Prof. dr Dragana Djilas: Magnetno rezonantna spektroskopija je neinvazivna metoda, koja omogućava da se in vivo stekne uvid u metabolizam normalnih i patoloških struktura u mozgu, bez potrebe izvođenja hirurške punkcije u cilju pribavljanja tkiva za patohistološku analizu. Pregled je potpuno istovetan sa MR pregledom endokranijuma, ali se umesto MR slike na osnovu postavljenog voksela, odnosno male kockice dobija grafički prikazan spektar vrednosti distribucije čitave serije različitih metabolita na dvoosovinskom grafiku, tj. u x i y osi, i to na taj način da se meri intenzitet signala različitih metabolita na različitim pozicijama na kojima oni rezonuju, izraženo u delovima na milion.

Na čemu zapravo počiva MR spektroskopija i kako dobijamo signal metabolita?

Prof. dr Dragana Djilas : Osnovni principi magnetno rezonantne spektroskopije počivaju na osobinama atoma da distribucija elektrona u njihovim jegrima u jakom magnetnom polju, popput onog u uređajima za magnetnu rezonancu, rezonuje na različitim frekvencijama u zavisnosti od njihovih veza u drugačijim jedinjenjima. MR spektroskopija može biti zasnovana na jezgrima brojnih elemenata, poput ugljenika ili fosfora, ali se u kliničkoj praksi praktično koristi samo protonska MR spektroskopija, zasnovana na atomu vodonika. Ona nam omogućava da izdvojimo bitne metabolite, poput N-acetil aspartata, koji je jedna od glavnih aminokiselina u mozgu i smatra se markerom životnosti neurona, pošto se nalazi gotovo isključuivo u njima, potom kreatina, koji predstavlja marker održanog energetskog metabolizma mozga, i recimo holin, koji je marker integriteta ćelijskog zida. Njihova pravilna i ravnomerna distribucija, kao i međusobni odnosi, koji zavise pre svega od starosti pacijenta, ali i od mesta u moždanoj masi na koji postavimo voksel, može ukazati na očuvan fiziološki metabolizam mozga.

Kakve metode protonske MR spektroskopije postoje u kliničkoj praksi?

Prof. dr Dragana Djilas : Protonska magnetno rezonantna spektroskopija može biti jednovokselska, pri čemu se tokom svakog snimanja postavlja po jedan voksel, odnosno mala kockica u željenu regiju od interesa, bilo u naizgled zdravo moždano tkivo ili u MR snimanjem uočenu patološku promenu, unutar koje se vrši merenje, ili multivokselska MR spektroskopija, u kojoj je čitava mreža voksela postavlja preko regije od interesa i snimanje se vrši istovremeno, a svaki pojedinačni voksel se posebno analizira. Multivokselska spektroskopija omogućava i da se vrednosti svih posmatranih metabolita i njihovi međusobni odnosi prikažu na kolor kodiranim mapama superponiranim na MR slike mozga, u sklopu tzv. imidžinga hemijskog pomeraja.

Kako se MR spektroskopija primenjuje u kliničkoj praksi?

Prof. dr Dragana Djilas : Zahvaljujući činjenici da MR spektroskopija može detektovati ne samo normalno prisutne metabolite, čija se vrednost menja u patološkim procesima u mozgu, već i metabolite koji se pojavljuju samo u patološkim procesima, ova metoda ima široku primenu u različitim kliničkim indikacijama, počev od diferencijacije stepena malignosti tumora mozga glijalnog porekla, diferencijaciji primarnih od metastatskih tumora, u inače morfološki vrlo problematičnom razlikovanju efekata radioterapije od recidiva tumora, razlikovanju moždane ishemije i infarkta od infekcije, u brojnim bolestima bele moždane mase i neurodegenerativnim bolestima, poput npr. Alchajmerove bolesti , kao i u metaboličkim bolestima koje utiču na zdravo moždano tkivo. Zbog svog potencijala da pribavi ne samo kvalitativne, već i kvantitativne informacije o molekularnim strukturama unutar mozga, danas se MR spektroskopija smatra delom molekularnog imidžinga, a uz brojne druge nove i napredne metode u dijagnostičkom MR imidžingu, čini redovan deo multiparametrijskog MR imidžinga mozga.

Da li postoje ikakve štetne posledice po pacijenta tokom izvođenja MR spektroskopije?

Prof. dr Dragana Djilas : Ne, ne postoje. MR spektroskopija je potpuno neinvazivna metoda, koja omogućava biohemijsku analizu moždanog tkiva bez invazivne hirurške intervencije u cilju uzimanja uzorka tkiva, a s obzirom da počiva na principima magnetne rezonance, ne postoji čak ni rentgensko zračenje.

Svaki pacijent zasigurno želi da na pregled ne mora dugo da čeka i da pregled ne bude komplikovan, da brzo sazna rezultate nalaza i da mu lekari specijalisti jasno objasne sve što ga zanima o njegovom zdravstvenom problemu.

Najbolje medicinske stručnjake sa dugogodišnjim iskustvom, koji su posebno posvećeni pacijentu, i vrhunsku, najnoviju medicinsku opremu, ima Dijagnostički centar “Affidea” u Beogradu. Ovaj centar omogućava pacijentima da brzo dođu do tačne dijagnoze, što je i te kako važno za pravovremeno određivanje odgovarajuće terapije i put ka ozdravljenju.

U ovom centru s najsavremenijom radiološkom dijagnostikom pacijenti iz Srbije, ali i iz Republike Srpske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore mogu veoma brzo zakazati pregled, a omogućen je praktičan pristup dijagnostičkim uslugama uz najkvalitetniju interpretaciju rezultata pregleda. “Affidea” u Beogradu je deo najvećeg evropskog lanca u oblasti radioloških medicinskih usluga “Affidea” iz Amsterdama, koji je u vlasništvu vodeće švajcarske investicione kompanije “Waypoint Capital” i ima takve zdravstvene ustanove u 16 država širom Evrope.

“Affidea” pruža oko devet miliona dijagnostičkih usluga godišnje za preko 4,4 miliona pacijenata. Sa oko 4.000 zaposlenih i oko 800 lekara specijalista zadovoljava najviše standarde u medicini.

Kompanija “Affidea” trenutno poseduje više od 220 centara za dijagnostiku i radioterapiju u 16 država Evrope, i to u Irskoj, Portugalu, Švajcarskoj, Italiji, Poljskoj, Češkoj Republici, Litvaniji, Mađarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini (kroz Centar za radioterapiju u Banjaluci), Grčkoj, Španiji, Turskoj i Srbiji.

U ovaj prvi dijagnostički centar u Srbiji, koji je registrovan kao Specijalna bolnica iz neurologije “Affidea”, koja se nalazi na adresi Kneginje Zorke 25 na Vračaru, uloženo je oko četiri miliona evra, što i finansijski govori o ozbiljnosti investicije i prva je direktna strana investicija u zdravstvo Srbije.

U Dijagnostičkom centru “Affidea” u Beogradu je zaposlen stručni kadar, koji je prošao mnogobrojne programe obuke i usavršavanja za rad na novim medicinskim aparatima.U Centru su instalirani uređaji posljednje tehnološke generacije, kao što su magnetna rezonanca, kompjuterizovana tomografija (skener), mamograf s tomosintezom, najsavremeniji digitalni rendgen, ultrazvučna dijagnostika u premijum klasi, neurološka funkcionalna dijagnostika (EEG, EMNG) itd.

“Affidea” raspolaže s oko 200 magnetnih rezonanci, više od 140 skenera, 23 najnovija aparata za zračnu terapiju, tri gama noža, 21 PET/CT skenerom i oko 1.000 drugih dijagnostičkih aparata.

Osim vrhunske tehnologije, instaliran je i integrisani informacioni sistem, koji pruža neograničene mogućnosti razmene znanja i iskustava, kao i mogućnost zdravstvenih konsultacija sa stručnjacima iz “Affidea” sistema u celoj Evropi i svetu.

U mnogobrojnim državama u kojima posluje, “Affidea” predstavlja glavnog operatera zdravstvenih usluga u oblasti radiološke dijagnostike i radioterapije o trošku fondova zdravstvenog osiguranja, a po modelu javnoprivatnog partnerstva.

Želja menadžmenta je da “Affidea” u Srbiji postane nezaobilazna stanica u potrazi za zdravljem, kako privatnih pacijenata tako i pacijenata javnog zdravstvenog osiguranja. “Affidea” u Beogradu trenutno nema ugovor s Republičkim fondom zdravstvenog osiguranja Srbije, ali se nadaju da će ih država prepoznati kao partnera.

Menadžment “Affidee” planira nastavak ulaganja i otvaranje ovakvih dijagnostičkih centara u drugim gradovima u Srbiji i regionu.

Specijalna bolnica iz neurologije Affidea Beograd
Kneginje Zorke 25  – Vračar (blizu trga Slavija) Beograd

Tel: 011 400 9 100
www.affidea.rs

Preporucujemo da pogledate video prilog :https://www.youtube.com/watch?v=GHAlBrxK7DI&t=68s

Tokom života može se pojaviti veliki broj razloga za uklanjanje tetovaže. Malo bola ili mogućnost pojave diskretnih ožiljaka od uklanjanja tetovaže nekada je beznačajno u odnosu na opterećenje koje neželjena tetovaža čini.

Ako nosite znak voljene osobe a u životu vam je osoba sa drugim imenom ili vam tetovaža predstavlja problem na poslu treba se dobro edukovati o načinima uklanjanja, toku i eventualnim posledicama.

Postoji više načina na koje se mogu uklanjati tetovaže.

Lasersko uklanjanje podrazumeva prodiranje laserskog zraka u dubinu kože i razbijanje kompaktnih čestica boje u sitne fragmente. Ovaj proces ubrzava prirodan proces otklanjanja stranih čestica boje imunološkim sistemom.

Laseri imaju jednu talasnu dužinu koja može da eliminiše samo određenu grupu pigmenta. To je razlog zbog koga jedan laser ne može istovremeno da ukloni sve boje u jednoj šarenoj tetovaži. Ranije je bilo potrebno i do 2 godine da bi se postigao efekat potpunog ili delimičnog uklanjanja slike sa kože. Novije generacije lasera tu proceduru obavljaju značajno brže i preciznije. Nažalost ni najnovije generacije lasera ne mogu garantovati potpun uspeh i potpuno uklanjanje boje.

Neposredno nakon trtemana postoji blagi otok i osecaj žarenja, dan posle tremana najčešce se pojavljuje beličasta krastica. Nakon perioda perioda od 7 dana počinje beljenje tetovaže i traje narednih 4 do 6 nedelja. Broj tretmana je individualan i zavisi od vrste boje koja se koristila prilikom tetoviranja. Profesionalane boje su najlakše za uklanjanje. Danas se i na tom polju prave promene, pa se tetovaže prave sa bojama koje su pogodne za uklanjanje laserima.

Dermoabrazija je retko izvodljiva bez pojave ožiljaka. Kod većine tetovaža boja se nalazi u dermu tj. trećem sloju kože. Dermoabarazija je mehaničko uklanjanje kože dijamantskim šmirglama i često se koristi kod opsežnih ožiljaka od akni ili dubokih bora. Kod tetovaža uklanjanje trećeg sloja kože mora biti praćeno pojavom različite pigmentacije kože ili ožiljaka.

Hirurško uklanjanje tetovaže ostavlja uvek ožiljak. Ako su tetovaže male može biti prikladna metoda, ali ako su velike ožiljak neće biti estetski prihvatljiv.

Saliabrazija je veoma stara metoda šmirglanja kože i nanošenja soli na tretiranu regiju. Šmirglanjem se uklanjaju slojevi kože a so izvlači pigment. Ožiljci su česti a bol je takva da je ovo teško povezati sa medicinskim uklanjanjem pigmenta.

Mezoterapija ili ubrizgavanje aktivnih supstanci ne može da ukloni tetovažu ali može da ublaži pigment razbijajući kompaktnost čestica boje.

Nisu svi kandidati za uklanjanje tetovaže. Osobe koje su na tetoviranje odreagovale sa pojavom keloida ili hipertrofičih ožiljaka mogu očekivati još burniju reakciju tokom tretmana uklanjanja.

Za proces uklanjanja tetovaža pacijent se mora naoružati strpljenjem i disciplinom. Tokom tretmana strogo je zabranjeno ljuštenje ili guljenje krasta, izlaganje suncu. Proces je višemesečni. Tokom svakog meseca boje je sve manje.

Moguća je pojava beličastih polja na mestima gde je bio pigment, kao i pojava hiperpigmentacije na tretiranoj koži (posebno kod tamnoputih osoba). Kompletno uklanjanje boje nekada nije moguće a nemoguće je i predvideti ishod pre započetog lečenja.

Više tretmana je uvek potrebno a crne tetovaže imaju mnogo bolji ishod od crvenih ili žutih. Više puta prelažena tetovaža zahteva više tretmana da bi došlo do potpunog gubitka traga tetovaže.

Piše: dr Svetlana Đurišić, Dermatim

Nova procedura koja privlači sve više pažnje zove se CoolSculpting (hladno „vajanje”), neinvazivna alternativa liposukciji bez igala, skalpela i ožiljaka.

Tretman CoolSculpting-om je prošao čuvene drastične i temeljne procese testiranja pre nego što je dobio zeleno svetlo od američke Administracije za ranu i lekove.

Funckioniše na principu kriolipolize, što znači da se ćelije sala hlade skoro do nivoa smrzavanja, kristališu, drobe i umiru. Studije su pokazale da to mrtvo salo ne ulazi u krvotok i ne škodi jetri, jer bela krvna zrnca iz imunološkog sistema „jedu” mrtve ćelije.

Tretman takođe ne šteti koži ni nervima, a jedna jednočasovna procedura može da smanji obim sala na određenom delu tela za 20-25 odsto – što je jednako „dubini” od 4 mm. Tretman možete ponavljati koliko god puta želite, ali je praksa pokazala da svaki naredni daje slabije rezultate.

Mašina (koja podseća na frižider na točkovima) može odjednom da „usisa” salo veličine paketića putera. Tretirani deo tela postaje čvrst i smrznut, kao led, ali se u roku od 10 minuta istopi.

Dr Trejsi Mauntford, estetski hirurg iz Londona, kaže da CoolSculpting nije tretman za one koji žele da drastično skinu kilograme. „Idealna osoba je ona koja ima do 12 kg viška i ima džepove mekanog sala (koje može da se uštine) iznad struka, na donjem stomaku, unutrašnjoj strani butina .

Rezultati nisu odmah vidljivi. Prva razlika primetna je nakon tri, a krajnja promena može se uočiti tek nakon 12 do 14 nedelja.

CoolSculpting je bezbedan metod i dobar je za manje količine sala, ali neće gojaznu osobu učiniti tankom. Zapravo, jedina osoba koja će možda primetiti rezultate ste vi, što i nije idealno rešenje ako se ima u vidu da jedan tretman košta 800 funti.

Za dramatičnu promenu navašem telu mnogo je zdravije da unajmite privatnog trenera.

Izvor: Mail Online

Klonira se uzorak aktivne ćelije korena kose, a za četiri do šest nedelja, folikul kose je multiplikovan i spreman za transplantaciju. Postupak je revolucionaran, a i rezultati su neverovatno dobri Specifičnost terapije je što ne zavisi od postojećeg materijala kao kod dosadašnjih poznatih metoda transplantacije.

Gubitak kose može za muškarce, ali i za žene, da predstavlja estetski problem sa psihološkim posledicama. Okruženi smo reklamama za šampone s likovima koji ponosno zabacuju bujnu, lelujavu, sjajnu kosu i oni koji na glavi nemaju šta da zabacuju, mogu se, gledajući ih, osetiti hendikepirano. Savremena medicina ozbiljno se, međutim, bavi tim problemom, shvatajući da on mnoge opterećuje i da nošenje perike ne doživljavaju kao rešenje.

Medicinsko rešenje

Među osnovnim medicinskim konceptima rešavanja problema kompletne ćelavosti, najnoviji je metod kloniranje korena kose. Novootkrivene mogućnosti kloniranja i ovde pronalaze primenu. Postupak je revolucionaran, a i rezultati su neverovatno dobri.

Scenario je sledeći: pacijent ili pacijentkinja koji žele obnoviti izgubljenu kosu, tj. da se reše ćelavosti, dolaze u specijalizovanu kliniku gde im uzimaju uzorak aktivne ćelije korena kose. Ta ćelija prosleđuje se u laboratoriju na kloniranje. Hirurg, na primer, u odeljku za kloniranje naručuje identičnih deset hiljada ćelija korena kose. Za četiri do šest nedelja, folikula kose je multiplikivan i spreman za transplantaciju na ogolela mesta.

Problem ćelavosti time je trajno rešen, a specifičnost terapije u tome je što ne zavisi od postojećeg materijala kao kod dosadašnjih poznatih metoda transplantacije. U uobičajenim postupcima, prekrivanje ćelavih područja vrši se tako da se uzima kosa sa zadnjeg dela glave, ili iza uva, gde je ima “viška”, i presađuje na delove glave gde nedostaje. Ta tehnika, međutim, ima očite nedostatke. Svaka osoba s rođenjem dobija fiksan broj folikula kose, i on se nikada neće povećati. S godinama, kako koreni atrofiraju, može se samo smanjivati. U tom smislu, ni delovi pojasa kose koji se transplantiraju na druga mesta, ne mogu se regenerisati; nema ih više. Na jednom području dobili smo kosu, na drugom smo ostali bez nje. Kod kloniranja se to ne događa; ovde se “stvara” nova kosa.

Metod kloniranja kose još uvek je, međutim, u eksperimentalnoj fazi. Izvodi se samo u nekim evropskim klinikama i američkim poput Bosley Medical Group na kojoj je – upravo zbog upoznavanja s primenom opisanog novog metoda – boravio estetski hirurg dr. Siniša Glumičić, iz zagrebačke Poliklinike za estetsku hirurgiju Glumičić –Džepina Medical Group.

– Uzgajanje korena kose vrši se na istom principu kao i uzgoj kože. Uzima se deo korena kojeg na hranilištu treba multiplikovati, što se postiže otprilike za mesec dana. Zatim se taj višestruko multiplikovani koren transplantira na delove glave gde kosa nedostaje – objašnjava dr. Glumičić koji i ovaj metod namerava da uvede u svoju kliničku praksu.

Dva načina

Kad je reč o klasičnoj transplantaciji kose, tu postoje dva metoda: klasična strip i folikularna.

– Strip metod je vrlo je precizan i siguran. Izvodi se tako da se sa potiljka odstranjuje deo kože zajedno s kosom i hirurški zašiva na ćelave delove. Nedostatak metoda je što na zadnjem delu glave, odakle se kosa transplantirala, ostaje ožiljak. On je vidljiv samo ako se osoba ošiša na nulu – objašnjava dr. Glumičić, dodajući da se kod folikularnog metoda mora obrijati ceo deo glave s kojeg se uzima kosa za transplantaciju, veličine i do pola dlana. Osobi s dužom kosom ostaje rupa dok ne naraste nova.

– Za razliku od folikularne, kod strip metoda nema proređenja vlasišta.

Kod folikularne se, na primer, uzima svaki treći koren kose, čime se kosa proređuje kroz celu zonu. Novim rastom kose kod oba metoda sve se to smanjuje. Na kraju, rezultat je isti – govori dr. Glumičić.

Postupak kloniranja

Osim što je vrlo specifična po načinu izvođenja, sama transplantacija kose traje dugo, često i do sedam sati, i da bi se kvalitetno izvela, potreban je dobar, specijalizovani i uigrani tim stručnjaka u kojem su uz hirurga ponekad čak i tri medicinske sestre.

U operaciji postoji nekoliko faza koje se izvode simultano. Najpre se – folikularnom ili strip tehnikom – kolektuje koren i u trenutku kad se koreni izvade, medicinska sestra započinje obradu i pripremu graftova, a lekar automatski kreira male prostore, odnosno ubode u koje se smeštaju. Pazi se na to da izvađeni koreni bez cirkulacije ostanu što je moguće kraće. Što se brže usade na novo mesto, brže će početi da žive. Zahvat se izvodi pod lokalnom anestezijom, pacijent je celo vreme budan, može da čita novine, gleda televiziju, sluša muziku. U sedećem položaju je, ili onom koji mu je najudobniji. Na glavi se određuje zadnja donorska zona, daje se lokalna anestezija i pristupa se vađenju svakog trećeg korena. To je osnovni opis postupka.

Tok oporavka je brz. Nakon transplantacije kose pacijenti se svakodnevnim aktivnostima vraćaju za dva do četiri dana. Na mestima implantacije mogu se eventualno pojaviti sitne upale koje zapravo znače da je u toku proces urastanja sporednih kapilara u novoumetnuti koren.

– S obzirom na to da je reč o sopstrvenom tkivu, nema nikakvih alergijskih reakcija ni infekcija. Osim toga, koža glave vrlo je otporna i dobro prokrvljena jer u njoj ima mnogo kapilara i zato se dobro brani od bilo kakvih infekcija – objašnjava dr. Glumičić. Hirurški pristup zavisi od godina osobe, odnosno od pitanja da li je kod nje došlo do formiranja krajnjeg stepena ćelavosti. Ako nema tog stepena, osoba se najčešće ne operiše.

– Rizično je operisati mlađe ljude koji su tek počeli da gube kosu jer oni nakon transplantacije mogu za nekoliko godina početi da ćelave na potpuno drugim mestima. Potrebno je, dakle, proceniti da li će čovek imati dovoljno kose otpozadi u slučaju da dođe do progresivne ćelavosti. To se utvrđuje prema staništu njegove kose, ali zavisi i od genetskog nasleđa. Pacijentima, u skladu s tim procenama, sugerišemo da li je bolje da se odmah podvrgnu transplantaciji ili za nekoliko godina – kaže dr. Glumičić.

Moguće kloniranje i dlaka s tela

U izboru metoda može se izvesti i transplantacija dlaka s tela. Po strukturi i građi radi se o potpuno drukčijim dlakama od onih na glavi, i takve transplantacije na kraju uglavnom ne izgledaju dobro. Ponekad mogu izgledati i smešno. Osim toga, bilo kakva intervencija na grudima može ostaviti ožiljke. Kod transplantacije kose bitni su kvalitetno oko i veština hirurga.

– Ako se radi na frontalnoj zoni, treba precizno odrediti liniju do koje će ići kosa, da ne izgleda ružno i neprirodno. Ljudi ponekad pokazuju tendenciju da dobiju kosu kakvu su imali s 18 godina, ali to nije dobro jer tokom godina menja se i oblik lica. Nužno je stvarati spontani haos na glavi, ali s određenim smislom tako da se postigne što veća prirodnost. Osim toga, konačan rezultat zavisi i od boje kose. Što je svetlija, izgledaće prirodnije – kaže dr. Glumičić i dodaje pritom da su skoro 99 posto njegovih pacijenata muškarci.

– Žene ređe ćelave, kod njih se najčešće radi o pojačanom ispadanju uzrokovanom stresom, hormonskim problemima i sl. U takvim slučajevima potrebno je rešavati osnovni uzrok. Pacijentkinje za transplantaciju su uglavnom žene koje su nastradale u nekoj nesreći, koje su bez kose ostale zbog opekotina i drugih trauma – kaže dr. Glumičić.

Uglavnom, ćelavost se danas može lečiti neuporedivo efikasnijim metodima od čudotvornih melema. Transplantacija je još uvek na prvom mestu.

Mezoterapija u službi kose

Kod pojačanog gubitka kose i kod muškaraca i kod žena kao metod izbora može pomoći i mezoterapija. Reč je o tretmanu koji provodi isključivo obučeni lekar. On pomoću iglica, laganim nežnim ubodima nanosi koktel lekova direktno na vlasište. To će podstaknuti regeneraciju korena kose i ublažiti njeno daljnje ispadanje. Metod je bezbolan, oseća se kao lagano struganje iglice po vlasištu. Tretmani se u dogovoru s lekarom sprovode dva do tri puta mesečno, a nakon toga, kad je postignut zadovoljavajući rezultat i gustina vlasišta, dovoljno je “održavanje” dva puta u godini.

Izvor: vita-srbija.com