Za one koji vole da jedu slatke deserte, ali ne podnose šećer, proizvodi od urme su odlična alternativa. Sirup od urme jedan je od najukusnijih i najpopularnijih proizvoda koji se dobija preradom urmi. Nije samo sladak i ukusan, već nosi i sve blagodati koje sadrže sveže ili sušene urme. Stoga, sirup od urme može biti vaš izbor i korak ka zdravijem životu. Hajde da zajedno razmotrimo koje benefite po zdravlje ima sirup od urme i kako ga treba koristiti.

Koji su benefiti sirupa od urme?

Budući da se sirup od urme pravi od urmi bez koštica, ima slatki ukus ovog voća i još uvek sadrži sve zdravstvene blagodeti urmi, a to su sledeće:

Sadrži antioksidante

Studije pokazuju da su urme bogate antioksidantima, što sve povezane proizvode čini zdravim za imuni sistem. Antioksidanti mogu sprečiti ćelije od oštećenja nastalih starenjem ili nedostatkom imuniteta. Zbog toga konzumacija hrane bogate antioksidantima može pomoći našem telu da se zaštiti od brojnih bolesti, kao što su respiratorni problemi, bolesti srca ili oštećenja mozga nastala starenjem, poput Alchajmerove bolesti.

Sirup od urme ima antibakterijska svojstva

Novi dokazi pokazuju da sirup od urme može imati antibakterijske efekte. Međutim, istraživači veruju da je potrebno više istraživanja na ovu temu, ali zbog prisustva fenolnih jedinjenja u urmama, ovaj sirup je pokazao efikasne rezultate u smanjenju rasta nekoliko bakterija. Stanovnici Bliskog Istoka ne samo da konzumiraju sirup od urmi zbog njegovog prepoznatljivog ukusa i zdravstvenih blagodati, već ga i koriste za lečenje rana, što može podržati efikasnost ovog sirupa kao antibakterijskog proizvoda.

Napomena: Sirup od urme nije namenjen lečenju različitih bolesti, ali ovaj proizvod može pomoći vašem telu da ojača i postane imunije. Međutim, ne računajte na njega kao na lek.

Urme su bogate mineralima i vitaminima koji su potrebni telu

Našem telu je potrebno mnoštvo minerala i vitamina tokom dana da bi ostalo zdravo i snažno. Srećom, urme imaju potrebne minerale i vitamine za telo, kao što su cink, magnezijum, kalijum, kalcijum i gvožđe. Takođe sadrže vitamin C, vitamin B6 i vitamin A, koji su korisni za telo.

Sirup od urme će vam dati energiju koja vam je potrebna tokom dana

Urme su visoko kalorične. Ako ujutro pojedete samo jednu kašiku sirupa od urme, možete da dobijete energiju tokom celog dana. Zbog toga većina sportista konzumira proizvode od urmi, kako bi postali energičniji pre treninga. Urme i proizvodi od urmi najpopularnija su hrana za muslimane tokom ramazana. Obično ih jedu ujutro, a zatim ne jedu ništa drugo ceo dan, jer im urma daje energiju koja će im trebati tokom dana.

Sirup od urme je bogat vlaknima

Vlakna mogu pomoći digestivnom sistemu, a urme sadrže puno dijetalnih vlakana. Stoga, ne samo da je lako svariti sirup od urme, već i ovaj proizvod može pomoći u apsorpciji druge hrane. Nekim ljudima je teško da svare voće, ali urme je generalno lako variti, a sirup od urme je još lakše svariti.

Sirup od urme ne sadrži holesterol

Urme ne sadrže holesterol, a pošto je ovaj proizvod napravljen bez ikakvih aditiva, poput dodatnog ulja, zdrav je za srce. Zbog toga ljudi sa srčanim oboljenjima mogu bezbedno da jedu sirup od urmi, bez brige o unosu holesterola.

 Kako napraviti sirup od urmi

Mera urmi i vode koji je korišten u ovom receptu je 1:2.

Za pripremu sirupa od urmi potrebno vam je:

• 1 šoljica urmi

• 2 šoljice vode

Priprema sirupa:

Narežite urme na manje komade.

Stavite ih sa vodom u lonac i ostavite ih potopljene pola sata.

Nakon toga, vodu zakuvajte pa urme kuvajte poklopljene na laganoj vatri 20-30 minuta.

Kratko ohladite skuhane urme pa i stavite u blender ili multipraktik i dobro usitnite.

Kako biste dobili sirup od urmi bez pulpe, procedite ga kroz cediljku.

Kako se koristi sirup od urme?

Sirup od urme ima slatkast ukus i meku teksturu, što ga čini sličnim medu. Stoga se može konzumirati i kao med.

• Sirup od urme lako možete dodati različitim receptima, uključujući kolače i poslastice. Izuzetna je alternativa šećeru.

• Sirup od urme se može jesti pojedinačno. Neki vole da uživaju u ovom ukusnom sirupu za doručkom.

• Ljudi koji uživaju u slatkom ukusu mogu sa ovim proizvodom napraviti jedinstvene soseve.

• Poželjni je sastojak za različite dijete, kao što su veganska, keto dijeta i paleo dijeta.

• Takođe se koristi kao divan preliv preko sladoleda.

Da li je sirup od urme zdrav za ljude sa dijabetesom?

Budući da sirup od urmi sadrži prirodni šećer, koji ne povisuje nivo šećera u krvi kao veštački šećer, siguran je izbor za ljude sa dijabetesom.

Međutim, iako urme imaju nizak glikemijski indeks (GI), prejedanje urmama može negativno uticati na nivo šećera u krvi. Stoga, ako imate dijabetes, konsultujte se sa svojim medicinskim radnikom o konzumiranju ovog proizvoda. Vaš lekar će vas obavestiti koliko sirupa od urme smete da jedete dnevno na osnovu vašeg stanja.

Koliko sirupa od urme je zdravo pojesti dnevno?

Kao zdrava osoba, bez dijabetesa, tokom dana možete da jedete između 4 i 6 urmi, u ​​zavisnosti od vrste urmi (veće urme mogu imati više kalorija i šećera). Ali, kada je reč o sirupu od urme ne možemo da izbrojimo broj urmi po porciji sirupa. Zbog toga je bolje izbegavati preteranu konzumaciju sirupa od urme, posebno ako želite da smršate.

Sirup od urme ima visoku kalorijsku vrednost i bogat je prirodnim šećerom, što znači da prejedanjem može štetiti vašem telu. Preporučuje se da jedete ne više od sedam kašičica sirupa od urme dnevno. Štaviše, ako imate bilo kakvih zdravstvenih problema, poput dijabetesa, bolje je da razgovarate sa svojim lekarom o količini sirupa od urme koji možete konzumirati.

Završna reč

Sirup od urme može biti najbolji prijatelj ljudima koji uživaju da jedu slatka jela i poslastice. Ukusan je, zdrav i jednostavan za dodavanje u različite recepte. Iako je pravljenje sirupa od urme kod kuće tako lako, na tržištu možete pronaći i gotove proizvode. Pre kupovine obavezno proverite sastojke, kako biste izbegli kupovinu proizvoda koji sadrže aditive, poput šećera, ulja ili bilo koje veštačke boje.

Izvor: webfabrika.rs

Nakon što se na društvenim mrežama pojavio snimak na kom se vidi kako Luka Dončić sa podignuta tri prsta peva pesmu “Vidovdan”, u Sloveniji se javilo mnogo kritičara, a sada je novinar Andrej Miljković objavio tekst sa naslovom “Luka Dončić je pevao srpsku pesmu sa tri prsta u vazduhu? Da, i šta onda? Gde je problem?” i sve ih ućutkao.

– Ne mogu da razumem, a kamoli da prihvatim, ludnicu koja je izazvana u poslednja 24 sata od Triglava do Vardara zbog videa sa Lukom Dončićem u glavnoj ulozi. Hajde da vas pitam – u čemu je dođavola problem? Veliki problem je u svima onima koji su u ovome videli problem. Šta nije u redu sa vama ljudi? Pevao je srpsku nacionalnu pesmu i digao tri prsta u vazduh isto kao što pogađa trojke koje svi tako volimo. Da, i šta onda? – piše u tekstu Andreja Miljkovića.

Pomenuti novinar je podsetio na to da je Dončić više puta do sada koliko voli Sloveniju.

– Ali oni koji u ovom gestu vide nešto više kao i oni koji mu zameraju su patetično smešni. Neću ni da idem dotle da pominjem da mu je poreklo srpsko i da je ovo jednako kao da je pevao o Sloveniji. Luka ne mora ništa da dokazuje nikome više – on je pokazao koliko oseća pripadnost domovini više od bilo koga od nas. Daje sve za domovinu, a sve ostalo su gluposti!.

Andrej je na kraju kritičarima poslao brutalnu poruku!

“Ostavite ga na miru! To uključuje Srbe, Hrvate, Slovence, Bošnjake. Ostavite ga na miru da bude građanin sveta koji ne samo da ima pravo da peva Sloveniji i da drži tri prsta pred Srbima, nego nema ništa loše ni kada bi pevao “Que viva Espana” usred Madrida ili kada bi usred Teksasa bio u kaubojskum čizmama i sa šeširom. U čemu je problem? Dok god nikog nije uvredio, dok god mu je svuda na svetu dom, on može da radi šta god hoće i ne mora da sluša nikoga”, završio je svoj sjajan tekst Andrej Miljković.

Pogledajte snimak kako se Luka Dončić veseli uz pesmu “Vidovdan”, i kako diže tri prsta u vazduh dok je peva  https://www.youtube.com/shorts/bZcwc8-2hvk

Kada govore o svojim znamenitim sugrađanima, mnogi Rumljani će s ponosom nabrojati i ime Mileve Marić. Međutim, čuvena matematičarka i fizičarka, saradnica i prva supruga Alberta Ajnštajna, ipak nije rođena Rumljanka, iako je ovde pohađala četvorogodišnju osnovnu školu.

Kuća u kojoj je za to vreme živela njena porodica postoji i dan danas, ali za nju i među Rumljanima zna sve manje ljudi, a stanje u kom se ona danas nalazi je za sve samo ne za ponos.

Mileva Marić je rođena 19. decembra 1875. godine u Titelu, kao najstarije dete u porodici Miloša Marića, oficira austrougarske vojske. Ubrzo se njen otac povlači iz vojske i dobija posao u sudu u Rumi, gde se porodica seli već 1877. godine, u kuću u kojoj će provesti narednih petnaest godina, do preseljenja u Novi Sad.

Kuća u Rumi, u tadašnjoj Kolodvorskoj ulici (nemački Eisenbahngasse, danas Železnička) broj 38, ne predstavlja značajan graditeljski spomenik. Naprotiv, u pitanju je obična omalena prizemna kuća varoške arhitekture, izobličena nebrojenim intervencijama tokom godina.Otvori prema ulici odavno su probijeni do poda i zastakljeni izlozima aluminijumske konstrukcije, kada je kuća u jednom trenutku pretvorena u poslovni prostor; preko najvećeg otvora nadvija se vinilna tenda, severnom fasadom širi se mural sa upečatljivim motivom traktorske gume, ćoškovi su zauzeti reklamnim tablama a sve ostale slobodne površine zidova “ukrašene” su navijačkim grafitima.

U svom tom haosu lako je prevideti neuglednu ploču od crnog mermera koja jedina svedoči o značaju ove kuće.

U vreme kad je rumsko Zavičajno društvo postavilo ovo obeležje (na 130. jubilej Milevinog rođenja, 2005. godine), kuća porodice Marić je već uveliko bila napuštena. Poslednji korisnik ovog prostora bila je prodavnica gumene galanterije nadahnutog imena “Trinajstica”, a poslednjih godina zgrada se nalazi u vlasništvu lokalnog biznismena poznatijeg po mutnim radnjama nego po brizi o istoriji grada.

Tako kuća ne može da bude zaštićena kao spomenik kulture, jer je za proceduru zaštite objekata koji ne predstavljaju značajno kulturno dobro neophodna inicijativa vlasnika ili lokalne samouprave, koje to po svoj prilici nimalo ne interesuje. Teško je opisati kolika je to zapravo šteta i sramota, ako se zna da su u ovoj kući detinjstvo provele čak dve izuzetno značajne ličnosti svetske nauke.

Koliko god ime Mileve Marić zauzimalo značajno mesto u srpskoj kolektivnoj svesti, toliko je njen mlađi brat Miloš Marić nepravedno marginalizovan i gotovo zaboravljen.

Nakon rata je ostao u Rusiji, gde je neverovatno brzo napredovao u naučnom radu: radio je kao profesor na nekoliko prestižnih univerziteta, odbranio čak tri doktorske disertacije iz oblasti histologije i bio jedan od prvih ljudi koji su uspešno stvorili identičnu kopiju ćelije, što će mnogo godina kasnije postati poznato pod nazivom kloniranje.

Nikad se nije vratio u Srbiju, umro je u Saratovu 1944. godine, a iako je kod nas praktično nepoznat (čak ga ni poznati rumski profesor Đorđe Arsenić ne pominje ni u jednom od dva toma svog bogatog istoriografskog dela “Znameniti Rumljani”) u Rusiji i danas uživa izuzetan ugled kao veliki naučnik.

dok bi u nekoj uređenijoj sredini dom jedne porodice koja je iznedrila dva ovako značajna naučnika odavno bila restaurirana i verovatno pretvorena u muzej, kuća porodice Marić u Rumi nezaustavljivo propada…

Krivicu za to snosi ceo sistem i mehanizmi po kojima celo ovo društvo funkcioniše, a to se po svemu sudeći neće još dugo promeniti.

Sve što mi kao obični smrtnici možemo da učinimo je da je upamtimo ovu zgradu dok još stoji na temeljima, i da se makar malo stidimo kad se hvalimo da je Mileva Marić odrastala u našem gradu…

Autor: Milan Mirković

Izvor: perpetuummobile.blog

Jedan od razloga zbog kojih vrlo često ne vidimo, nazivamo li to “zlo”, pokvarenost srca ili psihopatsko ponašanje – vjerojatno je taj što nam je teško povjerovati da takvi ljudi zaista postoje.

Ne možemo zamisliti da nas netko vara, obmanjuje ili povrijeđuje (kako nas, tako i druge) bez imalo savjesti, širi laži i izmošljotine kako bi uništio nečiji ugled ili da se pretvara i izdaje za nešto što nije, a sve s ciljem kako bi nanio štetu drugima (fizičku, materijalnu, emotivnu…). Ipak, na žalost znamo da takvi ljudi postoje.

 Sljedećih pet znakova pokazuju da imate posla s ljudima pokvarenog srca i, ako prepoznajete neke od njih, bilo bi najbolje da se klonite takve osobe, a njeno “popravljanje” i psihičko iscjeljenje možda ipak prepustite stručnijim osobama.

1. Ljudi pokvarenog srca stručnjaci su u stvaranju zabuna, pometnji i svađa.

 Oni:

izvrću činjenice
obmanjuju
lažu
izbjegavaju preuzimanje odgovornosti
negiraju stvarnost
izmišljaju priče
zadržavaju informacije za sebe

2. Ljudi pokvarenog srca eksperti su u zavaravanju drugih svojom slatkorječivošću.

 Ali ako pogledate plodove njihovog života ili ako se povedete njihovim riječima, vidjet ćete da se takve osobe nikada ne mijenjaju i da ne ulažu u rast i razvoj.

Njihov život je iluzija i duševna hrana im je patnja drugih ljudi!

3. Ljudi pokvarenog srca uvijek žele kontrolirati druge ljude, a oni su sami sebi najviši autoritet.

 Odbacuju povratne informacije i konstruktivni kriticizam, sami stvaraju pravila po kojima žive, ne obraćajući pažnju na moralne norme.

4. Ljudi pokvarenog srca često igraju na simpatije dobrodušnih ljudi sa svrhom obmanjivanja.

 To ovako izgleda: traže samilost, ali je sami ne pružaju.

 Traže toplinu, oprost i intimnost od osoba o koje su se ogriješili bez imalo empatije prema bolu koji su uzrokovali i bez stvarne namjere da pokušaju popraviti ono što su učinili ili da pokušaju vratiti izgubljeno povjerenje.

5. Ljudi pokvarenog srca nemaju savjesti i ne znaju što je kajanje.

 Čak i nemaju namjeru pokušati se boriti protiv svoje zlobe – zapravo, uživaju u njoj – a sve pod maskom određenog plemenitog karaktera.

Izvor: banjalukain.com

Neka iracionalna slepa mržnja pokreće neka bića, najčešće zato jer su ljubomorni, zavidni, smatraju da ste im vi prepreka da ostvare svoje snove ili naprosto su zlopamtila. Nekad te situacije nisu nimalo naivne, i to može biti neko ko vam bukvalno ugrožava egzistenciju kao u nekom Šekspirovom delu. To su oni koji uglavnom tajno, a nekad i javno, rade na tome da vas unište. Da vam uzmu posao, partnera, da vas smrve finansijski, socijalno, a neretko i sam život da vam ugroze. To može biti bilo ko, jer nijedna branša nije pošteđena poremećenih, od koleginice na poslu, komšije, nekog od rodbine do nekog u belom mantilu. Svejedno. Stvar je prosta, nju ejdž psiholozi to zovu fenomenom kad vaš karakter ili duša iritiraju demona u nekome…

Da li neko shvata tog demona u formalnom ili prenosnom stanju, više nije ni bitno, ali sigurna sam da odmah možete da se setite bar jedne osobe koja ničim izazvana potpuno demonski nastoji da vas povredi jer nešto u vama je iritira. To se zove “trigger” ili okidač – nešto u vama prosto izluđuje neosvešćeni deo u nekome, nešto neisceljeno, i ta osoba ima iracionalan animozitet, a to se neretko pretvara u potrebu da vas ogovara, vređa, povređuje, a neretko posveti i ogroman deo svoje energije i života da uništi vaš. Retke su osobe na tom nižem stepenu svesti koje uvide da je problem u njima, a ne u vama. Da je čovek čoveku ogledalo i da je sve loše što vidimo u drugome upravo onaj neisceljeni deo u nama koji biva provociran, neretko rađajući želju da se ta druga osoba uništi smatrajući to legitimnim zadovoljenjem pravde. Tako su kroz istoriju ljudi ubijali, zatvarali, a nekad i palili na lomačama one u kojima su videli opasnost po svoju egzistenciju ili otelotvorenje zla i pretnju po njihova uverenja. A stvar je suprotna, svaki inkvizitor koji je spalio “vešticu” uradio je to zbog toga što je ona probudila “demona” u njemu. Jer čista ljubav, osoba na najvišim vibracijama je slepa za zlo na taj način. Ona prepoznaje niske strasti, taštinu i neosveštenost, ali nema potrebu da bilo koga ubije, sveti mu se ili uništava život u ime ove ili one istine. I onda se pitate šta raditi s takvima?

Pa postoji više puteva, od toga da nekog suočite s tim njegovim demonom, koji je najčešće taština, do promene fokusa, odnosno da ga ne hranite energetski svojom pažnjom i pričom o njemu, jer ništa tako efikasno ne tera vampira kao ignorancija i smeh, do energetskih vežbi vizuelizacije u kojima tim ljudima dajete poklone i radost jer ljubav blokira igru zla i osvete, do one proste stvari da se molitvom ili slanjem dobrote demon vraća svom pošiljaocu. Ali osnova je da ne smete dozvoliti da vas agresivni, neosvešteni na vas fiksirani šef, komšija, rođak, bivši partner pretvori u žrtvu! Jer to je najniža vibracija, koja će se okrenuti protiv vas. Zato ako nemate snage posle sveg zla koje ste pretrpeli za svetački pristup, zdravije je da iskalite nakupljeni bes, očaj, pa ćete iz tog stanja lakše skočiti do oproštaja i otpuštanja i razumevanja. Da, i ono što je najvažnije, ne smete da imate strah od probuđenog zla u toj osobi, jer tek to će mu dati snagu. Ako ne možete da mu pristupite humorom, onda bar stavite jasnu granicu da niko ne može da vas povredi ako mu vi to ne dozvolite svojim mislima kroz osećaj žrtve i nemoći. To će automatski vratiti “demona” svom vlasniku.

Golda Meir je bila premijerka Izraela od marta 1969. godine do 1974. godine. Ona je prva žena u istoriji ove zemlje koja je obavljala funkciju premijera.

Za Goldu Meir se pričalo da je oduvek znala šta želi od života. Da bi je opisali, tih godina su za nju govorili da je “Golda jedini čovek u vladi”.

Toliko je oštro branila interese svoje zemlje, da su joj prilepili epitet “beskompromisna“. Sama je priznala da je spremna za kompromise, ali samo kada nije u pitanju njena država.

Tokom njenog mandata, koji je trajao samo 5 godina, smanjen je porez za siromaštvo (u nekim kategorijama potpuno otkazan), te je pokrenuta izgradanja socijalnih stanova.

Prema Meir Gold, da bi zemlja bila velika, važne su samo dve stvari:

“Ako želite da izgradite zemlju u koju će se vratiti njeni sinovi i kćeri, ako želite da izgradite zemlju iz koje će oni otići samo tokom praznika, ako želite da gradite zemlju koja neće imati osećaj straha od toga šta im budućnost nosi, potrebno je da napravite samo dva koraka:

1. Da korupciju izjednačite sa izdajom, a korumpirane zvaničnike sa izdajnicima, do sedme generacije…

2. Da tri profesije u zemlji budu najplaćenije: vojska, prosvetari i lekari.

I što je najvažnije – radite, radite i radite, jer vas niko neće hraniti osim vas samih, a vaša zemlja je potrebna samo vama i nikom drugom.

Kada to postane način vašeg života, onda ste postigli cilj…”