Srpska pravoslavna crkva danas praznuje dan Prepodobne mučenice Paraskeve Rimske – Trnove Petke, zaštitnice žena, svetiteljke koja je pomagala bolesnima i siromašnima. Zbog blagosti i čuda koja je učinila za života, pred njene mošti i danas dolaze vernici da mole za pomoć i spas od bolesti i drugih životnih nevolja.

Praznik Trnove Petke, kao i praznici još dve svetiteljki koje se praznuju u avgustu, nisu crvena slova, ali su poštovani u srpskom narodu, a naročito među ženama. Praznikom prepodobne mučenice Paraskeve, završava se mali letnji “ciklus ženskih praznika”.

Mnogi Svetu Petku Trnovu, koja je bila Rimljanka i koja se slavi u avgustu, mešaju sa Svetom Petkom koja je bila Grkinja i slavi se u oktobru, ne znajući da u kalendaru ima više svetiteljki sa ovim imenom.

Ko je Trnova Petka?

Danas 8.avgusta SPC proslavlja svetu prepodobnomučenicu Paraskevu pod imenom Trnova Petka. Rodom je iz Rima, iz hrišćanske porodice, živela je u 2.veku posle Hrista a nakon smrti roditelja, imanje je razdelila siromašnima i zamonašila se.

Propovedala je zabranjenu Hristovu veru i zato je bila optužena caru Antoninu Piju. Iscelivši i samog cara, koji se krstio, nastavila je da misionari u drugim krajevima.

Zbog propovedanja hrišćanske vere zatvarana je, mučena i na kraju je posečena mačem, po naređenju kneza Tarasija oko 140. godine. Njene mošti, kasnije su prenete u Carigrad.

Verovanja i običaji na današnji dan

U srpskom narodu postoji mnogo verovanja i običaja na ovaj praznik, a najvažniji je da se izbegavaju svi teži poslovi, kako u kući, tako i na polju. U prošlosti se verovalo da na Svetu Petku Trnovu ne valja mesiti, prati veš, baviti se ručnim radom, iznositi pepeo iz kuće… U suprotnom, veruje se, stiže kazna u vidu trnjenja ruku.

Postoji i stari običaj da mlade devojke na ovaj dan beru cveće i njime ukrase dom kako bi prizvali mir i blagostanje, dok se devojčicama oblače posebne haljine ne bi li ih uvek pratila radost.

Molitva Svetoj Petki Trnovoj

Sveta Petko, Božja svetiteljko, moli Boga za nas. Udostojila si se gledanja lica Božja kao čedo našeg naroda, slavna Petko svetiteljko, pa imamo slobodu tebi govoriti, srodnici našoj, i tebe moliti za spasenje duša naših. AMIN

Izvor: blic.rs

Predstavljamo vam 12 mesta u Srbiji koja morate posetiti:

1. Vodopad Jelovarnik, Kopaonik

Vodopad Jelovarnik se nalazi u istoimenom području Nacionalnog parka Kopaonik. Drugi je najviši vodopad u Srbiji sa visinom od 71 m i ima tri kaskade.

Nalazi se na nadmorskoj visini od 1116 m nadmorske visine i okružen  je gustom šumom bukve, smrče i planinskog javora.

Sve do 90-ih godina prošlog veka, vodopad je bio nepoznat i skriven za sve osim za meštane okolnih sela. Danas je prilaz vodopadu uređen i do njega se stiže blagim usponom preko uređenih staza i mostića.

2. Antička palata Felix Romulijana

U eri digitalizacije, nekadašnja rezidencija rimskog cara Gaja Valerija Maksimilijana Galerija ( 293- 311. n. e. ) još uvek budi znatiželju domaćih i inostranih turista.

Veličanstvena palata rimskog imperatora Gaja Maksimilijana koji se istakao kao sposoban vojnik što nije promaklo rimskom caru Dioklecijanu (244.-313. n. e . ), koji ga je proglasio cezarom i oženio ćerkom Valerijom. Gaj je 306. postao poglavar Rimske Imperije sve do pokušaja da se povuče u mirnu starost, ali mu je smrt stala na put 311. u blizini Sofije u povratku ka domovini u priobalnu Dakiju. Nakon najezde Slovena krajem šestog veka rezidencija je napuštena.

Dileme u vezi naziva i svrhe u koje je bila korišćena razrešene su otkrićem natpisa na kome je pisalo Felix Romuliana 23. juna 1984., a posle 150 godina traganja za pravom istinom. U blizini Romiliane na lokalitetu Magvra, sahranjeni su Galerije i njegova majka Romula, po kojoj je Romuliana i dobila ime. Na Magri se mogu videti dve grobine humke- tumuli sa lomačama na kojima je izvrseno spaljivanje imperatora i njegove majke. Tada se verovalo u zagrobni život, pa su mrtvi sahranjivani sa ličnom imovinom i spaljivani.

Danas posetioci mogu videti ostatke nekadašnje palate sa mozaicima izvanredne lepote, statuu imperatora Galerija Maksimilijana, hram posvećen božanstvima Jupitera i Herkula, javna kupatila.

3. Rezervat prirode Uvac

Na jugozapadu Srbije prostire se na teritoriji opština Sjenica i Nova Varoš, a zaštićen je od 1971. godine. Pitate se zašto?

Zbog neverovatne lepote i velikog prirodnog bogatstva. Jedna od prvih stvari na koju svi pomisle kada se priča o Uvcu su prelepi meandri istoimene reke koji se prostiru od hidroelektrane Kokin brod do sela Krstac na putu ka Sjenici.

Meandri koji su mogu videti sa mnogobrojnih vidikovaca iz okolnih sela ulepšani su sa jedinim prirodnim staništem beloglavih supova u Srbiji (uz kanjon reke Trešnjica). Kaže se da je prvi susret sa neverovatnim pticama, čiji raspon krila može da dostigne i do tri metra, zaista jedinstvena ako imate sreće, kao neki od mnogobrojnih turista koji dolaze u ovaj kraj, možete videti i jedinstven ples beloglavih supova prilikom parenja (lete do neverovatnih visina, uhvate se kandžama i onda izvode slobodan pad) Jednom rečju – neverovatno.

Uz male pećine u kojima se kriju ove prelepe ptice, rezervat Uvac u svojim klisurama krije i nekoliko velikih pećina, od kojih je najveća još uvek nedovoljno istražena Ledena pećina (dugačka 2.5 kilometra) koja vas privlači svojim prelepim dvoranama i bistrim jezercetom. Ako vam nije dovoljno da samo gledate meandre, njima možete krstariti brodićima, a možete i upecati po koju ribu ako ste ljubitelj pecanja pošto je Uvac vrlo bogat pastrmkom, šaranom, klenom…

4. Vodopad Prskalo

Na južnom Kučaju, stvorila je najmaštovitija igra vode i krečnjaka. On se nalazi pored samog puta koji od Resavice vodi ka Čestobrodici(istočno od Paraćina).

Ono što je mana ovog vrlo čudnog i jedinstvenog vodopada je šumski put koji je u periodu najveće aktivnosti, u proleće, praktično neprohodan zbog faune koja je vrlo aktivna i rajski lepa. Leti, kada se bukove šume južnog Kučaja razgranaju i rascvetaju, voda niz bedem od sige samo stidljivo kaplje što vam daje osećaj kao da ste u snu. Visok je oko 15 metara, vrlo je siromašan vodom čak i u proleće kada ima vode, mada nikada ne presuši. Vodopad Prskalo, kao da je čovek svojom rukom napravio (mada vrlo liči na bajkoviti Tolkinov plato zamka Gondor u knjizi o Gospodaru prstenova) i ostavio ga na mestu koji je blizu pored puta da mogu svi da ga vide, a opet dovoljno daleko da retko ko prođe.

Prizor na kome se oči odmaraju a pogled ka vrhu brzo završi u malom  viru koji Prskalo sa malo buke već godinam vaja uz pomoć reke Nekudovo čiji se izvor nalazi samo nekih 70-ak metara iznad vodopada. Interesantno je da reka Nekudovo ovde izvire ali nestaje, tačnije ponire na pola puta prema Resavici odakle se nakraćim putem i stiže do ovog vodopada.

5. Semeteško jezero

Na Kopaoniku se krije jedan zanimljiv prirodni fenomen.

Semeteško jezero

To je jezero po kojem ostrva plove. Jezero je prečnika oko 60m a najveće ostrvo je dugačko 15m i obraslo rastinjem, a na njemu je čak i nekoliko visokih stabala. Pored ovog ostrva, postoji i nekoliko manjih, a nekoliko njih su uništili kupači.

Ploveća ostrva predstavljaju pravu atrakciju za sve turiste koji posete ovo jezero, jer se ostrva pomeraju kada duva vetar, a isto tako ih mogu i posetioci sami „voziti“.

Semeteško jezero je specifično i po tome što se njegova dubina ne može izmeriti, jer su podvodni izvori iz kojih jezero dobija vodu toliko duboki i široki da su i sami deo njega.

Daždevnjaci su stari stavnovnici Semeteškog jezera, a nedavno je izvršeno i poribljavanje jezera.

6. Vlasinsko jezero

Nalazi se na jugoistoku Srbije, na teritoriji opštine Surdulica.

Njegova površina iznosi 16 km² a dubina do 35 m. Jezero je okruženo planinama Gramada, Vardenik i Čemernik. Nalazi se na 1.213 m nadmorske visine. U jezeru svakog minuta pritiče dva kubika vode prvog kvaliteta. Vlasina, Vrla, Jerma, Božička reka i Ljubotenska reka sa njihovim pritokama čine sliv jezera.

Takozvana plutajuća ostrva, koja nastaju pri dizanju vodostaja jezera su specifičnost Vlasinskog jezera. Ostrva su od treseta, produkta vekovnog raspadanja mahovina tresetnica. Ploveća ostrva sa svojom gustom vegetacijom plove po 16km² velikom jezeru i prava su atrakcija. Po jedinstvenosti u svetu pravi su mamac za turiste.

Prirodne lepote i retkosti ovog područja čine: planine, klisure, vodopadi, izvori, reke, flora i fauna, kao i blagonakloni uticaj klime i tišina planinske prirode. Registrovano je više od 300 lekovitih biljaka oko jezera.

Ono što je karakteristično za floru je, svakako, vrlo retka biljka mesožderka pod nazivom rosulja.

Vlasinsko jezero je bogato grgečom, klenom, somovima, šaranima, belim amurima i pastrmkom. Klima je subplaninska, sa kratkim, suvim, svežim letima i hladnim zimama. Zbog svih ovih odlika područja u toku su istraživanja Zavoda za zaštitu prirode radi zaštite ovog područja kao parka prirode.

7. Belocrkvanska jezera

Turističko mesto sa velikim potencijalom i premalom pažnjom javnosti.

Nalazi se blizu granice sa Rumunijom i obuhvata celinu od više desetina jezera od kojih se izdvaja sedam. Najpoznatije su Vračevgajsko i Šljunkara, a najveće kupalište predstavlja gradska plaža. Uz jezero nalazi se i vikend naselje kamp prikolica, ali i nekoliko manjih hotela i vila pogodnih za odmor.

Belocrkvanski biser možda nije mesto pogodno za žurke i provode, ali je itekako preporučljivo za porodični odmor i otklanjanje stresa. Ko bude išao na ovogodišnji Exit, može da skrene malo jugoistočno i da na miru presabere utiske.

8. Spomenik prirode Đavolja varoš

Nalazi se ispod planine Radan, 27 km jugoistočno od Kuršumlije.

Na visini od 600 metara je ovaj neobičan i redak prizor oko 200 reljefnih figura, nastalih viševekonim erozivnim procesima i koje suprotstavljene sa leve i desne strane litice formiraju dve ’’mahale’’- Đavolju jarugu i Paklenu jarugu. Bitno za ovo mesto je i Crveno vrelo, izvor mineralne vode, koja nije za piće, ali meštani tvrde da je lekovita i da njome treba ispirati bolesna mesta.

Ono što oduvek prati ovo mesto jesu mnogobrojne legende, od kojih je najpoznatija ona prema kojoj su te figure skamenjeni svatovi, koji su krenuli da venčaju brata i sestru, i koje je Bog skamenio, kako bi sprečio greh.

Kako zbog svog izuzetno neobičnog izleda, tako i zbog legendi, koje daju dodatnu dozu mističnosti ovom mestu, Đavolja varoš svakodnevno privlači turiste širom sveta, a nominovana je i za svetsko čudo prirode.

9. Manastir Studenica

Važi za jedan od najlepših srpskih manastira zbog prefinjene arhitekture vizantijsko– raške škole, ali i zbog prelepog ambijenta u kome je smešten. Nalazi se na listi UNESCO-a od 1986. godine.

 Studenicu je podigao Stefan Nemanja u XII veku, čije mošti se i danas nalaze u ovom manastiru. U Studenici se nalaze i mošti Stefana Prvovenčanog.

Nekada se u kompleksu manastira nalazilo 14 crkava, a do danas su sačuvane samo tri : Bogorodičina crkva, Kraljeva crkva i Crkva Sv. Nikole.

Studenica je bila jedan od najbogatijih manastira, ali ratovi i pustošenja tokom duge istorije su učinili svoje. Ipak, danas se u riznici Studenice mogu videti neki od sačuvanih dragocenih predmeta. Na 8km od manastira, nalazi se uklesana u litici isposnica Sv. Save u kojoj je on pisao Studenički tipik i Žitije sv. Simeona Nemanje.

10. Oplenac

Nalazi se na 80 km od Beograda, u neposrednoj blizini Topole.

Mesto koje odiše lepotom listopadno-četinarskih šuma i istorijum jedne od najznačajnijih srpskih dinastija, Karađorđevća.

Na ovom mestu je izgrađen mauzolej dinastije koji je započeo kralj Petar I Karađorđević, a zatim i čitav istorijsko-memorijalni kompleks, koji kasnije postaje njihova zadužbina.

Danas se u okviru ovog kompleksa mogu videti Crkva Sv. Đorđa, Mauzolej srpske kraljevske porodice, kraljevi vinogradi, muzej(Vinogradareva kuća), kuća kralja Petra, kraljeva vila, kraljičina vila, Karađorđeva crkva, spomenik Karađorđu i hotel.

11. Krupajsko vrelo

Ako volite prirodu, vodu, mirno mesto i dobru hranu Krupajsko vrelo je pravi izbor za Vas. Nalazi se između sela Milanovac i Krupaja, u podnožju Beljanice. Homolje je poznato kao ekološka oaza, a ja posle ovog obilaska moram da potvrdim da je tako.

Izvorište stvara na površini kraško jezero. Plava boja na površini čini mesto nestvarnim. Ne postoji reč kojom se može opisati idila Krupajskog vrela – ono se prosto mora videti. Tu je i izvorište lekovite vode koje upotpunjuje ovo prelepo mesto. Vrelo je okruženo šumom, a stazice koje vode do njega ukazuju da se može doći i kroz šumu.

12. Rajačke pimnice

Istočna Srbija/Negotinska Krajina

Istorija vinarstva predstavljaju dragoceni deo srpskog kulturnog nasleđa. Njen materijalni dokaz – Rajačke pivnice (pimnice) jedinstven je i u Srbiji i u okruženju.

Pimnice su živi svedok načina života i običaja tradicionalnih vinarskih zajednica Srba u Istočnoj Srbiji kroz vekove. Selo Rajac specifično je po tome što poseduje posebni deo sela gde su smešteni autentični vinski podrumi – pimnice.

Pimnice su izgrađene još u 18. veku od drva i kamena i dan danas ih lokalno stanovništvo koristi za odlaganje vina. Tokom posete možete probati vino a u nekim i prespavati, okruženi predmetima iz 18. i 19. veka.

Izvor: portalmladi.com

Pre jedno jače od godinu dana imao sam neobavezan intervju za Bap Vesti i pitanje Kako Bačka Palanka izgleda iza mog objektiva? i nekako izustih da izgleda lošije nego pre, da Tikvara nije moja Tikvara…i da imao sam nekakve sporadicne “napade” zbog toga jer sam kao napomenuo da je do grada…naravno razmisljao sam o tome i da se odmah ogradim moj status nema nikakvu POLITIČKU konotaciju jer nekako navikao sam da oni kojima neodgovara neka loša reč se hvataju za to da smo protiv vlasti…Vučića ili čega već…e pa ovaj put nisam protiv nikoga i inače nemam stav da sam protivnik nekoga! Ja sam za moju Palanku…

Ovo me vuče još od početka Jula:

Dunavski bal ove godine, idem radno ka glavnoj bini i gledam masu ljudi koja je jedva dočekala nekakvo dešavanje, ljudi su željni da se okupe, tradicija kakvu poznajem od malena, sećam se tata koji radi i željno ga isčekujemo da idemo ejjj Dunavski bal jbt…a program ove godine? Ako su ljudi već izašli zar ne može da bude kao nekad? Neki izvodjači u tri dana za svakoga? Neko aktuelan, popularan danas? Zar ne može grad to da pruži? Prijatelji garada? Znam da ljudi koji organizuju imaju vezane ruke jer nije sve do njih, mora se pogurati malo i od “gore”.Kada vidim neke mnogo manje razvijene gradove šta nude za svoje sramota me bude…nekako iskreno jako me to razočaralo…pružite ljudima zadovoljstvo tri dana u godini…nije teško do volje je.

Nevreme prvo, nevreme drugo! Letim ka mojima , krpimo krov, borimo se i ljudi su tu da pitaju trebali šta i svaka čast ali Nije mi trebalo da moja Palanka bude na svim vestima i svim portalima ali smo razjebani totalno, počelo je da se priča o nama tri dana posle u medijima…mislio sam da ako na vreme krenemo priču da smo medju najgore pogodjenim gradovima ako ne i najgore doćiće neki human čovek iz unutrašnjosti, ponudiće neko nešto, a mi??? Osećao sam da neki ljudi i vlast pojma nemaju za Palanku, nekako smo postali nevažni, neprimetni…zadnja rupa sto bi se reklo…sta je investicija u gradu? Sta je novo u gradu? Nekada ponosno danas…sivo je…sivo je vec godinama…postali smo divlji zapad…i ne zanima mene dal je do vlasti, dal je do pokrajine, republike…ne razumem se…ne zelim da se razumem ja sam taj koji gleda spolja a trulo i unutra a trulo i spolja… samo vidim ostale gradove deluju mi manje razvijeni ali lepi su, uredni su…

Ima i dobrog…svaka vam čast sto smo se humano udruzili i podrzali sugradjane kojima je pomoc bila potrebna. Ponos je tu!

I juče sedim i gledam sve ovo oko nedužnog deteta…reč SRAMOTA malo je, prebacivanje odgosvornosti m sa institucije na instituciju…a problema milion…žao mi je i nemam reči kojima da opišem osećaj da ona moja Palanka a ja volim da kažem moja jer nekako sam medju prvima krenuo da je fotografišem i svojatam kao svoju, da ponosno izgovaram i opisujem šta sve imamo…kako je lepa, kako je razvijena, kako ovo, kako ono…PROPADA I to slobodnim padom…žao mi je…žao mi je da me zaista srce boli i nadam se da ću nekada moći da vratim taj osećaj ponosa da sam iz najlepšeg mesta u Srbiji i sveta…PALANKO MOJA BUDI SE…Nemoj više da mi padaš, volim te kad sijaš…ja sam tu i čekam te da mi se nasmešiš ponovo kao što si znala kad sam počinjao da fotkam…

Saučešće porodici dečaka, i neka vam Bog da snage da sve izgurate i izdržite.

Ps. Ponoviću ne želim da se moj status uvlači u političke okvire, pričam kao gradjanin koji više iznad svega voli svoj grad…

Autor. Nikola Segan

Vlada Republike Srbije usvojila je juče Uredbu o utvrđivanju Programa podsticanja razvoja preduzetništva kroz finansijsku podršku za žensko preduzetništvo u 2023. godini, a sa ciljem jačanja ženskog preduzetništva, povećanja broja privrednih subjekata i daljeg podsticanja zapošljavanja.

Potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali, koji po ovlašćenju predsednice Vlade obavlja funkciju ministra privrede do izbora novog ministra, naveo je da je za podsticanje ženskog preduzetništva namenjeno 600 miliona dinara bespovratnih sredstava, kao i da program predstavlja kombinaciju bespovratnih sredstava iz budžeta i povoljnih kredita Fonda za razvoj.

– Posebno me raduje što su opredeljena sredstva sada šest puta veća nego ranije, s obzirom da je prethodnim konkursom za program za žene i mlade bilo opredeljeno 100 miliona dinara, a sada je samo za žensko preduzetništvo namenjeno 600 miliona dinara, dok iznos bespovratnih sredstava ide i do 50 odsto, što je najviši procenat po svim našim programima podrške preduzetništvu – naveo je Siniša Mali komentarišući ovaj vid pomoći države.

On je istakao da kroz ovaj program vlada želi da pruži sistemsku podršku ženskom preduzetništvu, kako bi se dala podrška ženama za nastavak i razvoj njihovih biznisa, a time podstaklo i jačanje preduzetništva, malih i srednjih preduzeća, koja su kičma razvoja naše privrede.

– Kroz ovaj program biće podržane sve žene preduzetnice bez obzira na godinu osnivanja njihovih biznisa, a njima se omogućava da dođu do finansijskih sredstava za poslovanje pod povoljnim uslovima. Na taj način se dalje poboljšava položaj žena na tržištu rada, jača njihov preduzetnički duh i one se ekonomski osnažuju – naglasio je Mali.

Ministar je istakao da Ministarstvo privrede treću godinu za redom sprovodi poseban program podrške ženama preduzetnicama kroz koji se podstiče samozapošljavanje žena, i to kako u proizvodnim tako i u uslužnim delatnostima.

On je dodao da, ako se pogledaju prethodne godine, broj odobrenih zahteva za žene preduzetnice je 2021. godine bio 74, 2022. godine 64, a ove godine očekujemo 250 odobrenih zahteva.

U 2023. godini, kroz ovaj program, odobravaće se veći iznos bespovratnih sredstava, nego u prethodne dve godine, što će biti još veći podsticaj ženama da pokrenu svoje poslovanje i što će uticati na dalje smanjenje njihove nezaposlenosti – naveo je Siniša Mali.

On je izrazio očekivanje da će javni poziv za podsticanje razvoja ženskog preduzetništva biti raspisan u narednih mesec dana.

– Ovom prilikom pozivam sve žene preduzetnice da se prijave na konkurs i dobiju sredstva za napredak i razvoj svog poslovanja – zaključio je ministar Mali.

Sredstva opredeljena programom namenjena su za finansijsku podršku novoosnovanim i postojećim preduzetnicama, kao i mikro i malim privrednim društvima, koja su registrovana u Agenciji za privredne registre, a čiji je osnivač i zakonski zastupnik žena. U privrednom društvu koje ime više osnivača, minimalni udeo koji mora biti u vlasništvu jedne ili više žena je 50 odsto i jedan od zakonskih zastupnika mora biti žena.

Kako se navodi u Uredbi o ovoj pomoći države, sredstva opredeljena Programom, namenjena su, između ostalog, za kupovinu mašina/opreme/alata, nove računarske opreme i softvera, vozila koja služe za prevoz sopstvenih proizvoda, repromaterijala i sirovina i drugih transportnih sredstava uključenih u proces proizvodnje i pružanje usluga (novih ili polovnih, ne starijih od pet godina).

Sredstva iz Programa su namenjena i za tekuće održavanje adaptaciju poslovnog i/ili proizvodnog prostora do iznosa od milion dinara od ukupnih sredstava za investiranje, za kupovinu poslovnog/proizvodnog prostora za privredne subjekte koji su registrovani u APR-u do 31. decembra 2020. godine i na dan 31. decembar 2022. godine zapošljavaju minimum pet zaposlenih (uključujući i samu preduzetnicu). Sredstva mogu biti namenjena i za operativne troškove, koji mogu da učestvuju najviše do 25 odsto u strukturi ukupnog ulaganja za koja se potražuju sredstva Programa.

Privredni subjekti koji zadovolje uslove Programa mogu ostvariti pravo na finansijsku podršku u vidu bespovratnih sredstava u iznosu od 40 odsto vrednosti ulaganja, odnosno do 50 odsto vrednosti ulaganja za privredne subjekte koji pripadaju jedinicama lokalne samouprave koje su razvrstane u treću ili četvrtu grupu razvijenosti.

Preostali iznos investicionog ulaganja privrednih društava i preduzetnika finansiraće se iz kredita Fonda za razvoj prema propisanim uslovima. U zavisnosti od propisanih uslova, može se odobriti minimalna ukupni iznos sredstava (kredit + bespovratna sredstva) od 400.000 dinara, dok je maksimalan moguć iznos sredstava 12 miliona dinara.

Javni poziv, uputstvo o načinu sprovođenja Programa, konkursna dokumentacija kao i informacija o uslovima kredita kod Fonda, biće objavljeni na internet sajtu Ministarstva privrede www.privreda.gov.rs, Fonda za razvoj www.fondzarazvoj.gov.rs i Portalu preduzetništva www.preduzetnistvo.gov.rs.

Izvor. kurir.rs

Povrede joj je nanio ” veliki gazda” hotela Jablanica, Amir Džafić .

Šta možemo mi učiniti?

Možemo mnogo toga

Pozivam svoje , prije svega, sugrađanke da pokažu bar mrvu ženske solidarnosti pa u što širem luku zaobilaze ovu kuću strave gdje su radnici na sve moguće načine maltletirani.

Imam informacije da je ” veliki gazda” , babin sin, i ranije fizički nasrtao i prijetio batinama radnicima hotela.

Pozivam sve ustanove i institucije da otkažu sve ugovore sa hotelom Jablanica.

Pozivam sve buduće mladence da ne organizuju svadbena slavlja u hotelu Jablanica

Ako bismo svi rekli ” ne” ovoj kući strave Amir Džafić bi stavio ključ u bravu .

Pokažimo bar ovaj put empatiju i solidarnost prema svima koji trpe sve vrste poniženja za mizernu platu koju zarađuju kod robovlasnika.

Ako i poslije ovog jablaničke ulizice budu išle u ovaj objekat onda smo ko društvo kompletno smeće i treba nam samo dobar zemljotres da nas sravni sa zemljom.

To će biti ujedno poruka i poslodavcima da mogu kako hoće, ali ne mogu dokle hoće.

Pitam se šta radi naše jablaničko udruženje žena Most, koje inače izlijeće iz paštete kada je god neka manifestacija?

Gdje je sad ” žena za ženu”?

Da li to ima veze sa strankom koja je uvijek ” pazila” i Džafića i udruženje?

Izvor: facebook.com/zinka.kadic.3