Koliko je poželjno uploviti u bračne vode s Romkinjom ili Romom i kako porodice i romske i neromske – gledaju na to kada im dete ode za nekoga ko nije njihov? Životne priče o ljubavi i predrasudama zabeležila Maja Radu.

Ljubav ne zna za granice, za naciju, za boju kože – u nekom idealnom svetu. Ljubav i u stvarnosti može mnogo toga da prevaziđe, ali kada se radi o braku, stvari su mnogo komplikovanije. Već i sam izraz meštoviti brak govori da se desilo mešanje nečega što po tradicji ili zbog predrasuda – ne ide zajedno.

Brak podrazumeva i veću bliskost i toleranciju ne samo para već i celih familija, smatra Prvoslav S. Plavšić, psiholog, istraživač medija i komunikacija.

“Venčavanje unutar nekih verskih i etničkih skupina smatralo se ranije bitnim za njihovo održanje, što je slučaj i u plemićkim i veleposedničkim zajednicama, u koje Romi ne spadaju pa su slobodni da se žene i udaju po sopstvenoj želji i volji”, kaže Plavšić za DW.

Sloboda postoji, ali su stereotipi i predrasude duboko ukorenjeni u većini porodica, pa i u romskim.

Gavrina majka i morska ljubav

Gavro Nikoić (55) potiče iz jedne romske familije koja generacijama živi od muzike. Za DW priča kako ga je majka još kao tinejdžera vešto usmeravala na tradicionalne vrednosti, pogotovo kada je u pitanju izbor devojke i žene.

“Školske drugarice su dolazile kod mene, jer je moja majka bila njima draga i sa njom su mogle prvu cigaretu da zapale i kafu da popiju, a da im niko ne brani. To je tada tako bilo”, priča Gavro i nastavlja:

“Ali neke drugarice su dolazile i zbog mene, jer su me simpatisale i pokušavale da stupe u neku vezu sa mnom. Ali moja majka ih je znala vešto držati na distanci od mene, tako što im je govorila da nisam ja za njih i da navodno samnom neće biti srećne, jer ja već kao imam nekog. Ja sam se sa njom zbog toga i prepirao, a kasnije sam uvideo da je stvarno pokušavala na svaki način da me pripremi za život i brak sa Romkinjom!”

Gavro je potom završio srednju školu i krenuo da studira muziku. Ali pošto njegovi nisu bili imućni, na drugoj godini studija morao je da počne da zarađuje za život.

“U jednom tenutku srećem moju buduću ženu na Jadranu, na moru. Dolazila je u restoran gde sam ja svirao. Počela je naša veza i nedugo nakon toga mi smo rešili da se venčamo. Naišli smo na mnogo negodovanja od naših familija. Ja zato što ona nije Romkinja, a ona zato što sam ja Rom. Za mene su njeni govorili da mi nećemo dugo trajati, da sam ja sa njom samo iz koristi, a moji su negodovali što ona nije Romkinja već gadžovanka kako to već moji govore za žene koje nisu Romkinje.”

Gavro Nikolić kaže da su se on i supruga razveli, nakon 17 godina braka. On nam je rekao razlog, ali poštujući privatnost, ne želimo to da objavimo. Samo ovoliko – ne radi se ni o kakvim o predrasudama.

“Šta mu to dođe Ciganin?”

Aranka Vladisavljević (64) je Romkinja iz Sombora i kaže da je ranije bilo mnogo drugačije jer su Romi bili izolovani u takozvanim “ciganskim naseljima”.

“Jednostavno mi nismo bili dovoljno dobri da bi smo se družili sa ljudima van naselja”.

Zato su stariji Romi govorili da ne veruju neromima. Danas je drugačije, priča nam. U njenoj porodici ima mešovitih brakova, ali su i iskustva pomešana.

“Moj brat je oženjen sa Mađaricom, njena familija nije prihvarila mog brata jer su oni problematična porodica, skloni nasilju i alkoholu. Svoje nezadovoljstvo su ispoljavali porodičnim svađama, vređali su brata tako što su mu govorili Cigane.”

Slično je prošao i njen dever: “On se oženio devojkom čija je majka živela na salašu i bila je protiv tog braka. Dever je vrhunski muzičar, ali bez obzira na sve, on je za snajinu porodicu i komšije bio Cigan. Dever i snaja su se jako voleli, ali su se ipak razveli.”

“Ko će upotrebiti reč Cigan? Nikada to u negativnom smislu neće reći čovek koji ima širinu, koji je načitan i čovek koji poznaje ljudsku dušu, poznaje svet. Šta mu to dođe Ciganin? Možeš misliti!”, kaže nam samouvereno Aranka Vladisavljević.

“Volela bih da kažem da su prihvaćeni, ali, bojim se da nisu”

Sliku o društvenoj prihvatljivosti kreira i tradicija, kulturno nasleđe, vaspitanje, ali i politički kontekst. Po podacima iz 2018. godine, u Srbiji između Roma i Srba sklopljeno je 122 braka, to su podaci kojima raspolaže Demografska statistika Republičkog zavoda za statisiku, a objavljeno je u januaru 2020.

Anita Beretić je aktivistkinja i stručnjak za ljudska i ženska prava i za DW kaže:

“U društvu gde je dopustivo, govoriti o drugima i drugačijima, često sa prizvukom mržnje i jezikom nasilja, nije novost da su mnogi mešoviti brakovi i dan danas dočekani sa nepoverenjem, bez iskrene radosti, već više sa negodovanjem i strepnjom – jer to je neko ko nije naš”.

Ona otvoreno kaže da mnogima Romi ili Romkinje nisu “dovoljno dobri, jer nisu školovani, i ko zna iz kog razloga su stupili u brak sa nekim koje nije Rom, sigurno iz materijalnog razloga”.

I tako dolazi do apsurdne situacije: “Umesto da to svoje bogatstvo i različitost isporučuju kao prednost i posebnu vrednost,mešovite porodice su prinuđene da se “dokazuju”, da pokazuju da u tome što nisu isti nema ničega lošeg”. kaže Beretić.

“To je posebno izraženo kod žena i dece. Volela bih da kažem da su prihvaćeni u potpunosti. Ali, bojim se da nisu”, završava Anita Beretić.

“Ti ljudi nemaju pojma kolika je lepota u multikulturalnosti”

“To što sam ja Rom, a moja supruga Srpkinja, nikom nikada nije smetalo, naročito ne našim roditeljima” kaže nam Miloš Nikolić direktor subotičkog Narodnog pozorišta.

Ali kaže da zna da postoji veliki broj slučajeva kada se roditelji bune zato što njihova deca žele da se zabavljaju ili ožene i udaju za osobe druge rase, nacionalnisti ili kulture.

“Nažalost, u našoj zemlji ima mnogo nacionalista koji nikada, apsolutno nikada, ne bi prihvatili za zeta ili snaju, nekog ko je različit, po bilo kom osnovu. A isti ti ljudi, nemaju pojma kolika je lepota u multikulturalnosti”, rekao je Miloš Nikolić za DW.

Sveta Petka i katolički Božić i Uskrs

Kako je zbog ljubavi prevazišla predrasude, verske i nacionalne prepreke, za DW ispričala je kozmetičarka Vida Budimlić – Nikolić iz Subotice. U braku sa Mirkom je 36 godina.

“Upoznali smo se ispred diskoteke. Evo, muž kaže, zabavljali smo se jedanaest meseci. Moja mama je bila protiv naše veze, čak me je gađala džezvom, jer je mislila da me neće usrećiti. Grdila me je i nisam je poslušala. Njegova porodica, ne znam kako je reagovala, mislim užasno. Imali su neku iskrivljenu sliku o Romima, a moja porodica je kulturna. I danas nisam u kontaktu sa njegovim sestrama, ne znam iz kog razloga, mada pretpostavljam. Mirkov otac je preminuo pre deset godina, mogu reći da me je poštovao više nego svoju decu.”

Subotičanka ističe da je suprug uvek bio na njenoj strani: “Nije dozvolio da nas iko rastavi”.

“Što se tiče tradicije, Mirko je sve prihvatio kao i ja. Svetu Petku slavimo, jer je to moja devojačka slava, a katolički Uskrs i Božić obeležavamo jer je Mirko hrvatske nacionalnosti. Suprug obično govori da me voli kao prvog dana kada smo se upoznali i da čak mene voli više od dvoje dece koje imamo, jer kako kaže – mene je prvu upoznao”, ispričala je Vida Budimlić Nikolić za DW.

“Rađaju se najlepša deca”

Nataša Tasić Knežević iz Beograda je operska pevačica, solistkinja opere srpskog narodnog pozorišta, profesorka solo pevanja i romska aktivistkinja.

Supruga koji nije Rom upoznala je 2003. Išli su zajedno u crkvu, ona je pevala u horu crkve Sveti Georgije. Imali su zajedničke prijatelje, tako da su se viđali i van službe.

“Moj suprug je čovek koji ne deli ljude sem kada su u pitanju dela i karakter. Svaki brak koji je zasnovan na ljubavi i poverenju sam po sebi je dobar i čvrst u temeljima. Ja ne znam za prednosti i mane, sem da su deca koja se rađaju najlepša, jer im je genetika čvršća”, priča za DW operska diva Nataša Tasić – Knežević.