvnog pritiska.
Može da smanji rizik od moždanog udara
Paradajz sadrži likopen, a njegove dobrobiti su ogromne. Istraživanja su povezala likopen sa manjim rizikom od karcinoma prostate.
U novije vreme se primećuje da je likopen povezan i sa manjim rizikom od moždanog udara kod muškaraca.
Vaše kosti bi bile zdravije
Dobrobiti likopena uključuju i bolje zdravlje kostiju i smanjeni rizik od razvoja osteoporoze.
RECEPTI
Pečeni čeri paradajz sa hladnim jogurtom
Sastojci:
-
700gčeri paradajza
-
4kašikemaslinovog ulja
-
1kašičicamlevenog kumina
-
1kašičicažutog šećera
-
4veća čenabelog lukasitno iseckana ili narendana
-
6grančicamajčine dušice
-
10gsvežeg origana6 grančica, a ostatak listica ostavite za serviranje
-
1½limunfino izrendajte ½ za jogurt, ostatak izrendan za paradajz
-
700ggrčkog jogurtahladnog
-
1kašičicaljute paprikepo želji
-
šakasitno iseckanih oraha za posipanje
-
so i crni biber po ukusu
Priprema:
-
Zagrejte rernu na 200 stepeni.
-
Stavite paradajz u činiju i dodajte maslinovo ulje, kumin, šećer, beli luk, majčinu dušicu, izrendan limun, so i dosta mlevenog bibera. Promešajte da se sve sjedini i prebacite u pleh koji je dovoljno veliki da sav paradajz tesno stane. Pecite 20 minuta dok paradajz ne počne da bubri i sok da ključa.
-
Dok se paradajz peče, pomešajte jogurt sa izrendanom korom limuna i malo soli. Ostavite u frižideru dok ne budete spremni za serviranje.
-
Kada je paradajz gotov, premažite ohlađeni jogurt po tanjiru ili širokoj, plitkoj posudi praveći udubljenje u njemu zadnjim delom kašike. Sipajte preko vreo paradajz sa sokom, limunovom korom, belim lukom i začinima i ukrasite origanom i ljutom paprikom i orasima. Poslužite odmah, sa hlebom.
Čeri paradajz sa grčkim sirom
Sastojci:
20 čeri paradajza
250 gr grčkog sira
1 kašika sitne majčine dušice
3 čenja belog luka
300 ml maslonovog ulja
1 kašika šećera
1 kašika svežeg usitnjenog ruzmarina
kuhinjske soli
biber
Priprema:
Najpre ćemo oprati i pripremiti čeri tako što ćemo svaki preseći na pola i poređati u pleh. Zatim je potrebno obložiti folijom i pažljivo ih ređati, tako da se međusobno ne dodiruju. Onda preliti maslinovim uljem, i sa posuti ih biberom, šećerom, majčinom dušicom, ruzmarinom i na kraju so. Nakon toga u zagrejanoj rerni na 100 C° sušimo čerije, dobrih 2 sata. Najbolje je početi sa manjom temperaturom oko 50 stepeni, pa kasnije povećavati temperaturu. Posle dva sata isključiti rernu i ostaviti ih u rerni još pola sata.
Možemo pripremiti teglu, temeljo je oprati vrućom vodom i ostaviti da se prosusi. U teglu na dno sipati prstohvat soli i bibera, a zatim poređati cele češnje belog luka i vezice majčine dušice. Sledeće je da poređamo fino osušeni paradajz, red paradjza, red kockice sira sa origanom koji ćemo se potruditi da pliva skroz u maslinovom ulju koje sipamo nakon ređanja.
Izvor: n1info.rs
Ako u KAFU dodajete mleko u velikom ste zdravstvenom problem, a evo i zašto!
Nema sumnje da je kafa jedan od omiljenih napitaka ljudi širom sveta.
Međutim, ako i sami uživate u njemu svaki dan, a posebno ako mu dodate mleko, postoji nešto što bi trebalo da znate.
Nutricionista Jovana Čanak ističe da u kafu nije dobro dodavati mleko, a evo i zašto:
“Ovu kombinaciju nikako ne preporučujem jer mleko sadrži protein kazein (80 odsto ukupnog proteinskog sastava mleka) koji se relativno brzo vari. Međutim, u kombinaciji sa laktozom, mlečnim šećerom i visokim procentom masti u mleku, vreme varenja se značajno produžava”, kaže Jovana i nastavlja:
“Na taj način usporavate metabolizam i varenje hrane koju unosite pre ili posle konzumiranja kafe sa mlekom. Postoji i interakcija između fenolnih jedinjenja u proteinima kafe i mleka, koja negativno utiču na dostupnost bioaktivnih supstanci u kafi”, kaže nutricionista i dodaje jednu važnu stvar:
“Biljna mleka nisu adekvatna zamena, jer sadrže dosta šećera i nedostaju esencijalne masne kiseline.
izvor: Hyat.ba
Srpski SELJAK – Kad ne bude njih, neće sigurno biti ni nas!
Srešćete ga tek ponekad u gradu kad dođe kod doktora ili na pijacu, neupadljivog ponašanja, dostojanstven. U pohabanom odelu. Skroman. Onakav kakv je oduvek bio srpski seljak.
Ali ispod skromne spoljašnjosti krije se gotovo uvek britak um, vedri duh i spremnost da pomogne. Sa tugom i ljubavlju uvek se osvrnem na te ljude koje tako retko srećemo na ulicama gradova. Kao da negde lagano umirući sa svojim napuštenim selom umire i nestaje i srpski seljak.
Ko je on,taj čovek sa šajkačom?
Veliki sin Srbije koji čuva tradiciju!
Antiglobalista!
Heroj današnjice jer živeti danas na selu ravno je podvigu čoveka koji nema veliko obrazovanje ali ima duh, dušu, pamet i domaće vaspitanje!
Čovek koji sa ponosom i inatom i danas nosi šajkaču!
Borac sa nepogodama; nevremenom i sušom; borac za opstanak na srpskom ognjištu.
Usamljena pogrbljena i tiha prilika srpskog seljaka sa šajkačom ponekad je viđena na hodnicima Domova Zdravlja, jer grad dolaze retko samo kad moraju, samo kod lekara.
Nećete čuti da viče, buni se ili protestuje.
Nećete videti primitivizam ni u izgledu ni u ponašanju.
To su im prikačile nadobudne gradske ženske ali i muške „pokondirene tikve“ koje veruju da je marka garderobe koju nosu važnija od domaćeg vaspitanja.
Da je imati novac važnije nego imati obraz.
Da je živeti urbanoj sredini važnije nego imati pamet u glavi .
Da je sve što ima uvoznu robnu marku mnogo vrednije od domaćeg .
Takve „dame i gospoda“ puni prezira prema srpskom selu i seljaku takođe čekaju po Domovima zdravlja sa svojom sve bolesnijom decom, sa Koka kolom u rukama i polupraznim pecivima sa margarinom i malo biljnog sira iz pekare, jer njima domaća hrana nije bitna, to nije „in“.
Kući će ih verovatno sačekati neki obrok brze i prazne hrane uz uvezenu salatu punu pesticida, ili sa uvezenim GMO voćem bez ukusa, ponekad ali retko, jer kuvanje nije u modi, supa sa mesom sa farmi prepuna antibiotika, ili jaja neprijatnog mirisa zbog koncentrata …
Prezir i ponižavanje svega što je domaće ili sa sela, što nije urbano ili uvezeno, doveli su mnoge ljude u Srbiji do propadanja: moralnog materijalnog i zdravstvenog.
Domaće „zlato“ postalo je manje vredno čak i od uvezene plastike.
To što je bilo zlato postalo je kič, a instant preživljavanje postalo je imperativ.
Zamenili smo, kako to reče jednom Bora Dugić, svilu za najlon a da to nismo ni primetili.
Sa gubitkom domaćeg vaspitanja i uvozom inostranih „vaspitnih mera“ izgubio se negde i ukus domaće zdrave hrane.
Tu i tamo pojavi se organski gajena hrana velikih cena, dostupna samo za izabranu „gospodu“
Tako je prezir prema svojim korenima, bežanje od prirode, lenjost, dovela do povećanja niza bolesti, telesnih ali i duševnih.
Sunce, pitku izvorsku vodu, svoju dedovinu prodajemo u bescenje i menjamo je za malo betona, uvezene krpice i poslednje marke telefona.
Astma i degenerativne bolesti kod dece su sve češće.
Žene u gradu često smatraju za uspeh ako ne moraju da kuvaju, hrane svoju porodicu konzerviranom hranom punom aditiva. Danak se plaća kasnije. U lekovima.
I onda vidim opet tu skromnu priliku, gleda me sa očima predaka, gleda me pogledom kroz vekove, pogledom na trenutak čini se , ugašenim i bez nade.
Gde je danas naše srpsko selo?
Evo lekari opet govore da se na velika vrata opet vraća stara narodna medicina, govore da je slanina zdrava, a naše oči propadaju i gase se naša sela poslednji bedemi u odbrani zdravlja naroda.
Stari lekari su govorili neka vam hrana bude lek a lek neka bude hrana.
Vapaj sela niko ne čuje. Zato su nam bolnice pune.
Iskreno divljenje i poštovanje tebi Srbine sa sela!
Odlaziš od nas pomalo pogrbljenog hoda, spuštene glave, ali odlučnoga i nepokolebljivog koraka i duha. Okrećeš nam leđa kao što je mnogo ljudi u Srbiji davno okrenulo leđa srpskom selu i seljaku.
A sa tobom odlazi čista priroda, zdrava hrana, uzorane njive, miris domaćeg hleba, čista izvorska voda. Ostajemo na vrelom betonu, pored kioska brze hrane, i preturamo džepove tražeći lekarske knjižice zbog alergija, depresije, gušenja…
Gledamo da prodamo jeftino dedinu njivu zaraslu u korov, taman toliko da se kupi jedan dobar telefon…
I vozimo se u pogrešnom pravcu!
Tamo na toj njivi moglo bi da poraste neko stablo voća stare srpske sorte koja se ne prska i ne traži mnogo rada a a daje zdrave plodove. neka Karamanka, Kolačara, Šumatovka…Ili stara srpska vinova loza koja ne traži mnogo rada a mnogo daje…
Da bude grožđa i voća za decu, da se ulaže u budućnost i zdravlje.
Ovo pišem za naše pretke, naše seljake.
Da nije bili njih ne bi bilo ni nas.
Kad ne bude njih, neće sigurno biti ni nas.
Tekst preuzet sa Fejsbuk stranice „Knjiga o Milutinu“
Svi moji preci – Dobrica Erić
Svi moji Preci, koje često sanjam
Bili su Srbi, i ja im se klanjam.
Polupismeni težaci,
gorštaci i goroseče,
ali pravoslavci.
Hvala im što nam kroz ljute godine
Sačuvaše ova brda i doline
Po kojima se još razleže jeka
Od Njine pesme, psovke i leleka
I rađaju voćke, koje posadiše
Ti stari voćari, Te bivše radiše.
Sad su Prah, pomešan sa zemljom i peskom
Mir Dušama njinim u Carstvu nebeskom!
I ja, Njin potomak i dužnik,
od glave Do pete,
zemljoljubac i đak Svetog Save
Želim da proživim,
ostarim i umrem
U Zemlji Srbiji i da budem grumen
Ove Zemlje, o kojoj pevam bez predaha
I u kojoj svetli Prah mojih Predaka!
I moji potomci, đaci, zemljodelci
I vojnici, Srbi su ko i moji Preci.
Blagoliki, mekodušni tvrdoglavci
I gruborečići, ali svetosavci.
Ako ovu dugu zimu zla prezime
Sačuvaće svoje ime i prezime.
Hvala im što brane Grobove od trave
A kućni prag i slavski kolač od troglave.
Blagosiljam im sofre i kolevke
Zahvalan što smem izaći pred Pretke.
Nek im se dimljaci na kućama dime
Sve dok ukućani slave Krsno ime!
A ja, njin predak, sluga bez ajluka
I bez gazde, pesmoljubac i đak Hromog Vuka.
Želim da proživim, ostarim i umrem
U Zemlji Srbiji i da budem Grumen
Ove zemlje, o kojoj pevam bez predaha
I u kojoj svetli Prah naših Predaka!
Dobrica Erić
Kako su se belim lukom i “špecijom” lečile sve bolesti u našim selima (RECEPTI)
U Sremskoj Posavini, koja je često plavljena i zbog toga ima mnogo močvara i nezdravih bunara, gotovo svi stanovnici tih krajeva tvrde da je dobro jesti beli luk kao preventivno sredstvo protiv malarije, barske groznice, tifusa i svih drugih bolesti koje se javljaju kao posledica poplave i nezdrave vode.
Beli luk upotrebljavaju i za lečenje organa za disanje; čim neko počne kijati i kašljati, uvek će se naći neko od starijih i iskusnijih da mu preporuči da jede bell luk: istucan beli luk se pomeša sa sirćetom ili s medom; ta smesa se stavlja bolesniku na tabane i često menja, čim luk izgubi miris. Neki daju bolesniku da pojede malo od te smese.
U gradovima znaju za upotrebu belog luka za lečenje obolelog srca i krvnih sudova. Upotrebljavaju ga na razne načine, počev od raznih sosova, spanaća i drugih jela s mnogo belog luka, pa sve do potapanja iseckanog belog luka u rakiju ili u alkohol. Tu se drži desetak dana i pije u obliku kapljica, baš kao pravi lek (tinktura) kupljen u apoteci na lekarski recept.
Maslinov list, rutvica, imela i beli luk su danas u mnogim našim gradovima narodni lekovi protiv arterioskleroze, nesvestice, nervoze srca, lupanja srca itd. I neke živčane bolesti leče belim lukom. Protiv glavobolje, nesvestice, muke, gađenja (kod trudnih žena) i sipnje upotrebljavao se ovaj lek: utucase dosta belog luka i žeže (lista koprive) i pomeša s blagim sirćetom. Ovo je dobro da se miriše, da se njim trljaju slepočnice, vratne žile, ramena, vrat i celo telo, da se stavlja na glavu, tabane i dlanove.
Kad neko mnogo nazebe, na njivi prokisne, pa ga boli glava i celo telo, onda ga tom “špecijom” celog treba snažno trljati dok mu koža ne pocrveni, a onda ga po celom telu namazati finim zejtinom, dobro utopliti i dati mu pola litra kuvanog toplog cmog vina s biberom da se u postelji preznoji. U šajkaškim selima u Bačkoj ovako se leči glavobolja i nesvestica: dve šake belog luka utucati i pomešati s dovoljnom količinom blagog vinskog sirćeta. U to se umaču čiste bele krpe i stavljaju bolesniku na teme i telo, a dobro je tom smesom protrljati slepoočnice i vrat i stavljati je pod nos da je bolesnik duboko udiše.
Belim lukom leče organe za varenje. Još više se beli luk smatra kao preventivno sredstvo za jačanje trbušnih organa. Dobar apetit se vraća upotrebom belog luka. Beli luk upotrebljavaju i protiv neuredne stolice. Čobani, pastiri, subaše (poljski čuvari) i poljski radnici, naročito za vreme velikih letnjih žega smatraju salatu od krastavca s belim lukom i kiselim mlekom za najzdraviju hranu.
“Ništa nije gore nego kad se za vreme žetve neko prevari, pa se najede šunke ili žežene slanine. Nikoga ne može napojiti. Mora jedno čeljade po vasceli dan da mu vuče vodu za piće. Za dan dva svi ti ljudi dobiju takve prolive da postaju potpuno nesposobni za rad”, kažu poljski radnici.
Beli luk, sam ili zajedno s drugim narodnim lekovima, upotrebljava se protiv crevnih parazita. To i školska medicina s uspehom primenjuje za lečenje dečijih glista (oksiura). U raznim selima u Šajkaškoj ovaj lek se različito spravlja i upotrebljava: izaberu se tri najlepše, najkrupnije i najjedrije glavice belog luka (ili devet najsitnijih glavica, dakle, trojstvo, tri ili tri puta tri; tako mora biti da bi bilo leka).
Što je luk ljući, tim je bolji. Luk se oljušti i istuca u tucaniku. Zatim se dve pune šake bundevinog semena oljušte i isto tako sitno istucaju. Jedno s drugim se pomeša, prelije čistim vinskim sirćetom i kupovnim zejtinom i izjutra odjedanput na gladno srce sve pojede. Ako je oboleli gadljiv, treba mu odmah dati čašicu vina ili rakije da ne bi lek povratio. Posle pola sata se popije što više rasola. Ako glava pantljičare ne izađe, isti lek na isti način treba ponoviti kroz dva do tri dana. Deci se daju manje količine ovog leka.
Sličnu upotrebu belog luka zabeležio sam u mnogim selima u Bačkoj, Banatu, Srbiji, Bosni i u drugim krajevima. Ovaj način je veoma blizak upotrebi anthelmintika u naučnoj medicini. Bundevino seme je narodni lek protiv crevnih parazita, lek koji počinje da priznaje i naučna medicina. Bundevino seme je jedini naš anthelmintik koji nije otrovan za čoveka i domaće životinje. Raso je odlično, bezbolno i vrlo prijatno sredstvo za čišćenje. I naučna medicina daje posle anthelmintika gorku so ili, eventualno, ricinusovo ulje za čišćenje, ali je raso mnogo prijatniji.
Građani i školovani ljudi u selima često znaju i za klistiranje dece mlekom u kome je prokuvano nekoliko češnjeva belog luka. To radi i školska medicina, i smatra se da je to najefikasniji i najmanje opasan način isterivanja dečjih glista. Nekad je u Vojvodini i drugim ravničarskim vodoplavnim krajevima bilo mnogo više oboljenja od crevnih parazita, jer niko nije imao nužnik, a stoka je sva išla na pašu. Tako su se fekalije (izmet) nesmetano raznosile i zaražavale ljude i domaće životinje. Nekad je bio običaj, a to je, kažu, još ponegde i danas, da se preko zime jedu pečene semenke od bundeve. Na svakom prelu i selu, sedeljci i drugoj dangubi i veselju svi gosti i domaći vade iz džepova semenke od bundeva, ljušte ih i jedu zajedno s belim lukom.
Možda je, eto, to bila neka preventivna mera, nesvesna predohrana protiv crevnih parazita, kao i česta upotreba belog luka, presnog ili kao začina u svim jelima, zatim majčine dušice, konjskog bosiljka, čubra i drugih začina koji svi manje ili više deluju kao lekovi protiv crevnih parazita. I danas se na gradskim ulicama prodaju semenke od bundeva. I to je jedno pitanje koje treba u nas proučiti. Jer higijenske prilike bile su nekad u nas jadne i mizerne.
Jedan naseljenik iz okoline Novog Sada, poreklom sa Čakora iznad Peći, tvrdi da bolje vidi otkako jede beli luk: “Meni je 83 godine i još dobro vidim i sve mogu da radim, jer sam u Prvom svetskom ratu čuo da je beli luk lekovit i da starijim ljudima popravlja vid. Kažu tamo kod mene, u Novšićima, da beli luk obnavlja i jača krv.”
Bolesnu džigericu ovako leče: bolesnik treba svaki dan izjutra, uveče i u podne da jede pomalo belog luka i slanine. Da mu to ne bi dosadilo i da rnu se jelo ne ogadi, bolesniku treba davati i kiselog mleka. Leti mu davati salatu od mladih krastavaca s kiselim mlekom i belim lukom; umesto vode da pije čaj od hajdučke trave. To bolesniku otvara apetit, bolje jede i brže ozdravi.
“Protiv kolere i tifusa dobro je svaki dan jesti beli luk”, tvrdi stari P. Smiljanić iz Kaća.
“Kad sam ja bio soldat u Prvom svetskom ratu, uvek mi je moja baba slala slanine i belog luka na Pijavu, na front, i nikad nisam bio bolestan. Beli luk je dobar protiv svake bolesti. Naročito ga je dobro jesti izjutra na gladno srce zajedno sa kiselim mlekom: u ovčije kiselo mleko natuca se belog luka pa se to jede s lebom. Leti kod nas u ritovima bilo je mnogo trbobolje i groznice i deca su mnogo umirala od te rđave vode. Godinama sam pio vodu iz Dunava, iz bara, jendeka i ritskih jama, čuvajući kao dete tuđe ovce i svinje. Da nije bilo belog luka i slanine, ne bi mene danas posle osamdeset i toliko godina sunce grejalo…”
“Nema tog proliva i srdobolje koji se ne mogu izlečiti belim lukom i hrastovom korom. Mlada hrastova kora se ceo dan kuva u vodi u novom loncu, ocedi i pije zajedno s mlekom…”, tvrde naši planinci i brđani.
“Mi čobani malo jedemo kuvanja. Živimo od hleba, slanine i belog i crnog luka. Celog veka smo pored ovaca pa mnogi od nas ne mogu da piju mleko”, pričaju pastiri u Bačkoj i Banatu. Čobani i ratari peku prženice od hleba, nakaplju prženu slaninu i prženicu namažu belim lukom. To je za njih prava poslastica.
Posna jela se uvek začine belim lukom, naročito žuti pasulj, sirotinjska hrana. Pihtije bez belog luka nisu nikakve. Kobasice i drugi kobasičarski proizvodi, riblja čorba i mnoga druga gurmanska jela uvek imaju i belog luka. Naši ljudi u zarobljeništvu najviše su tražili da im se šalje slanina i beli luk, jer su verovali da će ih to sačuvati od boleština i da će se vratiti svojim domovima.
Odlomak iz knjige “Lečenje biljem”, autor akademik prof. dr Jovan Tucakov
Savet KARDIOLOGA: Krvni pritisak zavisi od položaja u kome spavate!
