Koliko niske temperature i oštar i hladan vazduh zaista nepovoljno utiču na astmatičare najbolje pokazuje podatak do koga su došli stručnjaci iz Kliničkog centra Srbije. Prof. dr Vesna Petrović Bošnjak, direktor Poliklinike Kliničkog centra i predsednik Udruženja za astmu ustanovila je da se u januaru za 30 odsto povećao broj pacijenata obolelih od astme na bolničkom lečenju, ali i onih koji zbog ovog problema dolaze u ambulantu.

– Svake godine u januaru imamo najviše ovakvih pacijenata. To se dešava zbog jako niskih temperatura, kao i zbog toga što su oni u ovo vreme posebno ugroženi virusnim infekcijama i izlaganja alergenima. Zato se njima posebno preporučuje da se vakcinišu protiv gripa, da ne izlaze napolje rano ujutru kad su velike hladnoće, da se dobro obuku, zaštite disajne organe i unose dosta vitamina – kaže prof. Bošnjak za Glas. Ona napominje i da je inače broj obolelih od astme sve veći i u svetu, pa i kod nas.

– Astma je teško, i jedno od najčešćih hroničnih oboljenja, na čije pojavljivanje utiče pre svega nasledni, a zatim i spoljašnji faktori. Neko može da ima genetske predispozicije da dobije astmu, ali to može da se ne ispolji ukoliko živi u zdravoj sredini. Međutim, sve veće zagađenje okoline, duži boravak u zatvorenom prostoru, pogotovu tamo gde ima duvanskog dima, grinja i buđi, nezdrav način ishrane, veća primena antibiotika i slaba fizička aktivnost osnovni su razlozi zbog kojih astme ima sve više, pogotovu u urbanim sredinama. Izlaganje ovakvim pokretačima dovodi do suženja disajnih puteva – kaže prof. Bošnjak.

Zato, prema njenim rečima, zapadni savremeniji način života ima vrlo nepovoljan uticaj na alergijske bolesti. Rizik da obole od astme je veći za osobe koje žive u gradu, kao i za decu čija oba roditelja imaju astmu.

– Poseban problem sa astmom kod nas je taj što se ona ne dijagnostikuje na vreme, a i kad se otkrije ne leči se redovno. U više od 50 odsto slučajeva ona se otkrije do druge decenije života, a može da se otkrije i u 70. godini. Najčešći problem sa dijagnostikom kod dece jeste to što roditelji posumnjaju pre na bronhitis ili upalu pluća, a ne proveravaju da li dete ima astmu.

– U Srbiji čak ne postoje ni precizni podaci o broju obolelih od astme. Pretpostavlja se da astmu ima pet do sedam odsto odraslog stanovništva. Jedna međunarodna studija koja je urađena i u našoj zemlji pokazala je da osam odsto dece između šest i sedam godina, i 13 i 14 godina ima astmu – navodi naša sagovornica. Sa starijima je, kako ona kaže, problem taj što i kad otkriju astmu, ne leče je redovno.

– Kod nas oboleli obično uzimaju pumpice samo onda kad im je loše, a u stvari treba da redovno uzimaju inhalacijske kortikosteroide koji su doveli do revolucije u lečenju ove bolesti – kaže prof. Bošnjak.

Izvor:astma.rs

Meteorološke prilike imaju veliki uticaj na zdravlje, a od tegoba pati gotovo polovina svetske populacije.

U poslednjih desetak godina, svedoci smo naglih vremenskih promena, godišnja doba smenjuju se bez prelaznih razdoblja, a dnevne razlike u temperaturi ponekad iznose 15-20°C.

Meteorološke prilike imaju veliki uticaj na zdravlje, a od tegoba koje izaziva promena vremena pati gotovo polovina svetske populacije. Simptomi su različiti i zavise od toga da li je nastupilo naglo zahlađenje, velike vrućine ili je reč o padavinama. Svest o snažnom uticaju vremena na zdravstveno i psihičko stanje ljudi dovela je do razvoja nove grane meteorologije – biometeorološke prognoze – čiji je cilj da se osobe osetljive na vremenske uslove blagovremeno upozore kako bi sprečile nastanak zdravstvenih tegoba.

Srećom, problemi koji nastaju usled oscilacija u temperaturi, jonizaciji, vlažnosti i pritisku vazduha nestaju čim se vreme stabilizuje.

Najčešći simptomi

Psihički simptomi su umor, nagle promene raspoloženja, nedostatak koncentracije, bezvoljnost, razdražljivost i nesanica. Fizički su glavobolja, migrena, mučnina, vrtoglavica, reumatske tegobe i bolovi u mišićima. Kardiovaskularne bolesti: pogoršanje stanja u vidu ubrzanog rada srca i porasta krvnog pritiska. Digestivni trakt: izražen gastritis i bolovi u stomaku u slučaju čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu. Nagla promena vremena izaziva veću učestalost srčanih i moždanih udara, upale pluća i astmatičnih napada kod starijih osoba i hroničnih kardiovaskularnih bolesnika.

Uznemirenost i razdražljivost

U slučaju glavobolje, migrene, neraspoloženja, uznemirenosti i razdražljivosti neophodno je da izbegavate stresne situacije i veći napor. Promena vremena nepovoljno utiče na nervni sistem, pa određeni deo dana treba da odvojite za opuštanje. Savetuje se odmor u tihoj, zamračenoj prostoriji, tuširanje naizmenično toplom i hladnom vodom, a preporučuje se i ispijanje čaja od matičnjaka.

Depresija, slabost, umor i apatija

Stres pojačava apatiju i iscrpljenost, zbog čega treba što više da se odmarate i izbegavate psihički i fizički napor. Neophodno je da uzimate što više voća i povrća kako bi se organizam očistio od toksina i snabdeo korisnim materijama.

Nizak pritisak i usporen puls

Kod osoba koje pate od niskog pritiska, usled promene vremena može da dođe do još izraženije hipotenzije. Preporučuje se konzumiranje veće količine tečnosti, vode, ali ne hladne, kao i mlakih nezaslađenih čajeva i razblaženih prirodnih sokova. Ishranu bi trebalo da obogatite žitaricama i ribom, a nakon ručka savetuje se čaša crnog vina.

Povišen krvni pritisak i ubrzan puls

Bez obzira na to da li već postoji problem sa hipertenzijom ili je to samo trenutna tegoba, u slučaju promene vremena važno je da obratite pažnju na sve navike. Neophodno je da izbacite namirnice bogate masnoćama, izbegavate cigarete i kofein.

Nesanica, pad energije i koncentracije

Najbolji lek za slabu koncentraciju i osećaj gubljenja snage jeste – hrana. Treba da izbegavate teške namirnice i jedete što više žitarica, povrća, voća i mlečnih proizvoda sa niskim procentom masti, a od velike pomoći je i umerena fizička aktivnost. U slučaju poremećaja sna, pred odlazak na spavanje ne bi trebalo da uzimate obilne obroke, a savetuje se da se uveče popije šolja čaja od kamilice ili valerijane.

Ko najviše reaguje?

Na vremenske oscilacije, u većoj ili manjoj meri, reaguju svi, ali ih najteže podnose hronični bolesnici. Uprkos redovnom sprovođenju propisane terapije, simptomi osnovne bolesti se pojačavaju, a meteoropatske tegobe su izraženije i kod žena u menopauzi. Ukoliko organizam zdravog čoveka reaguje burno na promenu vremena, preporučuje se detaljan lekarski pregled kako bi se ustanovilo da li se radi o začetku nekog oboljenja.

Izvor: Bebac.com

Zajednički odmor na planini umerene nadmorske visine može biti savršen doživljaj za sve članove porodice. Ipak, roditelji trebaju obratiti pažnju na nekoliko važnih situacija: Sa malom decom ne treba ići na planinu višu od 1.500 m. Dečica mlađa od dve godine ne bi smela odlaziti na planine više od 1.500 metara. Njihov organizam nije u stanju prilagoditi se drugačijim klimatskim uslovima. Visoke planine se ne preporučuju ni za nešto stariju decu. Planine iznad 3.000 metara nadmorske visine mogu, zbog niskog vazdušnog pritiska odnosno razređenog vazduha, kod mlađe dece izazvati ozbiljnije zdravstvene probleme.

Planirajte boravak od najmanje dve nedelje.
Toliko je, naime, organizmu potrebno da se adaptira na uslove i adekvatno odmori. Efekat je najbolji ukoliko se što duže boravi u predelima niske nadmorske visine, nakon čega se mogu praviti kraći izleti na visoke planine, koji podrazumijevaju evidentne klimatske razlike.

Ne zaboravite zaštitu od sunca
Što se nalazite na većoj nadmorskoj visini, to su intenzivniji sunčevi zraci; zimi se oni dodatno reflektuju na belu površinu snega. Osigurajte za Vaše dete odgovarajuću zaštitu od sunca, naročito u proleće i leto. Važno je leti i zimi dete zaštititi kremom za sunčanje sa najvišim zaštitinim faktorom.

Ne preterivati sa dugim šetnjama
Trogodišnjaci nisu u stanju pešačiti više od 2-3 kilometra. Ako svog mališana nosite u leđnoj nosiljci, trebate voditi računa o njegovoj savršenoj udobnosti (noge ne smiju biti prikliještene, leđa treba udobno smestiti i sl.). Ne zaboravite da je Vaše dete tada izloženo suncu, vetru, možda čak i kiši ili snegu. Šetnja je još više zahtevna, kada Vaš mališan povremeno želi sam preći nekoliko stotina metara. Stoga preporučujemo pravljenje redovnih pauza u dugim šetnjama, te zaštitu od sunca i kiše.
Lekari u principu ne preporučuju nošenje dece u leđnim nosiljkama u zimskim uslovima. Naime, opasnost od prehlađivanja ili čak smrzavanja suviše je velika. Ono što nikada ne bi smeli učiniti jeste nositi svoje dete na leđima za vreme skijanja. Ovo je veoma opasno i može dovesti do najtežih ozleda.

Bez naglih visinskih promena
Ulazite u žičaru i odlazite na najviše vrhove planine – ovako nagle visinske razlike organizam Vaše bebe zasigurno ne može podneti. U slučaju da u ovoj situaciji primetite da Vaše dete odjednom deluje omamljeno, bledo, plačljivo i apatično, vratite se što pre u dolinu. Može se raditi o simptomima visinske bolesti. Tegobe će, u principu, brzo nestati nakon što se spustite na nižu nadmorsku visinu, ali za svaki slučaj treba potražiti savet pedijatra.

Izvor: gugu.ba

Niske temperature, naročito praćene vetrom i dužem izlaganju hladnoći izazivaju povećanje pulsa (srčane frekvence) i povećanje gornjeg (sistolnog)  krvnog pritiska.

Vremenske promene predstavljaju fiziološki stres na koji organizam pokušava da se prilagodi, a telo zdrave i telo bolesne osobe različito reaguju.

Hladnoća posledično doprinosi sužavanju krvnih sudova i smanjuje dopremanje kiseonika do srca. Kada udišemo hladan vazduh, srce je dodatno aktivirano i potrebno je više kiseonika.

 Opasnost !!! Kod bolesnika sa anginom pektoris može se povećati broj anginoznih napada. To može biti okidač i za infarkt srca.

Pored niskih temperatura, vetrovito vreme, kiša, povećana vlažnost vazduha takođe smanjuju temperaturu tela i mogu dovesti do anginoznih napada kod osoba koje boluju od koronarne bolesti srca. Kombinacija prethodno navedenih spoljašnjih faktora može dovesti i do srčane slabosti (insuficijencije) i naprasne srčane smrti.

Savet: Postepeno izlazite iz zagrejane u hladniju prostoriju do izlaganja niskim temperaturama. Slojevito se oblačite. Sa sobom nosite Sprej Nitrolingval. Bez većih fizičkih naprezanja!

Tokom zimskih meseci promena vremena i manji broj dnevnih sati uzrokuju promenu nivoa hormona (kortizola), i povećavavaju mogućnost neželjenih kardioviaskularnih događaja.

Povišen rizik postoji kod osoba:

– Sa koronarnom bolešću srca, (Angina Pectoris, Preležan Infarkt miokarda).

– Osoba sa više pridruženih hroničnih bolesti (nelečen povišen krvni pritisak, osobe sklone poremećajima srčanog ritma, dijabetes, šlog, osobe sa  visokim masnoćama u krvi, osobe koje konzumiraju veće količine alkohola, pušači i osobe koje vode sedanterni način života).

– starija populacija.

Naročito su na riziku osobe koje misle da su zdrave, u periodu odsustva tegoba a sa velikim brojm faktora  kardio i cerebrovaskularnog rizika.

Velike studije pokazuju da je zimi :

–  znatno veći broj srčanih i moždanih udara  (vetrovito, kišno, maglovito vreme)  u odnosu na leto.

– u proseku, povećane su vrednosti prtiska,

Savet: uz konsultaciju sa Vašim doktorom  potrebno je povećanje doze antihipertenzivnih lekova.

– loše se hranimo (sve je slano, zimnica). Unosimo hranu sa povećanim kalorijskim indeksom.

Savet:  Izbegavajte istovremeni unos  tri slane namernice ( kiseo kupus sa sušenim mesom i slanim sirom)!

Srčani bolesnici ne bi smeli da izlaze kada je izražen subjektivni osećaj hladnoće (vetrovito, hladno, vlažno vreme).  U slučaju da moraju biti napolju,  ne smeju imati veća naprezanja. Potrebno je da smanje fizičku aktivnost na minimum.

Izvor: http://kardiomedika.com

Sezona skijanja nosi dugo iščekivane zimske radosti i aktivan odmor idealan za punjenje baterija, ali skijaški sportovi mogu biti i opasni. Potrebno je znanje, iskustvo i oprez kako se idilično zamišljen zimski odmor ne bi pretvorio u ružno sećanje

Skijaški palac, ozleda meniskusa ili ligamenata u kolenu, povreda ramena i puno teže ozlede svake se sezone događaju na skijalištima, češće skijašima s manje iskustva, ali ne zaobilaze ni one koji skijaju godinama. Spremate li se na skijanje, važno je da tu rekreaciju shvatite ozbiljno i nikako se sami ne upuštate u tu avanturu ako do sada nemate većeg iskustva.

Uzmite časove skijanja

Što vam je bolja tehnika skijanja, manje su šanse da ćete se povrediti. Ako niste skijaš s iskustvom, nemojte riskirati i uplatite školu skijanja.

Proverite svu opremu

Bez obzira na iskustvo, pre odlaska na skijanje uvek se preporučuje da skije ili dasku za bording, ali i ostalu opremu, date na pregled u profesionalni servis.

Ne preterujte sa skijanjem

Kako piše britanski Ski club, nije mudro odmah dati sve od sebe i svakodnevno bez pauze skijati do zatvaranja žičare. Stručnjaci kažu da je umor na vrhuncu oko tri sata poslepodne treći dan skijanja i tada se možete lakše povrediti. Zato se radije između spustova odmarajte i uživajte s manjom šansom za povredu. Takođe, na stazu ne odlazite nezagrejani, važno je da mišiće istegnete i zagrejete.

Silazak sa žičare

I tu je potreban oprez jer se ljudi pri nezgodnom silasku ili padu preko tuđih skija lako povređuju.

Zaštitite kolena samo ako ste već imali povrede

Neki lekari ne preporučuju steznike za kolena skijašima koji su zdravi jer dodatno osiguranje može sprečiti pravilno kretanje mišića pod raznim opterećenjima tokom kretanja i izazvati više štete nego koristi. Uopšte, povrede kolena najčešće su kod skijanja budući da je prvi susedni zglob ispod kolena čvrsto fiksiran u pancericama, odnosno čizmama za skijanje. Osim povreda meniskusa i ligamenata, česte su i povrede ramena.

Iskusni borderi pak znaju da je zgodno imati štitnike za kolena, ali najvažnije je imati štitnike na laktovima jer kod padova unatrag automatski stavljamo ruke kako bismo se zaštitili pa su česte povrede ručnih zglobova.

Uvek nosite kacigu

Od sve opreme koju morate imati, kacigu treba posebno napomenuti jer puno je skijaša sigurno u svoje iskustvo i znanje, ali nikada ne znate kada ćete nezgodno pasti i udariti glavom. Zbog nenošenja kacige i najbezazleniji pad može imati kobne posledice.

Odeću i opremu prilagodite vremenskim uslovima

Jedan od uzroka povreda na skijanju može biti i prehlađenost: Kada je telo prehlađeno i telesna temperatura je snižena, dolazi do drhtanja, mišići postaju sve krući i telo ima slabiju koordinaciju pokreta. Takođe, prilikom prehlađenosti može doći do nižeg stepena svesnosti ili zbunjenosti. Svi prethodno navedeni simptomi najčešće uzrokuju padove i zimske povrede, a naročito ako se zimi bavite rekreacijskim ili sportskim aktivnostima.

Izbegavajte alkohol na stazi

Miris kuvanog vina uz dobro društvo gotovo svakoga mami da se zagreje na hladnoj skijaškoj stazi, ali alkohol umanjuje koncentraciju i time reskirate neku povredu. Čašu kuvanog vina radije sačuvajte za veče, na toplom i sigurnom.

A šta u slučaju nesreće?

Gorska služba spašavanja savetuje da u slučaju nesreće probate ostati prisebni, označite mesto nesreće skijama, a unesrećenog i sebe zaštitite od neposredne opasnosti do dolaska pomoći odnosno novog pada, padajućeg kamenja, gušenja, hladnoće…

Izvor: .farmacijamedicina.rs

Stigla nam je zima, a sa njom snežne padavine i problemi koje nam one mogu doneti. Gorska služba spasavanja Srbije osim spasavanju, dosta pažnje posvećuje i prevenciji nesreća, a tekst koji je pred vama je jedan od načina da uspešno prebrodimo ovu zimsku sezonu i da nam boravak na planini ostane u lepom sećanju.

Oblačenje:

• Slojevita tanja garderoba je toplija od jednostrukih debelih stvari: počinje se sa slojem donjeg veša koji je do tela, prijatan i koji vas drži suvim od znoja. Sledi topli sloj – debeo onoliko koliko su hladni uslovi u kojima ste. Spoljašnji sloj odeće treba da bude od materijala koji ne propušta vetar i vlagu. Idealno je da je to neki materijal koji omogućava da telo diše, dakle da se vlaga od tela filtrira ka spoljašnjoj sredini pri čemu sprečava spoljašnju vlagu da prodre unutra… Ovo se postiže membranama koje se nalaze ispod spoljnog tekstila, poput proizvoda firmi “Goretex”, “Polartec” i “Event”.

• Koliko ćete dodatne odeće poneti i koje vrste, zavisi od toga kakve uslove očekujete na odredištu. Dodatni sintetički slojevu su dobri ako vas očekuje hladno i vlažno okruženje. Opasnost pothlađivanja usled vetra znači da morate imati kompletan sloj koji štiti od vetra zimi. Ovaj sloj je uvek površinski i mora biti dovoljno širok i udoban da ispod njega stanu svi topli slojevi.

• Ni odeća ni obuća ne smeju da stežu, u protivnom će se zaustaviti cirkulacija krvi i doći će do brzog pothlađenja i promrzlina.

• Jakna treba da je zatvorena oko vrata, kukova i na rukavima kako topao vazduh ne bi izlazio napolje.

• Kapu treba nositi i ona treba da pokriva makar gornji deo ušiju, a dobro je da jakna ima kapuljaču koju je moguće navući preko kape.

• Tokom toplog letnjeg dana, od znoja vlažna majica će se brzo osušiti na suncu i toploti kada stanete. Zimi nema potrebnog sunca i topline za tu svrhu. Jedini izvor toplote koji može osušiti mokru majicu je vaše telo. Morate znati da je za isparenje vlažne odeće potrebna ogromna energija. Nositi vlažnu odeću je najbrži i najbolji način da se brzo podhladite. Vlagu i znojenje kontrolišite sopstvenim ritmom. Izbegavajte pregrevanje i veliko znojenje. Kada se odeća navlaži, bilo zbog vlage iznutra bilo od one spoljašnje, presvucite se odmah po dolasku u dom ili tokom dužeg odmora. Ako je više slojeva odeće mokro, promenite bar onaj do samog tela.

• Zbog njihove daljine od jezgra tela, ekstremiteti imaju najslabiju cirkulaciju i skloni su pothlađivanju, pa je neophodno zaštiti ih na odgovarajući način. Noge treba da budu tople i suve. Gornji sloj cipele treba da omogućava potpunu zaštita od snega i druge spoljašnje vlage, dok je unutrašnji uložak taj koji obezbeđuje toplotnu izolaciju.

• Kamašnesu vam neophodne uvek, a pogotovo zimi. One sprečavaju da sneg uđe u cipelu odozgo.

• Prava kombinacija čarapa je odlučujuća za toplinu nogu, ali previše čarapa postiže upravo suprotan efekat. Ako je cipela pre vaše noge natrpana čarapama biće tesna, smetaće cirkulaciji i biće vam hladno.

Kretanje:

• Nikada u planinu ne idite sami i ne odvajajte se od grupe.

• Krećite se obeleženim planinarskim stazama.

• Zimi su dani kraći, procenite vreme koje vam je potrebno za prelazak staze, kako biste bili u čvrstom objektu pre mraka.

• Pratite vremensku prognozu i informišite se o stanju snega i opasnostima od lavina.

• U slučaju pogoršanja vremenskih uslova potrebno je naći zavetrinu, nikako stajati na vetru. Ukoliko se to ne može izbeći, okrenite leđa vetru a ne grudi i lice, navucite kapuljaču, stavite ruke u džepove.

• Tempo kretnje po snegu ne bi trebalo da bude brz kako se ne bi znojili, ali ni prespor da se ne bi ohladili, s obzirom na činjenicu da snežna podloga i vetar snižavaju telesnu temperaturu. Najbolje je hodati umerenom brzinom.

• Ukoliko treba prtiti sneg za očekivati je da će osoba da se preznoji. Zato treba imati-poneti suvu majicu i presvući se odmah kada se prestane sa prćenjem snega.

• Sneg otežava hod. Put koji se po snegu od 25 cm pređe za sat potrajaće mnogo duže sa snegom od 50 cm, a smetovi visine kukova i veći su izazov i za one najsnažnije – te hod može trajati satima za ono što smo navikli da prelazimo u 15-ak minuta.

• Po visokom snegu telo dolazi u konstantan dodir sa hladnom površinom, te je brzina hlađenja mnogo veća, to treba imati na umu ako se planira prelazak terena koji je zavejan.

• Poneti nešto slatko (čokoladu, suvo grožđe…), ako je moguće termos sa slatkim pićem (zaslađeni čaj, sok…), imati kod sebe sveću (i upaljač), jer ona u zaklonu može da podigne temperaturu za nekoliko stepeni koji su najčešće odlučujući u borbi za život.

• Ukoliko nema prirodnog zaklona od nevremena, najbolje je iskopati rupu ispod jelke (tu već ima praznog i zaklonjenog prostora), odseći grane na koje se sedne (da se ne bi selo direktno na sneg) i treba sačekati da stane mećava ili da se podigne magla.

• Ne sedati na sneg zbog odmora, ne padati u san.

• Postoje folije od plastičnog materijala koje su presvučene reflektujućom materijom, koje služe da se zadrži toplota. One se obmotaju oko tela kada smo u mirovanju, i lako se slože tako da se mogu nositi u džepu. Jedan od naziva je astrofolija, dobra je ideja imati je uz sebe tokom zime.

• Osećaj za prostor se menja. Objekti, prema kojima se snalazimo u normalnim uslovima, u ovim postaju nevidljivi a konfiguracija terena se potpuno menja. U takvim uslovima orijentacija bez GPS, kompasa ili karte je gotovo nemoguća i za najbolje poznavaoce terena, a opet malo je onih koji umeju da rukuju tim uređajima.

• Obavezno sa sobom nosite čeonu baterijsku lampu, bez obzira da li planirate da se vratite pre mraka.

• Jedno od vrlo korisnih sredstava za poziv u pomoć je mobilni telefon. Međutim, često nije moguće ostvariti pozive jer hladnoća „isprazni” bateriju. Zbog toga telefon ne treba držati u spoljašnjem džepu, već što bliže telu.

 Važno:

• Ne konzumirati alkohol. Alkohol širi krvne sudove i samo daje utisak da vam je toplije. Zbog pojačane periferne cirkulacije hladna krv iz ruku i nogu će pre ohladiti celo telo, pa će pothlađenje – i smrzavanje – nastupiti mnogo ranije nego da se nije pio alkohol.

• Ne trljati smrzute ruke/noge snegom, ili bilo čime drugim. Ne stavljati u vruću vodu, na vruće mesto. U protivnom će doći do oštećenja kože. Osobi koja je pothlađena skinuti mokru i hladnu obuću/odeću/rukavice i utopliti nečim suvim (ćebetom), a davati tople i zašećerene napitke.

Spisak korisnih stvari koje mogu da stanu u džep:

• Sveća i upaljač

• Pištaljka

• Čeona baterijska lampa

• Napunjen mobilni telefon

• Čokolada ili drugi slatkiš

• Perorez

• Astrofolija

Na skijaškim terenima

Gorska služba spasavanja Srbije na skijaškim terenima organizuje pretrage za izgubljenim skijašima, vrši pružanje prve pomoći povređenim licima i organizuje transport povređenih do zdravstvene ustanove. Kao i svake sezone, spasioci GSS Srbije će brinuti o bezbednosti svih ljubitelja zimskih sportova na Kopaoniku, Staroj planini i Zlatiboru. Na sve tri planine, godišnje se zbrine oko 1000 povreda. Zbog prirode skijaškog sporta, povrede su dosta česte i neretko prilično ozbiljne, što zahteva brzo lociranje povređenog i pružanje neophodne prve pomoći.

Saveti skijašima i borderima:

• Održavajte ili poboljšajte fizičku kondiciju. Dobro se zagrejte i razgibajte pre vožnje, jer je polazak na „hladno“ najčešći uzrok mogućih nesreća.

• Odaberite stazu koja je u skladu s vašim skijaškim znanjem.

• Ne zaustavljajte se i ne odmarajte se na sredini staze, već sa strane.

• Brzinu vožnje prilagodite svom znanju, vremenskim uslovima i situaciji na stazi.

• Pre svakog odlaska na skijanje proverite stanje vaše opreme. Sredite podlogu i kantne, proverite ispravnost i podešenost vezova prema vašoj telesnoj tešini i znanju skijanja. Cipela ne sme da bude velika, i da vam se peta šeta u njoj. Loša i zastarela oprema za skijanje može biti uzrok povređivanja, pre svega, loši vezovi koji se ne otvaraju na vreme, veliki broj cipele, tupi rubovi na skijama,…

• Skijaši moraju poštovati oznake, upozorenja i informacije na skijalištu.

• Većina nesreća se događa početkom ili krajem dana zbog umora ili zbog zaleđenih staza.

• Kada osetite umor i utrnulost nogu smesta prestanite sa skijanjem.

• Pazite na radno vreme žičara. Morate stići na vreme do žičara koje će vas izvući na staze za povratak prema skijaškom centru. U suprotnom ne gine vam pešačenje, a time i opasnost od gubljenja.

• Skijanje van staza je posebno nezgodno. Prečice između staza koje su navedene, nisu zvanične ski staze. To su uglavnom putevi za racionalno kretanje ratraka između staza, pa se nima krećete na sopstveni rizik. Zato izvan staza nemojte nikada skijati sami. U slučaju nesreće moći ćete da pomognete drugima ili ćete biti u prilici da vama pomognu.

• Ako naiđete na povređenog, obeležite mesto pobadanjem i ukrštanjem skija iznad povređenog kako drugi skijaši ne bi naleteli, pogotovo u uslovima slabe vidljivosti. Ne raditi ništa poteđenom skijašu. Jedina stvar koja može da se uradi na licu mesta je neka vrsta utopljavanja povređenog. Odmah obavestite Gorsku službu spasavanja na dežurni telefon. Naši pripadnici stalno patroliraju stazama ili obavestite žičničara koji će sa spasiocima stupiti u kontakt radio vezom. Bitno je TAČNO uočiti položaj povređenog na stazi kako se ne bi desilo da spasioci traže povređenog više od 15 minuta po planini samo zbog loše procene mesta povrede.

• U slučaju gubljenja u planini posle prestanka rada žičara, savet je ne zavlačiti se u šumu kako bi se zagrejali, jer je onda teže da vas neko nađe. Pokušajte da se držite neke staze ili putića.

U slučaju potrebe za pomoć na skijaškoj stazi, kao i u bilo kojoj situaciji vezanoj za kretanje, boravak i opasnosti u planini, možete se obratiti spasiocima Gorske službe spasavanja Srbije, pozivom na brojeve telefona:

Kopaonik: 063 466 466

Stara planina: 063 466 461

Zlatibor: 063 466 467

Divčibare: 063466 427

Prilikom poziva potrebno je navesti tačnu lokaciju gde se nalazite uz opis o kakvoj nesreći se radi i sačekati da pomoć dođe.

Izvor: gss.rs