Vitamin F, za zdrave krvne sudove, sprečava taloženje holesterola u arterijama i stvaranje tromba, a osim toga jača imunološki sistem. Ovim vrednim nutrijentom obiluju hladnoceđena ulja soje, kukuruza, lana i suncukreta, ali i pšenične klice, orasi, bademi i avokado. Ukoliko imate problem sa aknama, peruti , ekcenom, slabim noktima, suvom kosom i kožom, ili patite od ozbiljnih poremećaja kao što su arterioskleroza i tromboza, postoji velika verovatnoća da ne unosite dovoljno vitamina F. Ovaj vredni nutrijent zapravo je skup tri esencijalne polinezasićene masne kiseline – linolne, linolenske i arahidonske, koje sprečavaju taloženje holesterola u arterijama, doprinose zdravlju kože i kose, jačaju imunološki sistem, i pomažu u smanjenju telesne mase tako što sagorevaju zasićene masnoće. Takođe kod obolelih od šećerne bolesti vitamin F usporava nastanak oštećenja kardiovaskularnog sistema i sprečava razvoj bolesti oka. Vitamin F se koristi i za ublažavanje menstrualnih tegoba, a primenjuje se i u terapiji steriliteta kod oba pola. Preporučuju se doze od 10 do 20gr dnevno, što je količine od dve kašike hladnoceđenog ulja. Vitamin F najbolje se apsorbuje sa vitaminom E.

Ko se hrani raznovrsnim namirnicama povrćem i voćem, po pravilu nema deficit vitamina A, ali kad ga nema, najbolji izvor su jetra, ulje bakalara, mleko. Osim u multivitaminskim preparatima, A vitamin se izolovano vrlo retko koristi.

Ako je neki vitamin zaista napravio “čuda” i doslovce očuvao ljude i decu od slepila tako što im je hrana bila suplementirana, onda je to upravo vitamin A. Štiteći stanične membrane, jačajuci kožu i sluznicu, sprečio je mnoge infekcije i nekontrolisano bujanje tkiva pa ga se moze nazvati vrednim zaštitnikom. Za razliku od drugih vitamina koji su u pravilu bezazleni i mogu se uzimati u povišenim dozama, A vitamin je specifičan po tome što u povećanim dozama može biti – toksičan. Zato je dobro da njegovo uzimanje bude pod nadzorom lekara.

Čuvajuci integritet kože i sluznice doslovce sprečava ulaz mikroba, virusa i drugih uzročnika bolesti u telo. Posebno se spominje njegovo pozitivno delovanje kod akni. Budući da sudeluje u gradji stapica u mrežnjaci vitamin A sprečava neugodno noćno slepilo. Takodje  sprečava razorno oboljenje creva – celijakiju koja podrazumeva nemogućnost probave glutena. poboljšava  I zarastanje  rana.  .

Mnoge bolesna stanja imaju za posledicu deficit A vitamina; oštecena creva ne mogu apsorbovati masti i u njima otopljeni vitamin A, a začepljeni izvodni kanalici iz žucne kese blokiraju razlaganje masti. Prvi znak blagog deficita vitamina A je noćno slepilo (hemeralopia) a ako se deficit nastavlja duže vreme, može se pojaviti kseroftalmia što je zapravo uvod u slepilo.

Vitamin C, ili askorbinska kiselina, je bela kristalna supstanca, kiselog ukusa, stabilna u kiseloj sredini, otporna na zamrzavanje, i osetljiva na toplotu (50-90% uništava se kuvanjem) i vazduh. Najbogatiji izvori vitaminom C su šipak, južno voće kao što su limun, pomorandža, grejpfrut, ima ga u kiviju, višnji, crnoj ribizli, zelenim orasima, jošti, lisnatom povrću, kupusu, brokoliju, krompiru, crvenoj paprici…

Vitamin C učestvuje u raznim biološkim procesima i najjači je antioksidans među vitaminima. Preporučena dnevna doza uzimanja vitamina C za muškarce i žene je 60 mg, a za trudnice i doilje 100 mg.

Njegovo antioksidativno dejstvo ima specifičnu ulogu u jačanju odbrambenih snaga organizma (borba protiv virusa i bakterija i raznih infekcija), sprečava oksidaciju LDL holesterola, što je zapravo prevencija arterioskleroze. Kao antioksidant, vitamin C smanjuje rizik od nastanka karcinoma, naročito želuca. Kao prirodni antihistaminik, C vitamin olakšava zarastanje rana i ublažavanje alergijskih reakcija i jedini je antistresni faktor prirodnog porekla jer ima sposobnost da „pripremi” organizam da lakše podnese stres.

Vitamin B12 se ubraja u najsloženije vitamine, a jedini od njih sadrži esencijalne mineralne elemente i kobalt. Rastvorljiv je u vodi, zbog čega se u organizmu ne stvaraju velike zalihe, a osim toga probavni trakt ga ne upija dobro, pa se, da bi organizam mogao da ga iskoristi, mora kombinovati sa kalcijumom. Apsorpciju B12 potpomaže tiroidna žlezda, a neprijatelji ovog vitamina su kiseline i alkalije, voda, sunčeva svetlost, alkohol, estrogen, pilule za spavanje kao i cigarete.

Nutricionisti su dugo bili uvereni da vitamin B12 sasdrže samo namirnice životinjskog porekla (džigerica, jaja, riba), kao i pivski kvasac, Međutim novija naučna istraživanja pokazala su da je i neka hrana biljnog porekla bogata ovim vitaminom, cvekla, pojedine vrste žitarica (naročito njihove klice), susam, lešnik, soja, morske alge…Takođe dobri izvori vitamina B12 jesu i kiseli kupus i sve namirnice koje sadrže mlečnu kiselinu, kao što je povrće iz turšije.  Vitamin B12 je esencijalna kiselina neophodna za stvaranje, rast i sazrevanje crvenih krvnih zrnaca, kao i za normalno funkcionisanje nervnog sistema. Ovaj vitamin pokazao je inzvaredne rezultate u lečenju raznih nervnih poremećaja, ima dokazano antitumorsko dejstvo, i odličan je izvor energije za telo čoveka, naročito za njegov centralni nervni sistem, jer poboljšava koncentraciju i pamćenje, smanjuje razdražljivost i ravnotežu. Sprečava anemiju, potpomaže rast i povećava apeti kod dece. Kao deo kompleksa B vitamina, B12 može da ublaži tegobe za vreme i neposredno pre menstruacije. Nedostatak ovog vitamina može da prouzrokuje različite zdravstvene tegobe, kao što su osteoporoza, artritis, dijabetes ali i, kako naučnici tvrde, oboljenja srca i krvnih sudova.

Vitamin B1 je kristalno jedinjenje, rastvorljivo u vodi i alkoholima, a u prirodi se ne sreće u slobodnom stanju. Vitamin B1 (tiamin) spada u kompleks vitamina B. Apsorpciju tiamina u organizmu pomažu vitamini B-kompleksa, vitamin C i E, sumpor i mangan. Vitamin B1 je osetljiv na visoke temperature, pogotovo u kombinaciji s neutralnom ili alkalnom sredinom i zato tokom kuvanja povrća u vodu ne treba dodavati sodu bikarbonu. Dnevne potrebe za ovim vitaminom su do 1,2 mg, a povećavaju se u slučaju bolesti, stresa i hiruških intervencija. Vitamina B1 najviše ima ima u kvascu, žitaricama, crnom luku, krompiru, ležniku,

Vitamin B1 ili tiamin, ima blagotvorno dejstvo na nervni sistem, neophodan je za funkcionisanje ćelija nervnog i kardiovaskularnog sistema, kojima obezbeđuje energiju, ublažava bolove, pospešuje rast, plodnost, laktaciju i probavu. Ovaj vitamin podstiče metabolizam ugljenih hidrata, prenosi nervne impulse, smanjuje nivo šećera u krvi i pojačava aktivnost insulina. Održava zdravlje srca i krvnih sudova, pospešuje rast i apetit, a ima i blago diuretsko dejstvo.

Nedostatak ovog vitamina javlja se veoma retko, jer se kod nas u velikoj meri koriste namirnice koje sadrže vitamin B1 (kvasac, hleb). Može se javiti kod trudnica, vegeterijanaca, alkoholičara, ljubitelja kafe i slatkiša, bolesnika koji dugo uzimaju antibiotike ili pilule za spavanje, ali i kod dijabetičara i osoba koje su na nepravilnim dijetama. Znaci nedostatka ovog vitamina su: trnjenje i grčevi u mišićima, osećaj slabosti, depresija, probavne smetnje, razdražljivost, zaboravnost… Prekomerna upotreba vitamina B1 ne izaziva posledice, budući da je rastvorljiv u vodi i da se višak izlučuje urinom i znojenjem.

Crni luk je veoma bogat vitaminom B1 zbog čega je odličan lek protiv visokog krvnog pritiska, nesanice i nervoze, a ovo zdravo povrće takođe olakšava iskašljavanje, reguliše šečer u krvi, odličan je diuretik, pomaže u sličaju nesvestice, reguluše probavu i sprečava zgrušavanje krvi.