Prepoznajte koji vam vitamini nedostaju
Ako zbog utvrđenog manjka odlučite da uzimate dodatke ishrani vodite računa da ne prekoračujete preporučenu dnevnu dozu vitamina. Trebalo bi da pazite i kako i kada uzimate vitaminske preparate i razne dodatke ishrani.
Vitamin C
Sklonost infekcijama, izražene vene, modrice, sklonost krvarenju su znakovi nedostatka vitamina C u organizmu. Manjak se može javiti pri povećanim fizičkim i psihičkim naporima, za vreme trudnoće i dojenja i kod infekcija.
Nedovoljan unos vitamina C može da dovede do avitaminoze, što se najčešće događa kod dece, alkoholičara i starijih osoba. Izraziti nedostatak dovodi do težeg poremećaja, skorbuta. Ovaj vitamin je važan jer podstiče rad imunog sistema u borbi sa virusnim infekcijama i bakterijama. Voće i povrće su bogati prirodni izvori vitamina C.
Vitamin A
Gruba, suva i nadražena koža, gubitak apetita, čest umor, slaba kosa bez sjaja, lomljivi nokti, nastanak peruti, koža sklona aknama, sve su to upozoravajući znaci nedostatka vitamina A. Stručnjaci kažu kako se njegov deficit najčešće ogleda u promenama na očima.
Vitamin D
Kod manjka vitamina D najpre će se primetiti promene na koštanom tkivu. Kod dece se uočava rahitis, a kod odraslih dovodi do osteoporoze. Preventivno se daje bebama za vreme prve prve godine života, a kod osteoporoze vitamin D se daje u kombinaciji sa kalcijumom zbog smanjena odlaganja kalcijuma u kostima. Zato se i smatra da zdravlje kostiju zavisi od ovog vitamnia, jer kosti bez njega postaju slabe, savijaju se i lome. Malaksalost, slabost, pojačano znojenje, takođe mogu da budu simptomi manjka ovog vitamina.
Vitamin E
Deficit vitamina E u organizmu se ne pokazuje toliko vidljivim soljnim znacima, nego su simptomi uočljivi u krvnoj slici, pa je tako pokazatelj nedostatka vitamina E manja količina crvenih krvnih zrnaca.
Vitamini grupe B
Kod nedostatka vitamina B1 simptomi su neurološke smetnje, slabost i grčenje mišića, gubitak pamćenja, nastanak edema. Simptomi mogu da uključuju i gubitak apetita, razdražljivost i poremećaje u sistemu za varenje. Kod potpunog nedostatka dolazi do bolesti beri – beri.
Deficit vitamina B2 vidljiv je u uglovima usana, oko kojih se učestalo javljaju rane i oštećenja kože. Kada ga nema dovoljno u organizmu dolazi do iritacije očiju koje se naročito ispoljavaju smetnjama na svetlu. Oči su umorne i osetljive na svetlost. Javljaju se takođe, teškoće u zarastanju rana, alergijske reakcije i upalne promene na koži.
Deficit vitamina B3 ogleda se u mnogim znacima kao što su mišićna slabost, opšti umor, gubitak apetita, problemi sa probavom i različiti problemi sa kožom. Hronični nedostatak vitamina B3 izaziva bolest pelagru čiji su simptomi promene na koži, dermatitis i poremećaji nervnog sistema.
Nedostatak vitamina B6 se javlja kod dijabetičara, starijih osoba, trudnica i dojilja. Manjak B6 vitamina je povezan sa oboljenjima bubrega, grčevima u rukama i nogama, javljaju se upale kože, razdražljivost, nesanica i anemija. To je vitamin koji reguliše promene raspoloženja, PMS i brojne mentalne poremećaje.
Za zdravu kožu, kosu i nokte zaslužan je vitamin B7, pa na njegov nedostatak izaziva promene na koži i kosi ( ljuštenje kože, ospi, ispadanje kose, gubitak apetita, umor).
Folna kiselina ili vitamin B9, je važna za sintezu DNK, pa u prevenciji defekata neuralne cevi kod novorođenčadi. Deficitarnost se javlja kod trudnica, žena koje uzimaju kontracepciju, osoba sa probavnim tegobama i kod alkoholičara. Veći nedostatak folne kiseline u organizmu može da dovede do megaloblastične anemije, koju označava nedovoljan broj crvenih krvnih zrnaca.
Još jedan vitamin iz B grupe važan je za proizvodnju genetskog materijala DNA, a to je B12. Nedostatak tog vitamina se javlja najčešće kod trudnica, dojilja, alkoholičara, a znakovi deficita su gubitak težine, bolovi u leđima, trnci u rukama i nogama.
Izvor: S media
Povećano lučenje kortizola
Nadbubrežna žlezda se sastoji iz kore i srži, a oba dela luče veoma značajne hormone. U kori se luči kortizol, Aldosteron i androgene nadbubrežnog porekla. Povećano lučenje korizola dovodi do tzv Cushingovog sindroma, aldosterona do Connovog sindroma a andogena do adrenogenitalnog sindroma.
U srži nadbubrežne žlezde luči se adrenalin i noradrenalin, a povećano njihovo lučenje najčešće uzrokovano tumorom srži dovodi do feohromocitoma.
Cushingov sindrom najčešće je uzrokovan hiperplazijom (uvećanjem) kore, pojavom adenoma kore (benignog tumora), a najređe i ujedno najteže oboljenje je uzrokovano karcinomom kore nadbubrežne žlezde. Svi uzroci uglavnom dovode do manje ili više izraženih znakova hiperkortizolizma (povećanog lučenja kortizola), a to su:
-
Hipertenzija (povišen krvni pritisak)
-
Hiperglikemija (porast šećera u krvi,granično ili slika dijabetesa)
-
Gojaznost tzv centralnog tipa (mesečasto lice, zadebljanje vrata iznad vratne kičme tzv „bivolja grba“, gojaznost ramenog dela i gornjeg dela grudnog koša, sa izraženim strijama ljubičaste boje na prednjem trbušnom zidu, prepone, gornji deo butine i nadlaktice). Kod žena takođe zbog povećanog lučenja muških polnih hormona nastaje povećana dlakavost lica,grudnog koša, a polna dlakavost je muškog tipa. Uz ovaku gojaznost dolazi do izražaja istanjeni atrofični ekstremiteti (ruke i noge).
Višak kortizola takodje dovodi i do psihičkih promena, ne retko se zatraži pomoć psihijatra.
Dominiraju i kožne promene, crvenilo lica, pojave petehija, hematoma (potkožna krvarenja), akne, ekcemi…).
Dijagnoza se postavlja testiranjem funkcije kore, odnosno merenjem kortizola u krvi, a može se meriti i u urinu i pljuvačci, a morfološka dijagnoza snimanjem (ultrazvuk,CT i /ili MRI nadbubrežnih žlezda).
Napominjemo da se ultrazvukom može prikazati samo uvećana nadbubrežna žlezda, a CT i MRI je prikazuju i u normalnoj veličini.
Lečenje je hirurško odstranjenje izmenjene kore.
Piše: Prof.dr Lj.Todorović-Đilas
Izvor: poliklinikaconsilium.com
Kako se leči maljavost i da li može potpuno da se sanira?
Pojačana maljavost predstavlja prisutnost većeg broja malja na mestima gde se normalno nalaze ili pojačan rast malja kod žena, na mestima koje nisu kod žena karakteristične, tj. pripadaju muškom tipu maljavosti. Pojačana maljavost može biti fiziološka, odnosno nije manifestacija hormonskog disbalansa. Međutim, ako se javi iznenada i pojačava se tokom vremena i ima drugih kliničkih manifestacija, onda se radi o hirzutizmu.
Šta je to hirzutizam?
Hirzutizam predstavlja prekomerni porast dlaka kod žena na delovima tela gde je dlaka pod androgenom kontrolom i gde se viđa terminalna, crna, dlaka kod muškaraca posle puberteta. Ove regije su: nausnice, brada, grudi, donji deo stomaka i unutrašnja strana natkolenica. Do pojačanog rasta dlaka često dolazi kod endokrinih oboljenja. U osnovi ovih poremećaja, a najčešće su to oni u okviru sindroma policističnih jajnika, nalazi se hiperandrogenizam, i on se kod većine obolelih može dokazati biohemijskim analizama krvi i/ili urina. U malom procentu slučajeva, ove analize postaju nedovoljno osetljive da bi se pomoću njih mogao utvrditi uzrok hirzutizma. Takođe, pojačana maljavost može biti posledica nasledne strukture kože, u kojoj su ćelije kože osetljivije na hormone u krvi. Tada su sve analize hormona uredne, a problem postoji. Često je u pitanju nasledna sklonost, kada osoba navodi da i članovi porodice imaju sličan problem. U ovim slučajevima maljavost je pojačanog stepena konstantno i ne pogoršava se tj. ista je od dobijanja sekundarnih polnih karakteristika u pubertetu i adolescenciji. Izvesno pogošanje u ovim slučajevima evidentno je posle 40. godine a posebno posle menopauze, kada se i kod žena koje nisu imale pojačanu maljavost ona javlja.
Koji su sve uzroci zbog kojih dolazi do pojačane maljavosti?
Uzroci koji dovode do nastanka hirzutizma kod odraslih žena su: Cushingov sindrom, sindrom policističnih jajnika, hiperinsulinemija, hipotireoza, hiperprolaktinemija, itd. U nastanku hirzutizma pored rasnih, kulturnih i socijalnih uticaja, i psihološki faktori imaju značajnu ulogu. Pojedini autori smatraju da, za hirzutizam, stres može istovremeno predstavljati i uzrok i posledicu. Veoma retko (manje od 1% slučajeva) hirzutizam može biti izazva i tumorima jajnika. Upotreba jednog broja kontraceptivnih pilula može dovesti do nastanka hirzutizma. Kod jednog broja pacijentkinja govorimo o idiopatskom hirzutizmu kada nije moguće i pored brojnih ispitivanja, pronaći razlog nastanka hirzutizma.
Koliki je uticaj genetike?
Rezultati molekularnih i genetskih ispitivanja ukazali su na značajnu povezanost polimorfizma na određenim genskim lokusima sa pojavom sindroma policističnih jajnika kod osoba s hirzutizmom. Istovremeno, utvrđena je značajna povezanost izmežu genskih varijacija i nivoa ukupnog testosterona u nastanku sindroma policističnih jajnika i hirzutizma. Takođe, deficit jednog broja enzima ima veoma važnu ulogu u nastanku hirzutizma.
Gde je ona najizraženija kod žena, a gde kod muškaraca?
Kod žena hirzutizam se najčešće manifestuje na: nausnicama, bradi, grudima, donjem delu stomaka i unutrašnjoj strani natkolenica. Kod muškaraca ne možemo govoriti o hirzutizmu već o pojačanoj maljavosti. Povećana maljavost može imati veliki psihosocijalni efekat kako kod ženskog tako i kod muškog pola.
Da li je to hormonski poremećaj?
Pojedini autori pod sindromom policističnih jajnika podrazumevaju udruženu pojavu gojaznosti, amenoreje, hirzutizma i neplodnosti. Savremena dijagnostička sredstva omogućila su otkrivanje ovog sindroma kod određenog broja, inače zdravih žena. Pored poremećaja u lučenju gonadotropnih hormona i androgena, nivo estrogena može biti povišen ili nepromenjen, dok nivo LH i odnos LH/FSH rastu. Često je prisutna nasledna predispozicija za insulinsku rezistenciju koja zajedno sa gojaznošću dovodi do daljeg razvoja hiperandrogenizma, dislipidemije, hipertenzije i dijabetesa tip 2. Svi ovi razlozi predstavljaju faktore rizika za nastanak kardiovaskularnih oboljenja.
Koliko žena pati od pojačane maljavosti i koliko muškaraca? Koliko je rasprostranjena?
U SAD hirzutizam je čest. Procenjuje se da se manifestuje kod svake dvadesete žene u reproduktivnom periodu. Familijarno javljanje hirzutizma najčešće se viđa na jugu Evrope i na jugu Azije.
Da li je istina da antibebi pilule smanjuju maljavost?
Kontraceptivne tablete imaju značajno mesto u lečenju hirzutizma. Međutim, treba imati na umu da jedan broj ovih preparata može pogoršati već postojeće stanje. Pre započinjanja lečenja neophodan je pregled dermatologa, ginekologa i endokrinologa koji će zajedno pronaći najbolji terapijski modalitet.
Da li je istina da se maljavost češće javlja kod tamnoputih žena?
Familijarni hirzutizam se najčešće viša kod belaca koji imaju tamniju boju kože. Retko se viđa kod stanovnika subsaharske Afrike, afroamerikanaca i indijanaca.
Kako se leči maljavost i da li može potpuno da se sanira?
Neophodno je da se kod svakog pacijenta sa pojačanom maljavošću razmotri postojanje hormonskog disbalansa i da se u saaradnji sa ginelogom i endokrinologom utvrdi neophodnost hormonske terapije. Samo uklanjanje dlake, uz hormonsku terapiju ako je neophodna, može se postići najefikasnije laserskom fotoepilacijom koja ima daleko najbolje rezultate u poređenju sa depilacijom voskom, brijanjem, korišćenjem pincete ili uklanjanjem dlake elektrokauterom. Komparacijom nekoliko vrsta lasera koji se koriste u laserskoj fotoepilaciji najbolji rezultati pstignuti su primenom aleksandritnog ili pojedinih diodnih lasera. Neophodan uslov za lasersku fotoepilaciju je da osoba ima crnu dlaku i svetlu kožu kao i da se pridržava uputstava koje će dati dermatolog pre započinjanja terapije. Na tržištu postoji veliki broj IPL aparata (engl. Intense Pulse Light) za epilaciju, koji imaju daleko slabiji efekat u odnosu na laser i veći rizik od nastanka opekotina. Naravno, preduslov za uspešnost intervencije je obučenost dermatologa koji obavlja intervenciju, efikasan aparat i pre svega dobra saradnja između pacijenta i lekara.
Trajna epilacija – koliko je zapravo delotvorna?
Trajnost je još uvek tema za diskusiju. Ono što su studije pokazale jeste dugotrajnost, merena godinama. Ukoliko postoji hormonski poremećaj epilacija laserom je efikasna, ali ne kao kod osoba bez hormonskog poremećaja. Efikasnost tretmana je individualna i kod osoba s urednim hormonskim statusom je 75-95%.
Pišu: dermatolozi ordinacije DERMATIM
Gravesova ili Bazedovljeva bolest – simptomi, lečenje
To je najčešća vrsta obolenja sa pojačanom funkcijom štitaste žlezde – hipertireozom. Kod te bolesti cela štitnjača radi pojačano, tj stvara hormone u višku. Neposredni uzrok ove pojačane funkcije je pojava jedne materije iz grupe antitela koja putem krvi nagoni štitastu žlezdu da radi prejako. Bolest se nekoliko puta češće javlja kod žena nego kod muškaraca.
Kako se ispoljava?
Simptomi – tj šta pacijent oseća:
-
lupanje srca, znojenje, zamor, ne podnošenje toplote, nervoza, preosetljivost, mršavlje uz očuvan ili pojačan apetit, učestale stolice, opadanje kose
Znaci bolesti – šta lekar (i pacijent i okolina) vidi registruje:
-
ubrzan puls, topla i vlažna koža, podrhtavanje prstiju ruku, «razrogačene» oči (kod oko 50% ovih bolesnika), uvećana štitnjača na vratu, gubitak telesne težne, izmeren.
Napomena: ne javljaju se uvek svi simptomi ili svi znaci, a nekada se javljaju i neki sasvim suprotni.
Kako se potvrdjuje dijagnoza?
-
povišeni su tireoidni hormoni u krvi, snižen je «tureostimulantni hormon» (TSH), povišena su antitela koja stimuliraju štitnjaču (TRAb),
-
na ultrazvuku štitasta žlezda je uvećana, slabije se ističe u odnosu na okolinu (hipoehogena)
-
na scintigrafiji (radioizotopska slika) žlezda se jako ističe, hiperaktivna je
Kako se leči?
Na tri načina:
-
lekovima (sprečavaju stvaranje tireoidnih hormona i aktivnost TRAb): kod nas se nalaze Favistan (Tiastat) i propiltiouracil.
-
Radioaktivnim jodom (popije se obično jedanput u Nuklearnoj medicini)
-
Operativno
Sva tri načina imaju prednosti i nedostatke – zahtevajte od nas da Vam ih iznesemo.
Izvor: poliklinikapaunkovic.com
Đurđevak – za jačanje i regulisanje funkcija srca i krvnih sudova
Prema jednoj legendi, đurđevak je nastao od suza koje je Eva isplakala kada je morala da napusti rajski vrt. Priča povezanih s ovim cvetom ima sijaset, a većina njih veliča očaravajuću lepotu ljupkih zvončića.
Đurdevak potiče iz severne Azije, Evrope i istočnih delova SAD. Raste u senovitim hrastovim šumama i brdskim livadama, ali i kao kultivisana biljka u baštama i okućnicama, Cvetnu dršku obavijaju tamnozeleni kopljasti listovi, iz kojih izviruju ljupki mirisni cvetići raspoređeni u grozdove, koji se pojavljuju u maju. Svaki od njih sastoji se iz šest snežnobelih latica (postoje ružičasti varijeteti) koje mu daju zgled zvončića. Plod je narandžasta li crvena bobica prečnika od 5 do 8 mm, koja sadrži nekoliko velikih braonkastih semenki. One, međutim, ne služe za reprodukciju: đurđevak se razmnožava preko podzemnog stabla – rizoma, koji se vrlo brzo širi stvarajući nove kolonije biljaka, pa je pravi izbor ukoliko je potrebno da se površina ozeleni za kratko vreme.
Đurđevak kao lek
Gotovo svi delovi đurđevka važna su sirovina u farmaceutskoj industriji, koja ih najviše koristi za proizvodnju lekova za srčana oboljenja: medikamenti koji u svom sastavu imaju durđevak primenjuju se za jačanje i regulisanje funkcija srca i u terapiji oboljenja krvnih sudova. U narodnoj medicini đurđevak se upotrebljava u obliku tinkture, kao sredstvo za umirenje bolova i u slučaju upalnih procesa. U Nemačkoj se durđevak široko primenjuje u alternativnoj medicini: vrlo popularan preparat “Hartman protiv paralize” pravi se od cvetova ove biljke i koristi za ublažavanje posledica moždanog udara.
Đurđevak je vrlo popularan medu ljubiteljima cveća, pa je čest stanovnik vrtova širom sveta. Vrlo je otporan i nezahtevan, ne smeta mu ni ako je zemlja slabijeg kvaliteta, a uspeva čak i ispod drveća, gde zbog jake senke ne raste ni trava. Pogodan je za ivičnjake i kamenjare, mada se može uzgajati i u saksiji.
Oprez nije na odmet
Đurđevak je biljka koja sadrži otrovne glikozide i alkaloide, koji uzrokuju jak proliv, povraćanje i opštu slabost. Trudnice i deca ne bi trebalo da dodiruju ovaj cvet.
izvor: cajeviza.net
Jasmin za menstualne grčeve, olakšavanje porođaja, negu suve i osetljive kože
U Indiji cvet jasmina simbol je boga Višne. Sastojak je parfema koji pretenduju da budu vrhunski. Iz Kine se raširila moda spravljanja čaja od njegovih suvih cvetova. Ulje jasmina aromaterapeuti smatraju za jedno od najvrednijih i svakako najskupocenijih esencijalnih ulja.
Kada su , već ostarelog, Nikola Makijavelija pitali da li bi voleo da se vrati u svoju voljenu Firencu on je odgovorio: „Voleo bih samo da još jednom pored mene prođe neka od sestara Gucci, jer zbog njihovog mirisa vredi živeti.“ Taj miris zbog koga vredi živeti bio je jasmin.
Mirisni žbun tamno zelenih listova i blistavo belih cvetova, već hiljadama godina pleni i zaokuplja maštu ljudi od dalekog Orjenta do Mediterana. Njegova postojbina su daleka Kina i Indija. Danas, on se plantažno uzgaja u Alžiru, Maroku, Egiptu, Turskoj, Italiji i Francuskoj gde su plantaže ove plemenite biljke pod kontrolom kompanije Chanel. Tamo se dobija najkvalitetnije i naskuplje ulje jasmina.
Cvetovi se beru samo dva dana u toku godine u vremenskom intervalu od 4:15h do 7:30h. Veruje se da je u tom trenutku energetska i mirisna potencija ulja jasmina najveća. Ono što se tada sakupi predstalja celokupnu godišnju berbu od koje se dobija, posebnom enflerage tehnikom, skupoceno absolut ulje. Stakleni ramovi mažu se masnoćom i posipaju cvetovima, koji se menjaju sve dok se podloga ne zasiti mirisom. Nakon toga posebnim rastvaračem se odstranjuje masnoća i dobija se čisto esencijalno ulje jasmina koje košta oko 60 000 dolara po litru.
Ta enormna cena. za koju možete kupiti stan u centru grada ili skupoceni sportski automobil, načinila je od jasmina statusni simbol, sinonim za raskoš i blagu dekadentnost. Ako želite da i vi osetite veličanstvenost jasmina probajte sa antologijskim Chanel 5 ili čuvenim parfemom Jean Patu-a, Joy. U jednom mililitru ovog parfema nalazi se tačno 10 600 cvetova. Njegov miris, za koga u Indiji smatraju da simbolizuje zabranjenu ljubav na mesečini, zaveo je mnoge. Poslednja egipatska faraonka Kleopatra , potapala je jedra svojih brodova u ulje jasmina, kako bi joj vetar zanosno mirisao dok, sa svojim ljuibavnikom Markom Antonijem, plovi Nilom. Upravo iz egiparske oaze Fajum jasmin će doći u Evropu, gde su ga preneli Maori.
Iako su danas sintetički mirisi potisnuli prirodna ulja iz parfimerske industrije, aromaterapija sve više postaje trend. Ova čudesna tehinka popravljanja fizičkog i emotivnog stanja, koristi isključivo prirodna esencijalna ulja.
Aromaterapeuti ulje jasmina koriste protiv menstualnih grčeva i olakšavanje porođaja. Nekoliko kapi ovog skupocenog ulja rastvorenog u 30 mililitara jojobinog ili bademovog nosećeg ulja, predstavlja jedan od najcenjenijih preparata za negu suve i osetljive kože, naročito one koja je sklona crvenilu. Posebno se preporučuje kada je potrebno koži vratiti elastičnost i mekoću.
Kada 4 kapi ulja jasmina pomešate sa 4 kapi ulja mandarine i 3 kapi ulja sandalovog drveta i sipate ih u svoju kupku to će vas, prema aromaterapeutskim priručnicima, osloboditi inhibicija, probuditi vašu maštu i podstaći kreativnost.
Jasmin ima osobinu da otklanja mračna raspoloženja i oslobađa podsvesne želje. Ovo je ulje optimizma, životne radosti i euforije.
Ako baš jasmin zamiriše iz vaše mirisne lampe-isparivača, vi i vaši prijatelji osećaćete se samouvereno i raspoloženo za druženje. Stučnjaci za aromaterapiju kažu da jasmin sivi dan pretvara u karneval.
Iako mnogima ove tvrdnje izgledaju pomalo luckasto, svi mi znamo da nas miris, baš kao i muzika, može oraspoložiti i učiniti da osetimo zadovoljstvo i samopouzdanje.
Jedna kap jasmina, koju ste urljali na potiljak, ispod kose, učiniće od vas kraljicu zabave. Osećaćete se posebno i jedinstveno, jer ovo ulje na svakoj koži miriše drugačije. Upravo ta činjenica podstakla je Koko Šanel da jasmin odabere kao noseću notu svog čuvenog parfema koji je postao kulturološki fenomen. Ona je tvrdila da žena treba da miriše na sebe, a ne na cveće.
Momčilo Antonijević
Izvor: snagabilja.rs
Ljiljan za opekotine, promrzline, upale uha i nosa
Za lečenje posekotina, ogrebotina i rana u narodnoj medicini najčešće se koristi oporo bilje bogato antiseptičnim i antibiotskim sastojcima (fitoncidi). Većina sadrži i jedinjenja koja uništavaju ili sprečavaju razvoj nekih mikroorganizama tako da nema bojazni ni od inficiranja rana.
Ako se pravilno koriste, ove lekovite trave su potpuno bezbedne pa pacijente, zbog manjih povreda, ne mora da odlazi lekaru. Obično su to hajdučka trava, petrovac, neven, brestova kora, bosiljak, beli i crni luk. Evo još jedne veoma bitne biljke koju od srca preporučujemo.
Krin – latinski naziv Lilium candidum , potiče iz Sredozemlja i raste do visine 100-140 cm. Cvet mu je levkast, prilično krupan i postavljen je vodoravno na stabljici na kojoj u sredini sezone tačnije u junu i julu bude otvoreno čak do 30 krunica. Ima veoma karakterističan beo cvet, širokih i dugih latica i žuti tučak sa prašnicima. Ponekad se na njima nalaze i svetlo roze tačke.
Spada u veoma dekorativno i omiljeno cveće. Neki delovi cveta beli ljijan imaju lekovito dejstvo, kao što su list, cvet i lukovica.
Bogat je vitaminom C, taninom, etrskim uljem. A lukovica pored toga sadrži i holin, fitosterol i gorke materije.
Ljiljan ili krin kao lek koristi se za :
protiv bolova prouzrokovanih čirevima
kao ulje za opekotine i promrzline
kod upale uha i nosa
kao melem za ispiranje rana i posekotina- recept
u posudu stavite oko 20 usitnjenijih cvetova krina i dodate oko 1 litar komovice. Zatvorite i posle tri dana procedite. Dobijenu tečnost koristite. A možete da je i utrljavate u bolne vene dva puta dnevno ako odstoji nekih 10 dana.
Recept protiv opekotina
Ako 50 cvetova ljiljana stavite u čistu i suvu teglu i prelijte litrom maslinovog ili bademovog ulja, povežete dvostrukim slojem gaze i pokrijete tacnom, nakon dvadeset dana dobićete izvanredno mirisno ulje koje je čudesan lek protiv opekotina, ali i za negu lica i tela.
Izvor: kodren.com
Ljubičica – protiv kašlja, upale grla i bronhitisa
