Stiže revolucionarna PILULA koja UNIŠTAVA sve tipove čvrstih TUMORA u ranoj fazi!
Značajno je zato što se ranije smatralo da je za ovaj protein – proliferirajući ćelijski nuklearni antigen (PCNA) – “nelekovit”.
Paraliza SNA – “Budna sam, ali ne mogu da se pomerim…”
Ljudi širom sveta bore se sa paralizom sna, što predstavlja veliki problem, gde je osoba svega svesna, ali ne može da pomeri svoje telo.
Paraliza sna nastaje u toku REM faze i može da traje od nekoliko sekundi do nekoliko minuta, ali i da se ponavlja više puta tokom jedne noći, a neretko dovodi i do halucinacija.
Može da nastane kod svakoga, ali je najčešće povezana sa narkolepsijom (hronični poremećaj spavanja), a šansu od ove pojave povećavaju i stres, prekomerno konzumiranje alkohola uz nedostatak sna i neredovno spavanje.
Jedna žena iz Srbije je na društvenim mrežama odlučila da podeli svoje zastrašujuće iskustvo sa paralizom sna, prenosimo vam njenu objavu u celosti:
“Pišem ovo jer sam se upravo probudila iz veoma uznemiravajuće agonije koja je trajala celu noć. Legla sam da spavam oko ponoći i dok sam tonula u san, strefila me je klasična paraliza sna – osećaj vibracija, budnog i svesnog uma, ali uspavanog tela u nemogućnosti da se pomeri, propraćeno generalno nelagodnom, mračnom atmosferom”, rekla je uzrujana žena.
Ona je istakla da joj to nije bio prvi put da joj se ovako nešto desi, već da se sa paralizom sna susretala dva puta pre ovoga.
“Iz teorije znam kako da se prepustim i ne uzbuđujem previše. Ali ovaj put se razlikuje od prethodnih, zbog toga što je bilo repetativno. Celo veče nisam uspela da utonem u normalan san, već bi se, čim bih krenula da sklapam oči, automatski javljala paraliza. Ono što je novo, je to da mi se javljao osećaj beskonačnih lažnih buđenja i ozbiljnih zvučnih i vizuelnih halucinacija čiji ciklus nisam mogla da prekinem”, iskrena je ona.
Objasnila je da je proces započeo tako što je imala jasne halucinacije glasova, dok je svesno videla i osećala sebe kako leži u sopstvenom krevetu u sobi. Potom je pokušala da se trgne i “probudi”, a kada je mislila da se konačno probudila, bila je jako srećna. Ali ovo nije bilo pravo već lažno buđenje.
“Nekako budem sigurna da sam budna dok ne probam da odem da upalim svetlo, odem da ga upalim i neće da se upali i tu opet skapiram da ipak nisam zapravo budna. Opet se istrgnem iz sna i mislim da sam sad ipak budna. Opet hrlim ka svetlu i manično pokušavam da ga upalim ali neće. Gledam na sat i vidim kako kazaljke pokazuju na neko vreme koje nema nikakvog smisla, a sve je to propraćeno generalno jako sablasnim osećajem prisustva neke energije strave i užasa”.
Rekla je da se ovaj ciklus se ponavljao jedno 7-8 puta i da je svaki put počinjao u poznatom okruženju njene sobe i trpezarije ali bi uvek neka sitnica bila izmenjena, što joj je dokazivalo da se ipak ne radi o pravom budnom stanju. Kaže da se agonija završila tek posle 5-6 sati.
“Nisam uopšte uspela da se naspavam u kakvom god položaju da sam spavala. Doslovno se osećam kao zombi”, kaže ona.
Priznaje da je svakom njenom iskustvu paralize sna do sad prethodila ili konzumacija alkohola u prethodnih 48 sati, ili stanje anksioznosti, pa čak i depresija.
Izvor: objektiv.rs
Čudotvorni izvor manastira Đunis – Voda od koje su nepokretni prohodali, slepi progledali, a nemi progovorili!
Legenda o nastanku manastira Đunisa vezuje se za davno predanje o pojavljivanju Majke Božje i izvora svete vode na mestu na kome će kasnije seljani podići manastir.
Čudotvordna voda manastira Đunis
Predanje o čudotvornoj vodi manastira Đunis potiče još iz 1898. godine. U njemu se kaže da se Bogorodica prikazala trinaestogodišnjoj devojčici, pred kojom se tada otvorio izvor. Majka Božija ga je blagoslovila i prorekla da će lečiti bolesne.
Majka Božja kazala je tada devojčici da prenese seljanima da na tom mestu podignu crkvu, a da bi označila tačno mesto gradnje, bacila je krčag vode na kamen.
Manastir Đunis sa Crkvom Pokrova Presvete Bogorodice osvetio je patrijarh srpski Pavle.
Svake godine, 14. oktobra kada se slavi praznik Pokrov Presvete Bogorodice,, u manastir Đunis dođe i po nekoliko hiljada vernika, koji žele da prisustvuju bdenju i jutarnjoj liturgiji.
Čudesna isceljenja izvorske vode od manastira Đunis načinila su pravo mesto hodočašća. Meštani okolnih sela prepričavaju da su mnogi nepokretni, pošto su se napili vode sa izvora pored crkve, prohodali, slepi progledali, a nemi progovorili.
Izvo: kurir.rs
Crna TAMJANIKA, sorta sa mitskim statusom
Rođenje naslednika ili naslednice “zaliva se” vinom koje i sastavni deo obreda krštenja, venčanja, smrti. Vino zauzima i važno mesto u slavskim običajima. I ne samo tada, jer sve češće je ono neizostavni deo svakodnevnih obroka. Čini mi se da domaća vina, kad kažem domaća mislim na ona proizvedena u Srbiji, polako vraćaju primat nad inostranim – francuskim, italijanskim, argentinskim, makedonskim… A zašto i ne bi kada se u Srbiji spravljaju vina vrhunskog kvaliteta. U takva se sigurno ubraja tamjanika, jer malo je onih koji su je probali, a da im ona nije postala omiljeno vino. Možda iz mene govori i lokalpatriotizam, budući da mi je Negotinska krajina, jedan od najpoznatijih vinogradarskih krajeva u Srbiji, bliži komšiluk. S druge strane, veliki broj inostranih i domaćih turista koje vinski put s namerom dovede u Negotinsku krajinu, dokaz su da današnji vinari i vinogradari veoma uspešno nastavljaju tradiciju svojih predaka.
A sve je počelo jako davno, u vreme Rimljana kada se gajenje vinove loze proširilo sa Fruške gore gde su prvi čokoti posađeni, preko Smedereva prateći Dunav stiglo do Negotinske krajine. Proizvodnja vina u Negotinu prvi se put u pisanom dokumentu pominje 1530. godine, a pravi “bum” bio je sedamdesetih godina 19. veka kada je filoksera desetkovala francuske vinograde. Tada su se negotinska vina izvozila u Francusku, Austrougarsku, Nemačku, Rusiju jer je ovdašnja loza odolela ovoj boljci. U Negotinu je 1890. osnovana prva vinogradarska zadruga, godinu dana kasnije na zemljištu zakupljenom od Manastira Bukovo ukazom kralja Aleksandra I Obrenovića osnovana je Škola za vinodelje i voćarstvo kojoj je inače prethodila prva vinogradarska škola koju je 1887. na svom imanju osnovao Manastir Bukovo. Najveće površine pod vinovom lozom u Srbiji krajem 19. veka bile su baš u Negotinskoj krajini. Dakle, nimalo čudno što je Vinarija manastira Bukovo poznata poodavno, a sam manastir je, slobodno se može reći, bezmalo sinonim i glavno obeležje vinogradarstva i vinarstva ovog kraja. Ta vekovna tradicija Manastira Bukovo motivisala je tadašnjeg Episkopa timočkog Justina, da sa manastirskim bratstvom obnovi i nastavi tradiciju vinogradarstva i vinarstva. Podignut je zasad crne tamjanike čime je ova drevna sorta sačuvana od zaborava, a od nje se u Vinariji manastira Bukovo spravlja jedinstveno vino, neponovljivog mirisa i ukusa.
Tamjanika je sorta koja ima bezmalo mitski status i crna tamjanika je lokalna i autentična sorta grožđa u Negotinskoj krajini. NJeno se vreme vraća i sve češće vina od crne tamjanike mogu da se sretnu u ovdašnjim malim podrumima i vinarijama. Poznavaoci vina kažu da je sa pravom proizvodnjom vina od ove sorte najviše odmakao Manastir Bukovo koji ima nekoliko hektara pod crnom tamjanikom. Šta je ono što nju, proizvedenu u Vinariji Manastira Bukovo razlikuje bilo je prvo pitanje kojim je započeo razgovor sa monahom Platonom kome je vinarija poslušanje.
– Današnji ljubitelji vina, pogotovu strani turisti, koji su uglavnom zasićeni standardnim sortama poput “šardonea” i “kaberne sovinjona”, sa velikim interesovanjem tragaju za nečim novim. To ih često dovodi u Negotinsku krajinu, koja, slobodno možemo reći, ponovo postaje ono za šta je, uvereni smo, Bogom dana – vinogradarska regija. Glasine o crnoj tamjanici koja je očigledno bila zaboravljena i svedena na mit, su bile izazov da pre skoro deset godina Manastir Bukovo odluči da mit prevede u stvarnost, time što sadi dva hektara vinograda crne tamjanike. Ujedno, ovo je početak jedne nove priče, zasnovane na tradiciji koju je manastir oduvek imao. Ovim se takođe, obnavlja i čuva jedna autohtona srpska sorta grožđa od koje i te kako može da se spravi dobro vino. Mislimo da bukovsku crnu tamjaniku izdvaja od ostalih to što je stoprocentno čista, suva i što se pravi od grožđa isključivo iz našeg vinograda, bez dodataka i kupaže sa bilo kojom drugom sortom, što mislimo da nije praksa kod ostalih proizvođača, mada ne tvrdimo, jer je sorta prilično nepoznata i postoje različitosti u klonovima. Radimo na tome, da uz pomoć selekcije izvučemo najbolje i postavimo standarde – kaže monah Platon.
Treba reći da je crna tamjanika specifična muskatna sorta retka u svetu koja je teška za uzgajanje zbog problema sa cvetanjem. Sve to ide u drugi plan kada se dobije vino neponovljivog ukusa i mirisa u kome se se prepliću cvetni, voćni i začinski tonovi (ruža, suvo grožđe, bosiljak). Zato bukovski monasi svojim trudom i predanošću neguju manastirski vinograd i drevnu crnu tamjaniku, trudeći se da ujedine tradiciju i savremenu tehnologiju u proizvodnji vina.
– Uz pomoć današnje nauke i tehnologije čoveku je omogućeno da se više približi i da skoro mikroskopski vidi i spozna ono što grožđe može da da i ono što će ljudskim receptorima najviše da prija. Ali, ne treba otići u krajnost i proizvesti laboratorijski proizvod, već pronaći balans između prirodnog procesa i ljudskih težnji. Tradicionalno pravljenje vina je prilično jednostavno, ali ono što ga čini boljim, kvalitetnijim i svakako sigurnijim procesom je primena današnjih novih tehnologija koja se tiče opreme, mehanizacije kako u samom vinogradu, tako i kasnije u vinariji – objašnjava monah Platon.
Budući da je zahtevna, zanimalo me je i koliko je majstorstvo, znanje, iskustvo potrebno za crnu tamjaniku, kao i da li je i ljubav prema onome što se radi još jedan neophodan sastojak?
– Iskustvo je početničko, skoro da ga nema. Uzdajući se najpre u Božji blagoslov bez koga ne bismo uspeli da ostvarimo ništa od ovoga pomenutog započinjemo i upuštamo se u upoznavanje ove vrlo kompleksne sorte. Bez stručne pomoći koja se ogleda u zajedničkom radu sa dr Radovanom Đorđevićem, našim tehnologom, kao i Milanom Aleksićem, zaštitarom, praktično ne bismo mogli da za ovako kratko vreme dođemo do ovakvih rezultata. Mi kao monasi koji smo na prvom mestu dužni da imamo ljubav prema Bogu, a sve oko nas je ruku Božijih delo, a svako naše delo je žrtva Bogu i bližnjima, te stoga imamo ogromnu odgovornost – kaže monah Platon.
Crna tamjanika nije jedino vino koje se spravlja u manastirskoj vinariji, šta je opredeljujeće kod odabira vinskih sorti koje će se uzgajati i od kojih će se spravljati vino bilo je sledeće pitanje za monaha Platona.
– Obnavljajući stare manastirske vinograde čiji su zasadi uglavnom Šardone, Burgundac, Game, Merlo i Kaberne Sovinjon, razvili smo i samu proizvodnju vina od ovih sorti. Pored ovoga, opredeljenje nam je svakako očuvanje i povratak starim autohtonim vinskim sortama Negotinske krajine kao što su “začinjak”, “bagrina” itd. Negotinska vinska regija sa 265 sunčanih dana, u toku godine, po čemu je ona jedinstvena u odnosu na sve ostale regije u Srbiji, omogućava uspešno uzgajanje skoro bilo koje sorte grožđa. Šteta što se ovakav potencijal ne koristi više – smatra monah Platon
Filigran je majstorski rad u izradi nakita, majstorstvo u spravljanju vina je takođe potrebno koje je oličeno, pretpostavljam, u proizvodnji vina u manastirskoj vinariji te je verovatno to bio jedan od razloga što je “filigran” naziv brenda vaših vina?
– Samo ime “filigran” je blagoslov vladike Justina koji je praktično obnovitelj i utemeljitelj današnjeg bratstva manastira Bukovo. I ne znajući na početku šta iziskuje pravljenje vina uvideli smo da je to zaista pravo ime za vino, jer ono traži da se svakom detalju obrati pažnja, što i jeste u neku ruku filigranski rad – objašnjava sagovornik Danasa od koga saznajemo i kako izgleda jedan običan dan.
– Opštežiteljni način života koji je ustanovljen u našem manastiru podrazumeva da je bilo koji uspeh na bilo kom poslušanju od najprostijih do najkomplikovanijih uspeh svih nas u celini, počev od igumana do najmlađih. Svako doprinosi na svoj način. Naravno, poslušanje u vinariji je poslušanje jednog monaha i ono nosi odgovornost, ali bez molitvene podrške ostalih monaha sve to ne bi bilo moguće. Dan počinje i završava bogosluženjem, sve ostalo vreme je ispunjeno trudom monaha na raznim poslušanjima – kaže monah Platon.
Ozbiljan i predan rad ne ostaju bez rezultata koji predstavljaju temelj za budućnost.Vina proizvedena u Vinariji Manastira Bukovo sve prisutnija su u javnosti i specijalizovanim sajmovima vina. Ocene i komentari dobri.
– I sami smo iznenađeni dobrim komentarima ljudi koji se ovim poslom bave godinama i na taj način dobijamo odgovor i potvrdu da smo na dobrom putu i podstiče nas da se još više trudimo i istrajemo. Pošto se ugled i istinski uspeh ogleda tek kada nešto postoji i živi generacijski, trudimo se prvenstveno na postavljanju dobrih temelja koji su održavanje kvaliteta, proučavanje i unapređenje proizvodnje, na kojima će buduće generacije, uz Božiju pomoć, moći da nastave započeto i stvore nešto zaista vredno – kaže monah Platon završavajući razgovor.
Proizvodeći vrhunska vina dostojna Negotinske krajine bratstvo Manastira Bukovo, kao i drugi već kvalitetom potvrđeni vinari, pokušavaju da negotinskom kraju vrate renome koji je nekad imao. I kako monah Platon reče na dobrom su putu.
Izvor: danas.rs
SLADIĆ – Biljka koja leči 100 bolesti (RECEPTI)
Da li ste čuli za sladić? Ko ima baku neka nju pita. Iznenadiće se kada čuje šta sve baka zna o ovoj biljci i koliko boljki može da izleči. Bolje pitati baku šta ne leči. Takve bolesti se na prste mogu izbrojati.
Lekovitost sladića bila je poznata odavnina. U manastirskim bolnicama čaj od mešavine korena sladića, rizoma pirevine i ječma korišćen je kao univerzalni lek za oporavak kod svake bolesti. Savremena istraživanja potvrdila su i njegovo povoljno dejstvo na jetru pa je koren ove biljke čest sastojak i u mešavinama detoks čajeva.
Aktivni sastojci takođe pokazuju i protiv-upalno delovanje a povoljno deluju i na ublažavanje grčeva i bolova. Sok sveže biljke koristio se u narodnoj medicini kao sredstvo za lečenje čira na želucu, a sušen koren kao sastojak čajeva za regulisanje varenja ili u vidu štapića za žvakanje tokom odvikavanja od pušenja.
Metabolizmom glicirizina ( materije koja ubrzava izlučivanje sluzi) nastaje glukuronska kiselina koja je od velikog značaja za izlučivanje drugih produkata metabolizma preko bubrega. Upotreba se nikako ne preporučuje u slučaju ciroze jetre i bubrežne insuficijencije kao i u slučaju sniženog nivoa kalijuma u krvi.
Najnovija laboratorijska istraživanja pokazuju da ekstrakt sladića zaustavlja rast ćelija tumora prostate. U obliku praha ili sirupa, često se koristi u kulinarstvu kao dodatak sosovima, a kao „crni šećer“ za pripremu poslastica i izradu bombona.
Zahvaljujući svom vrlo složenom sastavu, deluje na organe za disanje i varenje, jača odbarambene sposobnosti organizma i popravlja raspoloženje. Sadrži više od 150 hemijskih jedinjenja koja doprinose očuvanju optimalnog zdravstvenog stanja kao što su aminokiseline, beta-karoten, vitamini, ugljeni hidrati, masti, proteini.
Analizama je utvrđeno da je glicirizinska kiselina, materija koja slatkom korenu daje snažan sladak ukus, više od 50 puta slađa od saharoze. Slatki koren sadrži oko 10% glicirizinske kiseline, glicirizin, glikozu i druge komponente i zbog toga je sastojak mnogih lekova kao što su sirup za kašalj ili lekovi za čir.
Od davnina se koristi za smirenje kašlja i upale grla. Razlaže nagomilanu sluz i ubrzava njeno izbacivanje iz disajnih organa. Čaj od sladića se posebno preporučuje osobama koje pate od upale jezika.
On je jedan od najefikasnijih biljnih lekova kod upala želudačne sluzokože, gastritisa i čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu. Pomešan sa bokvicom, kantarionom i matičnjakom preporučuje se svima koji pate od čira na želucu.
Sprečava razmnožavanje virusa i njihovo širenje u organizmu, pa se koristi kod brojnih virusnih infekcija uključujući hepatitis, kovid, prehladu i grip (posebno u kombinaciji s matičnjakom, zovom i klekom). Lekari, međutim, upozoravaju na to da slatki koren treba umereno koristiti jer prekomerna upotreba može izazvati pojačano izlučivanja kalijuma i zadržavanja natrijuma i vode u organizmu što doprinosi povećanju krvnog pritiska i hipokalemije.
Zato je veoma važno pridržavati se propisanih doza i ne piti čaj od sladića duže od 6 nedelja u kontinuitetu. Dok pijete čaj od sladića, smanjite unos soli i jedite puno zelenog povrća i sušenih kajsija.
Čajna mešavina protiv čira na želucu i gastritisa
Sladić (Glycyrrhiza glabra) 100 g, Kamilica (Maticaria chamomilla) 50 g, Matičnjak (Melissa officinalis) 50 g, Crni slez (Malva silvestris) 50 g. Sve biljke pomešati i čuvati u staklenoj tegli. Za svako kuvanje čaja uzmu se dve supene kašike ove mešavine i preliju s 600 ml ključale vode, promešaju, sud se poklopi i ostavi da stoji dva sata. Procedi se i pije u toku dana u manjim gutljajima.
Čajna mešavina za iskašljavanje i protiv upale jezika (glositisa)
Sladić (Glycyrrhiza glabra) 100 g, Komorač (Foeniculum vulgare) 100 g. Biljke pomešati, pa tri supene kašike smeše preliti litrom vode. Kuvati pola sata na tihoj vatri, procediti i ohladiti do mlakog. Piti u toku dana u manjim gutljajima.
Antivirusna čajna mešavina
Sladić (Glycyrrhiza glabra) 100 g, Zova (Sambucus nigra) 50 g, Matičnjak (Melissa officinalis) 100 g, Kleka (Juniperus communis) 50 g. Sve biljke pomešati, pa tri supene kašike smeše preliti sa 750 ml ključale vode, promešati, poklopiti i ostaviti da stoji dva sata. Procediti i piti u toku dana u manjim gutljajima.
Kada se zna šta sve može da izleči, valjalo bi da se zna i kako ova biljka, koja je pravi eliksir zdravlja, izgleda.
Sladić, u narodu poznat i pod nazivom slatki koren (Glycyrrhiza glabra) je žbunasta biljka prepoznatljiva po grozdastim ljubičastim cvastima. Poreklom iz južnih krajeva Evrope, danas se uzgaja i u drugim regionima umerenog klimatskog pojasa, najviše u Aziji, naročito u Kini gde se od davnina koristi kao izuzetno cenjena lekovita biljka.
Može da uspeva i kod nas ali se retko sreće, uglavnom se kupuje u prodavnicama zdrave hrane.
Kao lekoviti deo biljke koristi se njen drvenasti koren veoma prijatnog mirisa i izuzetno slatkog ukusa. Koren se obično sakuplja u rano proleće ili sredinom jeseni, jer tada sadrži najviše lekovitih materija: azotna jedinjenja, flavonoide, kumarine, smole, etarsko ulje (bogato anetolom i geraniolom), masti, skrob, tanine, oksalnu kiselinu i veliku količinu glicirizina, hemijskog jedinjenja iz grupe saponina koje povoljno deluje na razređivanje i lakše izlučivanje sluzi.
Izvor: agromedia.rs
Kako da se pomirite sa osobama do kojih vam je stalo – Nije sramota da prvi povučete potez!
Desi se u životu da se iz nekog razloga posvadate s najboljim prijateljem i da vas to mesecima ili godinama tišti. Ako je tako, najmanje što možete je da iskreno pružite ruku pomirenja.
Najveća i najduža prijateljstva stvaramo dok smo mladi, najčvršće ostvarimo u osnovnoj ili srednjoj školi, na studijama, često i na poslu. Veliki prijatelji postajemo i u nekoj prelomnoj životnoj situaciji sa osobom koja se tu zatekla i pomogla nam kad je najpotrebnije, ali i kada je bilo zabavno i veselo, pa se radost delila napola. Najbolje drugove i drugarice zovemo za kumove, krstimo im decu, s njima letujemo, zimujemo, radujemo se i tugujemo jer se znamo predobro i dugo. Ali neretko se desi da i najčvršćim prijateljstvima iz nekog banalnog ili krupnijeg razloga dođe kraj.
Nekada se sa prijateljem posvađamo zbog neprijatnih reči i postupaka, drugačijih stavova… I takve svađe peku i bole, naročito ako nakon toga obe strane zaćute. Do juče nerazdvojni, postajemo kao stranci, ne viđamo se mesec dana, godinu, dve, pet… Brz tempo života ne dozvoljava nam da zastanemo, saberemo se i vidimo da nije moralo baš tako, naročito kad naiđu trenuci kada stari prijatelji počnu ozbiljno da nedostaju. Više nam nije važno šta se i kako desilo, samo osećamo prazninu i želju da se ona popuni. Hteli bismo pored sebe baš te ljude sa kojima smo onomad delili dobro i zlo. Sve češće su nam u mislima, prebiraju se lepe uspomene, u dubini duše želimo da ih pozovemo, ali nam je neprijatno, bojimo se da ne budemo odbijeni, strahujemo da su se potpuno ohladili i da im više ne značimo baš ništa. Ipak, stare ljubavi ne umiru lako, možda samo zamru. Zato kad poželite da se pomirite s nekadašnjim prijateljima, to treba uraditi na način koji će biti pošten, otvoren i s ljubavlju.
Koliko god da vam pada teško, napravite prvi korak – stupite u kontakt, lako ćete naći broj mobilnog telefona, čak i ako ga je prijatelj u međuvremenu promenio. Opcije su poziv ili poruka. Poziv će ga definitivno iznenaditi, a od vaše veštine zavisi hoće li odgovor biti hladan ili topao. Napisan SMS je lakša opcija, jer drugoj strani daje mogućnost da razmisli. Prvi korak je najteži, jer uvek može da se desi da stari prijatelj ne želi ni da vas čuje, ni da vas vidi. Na to budite spremni, ali ćete znati da ste bar pokušali.
Zamolite prijatelja da se nađete na nekom neutralnom terenu. Posle toliko vremena neviđanja, susret oči u oči mnogo znači. Teško je biti ravnodušan kad je pored vas neko s kim ste provodili dane i noći, lepo i ružno. U direktnom razgovoru mnogo toga može da se kaže, objasni i razjasni. Pitajte ga obavezno o porodici, zdravlju i bitnim promenama u njegovom životu. Vaše iskreno interesovanje o njemu koliko-toliko će otopiti led u njegovom srcu. A to je već dobar put za dalje…
Nema smisla gubiti vreme na besmislene teme koje služe kao uvertira pred ozbiljan razgovor koji sledi i zbog kog ste tu. Odmah krenite sa onim što se između vas desilo da biste stavili do znanja da taj susret shvatate ozbiljno i da vam je veoma stalo da popričate i popravite stvar. Što više odugovlačite, bićete nervozniji i napetiji, a to može biti loš pokušaj da zakrpite i zalečite ono što vas tišti.
Nipošto ne potcenjujte svoj deo krivice što se prijateljstvo raspalo. Ako sa sigurnošću znate da ste pogrešili, stegnite srce, pošteno priznajte grešku i najiskrenije se izvinite. Druga strana treba da oseti da to radite iz srca. Traženje lažnih opravdanja se oseti i može da dovede do još gore situacije – da se susret više nikad ne ponovi. Recite da imate jaku želju da nastavite druženje. Može se desiti da vam prijatelj ipak ne oprosti, ali ćete u tom slučaju olakšati dušu jer ste bar pokušali.
Kad se pomirite, ne bi valjalo da odmah počnete sa besomučnim zivkanjem ili insistiranjem za što češćim viđanjima sa starim, a ipak kao novim prijateljem. Stvari preko noći ne mogu da se vrate na staro, za to je potrebno ponovo graditi odnos polako, korak po korak, delo po delo, reč po reč… Jedino to je siguran put da nastavite tamo gde ste stali. Da bi se odnosi vratili na staro i potisnu (ili oproste) povređena osećanja, oboma će trebati poprilično vremena. Ali budite strpljivi, isplatiće se. I nikad ne dozvolite da zbog ponosa ne pokušate da izgladite stvar ako znate da taj vaš prijatelj vredi i ako ga najiskrenije volite. Nije sramota da prvi povučete potez.
Izvor: stil.kurir.rs
MUDROSTI NIKOLE TESLE koje mogu svakom da promene pogled na život!
Nazivali su ga sanjarom, rugali se njegovim idejama, ali vreme je sve postavilo na svoje mesto. Nikola Tesla je bio neverovatno talentovan. Do svojih otkrića je dolazio lako, kao u šali. Govorio je kako mu tehnička rešenja sama padaju na pamet, dok je na svet i na ljude gledao je potpuno drugim očima.
Osim što je bio izumitelj, bio je i vizionar, a njegova vizija smrti i danas se prepričava – verovao je da smrti ne postoji!
Što se Tesle tiče, postoje tri načina da se uveća energija koja dovodi do ljudskog progresa. U kontekstu njegove religioznosti bitan je drugi način o kome govori. Naime, on kaže da treba umanjiti snagu sila koje sputavaju napredak, a to su po njegovom mišljenju neznanje, ludilo i verski fanatizam. Uklanjanje tih sila će doneti mir.
– Ne može biti napretka ako on nije neprestano usmeren ka povećanju blagostanja, mira i dostignuća – rekao je Tesla o religiji rekao nekoliko godina pre svoje smrti, u intervjuu za američki časopis “Liberti”, februara 1937. godine
Odrastao je u porodici predanih vernika, premda je kasnije izjavljivao da veruje u Boga koji ne pripada nijednoj veroispovesti.
Tesla se po mnogočemu razlikovao od svih poznatih naučnika, ali možda je najupečatljiviji njegov odnos prema metafizici i duhovnosti. Nikola je uvek tvrdio da je mentalna komponenta povezana s duhovnošću ljudskog bića i željom za saznanjem i teškim radom, omogućava nečiji napredak.
A neke od njegovih najvećih mudrosti, koji svaki čovek treba pažljivo da pročita su:
– Naše vrline i naši promašaji su neodvojivi, kao sila i materija. Kada se odvoje, nema više čoveka.
– Neka budućnost kaže istinu, procenite svakoga čoveka prema njegovom radu i zaslugama. Sadašnjost je njihova, ali budućnost je moja, za koju sam tako naporno radio.
– Čovek mora da vežba umerenost i nadzor svojih čula i sklonosti u bilo kom pogledu, da bi tako održao sebe mladim u telu i razumu. Suzdržavanje mi nije uvek bilo po ukusu, ali su moja iskustva velika nagrada.
– Čovek je rođen da radi, da trpi i da se bori. Ko tako ne čini, mora propasti.
– Učio sam mnoge jezike, proučavao literature i umetnost proveo svoje najbolje godine u bibliotekama čitajući sve što bi mi došlo pod ruku i osetio sam da sam traćio vreme, ali ubrzo sam shvatio da je to bilo najbolje što sam ikada učinio.
– Od svih “sila trenja”, ona koja najviše usporava ljudski napredak je neznanje, ono što Buda naziva “najveće zlo u svetu”.
– Najvažniji produkt stvaralačkog uma je izum. Njegov krajnji cilj je ovladavanje uma prirodom i iskorišćavanje njezinih sila za potrebe čovečanstva.
– Ako pokušam da nastavim da prekinem tok misli, osećam pravu duhovnu mučninu, nehotice tada prelazim na drugi posao, iznenađen svežinom uma i lakoćom kojom svladavam prepreke koje su mi pre kvarile račune. I redovno nalazim odgovore na teška pitanja uz najmanji napor.
– Ako ne znate kako, posmatrajte pojave prirode, ona će vam dati jasne odgovore i inspiraciju.
Izvor: kurir.rs
Naučno dokazano: Osobe koje konzumiraju ovu vrstu vina sporije stare
Jedna vrsta crvenog vina mogla bi da zaustaviti starenje kože, kažu stručnjaci. Nova studija je pokazala da specifična i neobična vrsta crvenog vina čini da koža izgleda mlađe.
Istraživači sa Univerziteta Florida otkrili su da su žene koje su pile dve čaše bezalkoholnog muskatnog vina dnevno, imale veću elastičnost i zadržavanje vode u koži od onih koje su konzumirale placebo. Nalazi studije predstavljeni su u Bostonu na godišnjem sastanku Američkog društva za ishranu “Nutrition 2023”.
Muskatno vino pravi se od muskatnog grožđa, tvrdog grožđa sa debelom kožom poreklom iz Severne Amerike.
“Koristili smo dealkoholizovano muskatno vino jer smo bili zainteresovani za efekat bioaktivnih jedinjenja u vinu, posebno polifenola, na zdravlje kože”, rekla je u saopštenju za medije dr Lindzi Kristman, koja je sprovela istraživanje sa dr Livejem Guom, profesor hemije hrane na UF.
Gubitak elastičnosti uzrokuje da koža počne da visi u procesu starenja, dok zadržavanje vode pomaže u stvaranju barijere protiv oštećenja.
Pomenuta studija je prva koja je utvrdila način na koji konzumiranje bezalkoholnog vina može uticati na zdravlje kože u nasumičnom kliničkom ispitivanju.
Naučnici su odabrali 17 žena između 40 i 67 godina i nasumično im dodelili da piju dve čaše dnevno dealkoholizovanog muskatnog vina ili placebo napitka koji je slično izgledao i imao sličan ukus.
Muskatno grožđe je poreklom sa jugoistoka Amerike i obično se koristi za pravljenje vina, mada se često naziva i “supervoćem” zbog visokog nivoa polifenola – uključujući antocijanine, kvercetin i elaginsku kiselinu – koji mogu smanjiti upalu i oksidativni stres.
“Utvrđeno je da muskatno grožđe ima jedinstveni polifenolni profil u poređenju sa drugim sortama crvenog vina”, rekao je Kristman.
Placebo piće nije uključivalo polifenole.
Učesnici u ispitivanju pili su dve čaše napitka koji im je dodeljen dnevno tokom šest nedelja, a zatim su pravili dvonedeljnu pauzu, a onda su se zaamenili i pili drugo piće još šest nedelja.
Stanje kože i markeri upale i oksidativnog stresa mereni su na početku studije, kao i na kraju svakog šestonedeljnog perioda.
Istraživači su otkrili da muskatno vino značajno utiče na elastičnost kože, kao i na smanjenje gubitka vode na površini kože.
“Naša studija sugeriše da polifenoli muskatnog vina imaju potencijal da poboljšaju stanje kože, posebno elastičnost i transepidermalni gubitak vode kod žena srednjih godina i poznije dobi”, rekao je Kristman.
Međutim, nisu otkrili da postoji značajan uticaj na količinu bora na koži nakon studije.
Dok je koža postala glatka zbog nižeg nivoa upale i oksidativnog stresa za grupu koja je pila muškadno vino, razlika u odnosu na placebo grupu nije bila značajna u vezi sa tim parametrom.
“Ova unakrsna studija pokazala je da je šest nedelja konzumiranja muskatnog vina rezultiralo poboljšanjem određenih parametara kože povezanih sa starenjem, kao što su elastičnost na podlaktici i barijerna funkcija kože na licu u poređenju sa početnom linijom i placebom”, objasnio je Kristman. “To je verovatno zbog smanjenja upale i oksidativnog stresa.”
Istraživači veruju da bi ponavljanje studije sa većom i raznovrsnijom grupom ljudi bio dobar za potvrdu nalaza.
Izvor: zadovoljna.rs
Komunizam i kapitalizam: U komunizmu su lopovi krali toalet papir, sapun, olovke – U kapitalizmu lopovi kradu fabrike toalet papira, fabrike sapuna, fabrike olovaka…
