Šta je i čemu služi KERATIN – Magična pilula, posle koje je Đoković pobedio Alkaraza
Novak Đoković osvojio je masters u Sinsinatiju, savladavši Karlosa Alkaraza u najdužem meču u istoriji tog turnira koji je trajao tri sata i 48 minuta.
Nakon što je uzeo jedan od teških poena i došao do prednosti od 5:4 u prvom setu, Novak Đoković se u pauzi okrenuo prema svom timu i uzviknuo da želi kreatin.
Mnogi su se pitali o kakvom je suplementu reč.
Šta je kreatin?
Kreatin je prirodna supstanca koja se nalazi u mesu i ribi, a takođe je stvara ljudsko telo u jetri, bubrezima i pankreasu. Pretvara se u kreatin fosfat ili fosfokreatin i skladišti se u mišićima, gde se koristi za energiju. Za vreme vežbanja visokog intenziteta, poput podizanja tegova ili sprintanja, fosfokreatin se koristi kao izvor ATP-a (adenozin trifosfat), glavnog nosioca energije u ljudskom telu.
Suplementi kreatina popularni su među bodibilderima i takmičarima. Procenjuje se da se samo u Americi godišnje potroši otprilike 14 miliona dolara na suplementaciju kreatinom. Atrakcija kreatina je da on može povećati mišićnu masu i povećati atletske performanse, posebno tokom sportova visokog intenziteta, i sportova sa kratkotrajnim ali velikim naporima (poput skoka u vis i dizanja tegova).
Međutim, nisu sve studije na ljudima pokazale da kreatin poboljšava atletske performanse, niti izgleda da svaka osoba reaguje na isti način na suplementaciju kreatinom. Na primer, osobe sa tendencijom da imaju prirodno velike zalihe kreatina u svojim mišićima ne dobijaju efekat povećanja energije od dodatnog kreatina.
Preliminarne kliničke studije takođe ukazuju da sposobnost kreatina da povećava mišićnu masu i snagu može da pomogne u borbi protiv mišićne slabosti povezane sa bolestima, kao što su srčana slabost i mišićna distrofija.
Kako deluje
Atletske performanse
Preliminarne studije pokazuju da suplementi kreatina poboljšavaju snagu i mišićnu masu tokom vežbanja visokim intenzitetom, kratkotrajnih vežbi, kao što je dizanje tegova. U ovim studijama pozitivni rezultati su primećeni uglavnom kod mladih, oko 20 godina. [1] [2]
Čini se da kreatin ne poboljšava performanse u vežbama koje zahtevaju izdržljivost, poput trčanja ili u vežbama koje se ne ponavljaju, iako su rezultati ispitivanja oprečni.
Kreatin nije zabranjen od strane Nacionalnog kolegijalnog atletskog saveza (NCAA) ili Međunarodnog olimpijskog komiteta, ali njegovo korišćenje za atletske performanse je kontroverzno. NCAA zabranjuje školama članicama da sportistima daju kreatin i druge dodatke za izgradnju mišića, mada ne zabranjuje sportistima da ga koriste.
Čini se da je kreatin generalno siguran, iako kada se uzima u velikim dozama postoji mogućnost ozbiljnih nuspojava, poput oštećenja bubrega. Visoke doze mogu takođe zaustaviti telo da stvara svoj kreatin.
Kreatin nije testiran da bi se utvrdilo da li je siguran ili efikasan kod osoba mlađih od 19 godina.
Bolest srca
Preliminarne studije ukazuju da dodaci kreatina mogu pomoći smanjenju nivoa triglicerida (masti u krvi) kod muškaraca i žena sa njihovom visokom koncentracijom. [3]
U nekoliko studija na ljudima sa srčanom insuficijencijom (slabošću), oni koje su uzimali kreatin pored standardne medicinske nege, povećali su mogućnost vežbanja pre nego što bi osetili zamor u poređenju sa grupom koja je uzimala placebo. Brzo umaranje jedan je od glavnih simptoma srčane slabosti. [4]
Jedno istraživanje od 20 osoba sa srčanom insuficijencijom otkrilo je da je kratkotrajna suplementacija kreatinom uz standardne lekove pomogla da se poveća telesna težina i poboljša mišićna snaga. [5]
Takođe je prijavljeno da kreatin pomaže nižim nivoima homocisteina. Homocistein je povezan sa srčanim bolestima, uključujući srčani udar (infakrt) i moždani udar.
Rak
Preliminarne studije ukazuju da kreatin može imati antikancerogena svojstva. [6]
Hronična opstruktivna plućna bolest (HOBP/COPD)
Jedno istraživanje je otkrilo da su osobe sa HOBP-om koje su uzimale kreatin, povećavale mišićnu masu, mišićnu snagu i izdržljivost i poboljšale svoje zdravstveno stanje u poređenju s grupom koja je uzimala placebo. Studija naglašava da nisu povećali sposobnost vežbanja. [7]
Distrofija mišića
Osobe koje imaju mišićnu distrofiju mogu imati manje kreatina u svojim mišićnim ćelijama, što može doprineti njihovoj slabosti.
Jedno istraživanje je otkrilo da je uzimanje kreatina dovelo do malog poboljšanja snage mišića. Međutim, druge studije nisu našle efekta. [8]
Parkinsonova bolest
Osobe sa Parkinsonovom bolešću imaju smanjenu mišićnu kondiciju, uključujući smanjenu mišićnu masu, mišićnu snagu i povećan umor.
Jedno istraživanje je otkrilo da davanje kreatina kod ovog stanja poboljšava sposobnost vežbanja i izdržljivost. [9]
U drugoj studiji, suplementi kreatina povećali su raspoloženje učesnika i smanjili njihovu potrebu za lekovima u poređenju sa onima koji nisu uzimali kreatin. [10]
Takođe postoji studija koja ukazuju da kombinovanje kreatina i kofeina može pogoršati Parkinsonovu bolest. [11]
Amiotrofična lateralna skleroza (ALS ili Lou Gerigova bolest)
Preliminarna istraživanja pokazuju da kreatin usporava napredovanje amiotrofične laterlane skleroze (ALS-a) i poboljšava kvalitet života pacijenata. [12]
Izvori hrane
Otprilike polovina kreatina u ljudskom telu proizvodi se od aminokiselina u jetri, bubrezima i pankreasu. Druga polovina dolazi putem hrane. Divljač se smatra najbogatijim izvorom kreatina. Nemasno crveno meso i riba (posebno haringe, losos i tuna) takođe su dobri izvori.
Dostupne forme
Suplementi se obično prodaju u obliku praha. Ali dostupne su i tečnosti, tablete, kapsule, energetske pločice, žvakaće gume sa aromama voća, mešavine pića i drugi preparati.
Kako ga uzimati
Deca
Dodaci kreatina se ne preporučuju deci i tinejdžerima.
Odrasli
Trebalo bi konsultovati svog lekara kako bi pomogao da se odredi prava doza.
Korišćeni su mnogi različiti režimi doziranja; međutim, većina koristi kratkoročnu „loading dozu kreatinom“ praćenu dozom za dugoročno održavanje. Ova doza obično je 20 grama dnevno tokom 4-7 dana. Doze za održavanje obično su 2-10 grama dnevno.
Telo može bolje da apsorbuje kreatin kada se uzima sa ugljenim hidratima, poput voća, voćnih sokova i skroba. Navedene doze su često testirane kod sportista. Nije poznato da li ove doze imaju iste efekte kod osoba koje se ne bave sporotom.
Mere predostrožnosti
Budući da suplementi mogu imati neželjene efekte ili uzajamno delovati sa lekovima, trebalo bi ih uzimati samo pod nadzorom poznavaoca zdravstvene zaštite.
Neželjeni efekti kreatina uključuju:
-
dobijanje na težini
-
grčevi u mišićima
-
naprezanje i istezanje mišića
-
uznemiren stomak
-
dijareja (retka stolica)
-
vrtoglavica
-
povišen krvni pritisak
-
disfunkcija jetre
-
oštećenje bubrega
Većina studija nije otkrila značajne neželjene efekte kod doza korišćenih do 6 meseci.
U jednom slučaju prijavljeni su rabdomioliza (propadanje skeletnog mišićnog tkiva) i iznenadno zatajenje bubrega kod sportiste koji je uzimao više od 10 grama kreatina dnevno tokom 6 nedelja.
Osobe sa bubrežnom bolešću, visokim krvnim pritiskom ili jetrom ne bi trebalo da uzimaju kreatin.
Uzimanje suplemenata kreatina može sprečiti telo da stvara vlastite prirodne zalihe, mada istraživači ne znaju koji su dugoročni efekti. Uprava za hranu i lekove preporučuje da se uvek konsultuje lekar pre početka korišćenja kreatina.
Bilo je izveštaja o kontaminiranim suplementima kreatina. Kreatin bi trebalo uvek kupovati od kompanija sa dobrom reputacijom.
Neki lekari smatraju da kreatin kod određenih osoba može izazvati nepravilan rad srca ili stanje kože zvano purpurična dermatoza. Potrebno je još istraživanja da bi se znalo sa sigurnošću.
Moguće interakcije
Osobe koje se leče sa bilo kojim od sledećih lekova, ne bi smele da upotrebljavaju kreatin bez prethodnog razgovora sa lekarom.
Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL/NSAID)
Uzimanje kreatina sa ovim lekovima za smanjenje bola može povećati rizik od oštećenja bubrega.
Kofein
Kofein može otežati organizmu upotrebu kreatina, a uzimanje kreatina i kofeina može povećati rizik od dehidracije. Korišćenje kreatina, kofeina i efedre (zabranjeno u SAD-u) može povećati rizik od moždanog udara.
Diuretici (vodene pilule)
Uzimanje kreatina s diureticima može povećati rizik od dehidracije i oštećenja bubrega.
Cimetidin (Tagamet)
Uzimanje kreatina istovremeno sa Tagametom može povećati rizik od oštećenja bubrega. [13]
Lekovi koji deluju na bubrege
Upotreba kreatina zajedno sa bilo kojim lekovima koji utiču na bubrege može povećati rizik njihovog oštećenja.
Probenecid
Uzimanje kreatina istovremeno sa probenecidom, lekom koji se koristi za lečenje gihta, može povećati rizik od oštećenja bubrega. [14]
Izvori članka
-
Robert Cooper, Fernando Naclerio, Judith Allgrove, Alfonso Jimenez; Creatine supplementation with specific view to exercise/sports performance; (2012)
https://jissn.biomedcentral.com/articles/10.1186/1550-2783-9-33
-
Beck TW, Housh TJ, Johnson GO, Coburn JW, Malek MH, Cramer JT; Effects of a drink containing creatine, amino acids, and protein combined with ten weeks of resistance training on body composition, strength, and anaerobic performance; (2007)
https://europepmc.org/article/med/17313263
-
Andreo Fernando Aguiar, Renata Selvatici Borges Januário, Raymundo Pires Junior…; Long-term creatine supplementation improves muscular performance during resistance training in older women; (2012)
https://link.springer.com/article/10.1007/s00421-012-2514-6
-
Bruno Gualano, Carlos Ugrinowitsch, Guilherme G Artioli…; Does creatine supplementation improve the plasma lipid profile in healthy male subjects undergoing aerobic training?; (2008)
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC2583972/
-
Michael I. C. Kingsley, Daniel Cunningham, Laura Mason…; Role of Creatine Supplementation on Exercise-Induced Cardiovascular Function and Oxidative Stress; (2009)
https://www.hindawi.com/journals/omcl/2009/874852/
-
P L Campos-Ferraz, B Gualano, W das Neves, I T Andrade…; Exploratory studies of the potential anti-cancer effects of creatine; (2016)
https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/26872655/
-
J P Fuld, L P Kilduff1, J A Neder, Y Pitsiladis…; Creatine supplementation during pulmonary rehabilitation in chronic obstructive pulmonary disease; (2005)
https://thorax.bmj.com/content/60/7/531.short
-
Rudolf A Kley, Mark A Tarnopolsky, Matthias Vorgerd; Creatine for treating muscle disorders; (2013)
https://www.cochranelibrary.com/cdsr/doi/10.1002/14651858.CD004760.pub4/abstract
-
Jia-Jie Mo, Lin-Ying Liu, Wei-Bin Peng, Jie Rao…; The effectiveness of creatine treatment for Parkinson’s disease; (2017)
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC5457735/
-
Bender, W. Koch, M. Elstner, Y. Schombacher…; Creatine supplementation in Parkinson disease; (2006)
https://n.neurology.org/content/67/7/1262.short
-
David K. Simon, MD PhD, Cai Wu, Barbara C. Tilley PhD…; Caffeine and progression of Parkinson’s disease; (2015)
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4573899/
-
Jeffrey Rosenfeld, Ruth M. King, Carlayne E. Jackson…; Creatine monohydrate in ALS: Effects on strength, fatigue, respiratory status and ALSFRS; (2009)
https://www.tandfonline.com/doi/full/10.1080/17482960802028890
-
Hiroyuki Takita, Daniel Scotcher, Rajkumar Chinnadurai; Physiologically‐Based Pharmacokinetic Modelling of Creatinine‐Drug Interactions in the Chronic Kidney Disease Population; (2020)
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC7762809/
-
Sharon Barone, Jie Xu, Kamyar Zahedi…; Probenecid Pre-treatment Downregulates the Kidney Cl-/HCO3- Exchanger (Pendrin) and Potentiates Hydrochlorothiazide-Induced Diuresis; (2018)
https://www.frontiersin.org/articles/10.3389/fphys.2018.00849/full
-
Ana Paula Perillo Ferreira Carvalho, Salvador Rassi, Keila Elizabeth Fontana…; Influence of creatine supplementation on the functional capacity of patients with heart failure; (2012)
https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/22735863/
Izvor: svezaimunitet.com
Krize srednjih godina kod žena i muškaraca mogu dovesti do različitih psihičkih problema – Kada se obratiti za stručnu pomoć?
Srednje godine su tranzicioni period života, između mladog odraslog doba i starosti, od prilike od četrdesete do šezdesete godine. U ovom periodu javljaju se značajne promene, u socijalnim odnosima, poslu, ali i na poljima zdravlja i fizičkog izgleda. Javljaju se i mnogobrojna pitanja, kao što su: prestanak rada, smrtnost (takođe i zbog izloženosti smrtnosti bliskih osoba), preispitivanje smisla života. Takođe, razvojne životne promene, kao što je preuzimanje brige o roditeljima ili suočavanje sa odlaskom dece (sindrom praznog gnezda), nove uloge (bake i deke), mogu doneti mnoštvo izazova i zahtevati specifične načine prilagođavanja. Izvori stresa u ovom periodu odnose se i na pad fizičke sposobnosti, kao i na moguća preispitivanja o dosadašnjim postignućima u karijeri, na brigu o finansijama. U zavisnosti od isprepletanosti navedenih i drugih okolnosti, srednje doba može biti period velikih radosti i velikih stresova. Isto kao i prethodni i budući deo života, ovo je doba novih učenja i iznalaženja novih puteva za razvoj ličnosti.
Šta je kriza srednjih godina?
Kriza srednjih godina je promena u emocijama, mislima i ponašanju, koju posmatramo kao reakciju na izazove i nizove faktora specifičnih za ovu dob života. Kriza srednjih godina nije dijagnoza i nije nužna pojava kod muškaraca i žena. Promene koje se dešavaju su te koje mogu dovesti do različitih psihičkih problema, te je važno znati i razumeti kako izgleda prolazak kroz poslepodne života.
Od čega zavisi da li će neko proći kroz krizu srednjih godina?
Osobe kod kojih se ispoljavaju znaci krize srednjih godina, obično su bile izložene različitim turbulentnim promenama i stresovima i u ranijim periodima života. Takođe, samo životno doba ponekad nameće potrebu za žongliranjem među različitim odgovornostima, što se odvija paralelno sa fizičkim i psihološkim znacima starenja. Istovremeno, ovo može biti i vrhunac mnogobrojnih uloga, kako na poslu, tako i u porodici. Nivo stresa se nalazi na veoma visokom podeoku, posebno za osobe sa finansijskim poteškoćama. Posledično, nivoi depresije I anksioznosti se povećavaju. Istraživanjima nije utvrđena jasna povezanost među faktorima, ali je stopa suicida kod osoba ove dobi visoka.
Zadovoljstvo/nezadovoljstvo partnerskim odnosom ne vezuje se za činjenicu da li par ima ili nema decu, već za opšti nivo zadovoljstva odnosom i načine na koje par gradi svoj svet i prevazilazi životne poteškoće.
Karakteristike iz detinjstva, iskustva i ponašanja koja su tada bila prisutna, utiču na načine na koje se ovaj period života odvija. Uticaj porodice porekla, stresova, trauma, takođe ostavlja traga na načine na koje se koriste snage ličnosti u ovom dobu. Deca iz razvedenih porodica, kao i deca čiji su roditelji umrli, prema studijama, pokazuju slabije zdravlje u poređenju sa decom čije su porodice bile kompletne. Za žene, smrt roditelja je ukazivala na viši nivo rizika od depresije u srednjoj dobi. Ovakva saznanja doprinose tome da se preventivne aktivnosti bolje organizuju.
Kada je reč o poslu i poslovnom okruženju, istraživanja su pokazala da visok nivo zahteva od zaposlenih, intenzitet posla i konflikti, kao i osećaj nemanja kontrole nad odlukama koje se tiču posla, izaziva visok rizik za mnogobrojne zdravstvene probleme. Kao dodatak ovim stresovima, fizička bolest, bračni problem, smrt člana porodice ili bliskog prijatelja, stresovi u detinjstvu i adolescenciji, zajedno dovode do povišenog rizika od mentalnih problema u periodu srednjeg doba.
Koji su siptomi krize srednjih godina?
Promene u raspoloženju, kao što su pojačana iritabilnost, bes, anksioznost, tuga; promene u telesnoj težini, problemi sa snom, povlačenje iz svakodnevnih aktivnosti, povlačenje od prijatelja, iz socijalnih interakcija, iznenadna jaka želja za promenom; sve ovo mogu biti načini na koje se ispoljava kriza. Ozbiljnost simptoma može varirati. Pol takođe čini značajnu ulogu u njihovoj izraženosti. Duboka tuga i žaljenje obično su podstaknuti ruminacijama, mislima o prošlosti, o prilikama koje su propuštene u prijateljstvu ili na poslovnom planu. Ovakva razmišljanja brišu svakodnevnicu, izdvajaju osobu iz „ovde i sada“ i bacaju senku na uspešne i radosne aspekte prethodnih godina.
Nemiri, dosada, iscrpljenost dnevnom rutinom, dnevno sanjarenje o tome kako bi život izgledao da su izbori bili drugačiji, nostalgija i žudnja za životom koji je nekada postojao. Ova uvučenost u alternativne realnosti otežava usmeravanje na ovde i sada i izaziva tužna osećanja. Pojačana iritabilnost može se pojaviti kao posledica preispitivanja ranijih odluka i osećaja da su bliske osobe takođe krive za nezadovoljstvo koje postoji. Promene se mogu ispoljiti i kroz impulsivna ponašanja i pokretanje loših mehanizama za zaštitu ličnosti, kao što je uzimanje alkohola, neprimereno uzimanje hrane.
Seksualna želja oscilira, pojačava se i smanjuje, mogu se javiti fantazije da se bude sa nekom mlađom osobom kako bi se izbeglo suočavanje sa sopstvenim starenjem, mogu biti prisutne misli o aferama i flertovanje.
Promene u motivaciji i planovima, kao što su preseljenja, kupovina nekretnina, ulaganja, veća zalaganja na poslu, sve što prividno može pomoći da se reše stare, „loše“ odluke. Sa druge strane ovi naleti iznenadne motivacije mogu se ukrstiti sa preispitivanjem smisla i svrhe života i dovesti do njenih naglih padova.
Uopšteno, kada je reč o mentalnom zdravlju, uočen je viši stepen depresije, anksioznosti i ozbiljnog psihičkog stresa, posebno među ženama, osobama nižeg socioekonomskog statusa i osobama koje se izjašnjavaju kao LGBT. Loši mehanizmi odbrane ugrožavaju i fizičko zdravlje, dovodeći do gojaznosti, slabe fizičke aktivnosti, većih problema sa snom, učestalih glavobolja, problema sa koncentracijom, pažnjom, voljom.
Kriza srednjih godina kod žena
Tokom perimenopauze i menopauze kod žena, promene u nivoima hormona mogu uzrokovati promene u spavanju, raspoloženju, volji da se obavljaju svakodnevne aktivnosti. Takođe, mogu izazvati pojačanu anksioznost, depresivnost, promene u telesnoj težini, teškoće sa koncentracijom i pad interesovanja za ranije aktivnosti. Radi što adekvatnije upućenosti u promene koje ih očekuju, jako je korisno konsultovati se sa lekarom i čuti od stručnog lica sve informacije.
Emocionalne promene, uzrokovane iskustvom gubitka voljene osobe, člana porodice ili prijatelja, mogu izazvati značajne promene identiteta. Takođe, sindrom praznog gnezda, diskriminacija, razvod, sve ove okolnosti mogu dovesti do preispitivanja o smislu života i ranijih uverenja.
Uticaj društva koje forsira žensku lepotu može dovesti do osećaja da žene postaju nevidljive ili da se nalaze pod pritiskom da svoju lepotu održe, uprkos godinama.
Iz navedenih faktora može se uočiti da se promene odvijaju pod provokacijom hormona, značajnih izmena u bliskim relacijama i pod uticajem društva.
Kriza srednjih godina kod muškaraca
Iznenadne promene dolaze iz pada životnog zadovoljstva, iz prejakog fokusa na teme zbog kojih muškarac pokazuje kajanje. Ovo postaje vidljivo kroz česta žaljenja ili generalizacije negativnih stvari u životu. U ovakvim mislima, mogu biti skloni da krive druge ili sebe, što vodi ili ka ljutnji ka svetu spolja ili ka osećajima krivice, razočaranja, tuge. Takođe, tuga se može produžiti i izazvati pad motivacije i odustajanje od prethodnih životnih ciljeva, kao i do uvođenja loših navika kao što su veću unos hrane, alkohola, manjak fizičke aktivnosti. Kao suprotnost navedenoj tuzi, mogu se pojaviti i iznenadne oscilacije u raspoloženju, kao nagli skskovi pozitivnog raspoloženja. U svim ovim mislima i osećanjima, nije neobično da se koriste loši mehanizmi za zaštitu ličnosti, posebno oni koji oslikavaju visoku impulsivnost (kockanje, pijenje, trošenje novca bez plana i konsultacija sa članovima porodice). U težnji za brzom promenom može doći do nepromišljenih odluka, kao što je preseljenje, investiranje u nove aktivnosti, kupovina skupih materijalnih predmeta, ulazak u afere ili nova prijateljstva. Ovakva impulsivnost i zbrkanost misaonog toka može ih navesti i da odustanu od prethodnih poslova i planova jer ih ocenjuju kao nedovoljno vredne truda. U odnosima sa porodicom i prijateljima može doći do povlačenja, iskazivanja agresivnosti i iritabilnosti, do potpune izolacije.
Kada kriza postaje opasna po osobu ili njeno okruženje?
Kao i u slučaju svake druge krize, ovde je takođe prisutan neki razvojni tok. Početak uz blage promene misli, osećanja i ponašanja, intenziviranje promena i na kraju nova organizacija misli, osećanja i ponašanja. Ukoliko promene nisu štetne, već predstavljaju prolazni period nakon kog se u nekom novom sjaju vraća ideja o smislu, o značaju pređašnjeg života, ukoliko osoba svojim ponašanjem i odlukama ne ugrožava ni sebe, niti svoje bližnje, reč je o tranzitornom periodu. Opasnost vreba iz dva izvora. Jedan se odnosi na posledice koje loši mehanizmi mogu izazvati, a drugi izvor se odnosi na moguće zanemarivanje drugih psihičkih ili fizičkih problema koji mogu imati slične pojavne oblike, kao što su depresija, anksioznost, demencija.
Kako razgovarati sa partnerom o tome?
Biti svedok i podrška u ovom periodu nije lako za supružnike. Zbog zajedničke istorije i povezanosti koju imaju, supružnici mogu osećati krivicu zbog stanja u kom se njihov partner nalazi, mogu perispitivati sebe, mogu sebi pripisivati odgovornost za partnerove emocije. Prvi korak je ukazivanje poverenja da partner ima dovoljno kapaciteta da peruzme odgovornost za sopstvene emocije i ponašanja. Bez obzira koliko smo bliski sa nekim, ne možemo nikada biti odgovorni za to kako se neko drugi oseća. Aktivna i adekvatna podrška na prvom mestu podrazumeva aktivno slušanje uz empatiju, bez osuđivanja, analiziranja i ponude rešenja ukoliko ih partner ne traži. Umanjivanje problema koje partner iznosi takođe nije od pomoći. Svako ima pravo da oseća i doživljava jednu istu realnost na različite načine. Dalje, kompromisi su uvek sastavni deo braka. Ukoliko partner traga za promenama, cilj treba biti uspostavljanje novih kompromisnih rešenja.
Priča o osećanjima je uvek bolji izbor od njihovog potiskivanja. Potiskivanje može samo dovesti do pogoršanja postojećih poteškoća i do distance u odnosu. Otvoreno iskazivanje zabrinutosti može biti dobar put da i partner otvori svoje misli i emocije. Pružanje podrške da se prihvate stvari koje su van naše kontrole, ostavlja više snage za planiranje koraka koji mogu dovesti do nekog cilja. Kao i u prethodnim životnim zadacima, partneri trebaju i ovde biti zajedno. Zajedničko pravljenje planova oko novih aktivnosti, ili brisanje prašine sa starih ineresovanja, može zbližiti par i pomoći da se ponovo uspostavi osećaj smisla. Uspostavljanje zdravijih navika koje se tiču sna, ishrane i vežbe uvek se lakše dešava u paru, ujedno i umanjuje rizik od pojave anksioznosti i depresije.
Depresija i kriza srednjih godina mogu imati neke zajedničke simptome. Posebno treba obratiti pažnju na probleme sa snom, koncentracijom, na pojačanu uznemirenost i ukoliko traju dugo, podrška se ogleda u traženju stručne pomoći.
Provodite više vremena zajedno, uključite se u zajedničke aktivnosti al ii poštujte lični prostor. Ujedno, trudite se da upućujete komplimente, zahvalnost, da potvrdite ranije uspehe i dosadašnji napredak u životu.
Ukoliko partneri uspeju da podrže jedno drugo, prolazak kroz krizu zajedničkim snagama može osnažiti njohov odnos i učiniti ostatak života daleko lepšim.
Kada se obratiti za stručnu pomoć?
Traženje stručne pomoći ne treba biti uslovljeno velikim oscilacijama raspoloženja ili ponašanja. Dovoljno je da postoji zbunjenost oko određenih promena unutar sebe ili odnosa. Traženje stručne pomoći treba biti deo mentalne higijene, jedan jasan oslonac i smernica da se izbegnu lutanja i komplikacije. Svaka osoba i svaki odnos su jedinstvene i neponovljive priče, te tako i nema univerzalnih smernica koje će svakome prijati. Poseban značaj traženja stručne pomoći čim se primene neke promene, ogleda se u riziku da se ovaj period života pomeša sa depresijom, anksioznošću i drugim psihičkim poteškoćama.
Mr Anđelka Jelčić
Izvor: vaspsiholog.com
NAJTRAGIČNIJA LJUBAVNA PRIČA – Bila je verenica Ive Lole Ribara, cenu te ljubavi platila je glavom!
Sloboda Trajković nikada nije saznala da je njoj upućeno jedno od najlepših ljubavnih pisama na ovim prostorima, a upravo ono je zapečatilo sudbinu cele njene porodice.
Rođena je u porodici uglednog apotekara Svetolika Trajkovića 7. oktobra 1918. godine u Vrnjačkoj Banji.
Dobila je ime Sloboda zato što je rođena u godini kada se završio Prvi svetski rat i došla dugo iščekivana sloboda.
Njen otac je kao veliki rodoljub pomagao partizanima slanjem lekova, a brat Miroslav je bio aktivni učesnik Antifašističkog pokreta,
pa je upravo zahvaljujući njemu, ona jednom pilikom upoznala čuvenog sekretara SKOJ-a – Ivu Lolu Ribara.
Ljubavno pismo izazvalo porodičnu tragediju
Po očevom zahtevu, brat Miroslav i sestra Milica su nastavili porodičnu tradiciju i upisali studije farmacije, dok je Sloboda bila student hemije.
Porodice Ribar i Trajković je za večerom 6. aprila 1941. godine trebalo da se dogovore oko svadbe Ive i Slobode,ali do ovog susreta nikada nije došlo zbog bombardovanja Beograda tog dana.
Kada je počeo rat, a Lola krenuo u partizane, Sloboda je želela da krene sa njim,
ali je on odbio rekavši joj da je suviše krhke građe i da neće izdržati surove uslove narodnoslobodilačke borbe.
Na njegov zahtev, ona se tada sklonila iz Beograda kod tetke u Vrnjačku Banju, ali nažalost,
tako nije uspela da izbegne strašnu sudbinu.
Ljubav između mladog para je bila veoma jaka, o čemu svedoči i Ivino pismo upućeno Slobodi, koje se danas smatra jednim od najlepših ljubavnih pisama ikada napisanih na ovim prostorima.
“Najdraža jedina moja!
Pišući ovo pismo ja se pouzdano nadam – optimista sam, kao i uvijek! – da te ono nikad neće stići već da ćemo se nas dvoje vidjeti i uvijek ostati zajedno. Jer ovo pismo je zato i pisano.
U ovom trenutku, kada polazimo u posljednju, odlučnu etapu boja od kojeg zavisi, pored ostalog i naša lična budućnost i sreća, – želim da ti kažem nekoliko prostih i jednostavnih stvari.
U mom životu postoje samo dvije stvari: moja služba našem svetom cilju i moja ljubav prema tebi, najmilija moja. Našu sreću i život koji smo htjeli nismo, kao ni milioni drugih,mogli ostvariti izolovano, već samo preko naše borbe i nase pobjede. I zato su te dvije stvari u suštini, u meni samom, jedno.
Znaj dušo, da si ti jedina koju sam volio i koju volim. Sanjao sam i sanjam o našoj zajedničkoj sreći – onakvoj kakvu smo željeli, o sreći dostojnoj slobodnih ljudi. To je jedina prava sreća, jedina koju treba željeti.
Ako primiš ovo pismo – ako dakle ja ne doživim taj veliki čas, nemoj mnogo tugovati, najdraža! U svijetu u kome budeš tad živjela, naći ćeš , uvijek živ, najbolji dio mene samog i svu moju ljubav prema tebi.
Za tebe sam siguran da će tvoj put biti prav i onakav kakav mora da bude. Na njemu, na putu života naći ćeš osvetu i sreću.
Mnogo, mnogo te volim, jedina moja! I želim da nikad ne dobiješ ovo pismo, već da zajedno s’ tobom dočekam veliki čas pobjede. Želim da te svojom ljubavi učinim onako srećnom kao što to zaslužuješ.
Uvijek tvoj.”
Sloboda pismo nikada nije pročitala. Ono je došlo u ruke Gestapoa koji je zbog njega priveo celu porodicu Trajković,
izuzev Slobode i sestre Milice, koja je tada živela u svom stanu i zahvaljujući tome jedina preživela tragediju.
Nemačka policija je deset dana mučila Slobodinu sestru Veru, misleći da je ona,
a kada su shvatili da se Sloboda nalazi u Vrnjačkoj Banji, uhapsili su je tamo.
Sloboda se tada našla pred nemogućim izborom
– Gestapo joj je nudio da napiše Loli odgovor u kom će ga namamiti da dođe u Beograd, gde bi bio uhapšen u zamenu za živote sebe i svoje porodice.
I tako je Sloboda odlučila…
Lolu nikada nije izdala i zajedno sa ostatnkom porodice je prebačena u logor na Banjici gde su 9. maja 1942. svi ugušeni u gasnoj komori.
Slobodin život kao inspiracija
Slobodina sestra Milica je mnogo godina kasnije, prisećajući se ove tragedije, u jednom intervjuu izjavila da Gestapo nije mogao da zna da je Sloboda Lolina verenica i da je tu informaciju Nemcima preneo neko blizak paru.
Ni Ivo Lola Ribar nije stigao da taj slučaj „istraži“. Poginuo je 27. novembra 1943. godine na Glamočkom polju,
neposredno pre poletanja aviona kojim je trebalo da otputuje u Kairo, kao prvi diplomata nove Jugoslavije i šef prve vojne misije NOVJ.
U poslednjem pismu koje je poslao ocu Lola je pomenuo i Slobodu.
– Mojа Slobodа, onаko mаlа i nježnа, pošlа je u smrt kаo nа šetnju, s osmjehom, koji je uvijek bio njezin – napisao je.
Ime Slobode Trajković nosi jedna ulica na beogradskoj opštini Voždovac, a književnica Nada Marinković napisala je 1980. godine njenu romansiranu biografiju „Legenda o devojci Slobodi“.
Mirjana Bobić Mojsilović: Kad smo mi bili mali, roditelji su bili zakon Sada, kada svi govore o roditeljstvu, i o tome šta da se radi, pala mi je na pamet geneza naših odrastanja.
Kad smo mi bili mali, roditelji su bili zakon. Bilo je dovoljno da te mama
pogleda, i tu je bio kraj. A ako nije bio kraj, bilo je „pričaćemo kad dođemo
kući”, a ako ni to nije upalilo, radila je varjača. Moja strina se uvek šalila da
je morala da krije varjače kada bi nas mama dovodila kod nje u posetu. Išli
smo bespogovorno na spavanje posle crtaća u 7.15. Nikada nismo smeli
roditeljima da kažemo „neću”. Ružne reči bile su zabranjene. „Dobar dan”
je bilo pod obavezno, svima. I „hvala”. Pre nego što krenemo da se žalimo
na profesora, bili smo krivi. Naši roditelji išli su u školu samo na roditeljske
sastanke i drhtali su od profesora. Nismo smeli da kasnimo, ni da lažemo,
ni da se bacakamo po podu kad nešto ne dobijemo. Bilo je normalno da
nam kažu „ne može” i „nemamo”. Jeli smo ono što je bilo na stolu. Nosili
smo školske uniforme. Bili smo dobri drugovi. Nikada nas nisu pitali kako
smo raspoloženi, jer to nije bila tema, pošto smo bili dobro raspoloženi i sa
odranim kolenima, i sa paštetom na hlebu, i sa „Bajkama iz celog sveta”.
Nikada nam nisu govorili da nas vole, da smo genijalni, i nikada nam nisu
govorili da su depresivni, i nisu nas vodili u kafane, niti smo sedeli sa
odraslima.
Kad smo mi postali roditelji, hteli smo da budemo drugačiji. Nežniji, mekši.
Ljubili smo i hvalili našu decu, kupovali smo im barbike i transformerse,
brinuli se kako su raspoloženi i hteli smo da im budemo drugovi. Neki od
nas čitali su deci priče svake noći pred spavanje, neki su vodili decu u
školu, i posle na časove stranih jezika. Bili smo ambiciozniji od naših
roditelja – oni nisu morali da budu ambiciozni – znalo se da je naš jedini
zadatak da dobro učimo. Mi smo hteli da naša deca budu uspešna. I
srećna. I zadovoljna, u vreme u kome su već socijalne razlike postale
ogromne, a nesigurnost i nepravda bili svuda oko nas.
Današnja deca sede u kafanama i u kafićima sa svojim roditeljima,
zagledana u telefone. I roditelji su zabavljeni Instagramom, i vestima, i rade
i po dva posla da bi ovaj život nekako držali pod kontrolom. Deca imaju
privatne profesore iz svih predmeta, jer roditelji nemaju vremena da se
bave svojom decom. Sve češće, roditelji dolaze u školu sa advokatima, da
pokažu kako su deca u pravu i kako profesori pred pravima dece imaju da
budu manji od makovog zrna. Niko nema vremena ni za šta. Pa ipak,
dosada vreba iza svakog ćoška. Otuda je glavna tema – da budemo
zabavljeni. Da deca budu zabavljena, jer ako su zabavljena, onda je sve u
redu, onda nema problema.
Znate kako se kaže: Jaki ljudi stvaraju dobra vremena, dobra vremena
stvaraju meke ljude, meki ljudi stvaraju teška vremena, teška vremena
stvaraju jake ljude.
Mirjana Bobić Mojsilović
Izvor: tosamja.media
Ovaj MED jede Novak Đoković: Najskuplji je, a jedan sastojak je ključan
U svojoj knjizi “Serviraj za pobedu” iz 2013. godine, Novak Đoković je otkrio da je novozelanski manuka med jedna od najvećih tajni njegove ishrane.
Konzumira ga tako što svakog jutra pojede dve kašičice ovog meda uz veliku čašu vode na sobnoj temperaturi. Uz to, ponekad ga uzme i tokom dana, kao i na terenu između setova.
Jednom prilikom je otkrio da će vam čokolada dati “vau” efekat, ali kroz pola sata izgubićete energiju. Novaku je energija potrebna tokom celog dana, zbog čega konzumira najskuplji med na svetu. Zašto je najskuplji?
Manuka med je proizvod čije se “lažne” varijante šire širom sveta. Dobija se od cvetova biljke manuke, odnosno od grma koji raste na Novom Zeladnu. Med je poznat po glavnom sastojku koji mu ujedno i diže cenu – metilglioksal (MGO), supstanci snažnog antibakterijskog dejstva koja je zapravo nuspojava pčelinje proizvodnje meda. Zato se manuka meda smatra najzdravijim na svetu.
O ovoj supstanci sprovedeno je i istraživanje. Nemački naučnici odlučili su da uporede uzorke zaključili da najbolji manuka med sadrži od 38 do 761 mg/kg, dok običan ima do 5 mg/kg. Med koji sadrži mnogo ovoj sastojka, uvek bude skuplji. Primera radi, med sa 100 mg/kg košta oko 6.000 dinara, ali cena meda sa 500 mg/kg metilglioksala iznosi više od 16.000 dinara za pola kilograma. Razlika u količini zavisi od sezone i tačnog porekla, a najbolji je onaj sa divljih područja Novog Zelanda.
Ipak, na tržištu se nalazi puno “lažnog” manuka meda. Stručnjaci savetuju da se uvek kupuje samo od sertifikovanih proizvođača.Pravi manuka med nosi oznaku UMF (Unique Manuka Factor) što u prevodu znači “jedinstveni manuka faktor”. Uz tu oznaku stoji i broj, a što je taj broj veći, veći je i kvalitet meda, odnosno, sadrži veće koncetracije MGO-a.
Izvor: mondo.rs
BOG NIKAD NE KASNI – U životu se sve događa sa razlogom i u pravo vreme!
Niko od nas ne može ni da pretpostavi šta nam donosi naredni dan. Božji planovi su poznati samo njemu. Na nama je da svaki dan iskoristimo maksimalno i uživamo u njemu najviše što možemo.
Toliko smo opsednuti problemima da gotovo nikada ne izdvojimo ni par minuta vremena kako bismo se pomolili i zahvalili Bogu na svemu što trenunutno imamo.
Ljudi su uglavnom usredsređeni na ono negativno i nikada ne pronađu vreme da zahvale životu za ono dobro što im se događa.
Takva je priroda čoveka. Kad mu je sve po volji, on zaboravlja na Boga. Pre odlaska u krevet, radije gledamo fotografije na društvenim mrežama, čitamo tračeve o zvezdama, ali ne pronalazimo vreme za ono najvažnije.
U onom trenutku kada nas zadesi neka nevolja, setimo se Boga. Po pravilu, čovek se okreće religiji tek kada se nađe u nekom problemu. Kada izgubimo posao ili je neko nama blizak bolestan. U situacijama kada ne znamo šta i kako dalje, okrećemo se Bogu.
Kada doživimo neko odbijanje iako smo sve uradili kako treba, sledi pitanje zašto se to tako dogodilo. Obično nas muče pitanja da li smo ispravno postupili, da li je naša krivica. Jedini odgovor na ova pitanja je da Bog ima svoj tajming. Ako nešto ne ide po planu, to je zato jer trenutno za ostvarenje neke želje nije pravo vreme.
Vrlo je teško pomiriti se sa idejom da se ono što je zamišljeno ne realizuje odmah. Javlja se se osećaj ljutnje, uznemirenosti i nervoze. Činjenica je da bi ostvarenje cilja prouzrokovalo neke druge probleme, jer za sve u životu postoji pravi tajming.
Zato, umesto da tugujete nad onim što se nije ostvarilo, prihvatite takvu situaciju i krenite dalje.
U prirodi čoveka je da želi sve i odmah, ali posmatrajte to na ovaj način, odlaganje nekih stvari nas zapravo štiti od nekih loših.
Ono što je suđeno dogodiće se pre ili kasnije, a ono što nije zapisano u sudbini je bolje da se nikada ni ne realizuje.
Umesto da jurite za nečim za šta trenutno niste spremni, bolje je biti strpljiv i verovati Bogu.
Žurba i nestrpljenje su glavni neprijatelji. Budite strpljivi i videćete šta vam život sledeće sprema.
Kada gledate neki film ne počinjete od kraja, jer ne možete da sačekate finale. Tako je i u životu, on je putovanje, a ne odredište.
Jeste li primetili da zreli ljudi nikada ne žure i ne nerviraju kada ne dobiju ono što žele?
Oni su mirni i sigurni u sebe i svoj put, jer razumeju da je Bog svestan svih njihovih želja i ciljeva.
Nije važno koliko su religiozni ili koliko često idu u crkvu.
Bog se i danas brine da se u vašem životu dogodi upravo ono što treba.
Svi smo isti, kada se planovi urušavaju, počinjemo da sumnjamo u Boga, ali on nikada ne greši.
On samo radi prave stvari u pravo vreme. Bez obzira koliko snažno se trudimo da isplaniramo željene događaje, sve ima svoje vreme.
Kada prihvatite ovu činjenicu dušom i srcem, život postaje lakši.
Pravo vreme nije ono koje ste vi planirali, već ono koje vam je suđeno.
Prihvatite činjenicu da se nikada stvari neće 100 posto odvijati po vašem planu i uzdajte se u Božji savršen plan.
Jasno je da se za ciljeve treba boriti, a ne sedeti i čekati to pravo vreme, ali u slučaju neuspeha ne treba očajavati, već nastaviti i biti strpljiv.
Na kraju ćete uvek dobiti ono što ste zaslužili i to u onom trenutku koji je najbolji za vas.
Izvor: skynews.rs
“Smešni muškarci” – Dal zaista misliš da nju inspiriše ta stomačina, kvrgava kolena i ogromni čukljevi?
Jednom sam se raspravljala sa tipom koji ima 60+ i stomak kome je potrebna još jedna noga da nosi teret, oko toga da mlade devojke ne vole mnogo starije muškarce, nego su sa njima iz koristi.
Jer nisam videla nigde veliku razliku u godinama a da nije u pitanju korist ili patologija.
On je zastupao tezu da su stariji muškarci zanimljiviji jer su dosta toga prošli, putovali, videli…
Ja sam mu rekla da to jeste tako dok pricaju u restoranu ili na ulici. A kad dodješ kući i skineš se, dal zaista misliš da nju inspiriše ta stomačina, kvrgava kolena i ogromni čukljevi?
Voliš mlado i zategnuto?
Pa zašto misliš da ona ne voli?
I kako to da su ti stariji uvek imućni?
Bio je smešan u ubedjivanju sebe da ga njegova devojka voli. Ona je imala 30.
Zato je ova slika iz albuma “Smešni muškarci”.
Autor: Žiža Radivojević
Ljudi misle ako si dobar da si glup – Zašto ne trebamo tolerisati ničije bezobrazluke!
Tolerisanje tuđeg bezobrazluka može nas dovesti u ozbiljne probleme ukoliko na vrijeme ne preduzmemo potrebne mjere. Ovo govorim za vaše dobro jer u većini slučajeva bezobrazne osobe nemaju ni u čemu granice. 10 razloga zašto ne trebamo tolerisati ničije bezobrazluke:
-
Drugi će te koristiti dok vide da to mogu
Ljudima sve dok dozvoljavate da vas koriste, oni u tome neće imati nit mjere, nit granice. Na kraju samo jednom im ne uradi nešto što nije po njihovoj volji, bićeš najgori. Kao da im nikada u životu nisi u susret izašao.
-
Ne dajite nikome drugu šansu
Puno ljudi kaže “Ajd daću mu drugu šansu al treću neću nikada”. Zapitajte se, zbog čega bi nekome davali drugu šansu ? On je trebao voditi računa da vas ne povrijedi, i samim tim on je krivac. U većini slučajeva druga šansa znači, dozvoliti ljudima da vas ponovo povrijede.
-
Ljudima dajte prst, oni žele čitavu ruku
Takvi su ljudi danas, pokvareni i koristoljubivi. Ako imaju od nekog koristi spremni su ga nosati na ramenu čitavog dana, da bi dobili ono što žele. Jel im taj neko više nije potreban, spremni su od njeg okrenuti glavu, kao da ga nikad u životu nisu poznavali
.4. Svakome po zasluzi
Ako vam je neko pomogao u nečemu, sa takvom osobom nemojte ni u čemu da gledate. Vratite mu ako treba i duplo više. Jer takvih ljudi je veoma mali postotak na današnjem vremenu. Većina ih je tu samo da vas koristi, bez trunke sažaljenja.
-
Ljudi misle ako si dobar da si glup
Ovaj citat dobro zapamtite. Većina njih dobrotu će iskoristiti u svoju korist. Dobri ljudi su pretežno veoma popustljivi, upravo ta popustljivost ih prikazuje glupim u očima koristoljubivih osoba. Moj vam je savjet, ako već niste od toga da nekoga grubo otkačite, onda se fino i kulturno distancirajte od takvih osoba.
-
Popusti ljudima i pronaćes se na dnu
Danas dobar čovjek mora dobro uključiti mozak i razmisliti koga pušta u svoj život. Ljudi su jako pokvareni i veoma nemilosrdni. Čak šta više, da bi sebe izdigli u nebesa, spremni su vas baciti na dno, bez imalo savjesti i trunke sažaljenja.
-
Danas ljudi cijene svoje a potcjenjuju tuđe
Najgori su ljudi koji svoje veličaju a tuđe omalovažavaju. Takvih danas ima veoma mnogo. Takve osobe mi zaista nikada nisu bile jasne. Međutim, treba ih se dobro čuvati. Samo ću vam jedno reći, takvi uživaju u vašoj propast, jer smatraju da će vašom propasti sebe uzdići.
-
Pravih prijatelja više nema
Prijatelji na ovom vremenu, samo su tu kada im nešto treba. Rijetkost je da će se neki od njih sjetiti tek onako da vam se javi, da pita kako ste. U većini slučajeva javit će vam se, al sa nekim razlogom.
-
Sa nepoznatima moraš “oštro”
Novi ljudi u vašem životu, prvo što će uradit jeste, čitat će vaše osobine, kako bi procjenili kakvi ste zaista. To će im dati jasnu sliku o vašoj ličnosti, kako bi uspjeli zaključiti kako se zapravo mogu ponjeti prema vama. Ljudska priroda je, kada vide slabije od sebe, da to i iskoriste. Rijetkost je da će se neko sažaliti na takve.
-
Čuvaj se prijatelja više nego neprijatelja