Bez obzira na to što ovaj proizvod u našoj zemlji nije legalan, on se lako može nabaviti svuda, pa čak i u školskim dvorištima. Kao nova moda, snus se masovno počeo koristiti u Srbiji još 2020. godine, kada je i postao popularan među srednjoškolcima.

Naime, srednjoškolci su uglavnom težili da zamene cigarete kesicama snusa, koje bi „žvakali“ i navodno na zdrav način izbegli pušenje cigareta. Postavili bi snus između usne i desni, i to bi izazvalo opuštajući osećaj, jer bi se preko sluzokože obraza apsorbovao nikotin u krvotok, odakle bi dalje stigao do mozga.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Većina njih bi, prelaskom na upotrebu snusa, prvi put po konzumiranju povraćala, ali bi nastavljali jer se to smatralo neophodnim korakom ka adaptaciji na novi proizvod.

Da li je snus droga i sadrži li nikotin?

Iako mediji snus označavaju kao novu vrstu droge koja se pojavila u školama, vrećice se ipak ne mogu podvesti pod tu kategoriju. Naime, one su pre slične cigaretama, jer na sličan način stvaraju nikotinsku zavisnost kod osoba koje ga konzumiraju.

Jednako kao cigarete, snus pruža osećaj relaksacije i povećava koncentraciju, popravljajući konzumatoru raspoloženje. Većina ljudi, koji smatraju da je upotreba snusa zdravija varijanta nego pušenje cigareta, kao prvi razlog za to navodi manjak nikotina.

Ipak, to je pogrešno, jer vrećice snusa sadrže duvan kao biljku, što ih čini nikotinski dosta jačim od obične cigarete. Iako prepun nikotina, snus ipak nije prepoznat u Zakonu o duvanu naše zemlje, što uzrokuje da se njegova distribucija ne može iskontrolisati.

Snus kao nova moda

Razlog za masovnu popularnost koju snus uživa među tinejdžerima jesu i primamljive varijante ovog proizvoda. Slično kao i popularni vejp, ukusi snusa mogu varirati od mente do likera.
Dodatni problem predstavlja to što je cena ovog proizvoda jako pristupačna, te tako 20 kesica snusa košta između 750 i 1.000 dinara. Proizvod je dostupan na internetu, a postoje i stranice na Instagramu i Fejsbuku koje se isključivo bave prodajom ovih vrećica.

Opasnosti po zdravlje

Na prvi pogled, snus izgleda potpuno bezopasno, kao kesice čaja. S obzirom da se snus žvaće, zagovornici ovog načina unošenja nikotina smatraju da je efekat snusa povoljniji od efekta cigareta, jer se dim ne uvlači u pluća.

Ipak, stvari nisu tako jednostavne. Bez obzira što je snus bezdiman i ne utiče direktno na pluća, on može izazvati oštećenja drugih organa, a pre svega usne duplje. Osim toga, posle duže upotrebe, snus može izazvati rak grla, ždrela, želuca i pankreasa, a zbog visokih koncentracija nikotina, opasan je i po kardiovaskularni sistem.

Iako snus nije droga, i ne izaziva jednaku zavisnost kao, recimo, marihuana, efekti ovih vrećica veoma su štetni, i stoga se ne može smatrati zdravom varijantom unosa nikotina.

U kojim zemljama je snus legalan?

Evropska unija zabranila je prodaju snusa zbog negativnih posledica koje može imati po zdravlje, kao i zbog toga što izaziva nikotinsku zavisnost. Uprkos tome, prodaja kesica snusa u Švedskoj potpuno je legalna, i to bez nalepnica o štetnosti ovog proizvoda.

Takođe, zemlje koje su uspele da izbegnu zabranu su Mađarska, Estonija i Danska.

Sa druge strane, Kanada je uvela visoke poreze na ovaj proizvod, kako bi demotivisala društvo u nameri da ga koristi.

Ipak, u Norveškoj snus predstavlja najčešći oblik duvana, a mnoge varijante snusa percepiraju se kao zamena za pušenje cigareta.

Izvor: Danas.rs

Građani Srbije su pre par dana mogli da svedoče fenomenu koji se retko kada može videti u kod nas — polarna svetlost ili aurora borealis, a svima koji su posmatrali zvezdano nebo činilo se kao da su u polarnim zonama a ne na Balkanu.

Polarna svetlost u Srbiji nije novost, a ljudi u našoj zemlji mogli su da je vide u novembru prošle godine, iste godine kada je i prvi put bila vidljiva sa Balkana.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Fenomen znan i kao “polarna zora” povezuje se sa severom Evrope, a u maju mogla se videti iznad Bosne i Hercegovine, kao i Hrvatske, prenose regionalni mediji, i u severnim delovima Srbije.

Kada se javlja aurora borealis

Do pojave polarne svetlosti dolazi često nakon što geomagnetna solarna oluja sa Sunca pogodi Zemlju, što je bio slučaj u maju ove godine kada je jaka geomagnetna solarna oluja koja je pogodila Zemlju dovela je do pojave polarne svetlosti.

– Aurora borealis javlja se kada je pojačana aktivnost Sunca, a ono je sada maksimalo aktivno. Trebalo je 2-3 dana da oluja stigne do Zemlje, a tada se javljaju promene u magnetnom polju i nastaje polarna svetlost. Razlog su i ciklusi jačine elektromagnetnog polja Zemlje, a očigledno je da je ono sada malo oslabljeno tako da ta polarna svetlost može da se vidi iz naših krajeva, a uglavnom granica do koje je vidljivo bude u Poljskoj kod Baltičkog mora – objasnio je meteorolog Ivan Ristić.

Da li je polarna svetlost u Srbiji razlog za brigu

Tokom geomagnetne oluje maja ove godine stigla su upozorenja da je u to prva jačine G4 od 2005. godine, i da bi mogla da poremeti rad satelita, letelica u orbiti i sistema za navigaciju i komunikaciju na Zemlji, jer predstavlja opasnost i za visokonaponske dalekovode i elektrane.

Ipak, Ristić nam kaže da nema razloga za brigu.

– Periodično se dešava da se kao sada polarna svetlost može videti i u južnijim krajevima, kod nas. To se desi periodično svakih 80 do 100 godina, tako je pre skoro veka polarna svetlost mogla da se vidi u Italiji – dodaje Ristić.

Polarna svetlost i zemljotresi

On dodaje da se ovaj fenomen obično dešava u jesen i proleće, kada se uporedo sa njim javljaju i zemljotresi. Meteorolog je podsetio na zemljotres jačine 3,6 stepeni po Rihterovoj koji je Paraćin, a te noći smo na nebu iznad Srbije videli polarnu svetlost.

Izvor: sd.rs

Није убица из Младеновца рођен у време Драјфуса нити у време изградње Ајфеловог торња. Није Кецмановић, монструозни дечак убица из основне школе „Рибникар“ растао у Тунгузији, није он био ученик неке школе у Руанди где постоје племенска заоштравања па је могуће да се убијају међусобно на миг неког трговца из Енглеске или Француске, него је управо у Србији растао.

У којој Србији? Оној која је заменила свој аутентични историјски ток за тзв. квантне скокове, скокове који су у оптичком свету Жељка Митровића Жекса и људи које он представља били нешто што је дизало социјалне моделе на нивое које сви хоће да достигну. Сви хоће да буду богати, сви хоће да буду славни и сви хоће да буду видљиви што се потврђује кроз мреже које су дале онима који се зову нико да буду неко.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Ту се у неку руку, на срећу, показала и духовитост нашег народа, међутим код деце се одразило директно кроз оно што је доступно већ са 11- 12 година. Од порнића до директног језика који чини потпуно незаштићеним младог човека. Утолико је интелекутална камарила, у којој су неки моји бивши пријатељи, објаснила да то убиство нема никакве везе са телевизајама и са оним из чега људи црпе своје упоредне вредности.

Од свих ријалитија, онај који има најизраженију универзалну вредност је последњи ријалити Жељка Митровића званог Жекс, који је, уствари, пренос са телевизије у реални позоришни простор, и дешава се на месту где је некад био диван биоскоп „Одеон“. Дуго је тај биоскоп тражио купца и нашао га је управо у ономе, који је попут Фелинијевог модела, нагурао сцену не само београдском елитом коју чине новинари, њихови опслужитељи, даваоци интелекуталних услуга, које касније Миломир Марић претвара у релативизацију било чега што они изговоре.

Сви који су пристали на то дошли су на ту представу. Нисам је видео целу али сам видео елементе и неку врсту храбрости која је потребна кад човек прави неки већи потез. А већи потез може бити ужасан а може бити и добар. Он је у свој довео бога који се кретао између званица у том некадашњем биоскопу, сада простору за Жељкове мјузикле. Треба бити храбар па довести бога међу људе, па му чак укинеш и онај ехо у гласу као идеју у којој барем његов глас остаје део неке мистике. Дакле демистификовани бог у редитељском рукопису Жељка Митровића изгледа као Деда Мраз. Само му фале новогодишњи поклони, а не творац у кога ми верујемо јер наука није могла да докаже ни велики прасак ни било шта што нас враћа стотине милиона година уназад.

Да ли наука може да докаже настанак света, не може, али научници који не верују у бога могу да изговоре оно што је блиско Жељку Митровићу, да је то све прдњава и да све око тог бога може да буде као Јувел Харари, може да буде бог сваки човек.

Ово око бога постаје како бих рекао део једне мистичне суштине живота која кад се оголи онда се добије тај Жекс, који се за време тамо неке прославе, да простите, дрпа за к…

Пре двадест година то би било кршење јавног реда и мира, јавни ред и мир сада не постоје, али постоји огроман новац не знам како зарађен, вероватно рекламама, и чиме све не, да се стави бог на бину. Бог у представи коју сам видео чак и игра, упада у неки ритам. То нас опет наводи на мисао – бог који плеше. Да ли је Исус Христ плесао, не зна се, не постоје трагови, али, Жексу не требају трагови, Жекс ради шта год жели.
Шта је ту најважније? Све оно што ми знамо о богу он направи код себе. У великој представи отварања те његове палате или на прослави елите, или како му се то зове, он хода по води. Истини за вољу има неке велике баканџе а ми који се бавимо филмом знамо да под водом могу да буду рониоци, могу да буду практикабли по којима се хода али се ствара илузија да Жекс хода по води.

Дакле, он не узима изван сфере религије, или религиозне културе идеју да је Исус Христ ходао по мору, него он хода по мору. Код њега на представи Деда Мраз је тај који има богоугодан глас. Све особине бога преузима Жекс. Жекс пркоси гравитацији, Жекс живи ван гравитације.

Дошли смо до тога да онај који скупи највећи број прегледа, то може да буде ордиранрна курва, постаје највиши светски ниво.

Шта нам је, дакле, урадио Жекс?

Довели смо у питање све што је било у нашој традицији. Не само фолклор, традицију, чињеницу да смо земља оних који су се борили на Церу, ослобађали Косово 1912, оних који су крварили у два антифашистичка покрета. Дошли смо до тога да нам главни поглед на фикцију не буде ни један велики писац. Од стварања Пинка и давања шансе Жексу, који је на путу да постане свети Жекс, учињено је много на деградацији човека која иде са технолишким напретком који је он злоупотебио из егостичких разлога.

Емир Кустурица

Izvor: iskra.co

U našoj zemlji, nažalost, ima porodica koje život nije mazio i priredio im je sudbinu takvu da preživljavaju od jutra do mraka, ležući zabrinuti da li će sutra imati barem ono osnovno – hranu i topao, bezbedan dom za svoju decu.

Porodica Rašić, koju čine majka i ćerka, bore se svaki dan. Život u neuslovnoj kući, odnosno samo jednoj sobi koja je zapravo stara šupa, Tamari i njenoj jedanaestogodišnjoj ćerki Ognjenki teško pada.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Bez vode i kupatila, u prostoriji u kojoj se oseti svaki nalet vetra, njih dve ne traže ništa drugo do saznanja da će predstojeću zimu dočekati u toplom i sigurnom domu.

“Koliko-toliko pristojne uslove, da je ova kuća  cela, da ne duva kroz nju i da dete ima kupatilo. Ja sam starija, navikla sam svakako, ali da ona ima kupatilo… Ide u školu, odličan mi je đak, da se lakše i kupa i sređuje. Hladno je, nezgodno je…”, odgovara Tamara na pitanje šta bi volela da ima, u video snimku podeljenom na stranici Fondacije Tamara Misirlić.

Greju vodu da se okupaju

“Ugrejemo vodu ili, kada je toplo vreme, kupamo se napolju, ispljuskamo se. Kada je hladno vreme, moramo na parče unutra. Nije najlakše, teško je… Dok se ugreje voda, dok se spreme drva”, objašnjava mala Ognjenka stojeći u sobičku u kojem jedva da može da se okrene od starih, dotrajalih stvari.

Devojčica poštuje kuću, uprkos tome što je neuslovna

Iako u njoj nema osnovne uslove za život, ova zrela i pametna, ali pre svega skromna devojčica kaže da svoju kuću voli i poštuje, jer su je gradili njeni pradeda i prababa, a majci je, dodaje, zahvalna što se “uvek nekako snađe da ima bar nešto malo da se pojede”.

“Te orahe ja i mama spremimo za slavu, poštujemo tradiciju. Slavimo skromno, nemamo goste. To smo ja i moja majka skupljale orahe, imamo dva-tri oraha tamo dalje u imanju, tako da imamo da spremimo ponekad za slavu po malo i mi da pojedemo. Imamo jednu dunju i neke jabuke… Brinem se o životinjama, ovde imamo kokoške. Obično kad nađem neku povređenu životinju ili gladnu, nemam srca da je ostavim. Osetljiva sam na životinje“, nastavlja Ognjenka u video snimku, pokazujući i mesto na kojem s proleća sadi baštu.

Težak život Tamaru i Ognjenku je naterao da prihvate uslove koji su jedva dostojni čoveka, a zaslužuju dom u kojem će živeti bez straha od urušavanja krova i svakog naleta vetra, dom u kojem će imati kupatilo, a Ognjenka mesto na kojem će na miru učiti i nizati uspehe o kojima sanja.

Račun za donacije:

265-4110310002301-18

Primalac: Fondacija “Tamara Misirlić”

Svrha uplate: Pomoć porodici Rašić

Devizni:

RS35265100000113328740

SWIFT/BIC: RZBSRSBG

Raiffeisen banka

Izvor: blic.rs