Afrička bodljikava dinja (Kivano): Pustinjski izvor zdravlja
Zbog sličnosti sa kivijem zove se kivano (Cucumis metuliferus), a zapravo je afrička bodljikava dinja koja izgledom podseća na krastavac. Ova voćka je tek 1930. godine napustila Afriku i rodni Zimbabve, “preselila” se prvo na Novi Zeland, pa u Australiju. Danas se najviše uzgaja u Čileu i Kaliforniji, a u manjim količinama u Hrvatskoj.
Kivano je svetlo zelene boje, zbog čega najviše liči na kivi, ukus je kombinacija banane, dinje, krastavca i limete. Hranljivo voće dostupno je tokom cele godine i jede se sirovo.
Obiluje vitaminom C i mineralima kalijumom i gvožđem, a sadrži i fosfor, magnezijum, bakar, cink, natrijum i kalcijum. Idealno je za dijetu, jer ima malo ugljenih hidrata, a masti nema uopšte. Izuzetno je delotvorno protiv prehlade.
Semenke obiluju masnim kiselinama, među kojima su najznačajnije linolna i oleinska. Linolna je naročito važna, kao jedna od omega-6 masnih kiselina. Oleinska pomaže u borbi sa visokim krvnim pritiskom. Žućkasto-zelene semenke sadrže karotenoid (beta karotin, provitamin A), koji je važan za imuni sistem, zdravlje kože i očiju.
Antioksidansi a-tokoferol i y-tokoferol su organski oblici vitamina E, a on je neophodan za dobro zdravlje, pre svega za srce, mišiće, nerve, crvena krvna zrnca, hormone i kožu. Vitamin E neutrališe štetne slobodne radikale, uzročnike kancera, kardiovaskularnih i drugih hroničnih bolesti. Dokazano je da ovaj vitamin smanjuje rizik od pojave Alchajmerove i Parkinsonove bolesti.
Jede se tako što se preseče na pola, zatim kašičicom izvadi mesnati deo. Plodovi su zreli kada zelena nijansa pređe u žutonarandžastu. Semenke su ukusne, posebno u kombinaciji sa sladoledom ili jogurtom. Afrička dinja se dobro slaže i sa slanim sirevima, krastavcem i paradajzom. Kivano kod nas može da se nabavi u bolje snabdevenim prodavnicama.
VITAMINSKA BOMBA
SOK od kivana okrepljuje organizam, a sprema se tako što se 4 afričke dinje preseku na pola, iz njih se kašičicom izvadi mesnati deo i ispasira u blenderu. Zatim se procedi i tako odvoji od semenki. Budući da je veoma gust, doda se ceo limun i 3 do 4 dl vode. Zasladi se po želji, sa površine skine pena, doda led i spreman je za konzumiranje. Umesto limuna, može da se doda i sok od crnog grožđa, a sve voćne kombinacije čine pravu vitaminsku bombu za organizam.
Izvor: novosti.rs
Da li je zdravo jesti ajvar?
Riječ ajvar potiče od turske riječi „havyar“ što u prevodu znači „povrtna ikra ili kavijar“. Po samom izgledu ovog umaka može se primjetiti da malo i podsjeća na kavijar, pa je nekada to bila druga riječ za ovo domaće balkansko jelo. Ajvar se počeo lokalno proizvoditi na više mjesta, ali je početak njegove ravnomjernije i stalne i veće proizvodnje bio onemogućen zbog raznih nesuglasica. U to vrijeme, proizvodio se u domaćim radinostima, te se prodavao i počeo posluživati u begradskim restoranima, kao poznati jugoslovenski specijalni dodatak jelima.
Nutritivna vrijednost
Pošto je „dobar“ ajvar sačinjen samo od povrća i malo ulja, samim tim nema puno kalorija. Sadrži bjelančevine, ugljene hidrate i masti. Na 100 grama ove namirnice ima u prosjeku od 80 – 130 kalorija, zavisno od recepture po kojoj se proizvodi. Ajvar nije opasan za kilažu, pod uslovom da se konzumira umjereno. Umjerena konzumacija, odnosi se na povremeni prilog uz pečenja ili kao dodatak bilo kakvim jelima, ili jednostavnije kao namaz.
Na mnogim fitnes forumima čitajući o ishrani, primjetili smo da ajvar koriste mnogi, najčešće kao prilog uz nekakav proteinski obrok, kao što je piletina, tunjevina ili nekakve salate.
Uticaj na zdravlje
Ajvar je bogat vitaminom C, koji se nalazi u paprikama, a poboljšava imunitet i cjelokupno funkcionisanje organizma. Bogat je i vitaminom A, koga ima u paradajzu. Patlidžan obezbjeđuje potrebnu količinu vitamina B2 i folne kiseline. Ajvar takođe sadrži korisnu količinu vlakana. Često je drag i onima koji ne vole povrće i salate, pa nadoknađuje vitamine.
Kupovina i čuvanje
Fabrički ajvar se može kupiti u svakom supermarketu, ali domaći je mnogo teže naći. Ukoliko ga ne mislite napraviti sami, možete ga potražiti na pijacama, udruženjima ili seoskim domaćinstvima. Fabrički ajvar treba upotrebiti 10 dana nakon otvaranja, dok domaći može potrajati do 14 dana, ponekad i duže.
Kako se pravi ajvar
Ajvar se pravi od nekoliko vrsta paprike, paradajza, patlidžana, luka i začina. Postoji u blagoj i ljutoj verziji. Postoji puno recepata i varijacija ajvara, ali neki od sastojaka, kao što su crvene paprike, patlidžan, bijeli luk i ulje su neizostavni u svakom od njih. Bez ovih sastojaka, pravi domaći ajvar ne bi bio to što jeste. Domaći ajvar pravi se od prethodno pečenih paprika i patlidžana na plati u pećnici ili pak, otvorenoj vatri. Poslije pečenja, paprike i patlidžani moraju se odložiti nešto vremena da se ohlade, da bi se omogućilo lakše odvajanje mesa od kože i sjemena. Preostalo pečeno meso se sitni ili melje mašinama, sličnim za mljevenje mesa, a onda se stavljaju u velike lonce. Pripravljenoj smjesi od povrća dodaje se ulje (najčešće suncokretovo) i bijeli luk, te ostali začini, a onda se kuvaju više sati na veoma laganoj vatri uz stalno povremeno miješanje. Potrebno je obratiti pažnju na temperature kuvanja, jer vrlo lako može doći do zagorijevanja, što u potpunosti upropaštava okus i kvalitet jela. Kuvanje ajvara nekoliko sati dovodi do postepenog isparavanja vode, što na kraju daje jelu jedinstvenu konzistentnost. Shodno tome, okus ajvara u ustima treba da ima osjećaj, pomalo masnog, začinjenog i ukusnog homogenog sastava.
Reklo bi se da je sve ovo veoma lako izvedivo, ali ustvari nije. Peripetije izrade domaćeg ajvara zahtjevaju puno pažnje, vremena i fizičkog rada. Praksa je ključna riječ u proizvodnji ovog slasnog jela. Starije generacije domaćica su iz godine u godinu radile ajvar, kao zimnicu i prenosile su svoje znanje kuvanja ajvara narednim generacijama. Zbog toga ajvar ima status poznatog domaćeg specijaliteta.
Sa druge strane, industrijski ajvar, koji se danas proizvodi, obično ne nosi stepen kvaliteta, kao domaći ajvar. Iako postoji mnogo fabričkih verzija ajvara, razlika se uvek oseti. Kod industrijskog ajvara, u većini slučajeva, paprike ili patlidžani se ne gule, što znatno umanjuje okus i kvalitet. Dodaju se i konzervansi, da bi se pospješio rok upotrebe. Mogu biti prisutni i razni aditivi koji pojačavaju okus i boju proizvoda.
Izvor: tablicakalorija.com
Različak za crvenilo i upale oka, modrice, rane, reumatizam
Različak je zeljasta, uspravna, jednogodisnja biljka, visoka do 50 cm. Njegovi donji listovi su perasti a gornji lancetasti.Različak ima prepoznatljive cvetove plave boje, pripada porodici glavocika (Compositae). Njegov farmaceutski naziv je Cyani coerulei folia, fios.
Razlicak je lekovita biljka koja sadrzi:tanin,pektin,gorke materije,centaurin,malo sluzi,vosak,boje i antocijanski heterozid cijanin.
Različak je livadska biljka koja raste medju zitaricama, kao zitni korov, često uz pšenicu na suvom zenljistu. Može se naći i u grabovim i hrastovim sumama, uz ruralna naselja, uz puteve kao i u sikarama. Cveta u junu i julu mesecu.
Ova medonosna lekovita biljka ima grubu stabljiku, njene mlade listove pase stoka, a ljudskoj populaciji može da posluži i kao ukrasna biljka.
Cvetovi razlicka su lekoviti i kao sto smo vec rekli beru se u junu i julu, zatim ih trebamo prosusiti u hladovimi,u provetrenom prostoru kao sto su tavan i sl…Čim se prosuše cvetove treba hermetički zatvoriti u kutije, zbog lakog budjanja.
Branje različka je najbolje po sunčanom vremenu, nikako ne smeju cvetovi da promene boju.
Različak kao lek
Ublazava iritacije kože, crvenilo i upale oka. Pomaže u lečenju reume i reumatizma, takodje različak je blagi diuretik, zbog svoje specificne gustine upotrebljava se i kao tonik te slabi adstrigens.
Čaj od različka
upotrebljavaju se ovojni listići i to 1 velika kašika se prelije sa 2.5 dl proključale vode zatim se procedi i pije se po solja posle jela 3 puta dnevno.
Ovaj čaj od različka se uzima kod upale jajnika, kod zutice ili zastoja mokraće.
Obloge od različka
pripremiti isto kao čaj od različka i zatim natopite i obloge koje stavljamo na modrice i rane, takodje ove obloge od različka se koriste i za ispiranje očiju.
izvor: prirodnolecenjebiljem.blogspot.rs
Plućnjak – podstiče znojenje, mokrenje, iskašljavanje
Zeljasta, višegodišnja biljka. Listovi su ovalni ili elipsasti, ponekad sa belim mrljama. Cvetovi su u početku crveni, zatim ljubičasti, a na kraju cvetanja plavi. Cveta u martu – aprilu. Ovo je medonosna biljka.
Staništa: Raste po šumama, vlažnim i senovitim mestima.
Upotrebljivi delovi: Cela biljka bez korena.
Aktivna svojstva: Kalijumove soli, salicilna kiselina, tanin, spuzaste materije, saponin, alantoin.
Sakupljanje: U vreme cvetanja. Listovi se mogu prikupljati i posle cvetanja. Dobro je da se sušenje obavi što pre, na suncu ili vrućem vazduhu.
Farmakološko dejstvo: Emolijens (sredstvo za umekšavanje), ekspektorans (za iskašljavanje), diuretik (podstiče mokrenje), ad strigens (izaziva stezanje sluzokože i kože), hemostatik (zaustavlja krvarenje), sudorifik (podstiče znojenje), vulnerarija (sredstvo za isceljenje rana).
Terapeutske indikacije: Grip, faringitis (upala ždrela), akutni i hronični bronhitis (akutno i hronično zapaljenje bronhija – dušnica), plućni TBC (tuberkuloza), hemoragija (jako krvarenje), febrilna stanja (groznica), dijareja (proliv), oboljenja urinarnog (mokraćnog) trakta, lezije (povrede).
Način upotrebe: 1 kašičicu (punu) dodati na 250 ml ključale vode. Ostaviti da odstoji 3 minuta. Piti 3 šolje dnevno.
Izvor: tinkturedrsulca.com
Plava lincura kod anemije, skorbuta, rahitisa, za opšte jačanje organizma
Plava lincura je višegodišnja zeljasta biljka do 100 cm visoka. Koren valjkast snažan. Veći broj nadzemnih stabala, okrugla, glatka. Listovi 5-8 cm dugački i oko 5 cm široki. Cvetovi pojedinačni ili po 3 u grupicama, u pazuhu gornjih listova, plavi, dugi 3-5 cm.
Vreme cvetanja: od jula do septembra
Stanište i rasprostranjenost: na visokoplaninskim pašnjacima, na ivici šuma, do subalpijskih vrhova, na Staroj planini iznad 1800 mnv., na Babinom zubu i dr.
Droga: koren (Gentianae asclepiadeae radih). Vadi se u jesen ili rano proleće, očisti od zemlje, uzduž rascepi i suši na suncu ili u sušnici na temperaturi od 50-60 stepeni.
Hemijski sastav: koren sadrži gorke materije genciopikrin, genciamarin, genciazin, alkaloid gencianin, šećer gencianozu, nešto masti i pektine.
Narodna medicina: koren se koristi kod poremećaja verenja, pre svega kao profilaktičko sredstvo, za poboljšanje apetita, stimuliše lučenje želudačno-crevnih sokova, a zatim i kod anemije, skorbuta, rahitisa, za opšte jačanje organizma.
Upotreba: čaj se priprema tako što se 2 kašike osušenog i samlevenog korena preliju sa 1 litrom hladne vode, nakon 10 sati sadržaj procediti. U toku dana uzimati 3 puta po 1 čašicu pripremljenog čaja, pre obroka.
Vino se priprema od 30-50 g osušenog i sasitnjenog korena na 1 l belog vina. Rakija se priprema od 50-100 g osušenog i sasitnjenog korena na 1 l prepečenice. Kao i vino, nakon 10 dana sadržaj procediti i uzimati u toku dana pre obroka po 1 kašiku, za pobuđivanje apetita.
Izvor: travarisrbije.com
Majčina dušica – lekovita svojstva
Majčina dušica ,timijan (Thymus vulgaris), je biljke koja se još od davnina koristi u kulinarstvu kao začin, a u narodnoj medicini čajevima od ove biljke ublažavaju se mnoga zdravstvena stanja.
Antioksidant
Timol, jedno od eteričnih ulja u majčinoj dušici, izuzetno je snažan antioksidans koji pomaže u podizanju omega 3 masnih kiselina u moždanim ćelijama, koje su ključne za naše zdravlje.
Brojne studije su potvrdile da timol pomaže u usporavanju procesa starenja u moždanim ćelijama, a naučnici su ga čak povezivali s prevencijom Alchajmerove bolesti.
Kašalj
Topao čaj od majčine dušice je idealan napitak za kašalj i druge simptome prehlade, a istraživanja su pokazala da pomaže u tretiranju bronhitisa i smanjenju kašlja. Sastojci iz timijana deluju opuštajuće na bronhije.
Varenje
Čaj od majčine dušice često se preporučuje kao napitak koji pomaže u varenju jer smanjuje nadustost, budući da sadrži sastojke koji reduciraju gasove i deluju antispazmatički, tj. smanjuju grčeve creva.
Minerali i vitamini
Kad pomislite na namirnice bogate gvožđem, čaj od majčine dušice je najverovatnije poslednje što vam pada na pamet. Ali čaj od dve supene kašike sušene majčine dušice, snabdeće vas sa 3,56 mg gvožđa, što je zapravo petina dnevnih potreba za ovim mineralom.
Majčina dušica je takođe odličan izvor vitamina K, koji je bitan za normalnu cirkulaciju, a u samo jednoj šolji čaja (2 supene kašike) nalazi se 60 posto preporučene dnevne količine ovog vitamina. Ovaj čaj je takođe dobar izvor mangana jer sadrži 12 posto preporučenih dnevnih vrednosti i kalcijuma 5,4 posto.
Izvor: magicnobilje.com
Gavez – za slomljene kosti, rane, posekotine, reumatizam
Gavez je biljka koja uživa ogromno poverenje u narodu, naročito kada se radi o zarastanju slomljenih kostiju i zaceljivanju sporozarastajućih rana.
Gavez (Symphytum officinale) je korovska biljka koja se vrlo brzo širi i za kratko vreme osvaja velike površine, naročito na vlažnim livadama, pored potoka, na senovitim mestima kakva, ova biljka, voli. Gavez se vekovima koristi u narodnom vidarstvu za ubrzavanje zarastanja slomljenih kostiju. Koren se kuva u mleku dok se ne dobije homogena kaša koja se nanosi na prelom u tankom sloju i ostavlja da deluje dva sata. Potrebno je biti jako požljiv i ne stavljati ovu oblogu preko zgloba jer se lako može dogoditi da zglob okošta. Naravno potrebno je kost namestiti odnosno vratiti na pravo mesto. U narodu se veruje da ako oblogu od gaveza držite dovoljno dugo preko dva prsta da će oni srasti.
Ove čudotvorne efekte gaveza potvrdila je i nauka. Ova biljka sadrži visok procenat purinskog derivata, alantoina koji stimuliše stvaranje novih ćelija (pored gaveza u manjem procentu sadrže ga i neven-Calendula officinalis i bokvica-Plantago major).Pored alantoina u ovoj biljci otkriveni su i hidrokoloidni polisaharidi, imunostimulativne supstance koje su nađene i u korenu čička, matičnjaku, bokvici, imeli, zovi i nevenu. Zbog sadržaja alantoina ova biljka ulazi u sastav raznih melema za zarastanje rana, protiv hemoroida i proširenih vena. Melem od listova gaveza od velike je pomoći onima koji pate od reumatizma. Takođe ekstrakt korena stavlja se u kreme za lice jer odlično ispravlja bore, a zahvaljujući alantoinu delotvoran je i kod akni i u tretmanima problematične kože.
Tinktura od korena gaveza je jako korisna iz ispiranje rana i uboja a delotvorana je i kod modrica i otoka. Kašiku tinkture potrebno je razblažiti sa 100ml prokuvane vode, pa to koristiti za ispiranje ili za obloge.
Čajevi od korena, ređe od lista gaveza koriste se u lečenju gastritisa i čira na želudcu i dvanaestopalačnom crevu (najčešće u kombinaciji sa iđirotom, slatkim korenom i bokvicom). Ovo se objašnjava delovanjem sluzi, tanina i naravno alantoina. Čajne mešavine sa gavezom preporučuju se i kod problema sa debelim crevom, u slučajevima diverkulitisa i kolitisa. Zbog visokog sadržaja tanina i sluzi gavez efikasno zaustavlja proliv. Gavez ublažava kašalj i pospešuje izbacivanje sluzi, pomaže kod bronhitisa i emfizema pluća.
U poslednjih nekoliko godina sve više travara ne preporučuje unutrašnju upotrebu gaveza zbog toga što su u njemu, u tragovima, prisutni pirolizinski alkaloidi (otkriveni i u podbelu-Tussilago farfara). Za ove supstance je utvrđeno da mogu da oštete jetru. Međutim čini se da je ova bojazan prilično neopravdana s obzirom da u čaši piva ima više ovih jedinjenja nego u šolji čaja od gaveza. Međutim nemojte piti više od tri šolje čaja na dan i izbegavajte ovu lekovitu biljku ako vam jetra nije zdrava. Spoljašnja upotreba ove biljke je potpuno bezbedna.
U Nemačkoj mlade listove gaveza dobro operu, iseckaju i stavljaju u omlet.
Od listova gaveza, potopljenih u kišnicu, može se napraviti odlično sredstvo za prskanje baštenskih biljaka, jer ih gavez štiti od insekata.
Obloge za brže zarastanje kostiju:
Punu šaku isitnjenog (svežeg ili suvog) korena gaveza kuvati na tihoj vatri u 750 ml mleka. Uz stalno mešanje kuvati oko 10 minuta dok se ne dobije homogena masa. Kad se malo prohladi, rastanjiti i staviti na mesto preloma, pazeći da zglob ostane slobodan. Preko toga uviti zavojem i držati 2 sata. Ponavljati svakodnevno deset dana.
Tinktura gaveza:
100g usitnjenog korena gaveza preliti litrom alkohola (70%) ili jake rakije. Za pravljenje tinkture najpogodnije su staklene tegle sa dobrim poklopcem. Teglu dobro zatvoriti i ostaviti da stoji na tamnom mestu dvanaest dana uz češće mućkanje. Procediti i čuvati u tamnoj staklenoj flaši sa dobrim poklopcem. Koristiti razblaženo (1 supena kašika na 100ml prokuvane vode).
Melem od gaveza:
100g korena i 50g listova gaveza dodati u 1 kilogram istopljene svinjske masti. Mast je prethodno potrebno isprati hladnom vodom, od soli. Kad je mast jako zagrejana, dodati biljku, promešati i kada zapeni skinuti sa vatre i mešati neko vreme. Poklopiti i ostaviti da odstoji 24 sata. Nakon toga smesu blago zagrevati uz stalno mešanje. Kada masa postane tečna, procediti i sipati u čiste i suve staklene tegle. Kada se malo prohladi možete dodati po 15 kapi etarskih ulja ruzmarina i lavande. Ostaviti da se ohladi i čuvati u frižideru. Ovo je jedan od najboljih biljnih melema protiv reumatizma i išijasa. Takođe je vrlo delotvoran i protiv hemoroida.
Čajna mešavina protiv čira na želudcu i dvanaestopalačnom crevu:
-
Kantarion (Hypericum perforatum) …………………………..30g
-
Bokvica (Plantago major)…………………………………………20g
-
Gavez (Symphytum officinale)………………………………….20g
-
Slatki koren (Glycyrhiza glabra)………………………………..10g
-
Matičnjak (Melissa officinalis)………………………………….10g
-
Iđirot (Acorus calamus)……………………………………………10g
Sve biljke pomešati, pa tri supene kašike smeše preliti sa 750ml ključale vode, promešati, poklopiti i ostaviti pola sata. Procediti i piti po jednu šolju tri puta na dan pola sata pre jela.
Čajna mešavina protiv bronhitisa i upale pluća:
-
Oman (Inula helenium)…………………………30g
-
Morač (Foeniculum vulgare)…………………20g
-
Gavez (Symphytum officinale)………………20g
-
Bokvica (Plantago major)……………………..20g
-
Slatki koren (Glycyrhiza glabra)…………….10g
Sve biljke pomešati, pa tri supene kašike smeše preliti sa 750ml ključale vode, promešati, poklopiti i ostaviti pola sata. Procediti i piti po jednu šolju tri puta na dan pola sata pre jela.
Čajna mešavina protiv proliva:
Gavez sadrži puno tanina i sluzi, supstanci koje su od pomoći u slučaju dijareje.
-
Gavez (Symphytum officinale)……………………..30g
-
Virak (Alchemila vulgaris)……………………………30g
-
Plod divlje jabuke (Prunus malus)………………….30g
-
Majčina dušica(Thymus serpillium)…………………10g
Sve biljke pomešati, pa dve supene kašike smeše preliti sa 500ml ključale vode, promešati, poklopiti i ostaviti pola sata. Procediti i popiti u gutljajima.
Momčilo Antonijević
Izvor: .snagabilja.rs
Cikorija – čisti i jača želudac, jetru, bubrege, slezinu, popravlja varenje
Cikorija (Cichorium intybus) poznata je u narodu još i kao konjogriz, vodopija, gologuza, želtenica, konjska trava, modrica, cigura… To je višegodišnja zeljasta biljka, visoka 1,5 m. Koren je vretenast. Prizemni listovi su okupljeni u rozetu, krupni, dugački, po obodu duboko i nejednako urezani. Listovi na stabljici su kraći, duguljasto kopljasti, manje deljeni. Stabljika je prava, veoma tvrda, u gornjem delu razgranata. Stabljika i listovi su pokriveni kratkim dlačicama. Cvetovi su svetloplavi, jezičasti, pojedinačni ili udruženi u cvasti. Cveta preko celog leta.
Raste svuda kao korov, najviše pored staza i puteva, po pašnjacima i livadama, po obodima šuma. Voli suva tla. Gaji se i kao kulturna biljka.
Kad i kako se bere
Za lečenje se koristi koren, koji se vadi od druge polovine marta do kraja maja, i ređe cvetovi i listovi, koji se beru od jula do septembra. Koren se očisti, iseče se po dužini i naniže na konac, i suši okačen u hladu na promajnom mestu. Može da se samelje i od njega priprema napitak sličan kafi, ili da se isecka na komadiće i koristi za čaj.
Šta leči
Cikorija čisti i jača želudac, jetru, bubrege i slezinu, popravlja varenje, odvaja prekomernu žuč, leči žuticu i anemiju. Efikasan je lek i u snižavanju holesterola i rizika koji su povezani s visokim holesterolom, kao što su visok krvni pritisak, arterioskleroza, infarkt i moždani udar. Koren ne sadrži skrob, već inulin, što ga čini pogodnim i za ishranu dijabetičara jer ne utiče na porast nivoa šećera u krvi.
Čaj od korena
Pola kafene kašičice suvog korena prokuva se u 2 dl vode 5 do 8 minuta na tihoj vatri. Zatim se ostavi na strani da odstoji poklopljeno 15 minuta, pa procedi. Ovako spremljen čaj pije se tri do četiri puta na dan.
Čaj od cvetova
Kafena kašičica suvih cvetova prelije sa sa 2 dl ključale vode i to se ostavi poklopljeno 2 sata. Nakon toga se procedi i pije po 1 dl dva puta dnevno. Cikorija u ovakvom obliku deluje umirujuće na nervni sistem, ublažava nesanicu i usporava otkucaje srca.
Oblog
Prokuva se 20 g biljke u 0,5 litara vode 5 do 8 minuta, ostavi da se prohladi pa se procedi. Ovim čajem nakva
Cikorija – čisti i jača želudac, jetru, bubrege, slezinu, popravlja varenje
Cikorija (Cichorium intybus) poznata je u narodu još i kao konjogriz, vodopija, gologuza, želtenica, konjska trava, modrica, cigura… To je višegodišnja zeljasta biljka, visoka 1,5 m. Koren je vretenast. Prizemni listovi su okupljeni u rozetu, krupni, dugački, po obodu duboko i nejednako urezani. Listovi na stabljici su kraći, duguljasto kopljasti, manje deljeni. Stabljika je prava, veoma tvrda, u gornjem delu razgranata. Stabljika i listovi su pokriveni kratkim dlačicama. Cvetovi su svetloplavi, jezičasti, pojedinačni ili udruženi u cvasti. Cveta preko celog leta.
Raste svuda kao korov, najviše pored staza i puteva, po pašnjacima i livadama, po obodima šuma. Voli suva tla. Gaji se i kao kulturna biljka.
Kad i kako se bere
Za lečenje se koristi koren, koji se vadi od druge polovine marta do kraja maja, i ređe cvetovi i listovi, koji se beru od jula do septembra. Koren se očisti, iseče se po dužini i naniže na konac, i suši okačen u hladu na promajnom mestu. Može da se samelje i od njega priprema napitak sličan kafi, ili da se isecka na komadiće i koristi za čaj.
Šta leči
Cikorija čisti i jača želudac, jetru, bubrege i slezinu, popravlja varenje, odvaja prekomernu žuč, leči žuticu i anemiju. Efikasan je lek i u snižavanju holesterola i rizika koji su povezani s visokim holesterolom, kao što su visok krvni pritisak, arterioskleroza, infarkt i moždani udar. Koren ne sadrži skrob, već inulin, što ga čini pogodnim i za ishranu dijabetičara jer ne utiče na porast nivoa šećera u krvi.
Čaj od korena
Pola kafene kašičice suvog korena prokuva se u 2 dl vode 5 do 8 minuta na tihoj vatri. Zatim se ostavi na strani da odstoji poklopljeno 15 minuta, pa procedi. Ovako spremljen čaj pije se tri do četiri puta na dan.
Čaj od cvetova
Kafena kašičica suvih cvetova prelije sa sa 2 dl ključale vode i to se ostavi poklopljeno 2 sata. Nakon toga se procedi i pije po 1 dl dva puta dnevno. Cikorija u ovakvom obliku deluje umirujuće na nervni sistem, ublažava nesanicu i usporava otkucaje srca.
Oblog
Prokuva se 20 g biljke u 0,5 litara vode 5 do 8 minuta, ostavi da se prohladi pa se procedi. Ovim čajem nakvasi se gaza ili pogodna tkanina i stavlja kao oblog na ekcem ili potkožne čireve.
UPOZORENJE
Čaj od cvetova cikorije ne smeju piti trudnice jer povećava amplitudu trudova, pa može izazvati prevremeni porođaj.
Izvor: kurir.rs