Da li ste se nekad zapitali zašto nam uvek “bocnu” baš ovaj prst?

Kad vadimo krv iz prsta zbog neke analize, skoro uvek nam bocnu četvrti prst. Ako ste se nekad zapitali zašto se krv ne vadi iz nekog drugog prsta, evo odgovora.

Palac i mali prst su mnogo bolje povezani sa zglobom šake nego ostali prsti. To znači da bi se, teorijski, infekcija sa palca ili malog prsta mnogo brže proširila “naviše” i zahvatila ruku.

Zbog toga se krv generalno vadi iz bilo kojeg prsta osim iz palca i malog prsta.

Ali, u jagodici četvrtog prsta uglavnom ima nešto manje receptora za bol, pa je “bockanje” manje neprijatno. Uz to, ovaj prst koristimo ređe nego ostale, pa je i koža tu tanja.

A upravo zbog toga i ranica na ovom prstu zarasta brže nego na ostalim prstima.

Izvor: mondo.rs

Ljudsko telo je kompleksna “mašina” s brojnim mehanizmima koje je majka priroda dobro složila u našu korist. Jeste li znali da mnoštvo stvari koje naše telo svakodnevno radi zapravo služe kao odbrambeni mehanizmi?

Saznajte kojih osam uobičajenih stvari koje naša tela rade zapravo služe kao odbrambeni mehanizmi i štite nas:

1. Zevanje
Glavna svrha zevanja je rashlađivanje mozga nakon što se on pregrejao ili previše naprezao.

2. Kijanje
Obično kinemo kada nam se disajni putovi napune s previše alergena, mikroba, prašine ili drugim nadražujućim česticama. Kijanjem se telo rešava tog “smeća”.

3. Jutarnje protezanje
Ujutro se instinktivno protegnemo kako bismo pripremili telo za fizičke napore koji nas čekaju tokom dana. Istovremeno, protezanje “razbuđuje” mišiće, pokreće krvotok i poboljšava naše raspoloženje.

4. Štucanje
Kada jedemo brzo, gutamo velike komade hrane ili se jednostavno prejedemo, to sve može iritirati pneumogastrični živac koji je blisko povezan sa želucem i dijafragmom. Posledica je napad štucavice.

5. Smežurana koža
Nabori koji nastaju na koži dlanova kada je ona izložena vodi ili vlazi imaju važnu ulogu. Naime, kada koža dođe u dodir s većom količinom vlage, to joj signalizuje da okolina može biti klizava. Koža na rukama odmah se počinje menjati tako da vam bude lakše da se pridržite za mokre površine.

6. Gubitak pamćenja
Gubitak pamćenja često uzrokuju najneugodnija životna iskustva. Ljudski mozak doslovno izbriše najstrašnije trenutke iz našeg pamćenja.

7. Žmarci ili trnci
Primarna funkcija žmaraca je da telo izgubi manje topline koja isparava kroz pore, zbog čega nam je onda lakše da se ugrejemo u negostoljubivim klimatskim uslovima.

8. Suze
Osim što štite membranu oka kada ona dođe u kontakt sa stranim objektom, suze služe i kao oruđe za “emocionalnu odbranu”. Naučnici veruju da u stresnim situacijama telo stvara novi, moćan izvor iritacije – suze – koji će osobi skrenuti misli od bola koji oseća u tom trenutku.

Izvor: zadovoljna.hr

Prof. dr Dragana Djilas: Magnetno rezonantna spektroskopija je neinvazivna metoda, koja omogućava da se in vivo stekne uvid u metabolizam normalnih i patoloških struktura u mozgu, bez potrebe izvođenja hirurške punkcije u cilju pribavljanja tkiva za patohistološku analizu. Pregled je potpuno istovetan sa MR pregledom endokranijuma, ali se umesto MR slike na osnovu postavljenog voksela, odnosno male kockice dobija grafički prikazan spektar vrednosti distribucije čitave serije različitih metabolita na dvoosovinskom grafiku, tj. u x i y osi, i to na taj način da se meri intenzitet signala različitih metabolita na različitim pozicijama na kojima oni rezonuju, izraženo u delovima na milion.

Na čemu zapravo počiva MR spektroskopija i kako dobijamo signal metabolita?

Prof. dr Dragana Djilas : Osnovni principi magnetno rezonantne spektroskopije počivaju na osobinama atoma da distribucija elektrona u njihovim jegrima u jakom magnetnom polju, popput onog u uređajima za magnetnu rezonancu, rezonuje na različitim frekvencijama u zavisnosti od njihovih veza u drugačijim jedinjenjima. MR spektroskopija može biti zasnovana na jezgrima brojnih elemenata, poput ugljenika ili fosfora, ali se u kliničkoj praksi praktično koristi samo protonska MR spektroskopija, zasnovana na atomu vodonika. Ona nam omogućava da izdvojimo bitne metabolite, poput N-acetil aspartata, koji je jedna od glavnih aminokiselina u mozgu i smatra se markerom životnosti neurona, pošto se nalazi gotovo isključuivo u njima, potom kreatina, koji predstavlja marker održanog energetskog metabolizma mozga, i recimo holin, koji je marker integriteta ćelijskog zida. Njihova pravilna i ravnomerna distribucija, kao i međusobni odnosi, koji zavise pre svega od starosti pacijenta, ali i od mesta u moždanoj masi na koji postavimo voksel, može ukazati na očuvan fiziološki metabolizam mozga.

Kakve metode protonske MR spektroskopije postoje u kliničkoj praksi?

Prof. dr Dragana Djilas : Protonska magnetno rezonantna spektroskopija može biti jednovokselska, pri čemu se tokom svakog snimanja postavlja po jedan voksel, odnosno mala kockica u željenu regiju od interesa, bilo u naizgled zdravo moždano tkivo ili u MR snimanjem uočenu patološku promenu, unutar koje se vrši merenje, ili multivokselska MR spektroskopija, u kojoj je čitava mreža voksela postavlja preko regije od interesa i snimanje se vrši istovremeno, a svaki pojedinačni voksel se posebno analizira. Multivokselska spektroskopija omogućava i da se vrednosti svih posmatranih metabolita i njihovi međusobni odnosi prikažu na kolor kodiranim mapama superponiranim na MR slike mozga, u sklopu tzv. imidžinga hemijskog pomeraja.

Kako se MR spektroskopija primenjuje u kliničkoj praksi?

Prof. dr Dragana Djilas : Zahvaljujući činjenici da MR spektroskopija može detektovati ne samo normalno prisutne metabolite, čija se vrednost menja u patološkim procesima u mozgu, već i metabolite koji se pojavljuju samo u patološkim procesima, ova metoda ima široku primenu u različitim kliničkim indikacijama, počev od diferencijacije stepena malignosti tumora mozga glijalnog porekla, diferencijaciji primarnih od metastatskih tumora, u inače morfološki vrlo problematičnom razlikovanju efekata radioterapije od recidiva tumora, razlikovanju moždane ishemije i infarkta od infekcije, u brojnim bolestima bele moždane mase i neurodegenerativnim bolestima, poput npr. Alchajmerove bolesti , kao i u metaboličkim bolestima koje utiču na zdravo moždano tkivo. Zbog svog potencijala da pribavi ne samo kvalitativne, već i kvantitativne informacije o molekularnim strukturama unutar mozga, danas se MR spektroskopija smatra delom molekularnog imidžinga, a uz brojne druge nove i napredne metode u dijagnostičkom MR imidžingu, čini redovan deo multiparametrijskog MR imidžinga mozga.

Da li postoje ikakve štetne posledice po pacijenta tokom izvođenja MR spektroskopije?

Prof. dr Dragana Djilas : Ne, ne postoje. MR spektroskopija je potpuno neinvazivna metoda, koja omogućava biohemijsku analizu moždanog tkiva bez invazivne hirurške intervencije u cilju uzimanja uzorka tkiva, a s obzirom da počiva na principima magnetne rezonance, ne postoji čak ni rentgensko zračenje.

Svaki pacijent zasigurno želi da na pregled ne mora dugo da čeka i da pregled ne bude komplikovan, da brzo sazna rezultate nalaza i da mu lekari specijalisti jasno objasne sve što ga zanima o njegovom zdravstvenom problemu.

Najbolje medicinske stručnjake sa dugogodišnjim iskustvom, koji su posebno posvećeni pacijentu, i vrhunsku, najnoviju medicinsku opremu, ima Dijagnostički centar “Affidea” u Beogradu. Ovaj centar omogućava pacijentima da brzo dođu do tačne dijagnoze, što je i te kako važno za pravovremeno određivanje odgovarajuće terapije i put ka ozdravljenju.

U ovom centru s najsavremenijom radiološkom dijagnostikom pacijenti iz Srbije, ali i iz Republike Srpske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore mogu veoma brzo zakazati pregled, a omogućen je praktičan pristup dijagnostičkim uslugama uz najkvalitetniju interpretaciju rezultata pregleda. “Affidea” u Beogradu je deo najvećeg evropskog lanca u oblasti radioloških medicinskih usluga “Affidea” iz Amsterdama, koji je u vlasništvu vodeće švajcarske investicione kompanije “Waypoint Capital” i ima takve zdravstvene ustanove u 16 država širom Evrope.

“Affidea” pruža oko devet miliona dijagnostičkih usluga godišnje za preko 4,4 miliona pacijenata. Sa oko 4.000 zaposlenih i oko 800 lekara specijalista zadovoljava najviše standarde u medicini.

Kompanija “Affidea” trenutno poseduje više od 220 centara za dijagnostiku i radioterapiju u 16 država Evrope, i to u Irskoj, Portugalu, Švajcarskoj, Italiji, Poljskoj, Češkoj Republici, Litvaniji, Mađarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini (kroz Centar za radioterapiju u Banjaluci), Grčkoj, Španiji, Turskoj i Srbiji.

U ovaj prvi dijagnostički centar u Srbiji, koji je registrovan kao Specijalna bolnica iz neurologije “Affidea”, koja se nalazi na adresi Kneginje Zorke 25 na Vračaru, uloženo je oko četiri miliona evra, što i finansijski govori o ozbiljnosti investicije i prva je direktna strana investicija u zdravstvo Srbije.

U Dijagnostičkom centru “Affidea” u Beogradu je zaposlen stručni kadar, koji je prošao mnogobrojne programe obuke i usavršavanja za rad na novim medicinskim aparatima.U Centru su instalirani uređaji posljednje tehnološke generacije, kao što su magnetna rezonanca, kompjuterizovana tomografija (skener), mamograf s tomosintezom, najsavremeniji digitalni rendgen, ultrazvučna dijagnostika u premijum klasi, neurološka funkcionalna dijagnostika (EEG, EMNG) itd.

“Affidea” raspolaže s oko 200 magnetnih rezonanci, više od 140 skenera, 23 najnovija aparata za zračnu terapiju, tri gama noža, 21 PET/CT skenerom i oko 1.000 drugih dijagnostičkih aparata.

Osim vrhunske tehnologije, instaliran je i integrisani informacioni sistem, koji pruža neograničene mogućnosti razmene znanja i iskustava, kao i mogućnost zdravstvenih konsultacija sa stručnjacima iz “Affidea” sistema u celoj Evropi i svetu.

U mnogobrojnim državama u kojima posluje, “Affidea” predstavlja glavnog operatera zdravstvenih usluga u oblasti radiološke dijagnostike i radioterapije o trošku fondova zdravstvenog osiguranja, a po modelu javnoprivatnog partnerstva.

Želja menadžmenta je da “Affidea” u Srbiji postane nezaobilazna stanica u potrazi za zdravljem, kako privatnih pacijenata tako i pacijenata javnog zdravstvenog osiguranja. “Affidea” u Beogradu trenutno nema ugovor s Republičkim fondom zdravstvenog osiguranja Srbije, ali se nadaju da će ih država prepoznati kao partnera.

Menadžment “Affidee” planira nastavak ulaganja i otvaranje ovakvih dijagnostičkih centara u drugim gradovima u Srbiji i regionu.

Specijalna bolnica iz neurologije Affidea Beograd
Kneginje Zorke 25  – Vračar (blizu trga Slavija) Beograd

Tel: 011 400 9 100
www.affidea.rs

Preporucujemo da pogledate video prilog :https://www.youtube.com/watch?v=GHAlBrxK7DI&t=68s

Tokom života može se pojaviti veliki broj razloga za uklanjanje tetovaže. Malo bola ili mogućnost pojave diskretnih ožiljaka od uklanjanja tetovaže nekada je beznačajno u odnosu na opterećenje koje neželjena tetovaža čini.

Ako nosite znak voljene osobe a u životu vam je osoba sa drugim imenom ili vam tetovaža predstavlja problem na poslu treba se dobro edukovati o načinima uklanjanja, toku i eventualnim posledicama.

Postoji više načina na koje se mogu uklanjati tetovaže.

Lasersko uklanjanje podrazumeva prodiranje laserskog zraka u dubinu kože i razbijanje kompaktnih čestica boje u sitne fragmente. Ovaj proces ubrzava prirodan proces otklanjanja stranih čestica boje imunološkim sistemom.

Laseri imaju jednu talasnu dužinu koja može da eliminiše samo određenu grupu pigmenta. To je razlog zbog koga jedan laser ne može istovremeno da ukloni sve boje u jednoj šarenoj tetovaži. Ranije je bilo potrebno i do 2 godine da bi se postigao efekat potpunog ili delimičnog uklanjanja slike sa kože. Novije generacije lasera tu proceduru obavljaju značajno brže i preciznije. Nažalost ni najnovije generacije lasera ne mogu garantovati potpun uspeh i potpuno uklanjanje boje.

Neposredno nakon trtemana postoji blagi otok i osecaj žarenja, dan posle tremana najčešce se pojavljuje beličasta krastica. Nakon perioda perioda od 7 dana počinje beljenje tetovaže i traje narednih 4 do 6 nedelja. Broj tretmana je individualan i zavisi od vrste boje koja se koristila prilikom tetoviranja. Profesionalane boje su najlakše za uklanjanje. Danas se i na tom polju prave promene, pa se tetovaže prave sa bojama koje su pogodne za uklanjanje laserima.

Dermoabrazija je retko izvodljiva bez pojave ožiljaka. Kod većine tetovaža boja se nalazi u dermu tj. trećem sloju kože. Dermoabarazija je mehaničko uklanjanje kože dijamantskim šmirglama i često se koristi kod opsežnih ožiljaka od akni ili dubokih bora. Kod tetovaža uklanjanje trećeg sloja kože mora biti praćeno pojavom različite pigmentacije kože ili ožiljaka.

Hirurško uklanjanje tetovaže ostavlja uvek ožiljak. Ako su tetovaže male može biti prikladna metoda, ali ako su velike ožiljak neće biti estetski prihvatljiv.

Saliabrazija je veoma stara metoda šmirglanja kože i nanošenja soli na tretiranu regiju. Šmirglanjem se uklanjaju slojevi kože a so izvlači pigment. Ožiljci su česti a bol je takva da je ovo teško povezati sa medicinskim uklanjanjem pigmenta.

Mezoterapija ili ubrizgavanje aktivnih supstanci ne može da ukloni tetovažu ali može da ublaži pigment razbijajući kompaktnost čestica boje.

Nisu svi kandidati za uklanjanje tetovaže. Osobe koje su na tetoviranje odreagovale sa pojavom keloida ili hipertrofičih ožiljaka mogu očekivati još burniju reakciju tokom tretmana uklanjanja.

Za proces uklanjanja tetovaža pacijent se mora naoružati strpljenjem i disciplinom. Tokom tretmana strogo je zabranjeno ljuštenje ili guljenje krasta, izlaganje suncu. Proces je višemesečni. Tokom svakog meseca boje je sve manje.

Moguća je pojava beličastih polja na mestima gde je bio pigment, kao i pojava hiperpigmentacije na tretiranoj koži (posebno kod tamnoputih osoba). Kompletno uklanjanje boje nekada nije moguće a nemoguće je i predvideti ishod pre započetog lečenja.

Više tretmana je uvek potrebno a crne tetovaže imaju mnogo bolji ishod od crvenih ili žutih. Više puta prelažena tetovaža zahteva više tretmana da bi došlo do potpunog gubitka traga tetovaže.

Piše: dr Svetlana Đurišić, Dermatim