Prećenje promena na dojkama vrši se samopregledom, ultrazvučnim pregledom, mamografijom, tomosintezom i magnetno rezonantnom mamografijom.

Da li i kada treba raditi samopregled dojki ?

Prof. dr Dragana Đilas, radiolog, predsednica Senološkog društva Srbije: Samopregled dojki treba raditi u prvoj polovini ciklusa, a idealno bi bilo u periodu od 5. do 15. dana od prvog dana menstruacije. Ukoliko se napipa čvor u dojci potrebno je javiti se lekaru.

Kako se radi samopregled dojki?

Prof. dr Dragana Đilas: Počnite tako što ćete pregledati izgled vaših dojki na ogledalu sa rukama na bokovima. Pregledajte dojke u ogledalu i sa rukama podignutim iznad glave. Proverite da li imate iscedak iz dojki. Prepipajte kružnim pokretima leve ruke desnu dojku i obrnuto dok ležite na leđima. Prepipajte svoje dojke dok stojite ili sedite, a najlakše je možda dok su dojke vlažne prilikom tuširanja.

 Da li je štetan ultrazvuk dojki?

Prof. dr Dragana Đilas : Ultrazvuk dojki apsolutno nema štetnih uticaja. Ovom metodom je moguće dijagnostikovati dobroćudne tumore i ciste sa velikom preciznošću, ali metoda ne može da zameni mamografiju u otkrivanju karcinoma dojke.

 Recite nam nesto vise o mamografiji, tomosintezi i MR mamografiji.

Prof. dr Dragana Đilas : Iako je mamografija”zlatni standard” u ranom otkrivanju raka dojke, ovom metodom ne može da se otkrije 10 odsto karcinoma. Razlog tome je jedan ozbiljan nedostatak mamografije, a to je da je mamografija tzv.sumaciona, odnosno dvodimenzionalna metoda snimanja, pa je zato prisutno prepokrivanje tkiva dojke, posebno kod mlađih žena. Zbog toga se tumor dojke jednostavno ne vidi na snimku. U cilju povećanja pouzdanosti ranog otkrivanja karcinoma dojke, u savremenoj radiološkoj praksi taj problem se prevazilazi 3D mamografijom, odnosno tomosintezom, koja pruža uvid u sve strukture tkiva dojke, jer nije sumaciona, već trodimenzionalna, slojevita metoda.Tomosinteza je zapravo savremena rengdenska metoda pregleda dojki, kojom se umesto sumacionog mamografskog snimka dojki dobija serija tankih, izuzetno kvalitetnih snimaka dojke, širine svega oko 1mm, i to za nekoliko sekundi.

U prvoj stranoj bolnici u Srbiji “Affidea” u Beogradu, tomosinteza se izvodi na posebno konstruisanom digitalnom uređaju za mamografiju, koji poseduje specijalan dodatak za 3D tomosintezu.

Prof. dr Dragana Đilas : Snimanje tomosintezom nalikuje mamografskom snimanju, ali pritisak na dojku prilikom tomosinteze nije izražen, već je aparat samo oslonjen na dojku, te je pregled komforniji za pacijentkinje. Iako je poznato da je doza rendgenskog zračenja prilikom mamografije i tomosinteze zapravo vrlo mala, važno je istaći da je ona prilikom snimanja tomosintezom jednaka kao na analognim mamografskim uređajima, a neznatno veća nego na digitalnim mamomatima. Kako se ovo snimanje ne mora ponavljati svake godine, nema posledica po zdravlje žene.

Pored toga, u specijalnoj bolnici “Affidea” u Beogradu izvodi se i magnetno rezonantna mamografija, koja zaokružuje radiološki spektar u dijagnostici oboljenja dojke.

Prof. dr Dragana Đilas : Magnetno rezonantnu mamografiju je neophodno načiniti u određenom broju jasno određenih indikacija, pošto ona ima izuzetno važnu ulogu u žena sa gustim žlezdanim tkivom dojke, žena sa visokim rizikom za rak dojke i žena sa silikonskim implantatima u dojkama, kao i u brojnim drugim indikacijama, uključujući i preoperativnu dijagnostiku dojke i praćenje efekata terapije karcinoma dojke.

Najvažnije je, međutim, da pregled i ekspertizu radi radiolog koji dobro poznaje sve metode snimanja dojki i tačno zna njihove indikacije. To omogućava izbor najbolje i najpouzdanije metode, a izbegavaju se nepotrebni pregledi. Ponekad je potrebno i poželjno dopuniti dijagnostiku dojke i ultrazvukom dojki, što obično radi isti radiolog koji obavlja i mamografski pregled i tomosintezu. Na ovaj način se dobija visoko pouzdana informacija o stanju dojki na najekonomičniji način.

Affidea Beograd raspolaže vrhunskom i savremenom dijagnostičkom opremom, koja obuhvata ne samo ultrazvučne i rendgenske aparate, već i nov i savremen uređaj za magnetnu rezonancu, multislajsni CT uređaj i savremeni digitalni uređaj za 2D i 3D mamografiju, odnosno tomosintezu.

Želimo vam srećne novogodišnje i božićne praznike!

Specijalna bolnica iz neurologije Affidea Beograd
Kneginje Zorke 25  – Vračar (blizu trga Slavija) Beograd
Tel:  011 400 9 100
www.affidea.rs

“Nijedan lek ne može da zameni smeh, ali zato smeh može da zameni svaki lek“. Doktorka Dušanka Stevović Gojgić punih 29 godina radi u Hitnoj pomoći i sa kolegama na terenu i u kol centru koristila je priliku da prikupi “bisere“ pacijenata koje je objavila u knjizi “Smeh kao lek“.

Mnogo je razloga da se smejemo: smeh jača imunitet, stvara osećaj zadovoljstva, ventil kojim se čovek oslobađa negativnih osećanja, a i priznajte – lepši smo kad se smejemo.

“Čovek koji se smeje je opušten, u mozgu mu se luči serotonin, hormon sreće i zadovoljstva, mišići su relaksirani, telo je zadovoljno. Kad pogledate čoveka koji se smeje on vam deluje zdravo. U današnje vreme ljudi su u grču, stisnutih usana i obrva, sa bolnom grimasom na licu. Smeh nam je potreban, kao i zdrave misli. A da bismo bili veseli potrebno je manje truda nego što nam se čini”, kaže dr Dušanka Stevović Gojgić.

Doktorka kaže da među anegdotama pacijenata ima jedna koju prepričavaju za svaku Novu godinu.

“Domaćica je izvadila prase iz zamrzivača da ispeče za sutrašnji ručak, ali ga je uveče stavila u kadu da se odmrzne. Pošto je muž uključio mašinu da mu se opere uniforma, mašina je zalivala prase tom vodom i onda je domaćica nas pozvala da pita: “Da li prasetu nešto fali?“”, prepričava doktorka.

Ona kaže da ovom knjigom nije želela nikome da se podsmeva ili naruga, kao ni da naruši poverenje koje imaju pacijenti.

“Želela sam samo da ljudi shvate kako i mi imamo pravo na šalu i smeh, jer radimo na jednom jako teškom poslu, koji ne trpi improvizaciju i koji uzima svoj danak. Život je lep, i brzo prolazi, a svaki dan čovek treba da nađe bar mali razlog da se raduje. Pa, ako nema para, neka ima šale i smeha”, kaže doktorka i naglašava da je bilo teško prikupiti vesele izraze jer to “smešno“ provlačilo se između više hiljada ozbiljnih razgovora.

Ona kaže da većina ljudi koji traže Hitnu pomoć to rade u brzini, pa i ne shvate šta tačno govore.

“Mi to shvatamo. I tu najčešće nema ničeg smešnog. Ono što je zapisano kao smešno najčešće je improvizacija, želja da se ostavi utisak, korišćenje stranih reči i izraza za koje ljudi misle da znače jedno, a u stvari je drugo. Tako su nastali najčešće korišćeni izrazi: umesto stent kažu stendbaj, interfon je inerpol, vitamin B12 je vitamin B92, magistralni krvni sudovi su E75 ( po auto putu), kateter je kaseta”, navodi doktorka.

Doktorka kaže da su ljudi oduševljeni knjigom, i da joj se mejlovima često zahvaljuju. “Najveću sreću sam osetila kada su mi moji pacijenti uživo rekli da sada na slavama manje pričaju o politici i političarima, a više prepričavaju te naše bisere. A bilo je i onih zlonamernih, koji su u nekim forumima pisali da doktori ne bi smeli da se šale citirajući lapsuse svojih pacijenata i da je ovo neozbiljno. Na moju sreću, imam preko 5 hiljada svojih stalnih, zadovoljnih pacijenata koji znaju da sam kao njihov lekar jako ozbiljna, i koji dolaze sa puno poverenja kod mene na pregled više od 20 godina”, kaže doktorka.

Smešne izjave pacijenata (iz knjige “Smeh kao lek”)

– Ceo dan ne znam gde mi je muž! Da li vi dobijate informaciju od pacijenata kad ih odvezete, gde ih odvezete?

– Meni se sve u glavi pobrljalo, imam i vrtež i trnež (vrtoglavicu i trnjenje)

– Ja sam metereolopata (meteoropata)! Od kad su najavili da će da se prolepša vreme, udarilo me nešto u glavu, otpozadi.

– Već dva dana imam stolicu vojničke boje. Možda vi niste služili vojsku, ali to vam je na zeleno. Ali nije ni to bitno. Plašim se da mi nisu propali oni magistralni krvi sudovi, E75.

– Bila sam danas na skenderu (skeneru), glava mi zuji ko kao koncertna dvorana. Jel može neko da dođe da me naštimuje?

– Ja bolujem od dijagnoze. Kako koje? Od moje.

– Stalno sam u frci. Ako ja popijem ovaj bromapezan (bromazepam) od tri promila (miligrama), pa vozim kola, je l’ će da mi ga otkriju ako duvam?

– Ceo dan povraćam neko zelenilo. A kakva mi je stolica? Drvena, pa tapacirana.

– Moje dete je ujeo miš. Koliko ima godina? Napunio 32 pre neki dan. Za šta ga je ujeo? Zato što ga je hvatao.

– Ja često imam aritmije i bila sam na ispitivanju, ali mi nisu dali onaj halter (holter) da nosim, da vidim koliko imam impulsa (puls).

– Je l’ da pričam? Jeste li vi sad pravi čovek ili ste bankomat od automata?

Izvor: 24 sata

 Budite dobri prema sebi – tretirajte sebe kao što tretirate svog prijatelja/prijateljicu, nastojte da u svakoj situaciji sebe ohrabrite umesto da sebe kritikujete. Usvojite koncept bezuslovnog samoprihvatanja. Prihvatite sebe i kada grešite i kada vaše želje nisu ostvarene.

Vežbajte svakodnevno – upažnjavajte fizičku aktivnost svakodnevno. Fizička aktivnost će vam pomoći da smanjite stres i anksioznost, uticaće pozitivno na vaše zdravlje i dovešće do toga da imate više eneregije. Pronađite neku fizičku aktivnost (sport, šetnja, trčanje, vožnja bicikla itd.) u kojoj uživajte i upražnjavajte je svaki dan. Ako niste sportski tip počnite sa svakodnevnim šetnjama od po 45 minuta dnveno. Dok šetate možete slušati muziku ili neki audio kurs na vašem telefonu.

Pronađite hobi – pronađite hobi, nova interesovanja ili naučite neku novu veštinu. Neka to bude nešto što je neobavezno ali vam pričinjava zadovoljstvo. Time ćete obogatiti sadržaj vaše svakodnevnice. Ispunite vašu svakodenvnicu sadržajem jer praznina i nedostatak sadržaja su plodno tlo za anksioznost i negativne misli.

Nađite vremena za uživanje i kreativnost – kreativnost povećava vaše samopouzdanje. Uživanje u svakdodnevnim sitnicama povećava vaše raspoloženje. Nađite neke sitnice u kojima uživate, pogledajte neki film, popričajte sa nekim koga volite, uradite bilo što što vas čini srećnim.

Pomozite drugima – ako vam se ukaže prilika da pomognete nekom kome je pomoć zaista potrebna učinite to. To će vam pričiniti zadovoljstvo.

Relaksacija – naučite da se relaksirate nakon napornog dana. Ovladajte tehnikama disanja i naučite da se relaksirate u svakodnevnim situacijama. Provedite svaki dan 30 mniuta vežbajući relaksaciju, disanje i prepuštanje. To će dovesti do otpuštanja stresa i anksioznosti.

Jedite zdravo – jedite svakodnevno, imajte doručak, jedite voće i povrće i pijte dovoljno vode. Nemojte se prejedati, jesti puno šećera, jesti premalo i neredovno.

Spavanje – steknite naviku da svako veče odlazite u krevet u isto vreme i budite se svakog jutra u isto vreme. Spavajte osam sati dnevno ako možete.

Povežite se sa drugima – budite u kontaktu sa članovima vaše porodice i prijateljima. Održavajte kontakte sa njima redovno. Održavajte socijalne odnose, viđajte se sa prijateljima.

Izbegavajte alkohol i droge – upotreba alkohola i droga vam ne može pomoći da rešite emocionalne probleme, već vam može samo stvoriti dodatne probleme.

Sagledajte stvari iz šire perspektive – naučite da sagledate vaše probleme i situacije sa kojima ste suočeni iz šireg okvira. Pitajte sebe: Koliko je važna ova situacija? Da li će mi biti isto toliko važna i sledeće godine? Da li mi od toga zavisi život? Šta mogu da uradim sada da bih razrešio problem? Da li postoji neki drugi način sagledavanja ove situacije? Kako je mišljenje drugih povodom ove situacije?

Prihvatanje – neke situacije u životu nismo u stanju da promenimo ni kontrolišemo ali zato možemo da ih prihvatimo. Ako na nešto nismo u stanju da utičemo ne isplati nam se da se oko toga uznemiravamo. Samoprihvatanje je jednako važno. Naučite da prihvatite svoje misli, osećanja i telesne senzacije čak i ako su neprijatni, znajte da će proći.

Zaboravite na ego i sujetu – prestanite da očekujete da vas drugi po svaku cenu prihvate, da vam se dive i da misle lepo o vama. To vam zaista nije potrebno. Kada se oslobodite vlastite sujete doživećete veliko olakšanje. Postaćete psihološki nezavisni od drugih ljudi što će učiniti vaš odnose sa drugima zdravijim, odraslijim, nezavisnijim i kvalitetnijim.

Smisao – pronađite smisao života u življenju, radosti, unutrašnjem miru i ljubavlju prema drugima. Smisao života nije u ostvarenju vaših želja već u prisutnosti, unutrašnjem miru i radosti koja dolazi iznutra iz vas samih. Taj unutrašnji mir i radost dolaze iz vas kada oslobodite sebe pritiska da morate ostvariti vaše želje i prestanete sebe obmanjivati da ne možete biti srećni ako nemate sve ono što ste umislili da morate imati.

Dr Milan Popović

.izvor: neuropsihijatar.net